Narcisova ogledala

 

 (radio drama)

Protagonisti (prema redosledu pojavljivanja):

LIJA MIJA – autorka radio-emisije „Muzički rolerkoster“

D.P. ŠUMSKI – nestali kompozitor / vlasnik producentske kuće „Narcis rekords“

LEJDI MJUZA – „bosonoga pevačica“/ dugogodišnja inspiracija D.P. Šumskog

PLAVA AJKULA – direktorka „Univerzum banke“ / bivša supruga D.P. Šumskog

BLEDA HIJENA –  kantautorka / muzička saradnica u „Narcis rekordsu“

Epizodni likovi:

LISAC – prijatelj D.P. Šumskog

NARCISSA – blogerka / gradska influenserka

TRI STRIPTIZETE (hor)

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Lokacije na kojima su snimani intervjui sa akterima:

Bašta restorana Madeira

Bašta vikendice na Avali

Bar „Gift“ u Cetinjskoj

Splav na Adi Međici

Bar „Inkognito“ na Batajničkom drumu

Kratak sadržaj: Poznatom pop-kompozitoru i producentu Dorjanu Petru Šumskom gubi se svaki trag. Ne zna se da li je uopšte živ ili se negde sklonio od ljudi. Radio-voditeljka Lija Mija pokušava da mu uđe u trag, vodeći sopstvenu istragu za svoju autorsku emisiju „Muzički rolerkoster“. Ona razgovara s umetnikovom omiljenom pevačicom (Lejdi Mjuza), bivšom suprugom (Plava Ajkula) i bliskom saradnicom u njegovoj produkcijskoj kući „Narcis rekords“ (Bleda Hijena). Tu su i epizodni likovi: jedini prijatelj Šumskog (Lisac), poznata gradska influenserka (Narcissa) i tri striptizete (u funkciji hora).

1. 1. 1. 1. SCENA

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akteri: Lija Mija i D.P. Šumski

(Nekoliko taktova najavne špice, koja se zatim utišava)

LIJA MIJA: Poštovani slušaoci radija „Bela vrana“, poštovaoci dobre muzike, drage bele vrane, dobro veče! Ja sam Lija Mija, a ovo je potpuno drugačije izdanje „Muzičkog  rolerkostera“ od onog na koji ste navikli.

(Najavna špica se na kratko pojača, a zatim se utišava do potpune tišine)

LIJA MIJA: Iznenadni nestanak Dorjana Petra Šumskog, čuvenog kompozitora, aranžera i tekstopisca, vlasnika  producentske kuće „Narcis rekords“, uznemirila je domaću javnost. Posumnjalo se da je umetnik, poznat širom regiona, nastradao u požaru koji je pod nerazjašnjenim okolnostima izbio u penthausu na Bulevaru slavnih, u kome je živeo. Posle gašenja požara, njegovo telo nije pronađeno, te je D.P. Šumski u policiji zaveden kao nestalo lice. Pre samo nekoliko meseci, D.P. Šumski je bio gost u našem studiju, u 17. epizodi „Muzičkog rolerkostera“. Povod njegovog gostovanja bila je godišnjica „Narcis rekordsa“. Tada smo razgovarali o mestu i ulozi „piju-piju“ muzike u modernom društvu, njenom uticaju na mlade pavijane, o filozofiji življenja i stvaralaštvu kao načinu izražavanja individualnosti, ali smo otvorili i druge intrigante teme. Za početak ovog svojevrsnog audio-dokumentarca, pripremila sam vam neke od interesantnih delova tog intervjua. Pa, da se podsetimo…

(S radija ide snimak ranije emitovane emisije)

LIJA MIJA: Gospodine Šumski, poznato je da ste od mladosti zaokupljeni muzikom. Da li pored nje u vašem životu ima mesta za još nekog ili nešto?

D.P. ŠUMSKI: Čak i pre muzike, film je bio moja velika opsesija koja me nije napustila do današnjih dana. U kući u kojoj sam odrastao, romansirane biografije poznatih i uspešnih holivudskih glumaca često su prepričavane uz nedeljni ručak ili kao bajke pred laku noć (smeh). Tako sam zavoleo Holivud i (još tada!) poželeo da postanem slavan (smeh).

LIJA MIJA: Maštali ste da budete slavni? Sad ste me iznenadili. Živeli ste povučeno, a u javnim nastupima ste se uglavnom ponašali kao skroman čovek, moglo bi se reći – stidljiv.

D.P. ŠUMSKI: E, vidite, spoljašnjost često vara (smeh). Da budem potpuno iskren: kao i svaki umetnik, oduvek sem težio da budem primećen, zapamćen, pa čak i ovekovečen. Za to ipak nisu dovoljne samo želje, talent i nadahnuće, već i naporan rad i samodisciplina. Takav pristup, nažalost, ponekad zahteva velika lična odricanja, pa ni ja po tom pitanju nisam bio izuzetak. Mnogo toga sam u životu podredio ili žrtvovao zbog svojih profesionalnih ciljeva.

LIJA MIJA: Da li ste još kao mlad čovek bili svesni šta vam je sve potrebno kako biste dostigli izuzetnost i stvorili uslove za „život posle života“?

D.P. ŠUMSKI: Nisam siguran da sam kao mlad uopšte imao svest o tome. Svesnost, međutim, često nije ni neophodna jer je gonič umetnika, u suštini – ego. On može biti vešto prikriven, ali bez velikog ega nema realizacije velikih ciljeva. Uostalom, to su poznate činjenice, rekao bih „opšta mesta“ iz nekog bazičnog udžbenika psihologije. Dostizanje izuzetnosti i posledične slave, koja obično nije sama sebi cilj, ali nije ni nepoželjna (smeh), umetniku su često jedini načini da savlada ljudski strah od nestajanja s ovog sveta, da se izbori s večitim pitanjem prolaznosti. Zar vam se ne čini nepravednim, pa čak i besmislenim, da u ovom materijalnom svetu rutina svakodnevice bude naša jedina mogućnost življenja? Smatram da takav, banalni život, predstavlja nedopustivo trošenje vremena!

LIJA MIJA: A na koji način vi savladavate svakodnevni, kako ste ga nazvali „banalni život“, koji ne zaobilazi nikoga od nas?

D.P. ŠUMSKI:  Ukoliko ste pravi umetnik, od presudnog značaja je da sebe istinski oslobodite odgovornosti za druge i da sopstveni život usmeravate tako da funkcioniše kao nerešiva enigma, poput one koju zadaje podsvest. Dakle, čak i u „realnom životu“ umetnika (a šta je za pravog umetnika uopšte realno?), stilski izraz mora biti nadrealistički. Poželjno je da stalno ulazite u apsurdne situacije i da priređujete neočekivane životne obrte; i da svakodnevicu što više obogatite humorom, po mogućstvu – crnim (smeh). Da bi ste izgradili tako kompeksnu konstrukciju, važno je pronaći dobar motiv oko kog ćete opletati svoj  život. Jedino tako možete stvoriti šansu da ostvarite svoje snove.

LIJA MIJA:  Sve mi to deluje prilično komplikovano. Oko čega da oplećemo svoj život mi, koji nismo baš „pravi umetnici“ (smeh)? Koji bi naš motiv mogao da bude?

D.P. ŠUMSKI: Toliko je toga što čoveku može biti motiv, od mekanih slova O do tvrdih slova K. U tom rasponu se uglavnom sve vrti (smeh). Takođe je važno da se sačuvate od suvišnih spoljašnjih uticaja i pronađete svoje sigurno mesto, svoje gnezdo, u koje se možete skloniti kad poželite da se potpuno osamite i izoluje od sveta. Nije to neka „duboka filozofija“… Cilj je da u svakom trenutku možete uzeti ono što vam zatreba, a da pri tom postavite dovoljnu distancu od ljudi, tako da od vas ne očekuju ništa, pogotovo ukoliko niste raspoloženi da prihvatate obaveze koje vam otežavaju ili usporavaju put ka postavljenom životnom cilju. E, to je vrhunac slobode koju sam sebi uspeo da obezbedim. Zato i smatram da sam uspeo… bar u ovoj fazi života.

LIJA MIJA:  Kao što znate, na kraju svakog intervjua gost „Muzičkog rolerkostera“ odgovara na neka obično-neobična pitanja u okviru rubrike „Propitivanje“. Da li pristajete da i vi odgovorite na ona koja smo vam pripremili?

D.P. ŠUMSKI:  Zašto da ne? Jesam izuzetan, ali ne želim biti izuzetak (smeh).

