.
.
.
Obasjava me poza:
Onoga što nije
Prolazim pored ogledala
koja mogu da jedu biće.
Trudim se
da ih ne primetim.
Trudim se
da ne primetim sebe u drugom.
.
.
Najmanji sadržalac ničeg
I tako,
razmenio sam sebe za ništa,
rastvorio sam ništa u sebi.
Razmatram čaroliju dvojnosti,
zamenu mesta u kojem nisam.
Branim se od polovične okrutnosti dana
u kojem bih da jesam,
dana u kojem sam drugi sa drugim,
u kojem sam najmanji sadržalac ničeg.
.
.
Pokaži gde si bio:
i više te neće biti
na tom mestu
Imam li prava i moći
da pojačam svoje prisustvo
u ovom svetu, u ovom biću,
a da ne pomerim razmere opakog?
.
.
Svakog dana,
sa ljudožderima
igram školice
Gde si bio,
dok si smatrao da jesi?
Bio sam ceo i sasvim,
bio sam zarez i navod,
u prisustvu,
u prostoru
u kome se ne razaznaju
ni govor ni šapat.
I dok vreme tuđe
izjedaše moje,
priča o jagnjetu
sklapala mi je svaki dan.
.
.
Moraš da osetiš blizinu:
inače te nema
Svaki put
kada me preseče privid
potražim sebe usred reči.
Nisam nigde,
iako osećam da jesam.
.
.
.
.
