.
.
.
Eksperimentalni komad lingvalnog teatra sa koreografijom, scenski, bez činova
.
.
V formacija, devojke, dvadesetak
Krugovi, dvadeset
Dva lica
Dve osobe
Pet lica
Kefej
Dečak, tri bokser,džokej, momci, devojke.
Ogledalo, stolica, cveće, ..
.
.
Scene:
Lepeza
Dva Lica
Lingvalno Ogledalo
Kefej
Cvet
A
Sizigij
Svetlost
.
.
Lepeza
.
.
lepeza lica
(dva reda oblik V, jedno iza drugog)
šapat. lica ne desnoj strani šapuću na uvo sledećeg glavom okrenutom preko desnog ramena.
Prva osoba ljubi drugu, druga treću, kada poslednja dobije poljubac, stavi glavu na levo rame onog ispred, sada ljubeći sa leve strane.
.
love train
.
Devojke, kada poslednja dobije poljubac, prelazi na levu stranu devojke ispred sebe.
Poljubac sada dolazi preko levih obraza do prve devojke.
.
Prva devojka svojim nosom dodiruje devojku pored sebe, preko levog ramena, druga treću, treća četvrtu, itd. do zadnje u nizu, onda zadnja prebacuje glavu na desno rame devojke ispred, i sve devojke isto zatim, dodirujući se nosom sa desna do prve devojke.
momak i grupa devojaka.
momak je prvi nos u redu.
red sa leve strane. momak je prva osoba u nizu. devojke su ostatak niza.
drugi nos diše dah prvog, treći druge,
četvrta od treće itd.
mirisanje cveća
devojke u redu. postrojene su jedna pored druge. mladić prilazi,
i miriše devojke, prvu, drugu,
treću, četvrtu, …
.
.
Dva lica
.
.
dva lica su osvetljena, jedno lice pored drugog jedno je fiksno,
drugo praveći izraze. mrak okolo.
Prva osoba govori s pola usta,
šapućući ili vičići, dok druga istovremeno,
pravi grimase, otvarajući usta, kao da viče,
istezanje, ali bez glasa sa različitom
i uvek zanimljivom dinamikom.
“Da li je moguće?”
“To je stvarno i nemoguće.”
“Nemoguće.”
“Da, ne moguće.”
Devojka govori “A” i onda formira oblik slova “A”.
Momak govori “I” i prolazi ispod noga devojke.
O
“O, ja te volim.”
Ruke u slovo “O”. Onda spusti ruke i zagrli oko struka.
Momak pravi slovo “O”.
Onda stavlja “O” u predručaj. Devojka prilazi, saginje
Se u ulazi u zagrljaj “O”.
Dva lica.
Grimase bez zvuka. jedan gori, jedan miran.
argumenti, bes, dokazuje.divlja.
drugo. izjavljuje ljubav. zaljubljeno.
gleda prema zvezdama. govori o ljubavi.
usta sa rečima pesme. izraz.
jedno grimasom „ua!“ drugo glasom „ua!“
jedno grimasom, ustima: „divno, volim te.“
drugo glasom: „Volim te.“
.
.
Lingvalno ogledalo
.
.
Razgovor sa ogledalom.
Dvojica i ogledalo.
Prvi govori drugi,
drugi prema ogledalu kao trećem.
Posle izvesnog vremena
Drugi je nasapram ogledala i
govori sa prvim kao i sa drugim
(van ogledala. stvarno).
„Ja sam ti“, prvi će drugom.
„Ja sam ti“, prvi ogledalu.
„Šta smo mi?“, Prvi drugom.
„Pogledaj se!“ Drugi gledajući odraz
prvog, „pogledaj se!“
„Ne razgovaram s tobom nego sa samim sobom.“
„I ja. Ne razgovaram s tobom. „[Odgovara]
„Šta smo mi?“, Još jedno do ogledala.
Drugi misli, gledajući se u ogledalo,
Mi smo ja.
Drugi kaže prvom: „Mi smo Ja.“
Treći se približava i gleda u ogledalo: „Mi smo – ja?“
„A Ti?“
Drugi se ogleda u ogledalu, „Ti?“, „Ti si ja, da, ti si ja.”
Istovremeno razmišljajući o odrazu „vi“ koji odražava i „ja“.
“Svi smo ja?“ Pita trećeg u ogledalu (odraz).