LIJA MIJA: OK, onda, hajde da počnemo! S koliko ljudi dnevno komunicirate?

D.P. ŠUMSKI:  Ne znam tačno, ja neprestano komuniciram.

LIJA MIJA: A kakav vam je osećaj ako „ispalite“ prijatelja?

D.P. ŠUMSKI:  Ne razumem zašto me baš to pitate?

LIJA MIJA: Nije ništa lično. Pitanje je deo regularnog seta pitanja.

D.P. ŠUMSKI:  Pa ja takoreći i nemam prijatelje.

LIJA MIJA: Hmm, to je malo neobično. Ipak ste vi osoba u lepim godinama.

D.P. ŠUMSKI:  Ja jesam dobrovoljno pristao da učestvujem u vašem propitivanju, ali ne vidim svrhu ovih pitanja!

LIJA MIJA: Nema potrebe za tim povišenim tonom… Hoćete li mi odgovoriti?

D.P. ŠUMSKI: Odgovorio sam vam. Nemam prijatelje.

LIJA MIJA:  Da li ih niste stekli ili ste ih imali, pa ste ih usput pogubili?

D.P. ŠUMSKI: Jednostavno, nisam imao potrebu za njima. Smatram da je prijateljstvo precenjena kategorija.

LIJA MIJA:  Zašto „precenjena“?

D.P. ŠUMSKI:  Eto, tako. Ljudi se rađaju sami i sami umiru. Većinu stvari mogu završiti sam, drugi me u tome samo ometaju.

LIJA MIJA:  Da li je moguće da nikada niste imali potrebu da s nekim nešto podelite?

D.P. ŠUMSKI:  Uglavnom ne… eventualno, radost zbog sopstvenog uspeha.

LIJA MIJA:  Eto, i to je nešto  – „radost zbog sopstvenog uspeha“… Koliko je bilo takvih trenutaka u vašem životu?

D.P. ŠUMSKI:  Pa, bilo ih je, recimo – dovoljno.

LIJA MIJA:  Recite mi, s kim ste delili te trenutke?

D.P. ŠUMSKI:  (pauza) Samo s Liscem.

LIJA MIJA: Lisac je vaš prijatelj, pretpostavljam?

D.P. ŠUMSKI:  Pretpostavljam i ja.

LIJA MIJA: Kako je Lisac obično reagovao? Da li se radovao vašim uspesima?

D.P. ŠUMSKI:  Nisam obraćao pažnju na to…

LIJA MIJA: Zašto ste mu uopšte nešto pričali ako niste obraćali pažnju na njegove reakcije?

D.P. ŠUMSKI:  Morao sam nekome da se pohvalim (pauza). Mada, dobro vam je to pitanje… Kad malo vratim film, čini mi se da je Lisac uglavnom gledao u flašu, otresao cigaretu oko pepeljare i klimao glavom. Ako to klimanje nije odobravanje, recite mi šta je?

LIJA MIJA: Moguće je da jeste, ali zavisi od okolnosti.

D.P. ŠUMSKI: Od kakvih sad „okolnosti“?

LIJA MIJA: Recimo, da li Lisac i vi imate ista interesovanja? Da li slično razmišljate ili imate suprotstavljene stavove? Da li, i o čemu, uopšte, raspravljate?

D.P. ŠUMSKI:  Naravno da raspravljamo, uglavnom o raspadu bozona i broju terminalnih kvarkova.

LIJA MIJA:  Lisac je nuklearni fizičar?

D.P. ŠUMSKI:  Ne, on je takođe umetnik, trenutno na važnom zadatku…

LIJA MIJA:  U redu, hajde da se vratimo na temu. Ako već, kako kažete, nemate druge prijatelje osim tog Lisca, kako stojite s poznanicima?

D.P. ŠUMSKI:  Ne znam koji je to nivo.

LIJA MIJA:  To su, recimo, ljudi kojima se javljate na ulici.

D.P. ŠUMSKI:  Ovo je veliki grad, malom broju ljudi se javljam na ulici.

LIJA MIJA:  A komšije, da li s njima razgovarate?

D.P. ŠUMSKI:  Izbegavam tu vrstu komunikacije. Pozdravljam ih u liftu ili na stepeništu, ali ništa više od toga.

LIJA MIJA:  Koliko telefonskih brojeva imate u svom imeniku?

D.P. ŠUMSKI:  Ne znam tačno, oko 2-3 stotine…

LIJA MIJA:  I? S koliko ljudi dnevno komunicirate?

D.P. ŠUMSKI:  Ja neprestano komuniciram.

1. 1. 1. 2. SCENA

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akter: Lija Mija

LIJA MIJA:  Još od srednjoškolskih dana, kada je počeo da komponuje, Šumski nije prestajao da stvara, niti je želeo da se bavi poslovima koji su „nedostojni umetnika”. U svom muzičkom studiju „Inkubator“, 11 godina je pomagao drugima da snime ploče, kasete, a kasnije i CD-ove, da bi zatim u njemu proveo identičan broj godina potpuno izolovan, stvarajući sopstvenu muziku. Kako se razvijao kao umetnik i njegova muzika je širila spektar i forme – od klasičnog popa, preko pop-roka do elektro-popa. Eksperimentisao je s tehno ambijentom, bitom i hausom. Više puta nagrađivani kompozitor napisao je muziku i za nekoliko modernih mjuzikala, koji su izvođeni na skoro svim relevantnim regionalnim scenama. U stvaralačkom opusu Dorjana Petra Šumskog značajno mesto zauzima i kontroverzni bit serijal – „Latex muzika za barove i šipke“, po kojem je bio poznat i van regiona, i za koji je više puta naglasio da je „namenjen isključivo striptizetama u crnim cipelama s vrtoglavo visokim štiklama“. Za početak septembra Šumski je najavio veliki koncert u „Skladištu“, kojim je želeo da obeleži 25 godina svog plodnog umetničkog rada. Uz njegov stvaralački opus neraskidivo se vezuje  ime Lejdi Mjuze, koja je bila interpretatorka mnogih Dorjanovih pesama i nosilac glavnih ženskih uloga svih njegovih mjuzikala. Poznata umetnica se rado odazvala pozivu da razgovaramo o njenoj saradnji s D.P. Šumskim povodom snimanja dokumentarca o njemu. Susret smo zakazale u Restoranu „Madeira“.

1. 1. 1. 3. SCENA

Mesto dešavanja: Restoran „Madeira“

Akteri: Lija Mija i Lejdi Mjuza

(Čuje se lagana muzika i povremeno diskretno zveckanje pribora za jelo)

LIJA MIJA: Kako vam se s ove distance, posle više od dve decenije profesionalnog rada, čini saradnja sa Šumskim?

LEJDI MJUZA: Naša saradnja je bila intenzivna i plodonosna, ali nimalo laka. Zbog nje sam mnogo propatila. U Dorjanovim mjuziklima morala sam da pevam po liftovima, vozovima, hotelskim sobama, valjajući se po raznim krevetima… Moj glas se javljao i iz staklenih i hromiranih kovčega, u koje me je zatvarao radi umetničkog eksperimentisanja. Kao da se trudio da me se otarasi na 101 način ili da me, ne daj Bože, živu sahrani. Njegovi muški karakteri su često bili neki “cool likovi” koji su pokušavali da se zaljube u glavnu junakinju, ali su od toga odustajali jer nije “cool” ili im to, jednostavno, nije uspevalo. Mjuzikle je obično završavao nekom melanholičnom rapsodijom, nikad srećnim krajem. U najboljem slučaju, ostavljao bi otvoren kraj.

LIJA MIJA: Odakle mislite da potiče takav njegov odnos prema ženskim likovima, poznato je da je Šumski voleo žene i da su žene volele njega?!

LEJDI MJUZA:  Vidite, to je interesantno. Dorjan je oduvek bio okružen ženama, ali se nije trudio da ih razume. Bio je opčinjen estetikom ženskog tela i nekako je podrazumevao da žene postoje da bi mu pružile zadovoljstvo, inspiraciju, podršku; i da budu – Narcisovo ogledalo (pauza). Tek posle mnogo godina shvatila sam da je Dorjan poistovećivao ljubav sa seksualnom željom. Nastojala sam da mu stavim do znanja da se ključ za žensko srce (pa i telo!) krije – u njegovom srcu. Ismevao je moja romantičarska shvatanja ljubavi, pripisujući ih ženskoj površnosti, i lakonski komentarisao: „Srcolika, pa ja sam predajnik ljubavi!“. Ceo bit-serijal posvetio je striptizetama, veličajući njihovu hrabrost da se ogole pred drugima, ali i činjenicu da za uzvrat ne zahtevaju emocije i ne obavezuju čoveka. Po Dorjanovim shvatanjima, verovatno su baš striptizete – idealne žene (teatralan smeh). Eeee, dragi moj Dorjane, za takvu vrstu „ljubavi“ ide se u javnu kuću, oni koji žele Vezuvio picu u sopstvenom krevetu mora da emituju ljubav (pauza)! Slušajte, ja nisam neki psiholog, ali mi je jasno da su Narcisi u neku ruku žrtve, osuđenici na život bez emocija. Ipak, još veće žrtve su njihove partnerke koje, ne retko, završavaju na psihoterapiji.

