Proza

Dve priče

Dan kao i svaki drugi

Razlika u vremenu između dva dela sveta zimi je postajala duža, pa se i ovog jutra trgla iz sna u strahu da kasni. Zapravo, jutro nije dobra reč, jer će dan svanuti tek za četiri sata.

Ustala je i na brzinu uključila stonu lampu. Skinula je dugačku, sivu majicu s likom Snupija i zakopčala grudnjak. Obukla je potkošulju, bluzu i helanke i obula debele, mekane, ljubičaste čarape koje su joj služile kao zepe. Smotala je posteljinu i odnela je u spavaću sobu. ,,Hladno je”, pomislila je i izašla odatle. Ušla je u kupatilo. Umila se mlakom vodom i oprala zube. Kosu je zakačila u labavu punđu i stavila minđuše.

Radila je i spavala u dnevnoj sobi koja je zajedno s kuhinjom bila prilično prostrana. U njoj si mogao da provedeš dane, a da ne primetiš da nisi izašao iz stana. Tu joj je bilo sve: i knjige i kompjuter i hrana i terasa.

Mašinu za kafu je pripremila prethodne večeri, pa je sada samo pritisnula dugme. Dupli espreso. Uzela je šoljicu i sela za radni sto. Stavila je naočare i otvorila laptop. Bljesak ekrana jak kao sunce u ogledalu. Prstima je protrljala oči i počela da radi.

Ispod teške, crne zavese provukao se dan i ušunjao u dnevnu sobu. Ni ovog puta ga ne bi primetila da u donjem delu leđa nije osetila oštar bol i odlučila da ustane. Odmaknula se od stola da se protegli. Uradila je nekoliko jednostvanih vežbi, razgrnula zavesu i otvorila vrata terase.

Pesma ptica i vazduh koji miriše na proleće. Skinula je naočare i iskoračila na terasu. Nebo je bilo čisto, ulica tiha. Kroz grane magnolije na drugoj strani ulice videla je u prozoru ženu koja sedi pred kompjuterom. U drugoj kući, za radnim stolom, sedeo je dečak i učio. Iza bašta i krošnji drveća prolazio je voz. Ušla je u sobu i ostavila otvorena vrata. Htela je da čuje ptice.

Uzela je činiju i u nju sipala musli i mleko od badema. Pogledala je na sat. Za pola sata je bio zakazan sastanak. Pojela je doručak, ponovo oprala zube i sela za radni sto. Otvorila je svesku i pregledala beleške. Dodala je nešto što je želela da naglasi na sastanku. Stavila je naočare, na laptopu proverila kameru i zvuk i kliknula na link.

Trglo ju je zvono na vratima. Na ekranu interfona videla je poštara. ,,Silazim!”, rekla je i hitro obula patike. Pozvala je lift i sišla do ulaznih vrata. Stigle su knjige. Vratila se u stan i otvorila kartonsku kutiju. Vadila ih je jednu po jednu, pažljivo, kao da je u pitanju nešto od velike važnosti. Pročitala je tekstove na koricama i uredno ih složila na staklenu površinu okruglog, crnog stočića pored kauča. Uzela je telefon i na ekranu videla dvadeset šest whatsapp poruka, sedam propuštenih poziva na vajberu, govornu poštu i tri propuštena telefonska poziva. Pomislila je na smrt. Pozvala je broj govorne pošte i u isto vreme pogledom letela preko nepročitanih poruka. ,,Ništa posebno. Dan kao i svaki drugi”, rekla je, kao da odgovara na pitanje. Vratila je telefon u fioku ispod radnog stola, pre toga ga utišala.

Iz frižidera je izvadila parče lazanje i stavila ga u rernu. Uzela je krastavac i napravila salatu. U čašu je sipala sok od zove. Zatvorila je kompjuter i sela da ruča.