„Ti si ja.“, Kaže direktno prvom. (govoreći preko odraza zaista prvom)
Zatim, pokazujući svoj odraz u ogledalu:
„Oni (misleći u ogledalu) smo mi (ukazujući na dvojicu van ogledala).”
Ne zato što smo nas je dvoje, već zato što nas je četvoro.
Mislio sam da nas je troje.
Logično da nije.
„Oni (pokazuje) ne mogu postojati za mene.“
Ja sam samo u dvoje.
Vraćaju se direktnoj bijekciji. (razgovor)
„Ja sam sve. Ja sam ti. „(Interaktivno).“ A ja sam on. „(Onom, On u ogledalu)
Drugi: „I ja sam ti“ gledajući se u ogledalo, „ja sam ti“ (prvi
trećem, to jest, drugom u ogledalu) „I ja sam ti“.
Dakle, “niste” svi, ali Svi smo i Ja sam Sve.
[svi ste poput mene.]
Prvi se približava ogledalu.
„Svi ste poput mene.
Jer ako ste ja, [kaže sebi u ogledalu]
a ako ste on onda sam i ja sve. „
[govori sebi (ti) u ogledalu i (on) odrazu
drugog u ogledalu]
zašto „on“ nikada ne može u ogledalo razgovarati sa „ti“.
zašto se vaše „ti“ nikada ne može obratiti mojem „ti“.
zašto se moj odraz nikad ne može obratiti vaš odraz,
moje „ja“ u ogledalu vašem „ja“ u ogledalu?
Zašto nikada ne možemo videti unutar ogledala dok razgovoramo izvan ogledala jedan sa drugim nas?
zašto odraz „ja“ ne može da razgovara sa
odraz „ti“, a ipak „Ja“ mogu da razgovaram sa „Tobom“?
njih dvoje se nikada ne mogu okrenuti na stranu, ali ja mogu,
jedni drugima u oči, kao ja i ti.
jer je on projekcija mene, kao i tebe
[misli se na „vi“, kao odraz „ja“
njih dvoje nikada ne mogu se pogledati i istovremeno videti se u očima drugog, kao ja i ti,
jer je “on” projekcija “ja”, kao i “ti”
(misli se na “ti” kao projekciju “ja”)
Njih dvoje nemogu nikada razgovarati direktno, u ogledalu, zato što su projekcije.
Njih dvoje razgovaraju kao “ti” sa “ti”.
Dakle “ti” kao projekcija “ti za jednog,
Razgovor “ti” sa “on”.
Oni razgovaraju ako mi razgovaramo. Zato što su oni projekcije “ja”.
polifonija glasova.
samo jedan krug.
krug sa radijalno uzdignutim čelima, od centra
do periferije kruga.
zatim vraćajući čela u normalan, vertikalni položaj.
uzimaju se za ruke, podižući ih postepeno
sledeći polifoniju!
podižući ih do maksimuma, zajedno sa podignutim čelom
kao da pokazuju moć, jedinstvenu energiju, Logos.
.
.
Kefej
.
.
dok se tri mladića blago boksuju.
devojke ljube jedna drugu [pet ili više]
i razgovoraju.
Džokej razgovara sa dečakom.
Devojka preskače konopac.
Devojke razmenjuju loptice.
glumac u čizmama sedi na aerobik lopti.
vladar sedi na stolici, prstima dodiruje desno rame,
desna noga mu je postavljena ispred leve [sinteza kastora i kefeja]
.
.
Cvet
.
.
Devojke jedna drugoj menjaju karanfil usnama ne
zubima.
Ako momci uzimaju karanfile od devojaka, to rade zubima.
Cvetovi. Jedan u uhu, jedan u ustima.
Grupa je mešovita. Svako govori svoj broj,
glasno redom.
Zatim se vraća devojci i stavlja cvet u usta,
plešu srećno posle.
graf cvet.
Svi su muškarci sa cvećem, čije su drške u ustima.
(drže drške sa zumima)
Sve devojke sa cvećem u ustima u usnama.
Povremeno hodaju u paru i plešu.
Muškarci sa tregerima i drškama, devojke sa cvećem
u ustima, držeći se pod laktom i reprezentativno.
Hodaju.
