Gladius
Na prostranoj kamenoj platformi , mestu nekadašnje prve topovske odbrane, kljuca u mestu jato vrabaca i čavki. Tmuo i razarajući zvuk eksplozija i ljudskih krikova, sada pokriva nežno kljucanje ovih domaćinskih pernatih stvorenja, uklopljenih u prostor i vreme kao skladni ornament u pokretu prvih manufaktura.
Nedelja je u rano jutro, osim ptica na tvrđavi je samo nekoliko rekreativaca i jedna stara, ušeširena kreatura, po svoj prilici usamljena i naviknuta na ovakve nedelje i bistru tišinu.
Prolazeći pored , njegov mantil na trenutak nošen blagim vetrom unese strah u jato i oni odleteše do obližnjeg drveta. Na mestu gde su bile okupljene, otkrio se široki uglačani kuhinjski nož. Odjsaj reke sa oštrice pogodi našeg šeširdžiju pravo u levo oko. On priđe, začuđeno pogleda u zemlju, i pre nego što će ga podići, pogledao je ispred sebe, prema reci, dalje prema zgradi i onda iza, daleko na Severno more i dalje i dalje u jedini entitet koji mu ostaje kao prostor u koji se nevoljno smešta i obitava.
On podiže nož čvrsto ga držeći u već suvoj i zbrčkanoj šaci.
Niko ga neće videti kako se gladijatorskim hodom, sa širokom oštricom u ruci, ustremljuje ka svom praznom domu i najjeftinijoj jabuci sa rasprodaje.
Polis oralis
Postoperativno, imao sam psa sa fluidnim imenom, kao Fredi, Max , Oto i tome slično.
Sedeo je pored drveta, ispod prozora određene mi sobe, a moj apetit bacao mu je svu kvalitetnu bolničku kaloriju pravo u čeljust.
Kako je soba zevala na mene prazna i visoka, sa izvesnom pretnjom da će me progutati, njegov lavež podsećao me je na jedinu živu misao upućenu ka meni, jednu drugačiju protokolarnost toliko različitu od svih drugih. Zvuk njegovog prostog prirodnog samoodržanja nije uticao na moju svesnu nameru da mu se iskreno prikolonim.
Ipak, zbog prevelike buke, ubili su ga uz neobičnu huku dvocevke iz susedne zgrade. Zvuk je bio nalik kijanju neke nepoznate zveri ili plastične flaše pune školjki bačene sa velike visine na beton.
Posle pucnja čula se samo kratka psovka naprasno probuđenih negde u blizini koja se uz oluke popela do grla i tu zastala kao zalogaj koji guši i nabacuje mrenu na oči.
Nakon toga, nekoliko dana vraćao sam pune tanjire. Optužili su me da sam primer vrlo neposlušnog bolesnika, a moj želudac za disidenta homeostaze i nedovoljno operisanog.
Vratili su me na sto za savršenu bespomoćnost i posle nekoliko sati finog čerečenja i klanja opet su me vratili u sobu.
Posle buđenja, osetih ogromnu rupu spasenja u stomaku koja se širila tako brzo da je prekrila i mene i krevet i sobu, zgradu i svet koji sam mogao proždrati u jednom jedinom zalogaju.
Krugovi
Iz debele usijane cevi Čehoslovačkog M53/59 , poznatog kao ,,Praga’’, izletale su svetleće žiške koje su u nekim drugim vremenima mogle biti i vatromet. Pucano je na kuće, iako je pomenuti top bio namenjem odbrani , i to od napada iz vazduha.
Oblik plamena nad krovovima bio je čudno simetričan, kao da je destruktivnost radila sistematično i po ranije utvrđenim preciznim koordinatama.
Neke kuće odmah su ostajale bez krova, obezglavljene, a neke su imale jake drvene grede koje se nisu potpuno ugljenisale i na kojima su se nakon nekoliko dana hlađenja kačile gusenice i ptice.
Takve grede neretko su služile da se napravi improvizovana konstrukcija za koju bi se prikucala košarkaška tabla i obruč.
U našem naselju nismo uspeli da napravimo pristojan koš. Jedini komšija koji je znao da isplete mrežicu i zavari obruč a koji je nekada i trenirao košarku u lokalnom klubu, kidnapovan je neposredno pre početka velikog plamena koga su se svi oduvek bojali. Nikada ga više nismo videli. Drugi, koji je ostao čitav jer nije mobilisan zbog invalidske penzije stečene u prethodnom ratu, nije se usudio da ide i izabere gvožđe i kanap za mrežicu, jer je gvožđara bila u delu grada u koji se nije zalazilo.
Nacrtali bismo crvenom farbom krug pri vrhu drvene grede. Svaki udar lopte u crveni krug, značio bi i postignut koš.
U trenutku udara lopte u gredu, mogli su se videti sitni delići gareži kako lepršaju nad nama.
*Iz rukopisa ,,Tri’’
