Leila Samarrai

Mačke

.

.

LICA:

ŽIVA BIĆA

IKONIJA, kompjuterski stručnjak i profesionalni astrolog. Njene godine su tajna.
ŽELjKO, oko 45 godina. Vlasnik mesare
JANA, 17 godina, srednjoškolka. Željkova kćerka
SRĐAN, oko 40 godina, vozač, preduzimač. Zakasneli učenik.
DRAGUTIN, oko 50 godina. Profesor istorije

BIĆA SFERE SPIRITIKE

SVETI PETAR, čelnik Rajske administracije. Borac protiv zlih sila. Zalaže se za mir, pravdu i ekonomski prosperitet.
EMANUIL, lađar iz pakla. Pritajeni kleptoman.
SVETA PARASKEVA, svetiteljka. Zaštitnica žena.
GOSPOD
LILIT, pala Anđelina
SOTONA

MAČKE DUHOVI PREDAKA
(prerušeni glumci)

JOVANKA ORLEANKA: Svetica. Rajska pobegulja.
NAPOLEON, slavni, blagopočivši francuski vojskovođa. Uvek spreman za akciju. U paklu potpaljuje borodinsku vatru.
ŠEKSPIR, slavni, blagopočivši engleski dramaturg. U žalosti za rano preminulim sinom Hametom.
MERI TJUDOR, protestantima i pijancima znana kao Bladi Meri

GLAS GOSPODNjI
GLAS SOTONIN
RAZNOLIKE SENKE, PRIKAZE I GROTESKE
DVA KONOBARA I JEDAN KOMŠIJA

.

.

SCENA 1

STIKS

(Nasred pozornice obasjane sablasnom svetlošću, utvara, nalik na Komandatorea iz Don Đovanija, jednom rukom stavlja novčiće u usta mrtvaca. Drugom – prima novac.
Oko aveti se okupljaju figure zastrašujućeg izgleda – to su Groteske.)

GROTESKA 1: Da li je ovo reka Stiks?
UTVARA: Da. Ako treba prevoz, dva dinara druže.

GROTESKA 2: A koliko da nas ne prevezeš?

(scena se zamrači)

.

.

SCENA 2

NEBESA. RAJ

(Sveti Petar sedi ispred rajskih vrata, pogleda uperenog u tavanicu Rajske bazilike. Uzdiše. U eteričnoj ruci drži ogroman, zlatan ključ Nebeskog Carstva. Nosi maksi – haljinu išaranu krstovima po najnovijoj Rajskoj modi i klompe. Upadljivo je našminkan. Perika u pink boji je pomalo nakrivljena. Malopređašnja Utvara iskače iz čamca koji se nalazi na sredini pozornice. Skida crnu odoru. Potpuno je ćelav. Nosi košulju na pruge s tregerima upasanu u trenerku, u skladu s dizel modnim krikom devedesetih godina u Srbiji)

SVETI PETAR: O, Emanuel, bog ti pomog’o!

EMANUEL: Petre? Kakav je to stajling?
PETAR: Skenirajući celu Zemlju skenirao sam i štampu. Malo Vog, malo Fešn-Buk.
EMANUEL: Skeniraš brzinom svetlosti pretpostavljam. Brojevi od pre pola veka, aman. Tvoja šminka nije ni za scenu osamdesetih, a ta perika? Haljina? Ne bi ni Fred obuk’o.

SVETI PETAR: Ok. Miran Stiks. Nego, Emanuel, čemu mogu da zahvalim za tvoju posetu? Željan si Svetog Petra?

EMANUEL: Mani. Teški problemi.

SVETI PETAR: Da nisu pristigli internet trolovi? (Prekrsti se.) Il’ ne daj Bože da si plovio na zeleno?

EMANUEL: Opljačkao sam Preminule.

SVETI PETAR: Onda ti nema druge nego da se predaš. (Ustaje. Rukom vrti ključ) Izgovori se na demenciju. Ipak, mrtvuješ od pamtiveka. Srećom, u Raju nemamo takvih problema…
(Kako izgovori, tako začu se krik – nečije lice se slepilo s druge strane Rajskog monitora. Jedno oko beše uvećano optičkom varkom. Sveti Petar se uhvati za glavu. Spade mu perika.)

EMANUEL: Šta bi, o Sveti Petre? Zbog čega se hvataš tako za glavu?

SVETI PETAR: O, Emanuel, prijatelju moj pakleni, nećeš verovati šta se desilo… s one strane dimenzije!
(„s one strane dimenzije…“ Pozornicom odzvanja glas Vinsent Prajsa umiksovan u tehno maniru)

EMANUEL: Iskušaj me. (podsmešljivo)

SVETI PETAR: Zemljanka koju već dugo pratimo prkosi zakonima prirode. Malo joj je bilo što ne stari već nekoliko decenija, malo joj je bilo što obnavlja devičanstvo svake prestupne godine, malo joj je bilo… što skida bore bez botoksa i plastičnih operacija, već je ovladala (Petrov glas postaje jači i dublji) takvim tehnikama hakeraja da je upala na Dedbuk društvenu mrežu pokojnika. Ne samo da špijunira ono što mrtvi pišu preko zidova već im ulazi i u inbokse. Smrtnica! Al’ svima će nam dojakati!

EMANUEL: Velečasna nobelovka? Judinica 21 veka? (zamisli se) Da nije ova moja Lilit, pa se materijalizuje dole inkognito?

SVETI PETAR: O, Emanuel, ne pratiš radnju! Neko sa Zemlje uspeva da nam radi isto što i Vikiliks vladama na Zemlji. Haker za koga se ispostavilo da je nepismena žena, toliko je uspešan da sa svog zemaljskog kompjutera posmatra sve šta se dešava u Raju i Paklu. Čak i kamericom gleda svaki kutak! I te informacije predaje i prosleđuje. Ikonijakiliks na delu!

EMANUEL: Zar nemate u Raju kontrahakere? Sekjuriti antihaker programe?

SVETI PETAR: Imali bismo da Pakao ne uzima sve vrhunske hakere.

EMANUEL: Ali, kako je uspela da probije šifru?

PETAR: Probila je šifru dok je posmatrala Merkur kroz teleskop, a na našu mrežu se prikačila programom Hamači. Eh… taj Merkur, glasonoša! Inrigant jedan komunikativni!

EMANUEL: Možda htede da igra Vorkraft? Kako glasi svetovno ime te vrsne Jasmine Bond?

SVETI PETAR: Ikonija Od Rače Kragujevačke. Skoro pa i nepismena. Niko ne zna ko je nadahnjuje.

EMANUEL: Možda hoće samo da se pomoli, a kako drugačije no nekome ko je komunikativan.

SVETI PETAR (Ne obazire se na upadicu. Šeta se pozornicom i namešta periku) Samo stari modeli računara mogu da hvataju signal božjeg Vaj Faj. Doskoro nismo znali odakle joj Japanac iz pedesetosme! A onda otkrismo tajnu nad tajnama i čudo nad čudima! (briše maramicom znoj sa čela)

EMANUEL: Zar može biti da je zagonetnije od Svetoga Grala?

SVETI PETAR: Hakerskim arsenalom snabdeva je jedna mesarska radnja. Nekoliko isporuka osujetila naša rajska CIA.

EMANUEL: Ovakvog tvista nema ni kod Olivera Tvista!

SVETI PETAR: Nego.. Zar je moguće da nam osmatra sve prostorije odozdo. Sa svog kompjutera. (Petar skida periku. Otkriva ćelavu glavu. Briše ćelu jednim krajem maksi – haljine. Emanuel prislanja svoju ćelu na veslo.)

EMANUIL: Pa zar sumnjaš, Petre… (uznemireno)

SVETI PETAR: (očajno) Kaže da ima snimke preljube svih nas zaposlenih u najvišim dedosferskim asocijacijama na USB-u od petstotina megabajta! (Emanuil i Petar se pogledaju. Stanka od nekoliko sekundi.)

EMANUIL: Dođe mi da prebledim.

SVETI PETAR: A meni da se zagrcnem. Iju kuku.
(pokri glavu haljinom i zakuka)

EMANUIL: Nešto mi pade na um. Napoleon i Meri Tjudor često beže iz pakla. Provode se, preskaču zid i čine preljube s Rajevcima!

SVETI PETAR: Zamisli! I u Raju se isto dešava. Najveće pobegulje kod nas nisu niko drugi do Šekspir i Jovanka Orleanka.

EMANUEL: Jovanka beži u vatrovit pakao?

SVETI PETAR: Šta će? Nostalgija? Valjda suočavanjem sa prošlošću hoće da se reši traume ili azbestira svoju dušu pa da postane otporna na plamen?

EMANUEL: Pozovi njih dvoje, a ja ću Napoleona i Meri Tjudor. Pao mi je na pamet zadatak koji mogu da odrade u našu korist. Ako bi već da beže sa svojih staništa, ponudio bih im jednu lepu avanturu.

(Sveti Petar okreće rajski telefon)

.

.

SCENA 3

ZEMLjA. SRBIJA. BLOK 45.