LIJA MIJA: I pored toliko kontroverzi u vašem profesionalnom odnosu, kako ste ipak uspevali da intrigirate Šumskog i dugo opstanete kao glavna junakinja njegovih najboljih mjuzikala?

 

LEJDI MJUZA: To je teško racionalno objasniti, ja sam jednostavno njegova – muza. Istinu govoreći, razlikovala sam se od plesačica na šipkama, koje je Dorjan često koristio kao rekvizit na sceni. Uvek sam nastupala bosa. Odbijala sam da nosim visoke potpetice, da se oblačim u lateks ili da nosim nekakav wonder bra. Mom telu nikad nisu bili potrebni silikoni ili bilo kakva druga potpora, a njemu je, kao vrhunskom esteti, to oduvek bilo najvažnije (pauza)! Šta god da je u pitanju, nesporno je da je Dorjan talentovan kompozitor koji je u meni našao izvor nadahnuća i iskoristio ga na najbolji mogući način.

 

LIJA MIJA: U post-inkubatorskom periodu, mlade artistkinje nudile su se D.P. Šumskom za nove muze, navodeći da imaju kvalitete, ali i prednost nad vama, jer su mnogo mlađe…

 

LEJDI MJUZA: (Teatralan smeh) Zabavlja me ta stalno prisutna želja da se porede sa mnom. Ali mi i laska! Ja jesam bila „bosonoga pevačica“, ali moja stopala nikad nisu šljapkala po pločicama, bez obzira što to nekom deluje „fancy“, kao neki „new-age“ fazon. Za moja bosa stopala uvek je bio postavljan crveni tepih! (dramska pauza) Umetnici i muze imaju posebne konekcije, na kvantnom nivou. Te veze su često neobjašnjive i neraskidive. One se ne mogu jednostavno kopirati, bez obzira o kako talentovanim imitatorkama muza je reč. Ne mogu da izdržim a da ne poručim tim malim muzikantkinjama, tako ste ih nazvali?! – „Što je više jeftinih imitacija, to je cena originala veća!“ Ni muze nisu izuzetak od tog pravila!

 

LIJA MIJA: Kako je njegova supruga, Plava Ajkula, reagovala na vaš profesionalni, ali očigledno i emotivni odnos sa Šumskim, koji je trajao godinama?

 

LEJDI MJUZA: Sa gospođom Ajkulom nikada nisam imala problema. Nas dve smo izbegavale da se srećemo, ali kada bi do susreta i dolazilo, uvek je sve bilo korektno i dostojanstveno. Uostalom, nas dve smo radile na istom projektu u kom je postojala striktna podela uloga – ja sam bila muza, a ona mecena.

 

LIJA MIJA: Da li ste pre Dorjanovog misterioznog „nestanka“ primetili nešto čudno u njegovom ponašanju?

 

LEJDI MJUZA: Pravo da vam kažem, od kada je započeo rad u tom njegovom „Narcis rekordsu“ nije mi se više javio. Mada mi je, i pre toga, svojim upornim ćutanjem jasno stavljao do znanja da je ljut na mene…

LIJA MIJA: Da li je imao razloge da bude ljut? Jel’ vam nešto rekao?!

 

LEJDI MJUZA: Ne, ništa nije govorio, ali ja sam to osećala. Poznajem ga i dugo i dobro. Smatrao je da su presahli izvori nadahnuća koji su me činili njegovom muzom. Na osnovu toga je zaključio da sam ga ostavila na cedilu, da sam ga napustila. A Šumski ne može da živi bez ogledala.

 

 

1. 1. 1. 4. SCENA

 

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akter: Lija Mija

 

LIJA MIJA:  Javnost malo zna o privatnom životu poznatog kompozitora. Prema matičnoj evidenciji, Šumski je rođen 1968. godine, ali je taj podatak uporno demantovao, tvrdeći da je pri upisivanju njegove godine rođenja došlo do permutovanja poslednje dve cifre. Jedan priznati akademski slikar (koji je želeo da ostane anoniman) rekao je da je svojim ušima čuo kako je Šumski pričao da je usvojeno dete i da mu je greškom dodeljen matični broj mnogo starije osobe. Poslednjih godina D.P. Šumski je bio dosledan u tvrdnji da mu je čuvena bankarka, Plava Ajkula, s kojom je bio u braku 11 godina, bila neka vrsta surogat-majke. Posle kratkog ubeđivanja, gospođa Ajkula je ipak pristala da govori za ovaj dokumentarac. Razgovor smo vodile u prostranoj bašti njene vikendice na Avali.

 

1. 1. 1. 5. SCENA

 

Mesto dešavanja: Vikendica na Avali

Akteri: Lija Mija i Plava Ajkula

(Čuje se cvrkut ptica i šuštanje lišća)

 

LIJA MIJA: Gospođo Ajkulo, po Gradu kruži legenda o vašoj neustrašivosti, pa sam oduvek želela da vas upoznam i da vas pitam, da li se ipak nečega plašite?

PLAVA AJKULA:  Ne plašim se ničega. Ja sam prošla sve i – preživela.

LIJA MIJA: Baš sve?

PLAVA AJKULA:  Baš sve. Bežala sam pred kasetnim bombama, zadržavala dah pod šištavim navođenim raketama.

LIJA MIJA: A neko oružje, da li je bilo upereno direktno u vas?

PLAVA AJKULA:  Nažalost, i to sam doživela. Kad sam bila mnogo mlađa, dvojica u uniformama i s kalašnjikovima došla su da me izbace iz stana u koji sam se uselila, a pripadao je nekom budži koji je lovio u mutnom. Stajala sam pred njima gledajući ih u oči, bez straha. To je Boga mi, potrajalo, skoro do kraja njihovog radnog vremena. Tada su otišli i više se nisu vraćali.

LIJA MIJA:  O zemljotresu da i ne pitam, svakako vas je neki uzdrmao?

PLAVA AJKULA: Kako da ne, i to više puta. Jednom čak i u bioskopu. Prva sam vrisnula: „Zemljotreeeees!“, ali sam poslednja ostala u sali.

LIJA MIJA:  Stvarno ne znam o kojim još strahovima da vas pitam… Da li ste se možda suočili s nekom opasnom zveri?

PLAVA AJKULA: Bilo je i toga. Nisam odolela izazovu velike vrućine, pa sam skočila iz čamca u Tanzanijsko jezero. Tek kad sam otplivala nekoliko desetina metara čula sam kako me zovu da se vratim, jer plivam u mrestilištu aligatora. Bez panike sam doplivala nazad i uspela za delić sekunde da izbegnem čeljusti jednog kapitalnog primerka.

LIJA MIJA:  A  korona?

PLAVA AJKULA:  Ma haj’te, molim vas, kakva korona?! Za nju sam tek tata-mata. Dva puta sam je propustila kroz telo, tako da sam je totalno iscrpela. Taj drugi put me je prosto molila je da je pustim da ode.

LIJA MIJA:  Priznajte, mora da postoji makar nešto što vas je porazilo?

PLAVA AJKULA:  Nažalost, postoji. Bila sam žrtva narcisoidne osobe.

LIJA MIJA: Ne mislite valjda na Šumskog, pa on je emotivan čovek?! Tako ga bar doživljavaju poštovaoci njegove muzike.

PLAVA AJKULA:  Zavisi s koje strane ga posmatrate, u njemu je objedinjeno nekoliko ličnosti.

LIJA MIJA:  Ali morate se složiti da je po svojim shvatanjima Šumski uvek bio izrazito ispred svoje generacije i vremena?

PLAVA AJKULA:  U profesionalnom smislu, on je nesporno čovek širokih pogleda i naprednih shvatanja. Između ostalog, to je ono što me kod njega najviše privlačilo. I u muško-ženskim odnosima pokazivao je liberalna shvatanja, ali se nikada nije odrekao nekih tradicionalnih pogleda. Trudio se da zadrži suptilnu macho žicu, koja godi svakoj pravoj ženi. Ali eto, u jednom trenutku je u njemu nešto kvrcnulo i postepeno smo se našli u situaciji zamenjenih uloga polova.

