PRVI RAZ
Spavam kraj otvorenog proleća
A zorom i vrane umuknu pred lјude
Svanulo je, što nije redak slučaj
I stvari su uglavnom gde i ostavlјene
Drukčije deluje samo sinoć
Što je, uostalom, i očekivano
Prvi auto se čuje u petnaest do četiri
Prvi lift u pola šest
Čistoća nosi u ponoć pa u podne
Poštar zvoni u jedanaest
Sveže lepinje su u pet
Dostava pića u dva
Budilnik zvoni prebrzo
Kraj smene danima tromi’
Trinaesta plata dođe na kraju
Kokuzni mesec na početku
Letovanje sredinom godine
Zimovanje krajem i početkom
Znojačica čaršava izjutra ima jedan glas
Drukči noćašnjem
Pikavci se osete na pepeo
Odeća po podu na kisel
Knjige puštaju prašinu
Stolnjaci skuplјaju fleke
Mongolija ne radi utorkom
I kada se toga setiš u sredu
Ima dovolјno vremena
Da tražiš nova dnevna čuda:
Prolaznika koji kaže Izvinite
Bake klupašice što kažu Sine
Pašče koje bi da se mazi
Paščaricu koja bi da se mazi
I pred tobom promeni glas
Kada se piju samo prvi gutlјaji
I jede samo kada se gladno
I stane kada se zariješ u smokvu
Podnošlјivo je trajati i van Mongolije
Gde se i peva i zviždi iz grla
I aktivno ćuti na mom maternjem jeziku
Kao da se stalno videlo sve
DRUGI RAZ
Uzaman
Usamni vozilant
Pokretâ kretanik
I praznŷ
U očima na pozadenom sedištu
Crveno
I sliva
Niza sluz živca slikovnog
U kom nema
Lika ni like
Zboga nje
On bi gde nikog
Bilo gdelјiv, sa sobom
Oneraspomnožen
Onom
Što mu se obesebila
TREĆI RAZ
Istekli iz slivnika
Pišnice kalemene na Balkan
Prolazni i polazni
U nedolazluk svanjavlјa na Zapadu gde
Vsaki je čelovjek cerkva za sebja
A zelenašnica je vo vijeke
Čelovjekovâ
Tamo gde i
Tamo
Dokle jekuje dojek ognja
Užganog za sebom mostovlјa
I ostavlјeno obalјe
Jednako vapaje
A vozvrasta ni
REZ
Ja prvi ne bih slušao pesmu
Koja nije o meni
A ispade me, jutros
Jedna, takva
Omenila
U mestu svem od očiju
I palacaja, i račvasti
U vremenu odgrebaka
Mesečine pod noktima
Kao zastava,
Na meni
U dahu mi dah uzela
U mraku mrak sakrila
I prolila
Svetlom