Karanfil se daje u ruke učesnicima koji su nasumično postavljeni na pozornici. Devojka odbacaju dršku i stavlja cvet u usta, tako da je okrenut prema spolja, igrajući u paru iplešući, čovek zagrize zubom cvet, uzme cvet, igra sa nekoliko drugih devojaka (neke devojke su bez cveta u ustima), i promeni cvet.
.
.
A
.
.
Polako staju u krug vokalize, sa pokretima poluspuštenih ruku, dizanjima ramena. Svetlost naglašava. Akteri dižu najpre glave, prosvetljuju se, zatim dižu ruke sasvim ka svetlu. Ispunjavaju se… Deapstrakcija. Kraj scene.
Vokalna artikulacija.
Lingvistički minimalizam. Trajnost i kvalitet vokala.
A kratko, A dugo, A eksplozivno. A dugo, zatim eksplozivno,
Ooooo? Uuuuuu!
Eeeee? E!(da) uuuu!
O kratko, O dugo, i inače svi vokali, u jednom glasu lokutori ih izgovaraju, bez pokreta ruku, istražujući pogledima ka levoj, desnoj unutrašnoj strani scene.
Devojke staju u krug i govore „o“, „o“ polako postaje unison, govore kontinuelno
„o“ koje se stapa u jedno „o“, oblik kruga, lingvalna reprezentacija zajedništva, lingvalni reprezent, društveni lingvizam, vežbe, grupa slovo.
Paralelno sa grupom „o“, stoji grupa mladića, grupa „i“. Izgovaraju „i“ (divergentno, različitim visinama i jačinama), mladići su u krugu i u liniji, formirajući
oblik I. Govore slovo „I“ kontinuelno u uniston, jedno afirmativno, inflativno „I“. Zatim, kao da su u dvorani, prilaze devojkama iz „o“. Devojka kaže „o“, momak se iskaže „i“, uhvati u ruku devojku iz kruga „o, odlaze iz kruga zajedno, zatim sledeći „I“? „O“, pod mišku, i hodaju srećno razgovarajući.
Krug se u nizu rasformira.
Vežba, difuzija-unison
Društvo. Ispunjeni krug. Zvučna grupa. Teatar glasa.
Oponašaju difuzivnu, dinamičnu buku. Govore različitim jačinoma i visinama, naizmenično, i preklapajući, što stvara buku, zatim jedan po jedan član grupek, se doseti i počne da proizvodi unison, jedan glas jedinstvenog kvaliteta, po spoljašnjem okviru kruga i drugi prihvataju jedno, dvoje, troje, četrvoro, …
ne tako brzo, ali jedinstveno. Sada se postepeno nadjačavaju dva kvaliteta zvuka
u procesu aktuelizacije. (svakako. sonorni energizam.) i buka i unison. Buka je energizam, kontinuacija, proces, iritacija, divergencija, surpon, orginalizacija.
Unison je subjektivizacija, kulminacija, acme, realizacija, aktivni lirizam. U ekscesu, u gestu surponirane sonornosti, buka se realizuje aktom, realnost se aktuelizuje originalnom aktivnošću.
Kulminacija je ekces surpona, surpon je kontinualna difuzija, ili pak zvučnost stvari.
Buka čini kontinuelnu izloženost stvri. Buka je difuzija činjenica, odnosno mnoštva.
Buka je eksponencija realnosti za akciju..
Divergentni glasovi i reči (sonanti, konsonanti, reči koje sami akteri biraju), difuzija činjenica, odnosno, realnosti, mnoštva, diferencije, progresa, mogućnosti, buka je zvuk različitih mogućnosti. Buka je rast, ili super-eksponencija. (Buka je katalizacija mogućnosti.)
Buka je augmentacija realnosti. Buka je proliferativna aktivnost.
Postaju unison. Jedan glas, afirmativnog akta orginalne realizacije, u klimaksu ili eskponenciji. Npr. Svi govore „i“, eklatantno, protestujući, namećući, ostvarujući.
Glas je eklatantan, demonstrativan.
Govorimo o demonstrativnoj artikulaciji, afirmativnoj demonstraciji.
„i“ ostvaruje realnost, kao unison zvuka, pozitivne aktivnosti, sonorne originalizacije. Realnos se akturelizuje, i originalno realizuje.
„I“ je klimaks, cilj buke. „I“ je subjektivno oslobođenje, od difuzije, kao predmetne detrakcije.“ I„ je realizacija, iritacije kao satisfakcija.
Većina u punom krugu govori „I“ u kulminaciji, ispunjenju, euforiji.
Buka je prestala, buka se nečuje zbog aktuelizacije. Zvuk je realnost. Realnost je artikulacija, artikulisani akt
Uzvikuju, skaču, smeju se, zadovoljni su, iritativni su.
Ako na trenutak prestanu čuju se još neke, difuzne reči, ali je buka kontrolisana, realnost je profinjena. Sada u deapstraktnom amfijntu se može govoriti, razgovarati. Nastala je tišina, kao oblik buke, kao ambijent individualnosti. Tišina je akme, realizacija, nijansa, individualni akt, atrakcija.
.
.
Sizigij
.
.
Pet aktera. Pet lica.
Idu ruku pod ruku. U pravoj liniji, frontalom pred publiku. Pet lica su celina. Teatar grimase.
Bes. Mržnja. Tuga. Zamišljenost. Sreća.
Iteracija 2.
Sreća. Bes. Strah. Tuga. Mržnja.
Nada. Zanos. Ljubav. Bes. (Iščekivanje) Strpljenje.
Obaziranje. Koncetracija (jedna tačka). Hvatanje. (jednom i drugom rukom)
Klimanje i vrtenje glavom (levo-desno)
Glavom levo. Desno. Gore. Dole. U krug.
Pet lica. Pet grimasa. U dinamičnost svako lice menja grimasu.
Pet lica odlaze. Dolaze četri lica. Pod ruku. Prolaze. (Kao intermeco)
Tri lica koja se okreću oko sebe. Svako potiljkom okrenut prema drugoj dvojici.
Okreću se da publika može da primeti različita raspoloženja lica, u dinamičnom izrazu.
Posle izvesno perioda frontalno lice je indirektno obasjano.
Drzga dva kuca koja nisu frontalni izraz zamenjuju međusobom
afekt/grimasu.
Smeh, bezizraznost, ruganje, sreća, vređanje, nada, plaženje
Ismejavanje, bezizraznost, sreća.
(tri lica. tri pola, tri rase, tri boje.)
Tri lica se okreću
Dve devojke i muškarac. Dva muškarca i devojka.
.
.
Svetlost
.
.
Ljubičasti i žuti krug.
Tri užeta. Stolica i sunčano ogledalo.
Na tri užeta koja se upliću penju se tri
mladića.
Sedam ili više parova.
Nepar u anfasu
Par u profilu.
Anfas kaže volim i okreće u profil. Profil se okreće u anfas, kaže volim.
Zatim su anfasi nausmični, u većem broju, dinamičnije, (automatski,
volim-ne vollim, stvarajući metafizički izraz) prestrojavanja, ustrojavanja,
uspostavljanja, ostvarivanja.
(u svakom trenutuku se čuje jedan glas)
grupa krug vija svetlo reflektora. svetlo u određenom trenutku stane, stoji, nestane.
na to mesto grupa stane, zadržavajući, reprezentujući svetlo (grupa sunca iz sebe).
svetlo krug se pali na drugom mestu, stoji, sada plako kreće, staje. grupa koja ga
prati staje u svetlosti krug.
akteri se sunčaju, zatim pokreću u različitim gestovima u svetlu;
pali se još jednom izvor svetla. akter izlazi i staje, u zaštitu. Postepeno se
pridružuje još nekoliko iz grupe.
grupa B.
svetlo sija. postepeno, opusteno, i non-šalantno, jedan po jedan član grupe istupa i šetaju po sceni. ostaje samo jedan. u sredistu svetla. muzika. metafizicki utisak.
svetla jurcaju nasumično tamo-amo po sceni, u deapstraktnoj koreografiji.
članovi vijaju tačke, u jurnjavi. druge ih tačke obasjavaju. u određenom
trenutku jurnjava prestaje. krugovi stoje. akteri stoje između. Akteri pogledaju ka gore. svetlosti ih pronađu i obasjavaju.
akteri pogledaju jedni u druge, svetlosni krugovi se ujedinjavaju u jedan veliki svetlosti krug, u sredini.
svetlosni krug. članovi grupe se drže rukama, igraju u krug. u jednom smeru.
zatim brže. Aklamiraju “aha”, usporavaju postepeno, najzad, staju okrenuti ka krugu, ornamenat sunce grupe.
.
.
.
.
.