LIJA MIJA:  Naša društvena realnost je surova. Čak i umetnik koji permanentno stvara ne može da živi od svog profesionalnog rada. Da li je na njegovo nezadovoljstvo uticala činjenica da ste oboje radili, ali ste vi, kao bankarka, mnogo više zarađivali?

PLAVA AJKULA:  Hajde da budemo krajnje objektivni – u kom to društvu umetnici dovoljno zarađuju, osim onih izuzetnih? Šumskom egzistencija nikad nije bila ugrožena. Zato tu priču o odnosu društva prema umetnosti i umetnicima ne mogu da prihvatim kao opravdanje za njegovu rezignaciju, a kasnije i ogorčenost. Pre bih rekla da mu je život u dobrovoljnoj samoizolaciji postao monoton. Ponestalo mu je inspiracije i postalo mu je dosadno, to je suština njegovog „problema“! I dok sam ostavljala svoje dane u „Univerzum banci“, trudeći se da zaradim za naš lagodan život, Šumskom je to očigledno počelo da smeta, proradio mu je onaj „macho“ gen! Na neki način se osetio poniženim, a sebe je počeo doživljavati kao žrtvu. Tako se našao u klopci bespomoćnosti koju je sam iskonstruisao. Znao je da ide po „Inkubatoru“, i da ponavlja: „Ne dam svoju slobodu!“, što je, pretpostavljam, bila zaključna rečenica dugih unutrašnjih monologa o tome kako zaraditi novac, a sačuvati dovoljno slobodnog vremena za stvaralaštvo.

 

LIJA MIJA:  Da li ste o tom problemu otvoreno razgovarali?

PLAVA AJKULA:  On se opredelio za pasivno-agresivnu komunikaciju s ljudima, pa i sa mnom, u znak protesta što njegov rad „niko adekvatno ne vrednuje“. Tako je „Gradski“, kakav je nadimak nosio od mladosti, postajao sve više „Šumski“, jer se zatvarao u sebe i, umesto u društvu ljudi, vreme sve više provodio po virtuelnim šumama koje je sam osmišljavao. U početku nisam potpuno razumela šta želi, jer o tome nije govorio. Sve ređe je izlazio iz svog studja, nisam više ni znala da li je u njemu išta radio. Taj model ponašanja, ta njegova taktika, strategija, nazovite je kako god hoćete, trebalo je da dovede do našeg postepenog distanciranja, do one tačke kada će i njemu i meni biti „sasvim logično“ i olakšavajuće da se raziđemo.

 

LIJA MIJA:  I kakav je bio epilog perioda „održavanja distance“?

PLAVA AJKULA:  Jednog dana, u nekoj sasvim neprimerenoj situaciji, onako, usput, prividno smireno je izgovorio nekoliko pažljivo odabranih rečenica. Verovatno ih je dugo smišljao ili ih je možda čak i zapisao u svom kompjuteru, možda pod nekom šifrom, tipa: „Holy Motors“. Dugogodišnji „životni partner“ samo mi je saopštio da odlazi. To je sve što je imao da mi kaže.

 

LIJA MIJA:  Samo to? Zašto niste iskoristili tu situaciju kao povod i poveli ozbiljan razgovor kako biste dobili odgovore na nerazjašnjena pitanja koja se tiču vašeg odnosa?

PLAVA AJKULA: Razmislite malo, ako neko posle toliko godina zajedničkog života izgovori samo tih nekoliko programiranih rečenica, da li bi ste imali želju da bilo šta pokušate da popravljate?

 

 

1. 1. 1. 6. SCENA

 

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akter: Lija Mija

 

LIJA MIJA:  Tokom napornih, ali stvaralački plodnih godina provedenih u „Inkubatoru“, Šumski je osmislio svoj najnoviji projekat – „Narcis rekords“, s kojim je ušao u producentsku fazu. Startovao je veoma ambiciozno, okupivši oko sebe talentovane anonimuse domaće muzičke scene. Posle početnog oduševljenja, po kuloarima su počeli da kruže prvi maliciozni komentari. To se i očekivalo, s obzirom na nezdravu konkurenciju u muzičkom biznisu. Govorili su da je D.P. Šumski započeo ovaj projekat s ciljem da ojača poljuljano samopouzdanje posle dugogodišnjeg boravka u Inkubatoru, gde ga je, kako su nagađali, Plava Ajkula držala u prinudnom stvaralačkom zatočeništvu. Drugi su tvrdili da Dorjan nije slučajno preselio na Bulevar slavnih, jer se tamo tiska mnogo talentovane mladeži u potrazi za slavom. Jedna od mnogih koji su u „Narcis rekordsu“ videli priliku da uspeju u šou-biznisu, bila je do tada anonimna kantautorka, Bleda Hijena. Bledolika je s neskrivenim oduševljenjem pristala da razgovaramo o njenoj saradnji sa Šumskim i predložila da razgovor obavimo u baru „Gift“ u Cetinjskoj.

 

1. 1. 1. 7. SCENA

 

Mesto dešavanja: Bar „Gift“ – Cetinjska, Stari Grad

Akteri: Lija Mija i Bleda Hijena

(čuje se pop muzika i žagor ljudi)

 

LIJA MIJA: Bleda Hijeno, neki kritičari tvrde da previše koristite slova O da biste dobili na popularnosti. Evo, u kritici vašeg singla koji ste izbacili kao najavu za drugi album, „Kroz maglu i ništa“, Miju-Miju piše kako vam, citiram: „slova O, bez srama, vire na sve strane“.

BLEDA HIJENA:  Videla sam tu mizernu „kritiku“… Ali, znate li koliko se ja sekiram zbog toga šta kaže Miju-Miju? (sarkastičan smeh). Ako publika voli da im pokazujem svoja slova O, onda ću ih i pokazivati! Pogotovo što uživam u korišćenju slova O, i to ne samo velikih, već i malih i srednjih.

 

LIJA MIJA:  Ali to vam zamera i Stari Tvor koji kaže, citiram: „Mislim da to njeno isticanje slova O više nije pristojno, pogotovo što stalno nastupa u belim haljinicama. Belo je svakako rezervisano za muze ili makar za pevačice dugotrajnijeg značenja“.

BLEDA HIJENA:  Ko šiša tog matorog! Krivo mu je što sam prestala da s njim delim svoja slova O.

 

LIJA MIJA:  I Šumski se požalio nekim saradnicima da ste istrošili sva slova O (i velika i mala i srednja) sa police iznad njegovog latex kreveta. „Posle nje, ostala je samo moja prazna polica. I ništa“, rekao je.

BLEDA HIJENA: Ah, Šumi! (smeh) On najviše voli pulsirajuća slova O. Znate li koliko ih je samo puta opevao u svojim pesmama? To je dokaz da slova O u njegovom životu zauzimaju potpuno posebno, ako ne i centralno mesto.

 

LIJA MIJA: Kako je uopšte došlo do toga da postanete muzička saradnica u „Narcis rekordsu“?

BLEDA HIJENA:  Ništa se ne dešava slučajno. Tih dana kad je Šumi napustio „Inkubator“ i navikavao se na nove životne okolnosti, sreli smo se baš ovde, u „Giftu“. U neverovatnim vizijama koje je imao za „Narcis rekords“ prepoznala sam svoju veliku šansu. Iako je delovao prilično samouvereno, u njegovom pogledu sam ipak hvatala trag nečeg setnog, rekla bih – tihu patnju. Sve mi se razjasnilo narednih nedelja, jer sam saznala kako mu je život bio težak s tom agresivnom Ajkulom, koja ga je držala zatvorenog u „Inkubatoru“ i zamalo kastrirala. Iako su prolazile nedelje i meseci od njihovog razvoda, Šumi mi se žalio da povremeno ima osećaj da ga Plavuša prati i prisluškuje, zbog čega se osećao uznemireno. Njegovo poverenje u mene produbljivalo mi je saosećanje i osećanja. Poželela sam da mu podignem posustali ego, tako što ću za njega uraditi nešto konkretno! Jedino što sam mogla bilo je da prionem na posao i preradim pesmu koju sam čuvala za svoj prvi singl-CD. Naslovila sam je – „Narcisovo ogledalce“. U njenom tekstu jasno se mogao prepoznati kao objekat mog divljenja, moja muza.

 

LIJA MIJA:  Vaša muza?! Zar nisu muze ženskog pola?

BLEDA HIJENA:  Eto, opet to čujem! O kakvim polnim razlikama vi govorite u 21. veku? Ovo je prilika da naglasim još jednu Šumijevu divnu osobinu – on nikada nije mario za tradicionalnu podelu uloga polova. Jednako dobro se osećao i u muškoj i u ženskoj ulozi. Ali, slušajte, Lijo, nemojte da ovo izokrenete, kako neke vaše kolege novinari znaju da čine! Šumi je nesumnjivo heteroseksualne orijentacije, ali je po čitave dane i iz čiste zabave, znao da govori u ženskom rodu. To je nama, poštovaocima njegovog stila, uvek bilo veoma zanimljivo – kao kad vas intrigiraju ljudi koji pišu desnom, a crtaju levom rukom; ili fudbaleri koji znaju da šutiraju i levom i desnom nogom. Ne treba se iščuđivati nad takvim talentima, treba im se diviti! Sledeći ga u svemu, počeli smo da svi tako govorimo u „Narcis rekordsu“. (oduševljeni smeh)

 

LIJA MIJA:  Sećam se vašeg singla „Narcisovo ogledalce“, bio je pravi bit-hit. Šumskom se očigledno dopao, jer ste ubrzo ušli u studio i započeli rad na vašem prvom albumu. „Kaleidoskop“  je pokazao da su kompilacije vaša specijalnost…

BLEDA HIJENA:  Moglo bi se reći da je tako. Jednostavno, imam talent da odslušam tuđe melodije, da ih malo izmiksujem i obojim, tako da izgledaju kao moje. Inspiraciju nalazim u iskustvima drugih, a komponujem impulsivno i intuitivno. Tek naknadno, kad vidim šta sam napravila, potpuno se predajem aranžiranju. A o izvođenju da i ne govorim, u tom poslu stvarno uživam…

 

LIJA MIJA:  Koliko dugo ste radili „Kaleidoskop“?

 

BLEDA HIJENA: Radila sam brzo, ali posvećeno. Ponovo sam preslušala ceo Šumijev opus, analizirajući pojedine deonice do detalja. Prevrnula sam sve tašne i džepove, kako bih prikupila svoje zaboravljene cedulje s partiturama. Prepevavala sam ih, preštrikavala, cedila suvu drenovinu… Rečju, sve što sam ikada iskomponovala stavila sam na jednu kartu – na „Kaleidoskop“! Bila sam veoma motivisana, jer je Šumi mnogo nade ulagao u mene, očekujući da sinem kao prava zvezda. Zato sam, stvarajući taj CD, imala na umu dva cilja: da opravdam ukazano poverenje i da dam omaž njegovom stvaralaštvu. Želela sam da nedvosmisleno shvati da ga potpuno razumem, za razliku od žena kojima je ranije bio okružen, a koje to nisu mogle. Ne treba ih kriviti zbog toga, one jednostavno nisu imale taj senzibilitet koji ja, kao umetnica, posedujem u izobilju.

 

LIJA MIJA:  Jasno je da se umetnici bolje razumeju sa sebi sličnima, nego s onima iz „banalnog sveta“, kako je Šumski jednom nazvao svakodnevnu borbu za život… Verovatno ste kao srodne duše u studiju dobro sarađivali dok ste radili na „Kaleidoskopu“?

BLEDA HIJENA:  Proces stvaranja bio je veoma uzbudljiv. Zahtevao je mnogo fizičke energije, ali nam je doneo i mnogo radosti. Najviše vremena provodili smo tražeći aranžmanska rešenja koja su „Kaleidoskop“ učinila drugačijim, kompleksnijim, potpuno nesvakidašnjim. Tada sam se maltene preselila u „Narcis rekords“, jer smo zaokupljeni stvaranjem, u studiju često osvanjivali u različitim položajima.

 

LIJA MIJA:  U numeri s tog albuma, „Muza bez pesme“, koja je na Trutjubu dostigla neverovatnih 69 lajkova, svojim slušaocima ste uspeli da prenesete usijanu atmosferu iz studija…

BLEDA HIJENA: Drago mi je da ste to primetili. „Muzu bez pesme“ smatram svojom do sada najboljom pesmom. Uvek kad je slušam, s nostalgijom se sećam našeg stvaralačkog zanosa i perioda kada sam se, posle mnogo godina, osećala u svakom pogledu veoma ispunjenom, čak i kao žena.

LIJA MIJA:  Lepo je čuti da neko još uvek ima taj entuzijazam o kom vi pričate… Kakva je bila dalja sudbina „Kaleidoskopa“?

 

BLEDA HIJENA:  U naletima strasti i ambicioznosti stvorili smo fantastičan album kome publika, nažalost, još nije dorasla (kratka pauza). Sada bih, ipak, sve uradila drugačije: pojednostavila bih komplikovane aranžmane, raščlanila kompleksne pesme i grupisala ih na klasičan način, kako bi ih slušaoci razumeli. Treba ipak nekad poslušati savete ovih iz EU kad pričaju o reciklaži: „Sortirajte organsko u zelene kontejnere, plastiku u žute, baterije u crne“, valjda tako beše?

 

LIJA MIJA:  Pa da, isprednjačili ste, a ljudi nisu baš raspoloženi da rešavaju „Sudoku“… Da li je bar medijska propraćenost „Kaleidoskopa“ bila korektna?

BLEDA HIJENA:  Uradili smo dva odlična spota, ali mediji nisu pokazali interesovanje da ih puštaju. Eto, nedavno sam gostovala na TV „Bjork“ i voditelj me baš iznervirao! Insistirao je da mu objasnim šta sam htela da poručim „Kaleidoskopom“. Rekla sam mu da sam imala visoku temperaturu i da sam buncala, i dodala: „Eto, plela sam nožnim prstima, namotavala vunu, širila noge preko miksete, i na kraju je ispala – šustikla za tranzistor“ (smeh). Zašto bih mu bilo šta  objašnjavala kad skoro da i ne pušta moje spotove?

LIJA MIJA:  Razumem vaše negodovanje. I pored ogromnog truda autora, uspeh u muzičkom biznisu u velikoj meri zavisi i od drugih, pogotovo od nas, novinara…

 

BLEDA HIJENA:  Nažalost, tako je. Pored lepih sećanja na promotivnu žurku, od „Kaleidoskopa“ mi je ostala samo gomila neprodatih CD-ova. Razmišljala sam da tim narandžastim i zelenim omotima osvežim jedan sumoran zid u stanu, da ih naređam kao tapete, recimo u šreh ili kao šahovsko polje (ironičan smeh). Ali, objektivno gledano, sve to mi je manje važno! Bitan mi je stvaralački proces u kom obogaćujem svoje profesionalno i životno iskustvo. Usput dođem i do kakvog-takvog zadovoljstva. Malo li je? Možda i nije baš neko preterano zadovoljstvo, ali je dobra investicija u karijeru (kratka pauza). Doduše, ponekad se osećam malo razočarano, iskorišćeno i prazno, ali bar mi se nešto dešava.

1. 1. 1. 8. SCENA

 

Mesto dešavanja: Bar „Gift“ – Cetinjska, Stari Grad

Akteri: Lija Mija i Bleda Hijena

(čuje se pop muzika i žagor ljudi)

 

LIJA MIJA:  Imala sam neverovatnu sreću da posle razgovora s Malom Hijenom, u „Giftu“ naletim na Narcissu, čuvenu gradsku influenserku, koja je okružena obožavaocima pila pivo za šankom. Pogledala me je začuđeno kad sam joj prišla, ali kad je čula da sam autorka „Rolerkostera“, rado je pristala da odgovori na nekoliko pitanja o Šumskom, s kojim je neko vreme sarađivala.

 

LIJA MIJA:  Narcissa, sigurna sam da će vaše prisustvo u ovom dokumentarcu privući ogromnu pažnju javnosti…

NARCISSA: (usiljeni smeh) Hvala, hvala! Ja to svakako očekujem (smeh). Svima je poznato da sam ja veliki filantrop, ljubitelj prirode, lepih stvari i svih vrsta obuće.

 

LIJA MIJA:  Recite mi kako ste uspostavili saradnju sa D.P. Šumskim?

NARCISSA:  Svima je poznato da sam ja veliki filantrop, ljubitelj prirode, lepih stvari i svih vrsta obuće. Šumski i ja prepoznali smo se po „Orangutan“ starkama. Naime, samo on i ja u celom Gradu imamo smelosti da nosimo takve gilje. A to već dosta govori o posebnosti, mentalnoj uzvišenosti i izuzetnosti.

 

LIJA MIJA:  Vaša izuzetnost se podrazumeva, ali šta mislite o D.P. Šumskom?

NARCISSA:  A što bih ja mislila o njemu? Bila mu je potrebna moja marketinška podrška za „Narcis“ i ja sam mu pomogla, šta tu ima više da se priča. Svima je poznato da sam ja veliki filantrop, ljubitelj prirode, lepih stvari i svih vrsta obuće.

 

LIJA MIJA:  Da li znate da je D.P. Šumski nestao?

NARCISSA:  Nestao? Ko bi rekao. Delovao je postojanije (usiljeni smeh). Ali, šta ćete, danas ništa više ne može da vas iznenadi. Da li bi to bilo sve?

 

LIJA MIJA:  Da, da, da… Hvala vam, Narcissa, na vašem izdvojenom i izuzetno dragocenom vremenu.

NARCISSA:  You are wellcome! (usiljeni smeh)

1. 1. 1. 9. SCENA

Mesto dešavanja: Reka Sava

Akteri: Lija Mija i Lisac

(čuje se zvuk motornog čamca)

LIJA MIJA: Evo me na Savi, vozim se rečnim taksijem ka Adi Međici. Imam nameru da na njoj potražim starog prijatelja D.P. Šumskog, Mrgodnog Lisca. Lisac je muzičar, tačnije – bivši muzičar. Stariji ljubitelji klupske svirke sigurno ga se sećaju kao basiste grupe „Nervozni labudovi“. Nakon poslednje svirke „Labudova“, pre desetak godina, prodao je gitaru i potpuno se povukao iz društvenog života. Živi kao samotnjak na svom splavu, bez struje i ostalih tekovina civilizacije. Njegov ortak iz bivšeg benda upozorio me je da je Mrgodni oduvek bio ćutolog, tako da ne znam kako će se danas ponašati i da li će uopšte želeti da razgovara sa mnom. Potajno se nadam da ću baš kod njega pronaći Šumskog. Zgodna je ta Međica – u sred grada ste, ali ipak sakriveni u šumi, gde bi vas retko ko pronašao.

Mesto dešavanja: Splav na Adi Međici

Akteri: Lija Mija i Lisac

(čuje šuštanje lišća topole, a potom zvuk talasa koji udaraju u metalnu konstrukciju, lupanje metalne konstrukcije i hod po daskama)

LIJA MIJA:  Dobar dan, Lišče! Ne brinite, neću remetiti vaše pecanje. Biću tiha…

(čuje se samo šuštanje lišća topole)

LIJA MIJA: Možete li mi reći kada ste poslednji put videli Šumskog? Da li je dolazio do vas?

LISAC:  I posle toliko godina, opet pitanja o njemu? Ovaj svet je potpuno poludeo!

 

LIJA MIJA:  Zašto se nervirate? Znate li da je čovek nestao?

LISAC:  I ti si pošla u potragu za njim?! Zašto je on uopšte bitan?

 

LIJA MIJA:  Iz vas kao da izbija neki bes?! Ili je to ljubomora u pitanju?

 

LISAC:  Ja ljubomoran?! Na Šumskog?! Eeee, šta ću još čuti?! Ja sam oduvek bio deset godina ispred tog Šumskog. Za njega nije bilo mesta u mom bendu, jer, realno govoreći, on i nije neki muzičar. Ali, nekako je uvek imao sreće. Prvo ga je podržavala ona Plava Ajkula, a onda i razne muze. Ja sam sve morao sam… A bio sam veoma talentovan!

 

LIJA MIJA:  Ne shvatam zašto tako reagujete, Šumski je često isticao vaše prijateljstvo od momačkih dana.

LISAC:  Kakvo prijateljstvo, to je bilo druženje, i to prilično površno. Muvao se tu oko „Labudova“  i stalno prosipao neke podatke o teoriji muzike i brojevima prodatih nosača zvuka. Uvek je voleo da bude prvi, da prvi presluša ploču, da prvi pročita neku kritiku… Takav je on lik, više nekakav sakupljač i statističar, manje kreativac.

 

LIJA MIJA: Mnogi ne misle tako! Ovo je za mene veoma neprijatno iznenađenje… mislila sam da ste prijatelji.

LISAC:  Ni on ni ja nemamo prijatelje, zato ljudi i misle: „Ako obojica nemaju prijatelje, onda su nužno upućeni jedan na drugog“.

 

LIJA MIJA:  A gde bi, po vašem mišljenju, on mogao sada da bude?

 

LISAC:  Otkud ja znam? Pravo da ti kažem, o njemu i ne razmišljam.

1. 1. 1. 10. SCENA

Mesto dešavanja: Vikendica na Avali

Akteri: Lija Mija i Plava Ajkula

(Čuje se cvrkut ptica i šuštanje mladog lišća)

 

LIJA MIJA:  Gospođo Ajkulo, kako reagujete na provokacije Blede Hijene?

PLAVA AJKULA:  Kakve provokacije, ko je ta?!

LIJA MIJA:  Kantautorka iz „Narcis rekordsa“.

 

LIJA MIJA:  Ne pratim estradu, tako da ne znam o čemu govorite… To poređenje mi izgleda  besmisleno, ajkule i hijene žive u dijametralno različitim okruženjima. Ali ako posmatramo po analogiji u prirodi, šta god brbljala neka hijena, a pogotovo bledolika, to nikako ne može isprovocirati moćnu Ajkulu. Uostalom, ajkula sama izabira biftek, dok hijena sebi može priuštiti samo ostatke s trpeze.

LIJA MIJA:  Ajkulo Plavušo, vi nemate samo oštre zube, već i oštar jezik?! Dok vas slušam, pitam se kako su dvoje tako različitih ljudi mogli da žive zajedno? Šumski je ipak čovek blage prirode.

PLAVA AJKULA:  Ne bih ja baš rekla da je Šumski blage prirode. On je samo čovek koji izbegava konflikte s autoritetima, makar oni bili i lažni. Recimo, kad je onaj frustrirani Rošavi Kojot, dobitnik „Političke nagrade“, pljuvao po meni u mom odsustvu, Šumski ga je ćutke slušao. Kasnije mi je prepričavao Kojotove nebuloze i pitao me da li sam stvarno postala uspešna bankarka samo zato što sam međunarodni špijun. Slušala sam ga u neverici, misleći da me zafrkava. Međutim, ubrzo sam shvatila da je čak i taj Kojot, propali čovek koga niko odavno ozbiljno ne razmatra, uspeo svojom zlobnom primedbom da u Šumskom pobudi sumnju u mene, osobu s kojom je živeo godinama. I danas mi je žao što sam olako prešla preko te njegove izdaje, iako mi je (još tada!) postalo jasno da od Šumskog ne mogu očekivati nikakvu lojalnost, pa čak ni kao dugogodišnji partner. Jer, ko jednom izda, od njega uvek možete očekivati da vam ponovo nabije nož u leđa.

LIJA MIJA:  Iznenađena sam ovom vašom pričom! Valjda je Šumski znao nekad da pokaže zube?

PLAVA AJKULA: Samo kad je bio lično ugrožen! Godinama sam živela u ubeđenju da ga materijalno nije mnogo zanimalo! Tek u razgovorima koje smo vodili povodom razvoda, videla sam kako zna da se bori za sebe i da se ražesti ako mu se neki moj predlog nije dopadao. Kao programirana mašina bez emocija, govorio je isključivo u ciframa, postavljao je uslove i zahtevao „da bude isplaćen“… Valjda je mislio da to što radim s novcem znači da ne razumem jezik „emotivnih duša“, pa se spustio na moj nivo, da ga bolje razumem?! (ironičan smeh)

 

LIJA MIJA:  Na sledeće pitanje ne morate da mi odgovorite ako ne želite: Kakav je bio ishod vaših brakorazvodnih rasprava“?

PLAVA AJKULA:  Završilo se onako kako je on zahtevao  – isplatila sam ga „u kešu“! Mislim da je to u redu, jer sam svesna da kad dospeš u ozbiljne godine bez ozbiljnih para – obrao si bostan! A ja svakako ne želim da i Šumski oseti kako izgleda „brati taj bostan“. Svojim gestom dobre volje obezbedila sam mu uslove da započne novi biznis i da može da plati piće nekoj pevačici.

 

LIJA MIJA:  Ovo, s pevačicom, bilo je baš nisko, čak i od Plave Ajkule!

PLAVA AJKULA:  Zašto nisko, to je nova realnost! Zar ambiciozne pevačice željne uspeha danas ne završavaju u krevetima svojih idola, pa čak i vršnjaka svojih očeva? Ipak, pre toga im treba nešto i ponuditi uz pivo (smeh). Recimo, fantazmagorične priče o težnji za slobodom, svojstvene samo velikim vizionarima kojima je „materijalno potpuno nebitno“. Ili o svojoj „nezadrživoj želji da pomogne talentovanim muzičarima koje niko ne bi primetio da se On nije pojavio“. Ima Šumski te mesijanske ideje… a mlade „u-metnice“ uglavnom dobro reaguju na tu vrstu mentalne predigre.

LIJA MIJA:  Da li iz vas sada progovara „ostavljena žena“?

PLAVA AJKULA: Ne, iz mene progovara ironija na već usvojene obrasce ponašanja. Pre samo nekoliko godina mogla sam da tvrdim da se Šumski nikad ne bi spustio na taj nivo, ali „višak slobode“ zna da ogoli čoveka, da skine s njega sve kamuflažne ljušture i prikaže ga upravo onakvim kakav suštinski jeste… Uostalom, to su samo moje projekcije, tek ćemo videti kako će se Šumski stvarno ponašati (pauza). Iz mene pre progovara osoba koja ne razume odbijanje ljudi da se pomire sa starenjem kao nezaobilaznim životnim procesom…

 

LIJA MIJA:  A šta imate protiv mladosti u starijim ljudima?

PLAVA AJKULA:  Molim vas, ne izvrćite moje reči! Ne smeta mi mladalački duh u starim ljudima, već „brendovi mladosti“ kojima se „kite” stari ljudi. Ne može se usporiti vreme nošenjem starki ili uskih farmerica, pa ni seksom s mnogo mlađim osobama (čime se međusobno hvale!). Ne vidim ništa simpatično u „dečacima“ i „devojčicama“ u pedesetim godinama, koji ne haju što ih podvode pod sindrome Petra Pana ili Sendi (pauza). Smatram da svoje godine i izrabljeno telo moramo prihvatiti i nositi dostojanstveno, kao potvrdu da sobom nosimo i važna životna iskustva koja u mladosti nismo mogli da imamo. A dostizanje životne zrelosti predstavlja važan životni cilj, i po meni – jedini način da kao jedinke stvarno pređemo na „viši nivo“.

 

LIJA MIJA:  Očigledno vas je priroda obdarila snagom, ali vas je izgleda uskratila za razumevanje ljudskih slabosti i različitosti. Svakom je data sloboda da izabere način na koji će svoj život učiniti podnošljivijim. Ne možemo svi biti Ajkule, niti to, uostalom, želimo!

 

PLAVA AJKULA:  Eto, čak sam i vas uspela da isprovociram (smeh). Slažem se s vama, ponekad znam da budem prestroga. Ali takva sam ne samo prema drugima, već i prema sebi.

LIJA MIJA:  Kad ste već tako otvoreni, recite mi gde bi po vašem mišljenju sada mogao biti Šumski, da li mislite da je živ?

PLAVA AJKULA: Ohohoho! (iskren smeh) Taj je sigurno živ, on se uvek dobro snađe! Verovatno je već našao neko veliko slovo O i u njemu se učaurio. Kad prođe malo vremena ponovo će izleteti, kao leptir s moćnim krilima! Šumski je, jednostavno – neuništiv.

 

 

1. 1. 1. 11. SCENA

 

Mesto dešavanja: Bar „Gift“ – Cetinjska, Stari Grad

Akteri: Lija Mija i Bleda Hijena

(čuje se pop muzika i žagor puno ljudi)

 

LIJA MIJA:  Bleda Hijeno, čini mi se da je poslednjih meseci došlo do izvesnog zahlađenja odnosa između vas i Šumskog?

BLEDA HIJENA: Šou biznis je intenzivan posao, a ljudi u njemu potrošna roba. Taman kad sam pomislila da sam dostigla uticajnu poziciju u „Narcis rekordsu“, iz Milunove škole za talente nenadano je istrčala neka Mlada Vučica, za čiji repertoar se ispostavilo da je potpuno prilagođen podivljalom tržištu. Pojavljivanje ove „zlatne koke“ dovelo je u pitanje moje napredovanje u karijeri, uglavnom zbog neočekivanog finansijskog priliva koji je proizvela za „Narcis records“ (pauza). S druge strane, bilo je u tome i nečeg dobrog – njen uspeh mi je otvorio oči i ubrzao mi proces samootrežnjenja. Shvatila sam da je krajnje vreme da učvrstim svoje unutrašnje i spoljašnje veze, da napravim svoju mrežu ljudi, pogotovo od onih koji su, kao i ja, bili nezadovoljni što se u “Narcisu” ne poštuje hijerarhija.

 

LIJA MIJA:  O kakvom poštovanju hijerarhije vi govorite u muzičkom biznisu? U njemu se, kao i u svakom drugom biznisu, sve bazira na potražnji i profitu?

BLEDA HIJENA:  Nije potrebno da mi objašnjavate elementarne stvari, ja odlično razumem zakone tržišta. Ali vi verovatno znate i to da produkcija može nekog malo više da „pogura”. Uostalom, po mišljenju mnogih, Vučicin album nije ni zaslužio toliki uspeh!

LIJA MIJA:  Ne mislite valjda da je neko imao veću pozadinsku podršku od produkcije nego vi?

BLEDA HIJENA:  Ne znam ja to, ja samo znam da je moj CD mnogo kvalitetniji, ali je loše prošao.

LIJA MIJA: Uspeh u muzičkom biznisu diktiraju ukus i sud publike, ne pomaže tu Robin Hud…

BLEDA HIJENA: … ali niko mi ne može ni zabraniti da iskažem svoje nezadovoljstvo zbog Vučicine nekolegijalnosti! Poslednja je istrčala na teren i nije silazila s medija, ne libeći se da pobere svu slavu. Moje kolege iz „Narcisa” i ja smo na to reagovali otporom – spontano smo je ignorisali.

LIJA MIJA:  Interesuje me kako je direktor reagovao na „tihu pobunu” među svojim pulenima?

 

BLEDA HIJENA:  Šumski je brzo ukapirao šta se dešava. Zabrinuo se da mu ne okrenem leđa i ne povučem sa sobom još nekoliko ključnih ljudi, pa je prema meni ponovo postao naglašeno ljubazan. Priznao mi je da sam izrasla u muzički autoritet i da ni jedan CD za muzičku liniju „Adventure” više neće ući u studijo dok ne dobije moju potvrdu kvaliteta. Iskoristila sam priliku i rekla mu da posle slučaja Mlade Vučice to nije dovoljno. Ako želi da ostanem u firmi, makar da mu vodim marketing i te silne administrativne poslove, moraće da mi iskomponuje, lično otpeva i snimi, ako ne album, a ono bar melodičan singl u kome će me razne Ajkule, Mjuze, Vučice i ostala menažerija nedvosmisleno prepoznati kao osobu koja inspiriše. Zašto da okolišam, jasno i glasno sam zahtevala od njega da me formalno promoviše u muzu!

 

LIJA MIJA:  To je ozbiljan ultimatum, da li je pristao?

BLEDA HIJENA:  Kod Šumskog se nikad ne zna da li je pristao ili nije, on je vešt žongler na žici. Ali  ne može sve sam. Žica mu je postavljena visko i potrebno je da je neko održava zategnutom na oba kraja. Po svom starom običaju, migoljio mi se, taktizirao, pokušavao da dobije na vremenu. A „ko taktizira izgubi iz vreće“, jel’ tako beše ona doskočica?

LIJA MIJA:  Šta ćete raditi ako od Šumskog ne dobijete ono što ste tražili?

BLEDA HIJENA:  Ne sekirajte se vi za mene, nisam ja od onih glupača koje iskoriste, pa ih puste niz vodu. Svakako ostajem u „Narcis rekordsu“, ali s jasnim ciljem – da izgradim svoju medijsku prepoznatljivost. Tako je u svakoj trgovini, pa i u muzičkom biznisu (pauza). A što se Šumskog lično tiče, baba me je još kao malu učila kako treba s muškarcima, pogotovo s ovima koji ne mogu bez žena, a u njima vide samo slova O. U mom kraju žene su navikle na strpljenje i trpljenje, to su nam takoreći urođene osobine. Potpuno sam sigurna da ću na kraju dobiti sve što sam želela, ne zvala se ja Bleda Hijena.

 

LIJA MIJA: Verovatno poznajete njegove radne navike i kretanje. Gde bi, po vašem mišljenju, Šumski mogao da bude?

 

BLEDA HIJENA:  Otkud ja to znam? Nikad mi ne govori gde ide, samo nestane, pa se opet iznenada pojavi kad mu nešto zatreba… U poslednje vreme je usavršavao portugalski, možda je otišao u Lisabon ili čak u Rio? Uostalom, to me se ne tiče, baš mi je dobrodošao ovaj njegov „nestanak“, da se odmorim od direktiva i da poradim na sopstvenoj mreži i promociji.

1. 1. 1. 12. SCENA

Mesto dešavanja: Restoran „Madeira“

Akteri: Lija Mija i Lejdi Mjuza

(Čuje se lagana muzika i povremeno diskretno zveckanje pribora za jelo)

LIJA MIJA:  Lejdi Mjuzo, kako tumačite pojam slobode koji je Šumski uvek potencirao?

LEJDI MJUZA:  Dorjan se oduvek teško mirio s bilo kakvim ograničenjima. Vremenom je od pojma slobode stvorio fetiš – trofej koji se dobija kao potvrda nezavisnosti od ljudi, prijatelja, porodice, sveta… Rekla bih da njegovo poimanje slobode u suštini podrazumeva neprihvatanje svega onoga što ga u svakodnevnom životu odvlači od jedine stvari koja ga zanima, a to je – muzika.

 

LIJA MIJA: Kako je onda preživljavao „banalnu svakodnevicu“?

LEJDI MJUZA:  Uglavnom je kopao po prošlosti i s nostalgijom se prisećao detinjstva i mladosti. Žalio bi za „izgubljenim svetovima“, da bi odmah zatim, preskačući sadašnjost, pravio planove za budućnost. Dorjan, jednostavno, nikada nije ni živeo u sadašnjosti. Njegov „stvarni život“ je prolazio pored njega, kao da ga nije video ili takav, kakav je bio – nije želeo da vidi… Ne znam kako da vam objasnim, oduvek sam imala osećaj da vodi neki „privremeni život“ i da sve vreme mašta kako će jednog dana iz njega iskoračiti. Kad bi govorio o budućnosti, obično je apstrahovao problem starosti – doba na čijem pragu je odlučio da sve izbriše i da ponovo počne da živi od tačke u kojoj smatra da se zaustavio, od svojih tridesetih.

 

LIJA MIJA:  Da li vam je nekad rekao kako je video svoju budućnost?

LEJDI MJUZA:  Dorjanovi planovi za budućnost obično su se preklapali s fantazijama, tako da sam  odavno prestala da ih ozbiljno shvatam. U slučajevima kada je u njegovom planiranju i bilo neke realnosti, stalno je odlagao aktivnosti koje bi dovele do konkretne realizacije (pauza). Izgleda da je kroz „Narcis rekords“ odlučio da promeni baš tu svoju osobinu. Bez obzira što će ga ovaj projekat odvući od stvaralaštva (i verovatno mu ogaditi muziku), sigurna sam da će mu pomoći da bolje vidi ljude, ali i samog sebe, i to bez ogledala. Iskreno mu želim da u tome uspe.

 

LIJA MIJA: Gde bi po vašem mišljenju sada mogao biti Šumski?

 

LEJDI MJUZA:  Ah, gde bi mogao biti… Možda je prošao kroz crnu rupu i postao inkognito posetilac paralelnog Univerzuma, ko bi to mogao znati? On je umetnik, javiće se već odnekud s melodijom kojom mi poručuje da je moja inspiracija skoro pa večna.

1. 1. 1. 13. SCENA

 

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akter: Lija Mija

LIJA MIJA:  Posle razgovora sa ženama kojima je bio okružen i koje nisu brinule da bi nešto fatalno moglo da mu se desi, bila sam sigurna da je D.P. Šumski živ. Govoreći o njemu, sve tri su pominjale striptizete kojima je posvetio mnogo svojih pesama. Zato sam odlučila da ga potražim u nekom od barova. Lejdi Mjuza je spomenula reč „inkognito“. Malo sam izguglala i saznala da na Batajničkom drumu postoji bar s tim imenom. U subotu, kasno uveče, uputila sam se ka „Inkognitu“.

1. 1. 1. 14. SCENA

Mesto dešavanja: Bar „Inkognito“

Akteri: Lija Mija i tri striptizete / Lija Mija i D.P. Šumski

(Čuje se „Latex muzika za barove i šipke“, žagor i povremen ženski smeh, kikotanje)

LIJA MIJA: Da li je možda D.P. Šumski svraćao kod vas ?

STRIPTIZETA 1:  Svraćao? (kikotanje) Pa on ovde živi! (kikotanje)

STRIPTIZETA 2:  On odavde ne izlazi! (kikotanje) Svraćao? (kikotanje)

STRIPTIZETA 3:  Pa on ovde živi! (kikotanje) Ne izlazi! (kikotanje)

LIJA MIJA:  Da li možete malo da se smirite, da se isključite nekako? Recite mi gde je Šumski?

STRIPTIZETA 3:  Eno ga u gornjoj sobi! (prigušeno kikotanje) Pa on ovde živi! (prigušeno kikotanje)

STRIPTIZETA 2:  Spava u ležaljci, ljuljuškamo ga svaki dan (prigušeno kikotanje)

STRIPTIZETA 1:  Da, (kikotanje) ljuljuškamo ga u ležaljci!

LIJA MIJA:  Kako je, da li mu je dobro?

STRIPTIZETE 1, 2 I 3 (istovremeno):  A šta bi mu bilo? (kikotanje) Ljuljuškamo ga svaki dan u gornjoj sobi.

LIJA MIJA:  Hajde, povedite me do njega!

(čuje se prigušeno kikotanje koje se udaljava, koraci hoda po pločicama, a zatim zvuci penjanja uz drvene stepenice i škripa ljuljaške )

 

LIJA MIJA:  Dorjane Petre Šumski, dakle tu ste se sakrili?

(čuje se škripa ljuljanja)

LIJA MIJA:  Želeli ste da budete slavni? Pa evo, uspeli ste! Zašto ste se sada sakrili?

D.P. ŠUMSKI:  Šta je loše u tome da pobegnemo i ostavimo probleme iza sebe? Zamislite samo: zatvorite oči i čujete samo ljuljašku… Kad ih opet otvorite – problemi kao da i ne postoje!

 

LIJA MIJA:  Ponekad se morate suočiti s problemima, ne možete se doveka ljuljuškati…

D.P. ŠUMSKI:  A šta da radi umetnik bez muze u svetu koji otupljuje čula, potkrada ih i gasi? Kako popraviti tako bezvredan život?

LIJA MIJA:  Zašto biste išta popravljali, toliko toga ste stvorili… (kratka pauza) Od čega vi u stvari bežite?

D.P. ŠUMSKI: Ne želim da se obavežem nikome i ničemu. Strah me je da ne budem prikovan i zarobljen.

LIJA MIJA:  Ali, izbegavanjem odgovornosti, vi izbegavate – život!

D.P. ŠUMSKI:  Nikada se neću potpuno predati nijednoj situaciji, nijednom odnosu!  Slobodu mi niko neće oduzeti, i – tačka!

(tišina)

D.P. ŠUMSKI:  Gde su nestale moje striptizete?

 

1. 1. 1. 15. SCENA

Mesto dešavanja: Radio „Bela vrana“

Akter: Lija Mija

(Dve sekunde tišine)

 

LIJA MIJA: Vozila sam ka kući po mesečini koja je osvetljavala prav uski put kroz polja. Bilo je svetlosti kao da je dan. Do daske sam odvrnula stereo u kolima i po ko zna koji put slušala Dorjanovu „Plišanu noć“ u izvođenju Lejdi Mjuze. Zvuci sitnih udaraljki stvarali su utisak pucketanja u ritmu treperenja zvezda na potpuno vedrom nebu. U toj prostranoj ravnici muzika je delovala moćno, a Mjuzin glas kao da se uvijao oko mog tela i postepeno me uzdizao sa sedišta. Shvatila sam da su pitanja o Dorjanovom privatnom životu koje sam prethodnih dana postavljala njegovim ženama bila potpuno banalna, što bi rekao Šumski. On je bio stvaralac, a ne običan čovek. 

(Dve sekunde tišine)

LIJA MIJA:  I eto, dragi slušaoci, drage moje bele vrane, privodim kraju i ovaj „Muzički rolerkoster“. Zbog vas sam išla u potragu za Šumskim i verujte mi na reč – živ je! I ne samo da je živ, nego će, zahvaljujući svojoj muzici imati i „život posle života“, čemu je oduvek stremio. Mirno spavajte uz „Plišanu noć“. Pozdravlja vas vaša Lija Mija.

(Ide pesma „Plišana noć“)