Ležala je na kauču zatvorenih očiju, umotana u veliko, sivo ćebe. Čula je grupu dece koja su prolazila ulicom na skejtbordima. ,,Pola pet”, bilo je poslednje što je pomislila. Zatim je zaspala.

Nedelja

Ustali su ujutru oko pola devet, obukli se i krenuli na pijacu. Napolju je bio mraz. Navukli su rukavice i povukli cibzare na jaknama do brade. U vazduhu se osećao miris dima iz odžaka. Stavili su maske. Ne zbog dima.

,,Kakva razlika u temperaturi!”, rekao je gledajući u grane na kojima su pupeli cvetovi. Iz krošnje gloga posmatrala ga je gugutka i pomerila se u gnezdu.

Sunce se nije videlo od oblaka. ,,Smrznuće se narcisi”, pomislila je dok su koračali. Vozač je parkirao automobil ispred kuće. Izašao je i klimnuo glavom pozdravljajući ih. Prošli su pored škole. U dvorištu nije bilo nikoga. Ispred pekare su ljudi stajali u redu. Prekoputa, u mesari bila je gužva. Kada ih je ugledala kroz okno izloga, mesarka Marajke im je mahnula. Mesar je stajao za kasom i pružao paket mušteriji. ,,Sigurno se pita zašto više ne dolazim”, rekao je. Iznad ulaza u apoteku sijao je krst. ,,Nisam znala da radi nedeljom”, promrmljala je kroz masku.

Na raskrsnici su sačekali da prođe tramvaj i nekoliko biciklista s kapama na glavi. Zatim su prešli put.

Pijaca je bila postavljena na platou ispred stanice. Čuli su voz kako trubi. Klošari su se skupili pred vratima i pili pivo. Razgovarali su i smejali se. Putnici su ulazili i izlazili iz stanice.

Prodavci su postavili tezge u polukrug oko spomenika. Fontana nije bila uključena. Ljudi su sedeli na klupama i stenama. Golubovi su se vrzmali među njima. Jedan je poleteo i sleteo na vrh spomenika. Dva dečaka su protrčala i presekla im put. Zastali su, osmehnuli se i stali u red ispred tezge s povrćem. Kad su napunili torbe i platili, otšetali su do prodavca peciva. Kupili su hleb i kroasane s čokoladom i potražili mesto da sednu. Jedan par je ustao s klupe. Prišli su i smestili se tu.

,,Ja ću otići da kupim kafu, samo mi reci kakvu želiš”, rekla je. Pružio joj je deset eura. ,,Late s jednom kašikom šećera.”

Prešla je preko platoa i stala u red ispred tezge na kojoj su se prodavale kafa, čaj i napitci s limunom i đumbirom. Ljudi su stajali jedan iza drugog na odstojanju, pa se red pružao skoro do parkinga za bicikle. Svima su maske prekrivale usta i noseve. Kupila je late i espreso, ponovo prešla preko platoa, mimoišla se s dve crnkinje i sela na klupu.

,,Izvoli!” , pružila mu je šolju.

Malo dalje od njih stajali su dvadesetogodišnjaci. Jedan mladić je pušio. Maska mu je bila smaknuta s usta. Ostali su u rukama držali šolje iz kojih je izlazila para.

,,Vidi ovo!”, pokazao je prstom u pravcu gnezda na drvetu. Iz grančica u gnezdu virile  su trake koje su se nosile na žurkama.

,,Noćne ptice”, rekla je i oboje su se nasmejali.

Spuštali su maske pri svakom gutljaju i gledali ljude i golubove. Izgledali su kao da žele da izbegnu samoću. Ne samo njih dvoje.

,,Ajmo kući! Smrzao sam se”, rekao je.

Popili su kafu i bacili šolje u kantu pored klupe. Uzeli su torbe i pošli.

,,Ja ću raspakovati sve, samo da operem ruke”, rekla je kad su ušli u stan.

Izula je čizme, skinula jaknu i masku i otišla u kupatilo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *