Senka

Senka

Ako ne predvidiš zastoj između rečenica

znaj da ćeš morati da ga odneseš kući

na ramenima ili onako sitnog po džepovima

Bockaće te kao ružino trnje

nećeš imati posudu gde da ga ostaviš

Čekaće te na ćošku
po ivicama sumraka

Kada pomisliš da si ga se otarasio
onako pripit pevaće ti pesme bećara

Biće tvoj kamen i tvoja ivica

Učiniće sve da te zbuni
sakrivaće se iza tvojih vrata

Nastaniće se tamo

gde ga ne očekuješ

Za rođendan će ti tapšati
kao publika pred predstavu

Pun obećanja pričaće ti bajke

Boraviće na tvom ramenu
jednosložan i prepreden

Kada jednog jutra zaboraviš raspored časova

podsetiće te na sve šupljine koje si preskakao

Nema više pomeranja, samo ponavljanje

I uvek kada pomisliš da si izlečen
potrudiće se da osetiš
gorak ukus magnetnog polja na jeziku

Zato veruj
zemlji
telu
ili koži

Buntovna pesma

Izrastao sam ovog puta
iz kruga i kvadrata
zavukao se ispod masne fleke na kaputu
pljunuo na sećanje planete
nezreo da pročitam
šta piše po požutelim novinama
pčela sam u tuđoj bašti
uskoro ću zaboraviti kako se zuji
na pragovima kuća leže debeli psi
svuda zidovi od crvene cigle
korozija mi se pod jezikom hvata
slani ukus u ustima
ne toliko slan kao suze
neko briše naše puteve
uzima gradove
pakuje ih u kofere
ostale su prazne saksije
nekada je i zima u njima cvetala
na kamenu uklesani inicijali

brda sijaju
polirana kao metal
cepam i ono malo odeće kojom se dičim
ovog popodneva
tišina je neobična
crven, žut, zlatan svet leži na travi
da li je to sve
ili još negde zuji nešto
u šta bih se mogao zakleti

Pramen kose

Jedan pramen kose plovi preko lica

kao senka oblaka preko mirne vode

Lice — još uvek dečije

a kosa devojačka

Neko sanja i želi

neko se seća

Beli golubovi se spuštaju

pod njihovim nožicama tkanina tišine

Rumenilo ostaje na usnama kao svetlo večeri

glasovi su tiho umotani

ruka se pruža da pomiluje ali posrće u vuni sveta

Vreme dodiruje čelo

i taj jedan pramen kose

polako se pretvara u staru razglednicu

Jedna kap vremena nikada nije stigla

ostala je nepokretnost —

dovoljno prostrana da izazove more i brodove

koji iznova udaraju o obalu

Sanjaj džez

Da li su to dunje
ili trube što sklone koprenu sa oka

Pevaj
tvojim glasom — ali malo drugačije

Uvedi me
u melodiju
pa pobegni
iznenada

Ostavi me
između dva tona da se čudu načudim — još željan, još povređen

Neka me slap
razbije
pa nagradi
željna tema

Posle vatre
Posle trijumfa

Lako me vrati
u snove
u neku čudnu
nežnost, u zaborave i susrete

Nemirni prsti
po dirkama —
zavode

Otvore nam usta
od čuda

Poželiš
najtamniji kutak
tišinu u sebi
i mir sa svetom

I onda —
kao mehur sapunice
odlebdiš
iznad mora
iznad talasa
iznad
taktova
i pauza