.
.
.
Кarirani Pjero
.
Кarirani Pjero korača po korzou
deset kapljica što je palo na njegovo lice
postalo je jednom iscrtanom suzom
Кarirani Pjero baca mrvice golubovima
a za njim ide čopor kariranih pasa
a iza njega karirani postaju vetrovi
u njegovim džepovima zvone pocrneli bakrenci
nađeni u hladnim fontanama
Pjero ne obilazi kaljuže
na zamuljenom dnu
njegove velike cipele
ostavljaju karirane tragove
Pjero se smeje samo sa suncem
Pjero plače samo sa nebom
smeh Pjeroa kao golubije paperje
gubi se na sjajnom pločniku
Pjero pije za Pijemont
za pijemontske pijanice
pije za dno bunara
pije za bludnice
u ovom gradu nema trgova za Pjeroa
na tesnom korzou seo je na turski način i zapalio
kariranu cigaru
karte njegove kariranosti slažu se u
bolni pasijans pik
.
.
Levijatan
.
te noći
na svetlosti grada doplovio je Levijatan*
car riba
on je dugo plovio kroz pustinje i prašume
kroz vodopade i vulkane
beli trbuh se uprljao
o vrhove planina
u njegove razjapljene čeljusti
ukotrljao se plankton meseca
i zaseo kao svetlucavi novčić
u blatnjavom želucu
teška repina rasterivala je
oblake do obala neba
oplovivši dva puta centar grada
Levijatan je umorno legao
na krhke krovove
kao na kamenito dno
tako umiru carevi
jednom
nadrastavši vlastitu stihiju
* Levijatan – morska neman koja se pominje u Starom zavetu (prim. prev.)
.
.
progon
.
mene progoni papirni zmaj,
lebdi iznad mene po ulicama,
ostavljajući crni trag,
kao olovka, koja podvlači red.
on zaostaje za mnom,
držeći me na oku,
kao što stari velemajstor
pušta svog protivnika
četiri poteza unapred.
noćna raskrsnica.
moji zbunjeni pogledi
razilaze se na četiri strane:
istok će zarudeti svitanjem,
zapad će postati odskočna daska noći,
sa juga na sever polako
prelivaće se senke
papirni zmaj
doploviće protiv vetra.
kao soko istrgnuće mi iz ruku
papirni mač
i spaliće me papirnim
plamenom.
.
.
užgorodski nokturno
.
u potpunoj tišini
koja širi
ruke oko sebe
kao slepac
u potpunoj tami
koja pritska
svetlosnom tišinom
dotaći će te miris grada
i ti ćeš krenuti noćnim Užgorodom
orijentišući se prema retuširanom
rejtingu senki
krenućeš noćnim Užgorodom
vežbajući na pisti
u betonskim kulama
sopstvenih misli
zatim ćeš
ukrasti sablju infantilnog petefija
ispravićeš naprstak na desnici duhnoviča
sešćeš između bokšaja i erdeljija da bi čuo
njihove bronzane dispute o umetničkoj konvenciji
noću Užom
plivaju ključevi
ne od stanova
ne od zamkova
ne od satova
ulovivši u pregršt jedan
poći ćeš da probaš noćna vina
.
.
očekivanja
–
I
Vazduh je postao toliko vreo
da su mi se oči rastopile i pretvorile
u dva jezerca.
Trepavice postadoše trska,
kapci – ćilimi, doneseni poplavom.
Morao sam da hodam zabačene glave,
i pazim da se oči ne razliju.
Pogled uvek da bacam ka zvezdama.
Sunce je isparavalo moje oči,
vetar je dizao talase na njima,
kiša je dolivala vode,
Moje su zenice plivale, kao jesenje lišće
u kaljužama gradskih parkova.
Video sam oči drugih.
oči slepih,
slanom vodom natopljenih,
oči bezumnih,
mutljagom nalivenih,
oči zaljubljenih –
dva bunara sa slepim leskajućim šaranima,
oči poeta, čije je dno
zatrpano srebrnim maskama.
Video sam kako se jedan pešak spotakao
a njegove oči se izlile na put.
Na tom mestu izrasla je rusa**,
čiji su cvetovi imali dubinu očnih jama
i žuti miris ustajalog limana.
.
** rusa ili rosopas (lat. Chelidonium majus) – biljka žutih cvetova, iz porodice makova (prim. prev.)
.
II
Narednog dana razrezi očiju
polako počeše srastati,
poput mojih očiju – to su samo rane,
slične onima koje ptice prave na plodovima.
Кapci su srastali
u tople crvene ožiljke.
Osetio sam oblik senki,
krhkih kao inje,
zvuke, koji ne napuštaju
telefonske linije,
osetio sam kako lete ptice,
zbog nečeg crne, kao grehovi.
Nada mnom je bilo nebo,
tako lekovito i bučno,
kao placebo.
.
III
Ti znaš kako izgleda ptica
koja se sprema da poleti:
prvo uvek poleće njena senka,
unapred označavajući pravac leta.
Trećeg dana
moji kapci su potpuno srasli.
Oni su postali dva kožna
kaveza, u kojima su bile vrane.
Videlo se
kako ptice klimaju glavama,
tražeći sopstvenu senku.
.
IV
Mene je spasila svetlost.
(Od nje je u kljunovima vrana
počela da prorasta trava.)
Nalio sam sebi svetlosti na ruke
i proprao oči.
Uzeo sam ručnik svetlosti
i obrisao kapke.
Кavezi su postali kolevke,
u kojima su tiho spavala deca
zenica.
.
.
Sa ukrajinskog: Jaroslav Кombilj
.
.
.
.
.
.
.
