.
.
***
.
nikako da se setim
svog pravog lica,
samo maske…
.
.
***
.
senka me
prati neodstupno…
verni sluga!
.
.
***
.
zaranjam nekad
u dubinu života,
svetlost na dnu!
.
.
***
.
nad stepom je izašao
stidljivi tamnoputi mesec…
to je Azija!
.
.
***
.
pastir sam reči…
moj bič je ljubav!
moja hrana – stih!..
.
.
***
.
ničemu ni nalik
boja letnjih oblaka…
lice neveste!
.
.
***
.
poezija leta..
nad poljem suncokreta
vilini konjici kruže!
.
.
***
.
što manje čitam,
to vatrenije pišem…
„nepotrebne“ stihove!
.
.
***
.
razmisli o životu,
šta je u njemu zaista
vredno…
.
.
***
.
zbog čega se pišu stihovi,
zbog čega čitaju…
razume li ko?
.
.
***
.
kud god da kreneš
sve jedno ćeš stići Bogu…
jer On je početak!
.
.
***
.
postoji li reč
koja može da izrazi
svu lepotu sveta?..
.
.
***
.
svetlost u zamci
olujnog vetra…
tako se rađa haiku!
.
.
****
.
s vrhova gora
vidiš kako su zaludna
ljudska nadanja…
.
.
***
.
i koji se mole
i koji se u sebe uzdaju
deca su Njegova…
.
.
***
.
listići klena
zvončićima
svetla zvone!..
.
.
***
.
kad daješ
postaješ bogatiji!
siromaštva se plaši…
.
***
.
ne kaži – Učitelju!
dugo se učim i skoro da
ništa ne znam…
.
.
***
.
udario sam po strunama
drevnog instrumenta…
o, eho vekova!
.
.
***
.
kada bih patnji
bio potpuno lišen…
o, to bi bila kazna!
.
.
***
.
napiši haiku
i moći ću da sudim
o tvom umu…
.
.
***
.
od tih stihova
napisanih davno, miris
tvoje kose…
.
.
***
o, kako je lako na duši,
hijeroglifi leta
pišu se od jutra!...
.
.
***
.
sunce je oslepelo
i skrilo se iza oblaka…
letnje jutro…
.
.
***
.
stara vrba
prstima grana miluje
vodu rečnu!…
.
.
***
.
sve su samo snovi,
cilj lutanja mojih
u životu zemnom!
.
.
***
.
u prošlom životu
da li si bio čovek
kakvog od detinjstva sanjaš?…
.
.
***
.
„knjigu živih“, –
zbirku stihova
s radošću pišem…
Sa ruskog Vladimir Kolarić
.
.
.
.
.