(Željko, namrgođen, besno šeta u krug sa satarom u ruci. Pored njega je Slađan, pognuteglave. Deluje smušeno i glupo. Nalaze se na parkingu. Beli kombi s natpisom „Mesarčević i kći“ parkiran je ispred zgrade.)

ŽELjKO: Šta se tačno dogodilo? Hoću da znam!

SLAĐAN: Sudar! U susednim kolima s jedne strane bio Džoni Dep. S druge Bred i Anđelina, vozili smo unakrsno, vozač je morao da naglo skrene da bi poštedeo život holivudskom cveću…

ŽELjKO: Onda onda… (Nestrpljivo, udarajući u ritmu drvenim delom satare o pod)

SLAĐAN: Prevrne se na bok naše kamionče.

ŽELjKO: A roba?

SLAĐAN: Šta roba? Ah.. roba! Aha. (Počeše se po glavi) Otišla u nepovrat k’o đed u Prnjavor.

ŽELjKO: I šuma jede nebo dok peva Dante iz kante! Znači, borbene divizije konkurentskog Karton Sitija se urotile protiv nas! Zašto nisi zvao nekog da ti pomogne? Da spasiš što se spasiti može?!

SLAĐAN: Iju, šefe, pa zabranjeno je spopadati kamiondžiju na naplatnoj rampi!
ŽELjKO: Ne piše mi se dobro kod moje Ikonije. Osim što joj se prijela rolovana slaninica, očekivala je i isporuku barem dve polovne mesarske mašine za njenu tajnu misiju… Kad ovo čuje, više neće da trubi u kolima dok.. ah! Šta me snađe! Postaće kao one ljube iz Nebraske! Bože, sakrij me u Vankuver!

SLAĐAN: Onda vam ne preostaje ništa do hladnjača klanice! Tu ćete oboje biti baš onako… hot! (zamisli se) Osim toga, Ikonija ima godinica sto! Zatrubiće ona barem još tri puta!

ŽELjKO: (nežno)Izgleda kao da joj je samo četrdeset pet.

.

.

SCENA 4

HODNIK ZGRADE

(hodnik Željkove zgrade- presreće ga Ikonija, koja živi u istoj zgradi. Vuče teški, reklo bi se, ranac. Na glavi nosi turban s buvljaka, na ušima joj šljašte alke – toliko da gledalac u poslednjem redu može da ih pojmi. Napirlitana i okićena spletom prstenja, lanaca i drugih neukusnih dodataka. Našminkana je u egipatskom stilu. Željko ulazi u hodnik zgrade)

IKONIJA: (Prilazi Željku i opali mu šamar)Ne poriči. Sve sam saznala preko Arpaneta. Uništio si moje tajne planove da mesarskim mašinama kao provodnicima kroz intergalaktička sazvežđa skupim bitne informacije o nedokučivim galaksijama!

ŽELjKO: Ali, ali….

IKONIJA: Algoritam je majka! (još jedan šamar) Da si izučio formalne škole, znao bi i ti da napraviš kacigu “Euro Neuro”.za čitanje ljudskih misli i udubljivanje u skandalozne događaje.

ŽELjKO: Nije ti bilo dovoljno što sam bespogovorno verovao guglu! Svetlom tunelu istine istkane u protokolu! Nećeš me vratiti u osnovnu školu, odbijam da ídem… (uznemireno) ..da znaš, ma koliko da si seksi i moćna!

IKONIJA: Ovo su ti dve elektronske cevi (izvlači ih iz torbe, jednu mu stavlja u ruke, drugom ga najpre odalami po glavi pa mu i tu preda. Nastavlja da izvlači predmete neobičnog oblika) Evo tiratron, evo detektor! Vuci se u hladnjaču i napravi mi superkompjuter Rodos s Kolosa, predratni model!. Imaš fore dok ne počne škola! Sumeri su meni rekli kako se to radi. A tebe ni rođena majka nije vaspitala čvarke da napraviš, otac sijalicu da promeniš! Diži ovaj ranac i pomozi mi da ga prenesem u stan. Nikad više s Amazona ne naručujem tehniku!

( Željko podiže torbu. Pod teškim teretom se savija)
IKONIJA: Šta se mrštiš. Imaš sreće da u rančetu nije Vanderklifova kula. Ti, bezdušni zlikovče. Bez slanine si me ostavio! Inače, bila sam kod doktora zbog radi trudnoće.

ŽELjKO: (Zatečeno) Ali… ali… To je čudo!

IKONIJA: Kakvo crno čudo. Samo ja. Obnovila sam trafo, ovaj jajne stanice i začela bezgrešnim putem.

ŽELjKO: Nisi morala zaobilazno…

IKONIJA: Nisam, ali s tobom mi se ne greši ovih dana… Džej mi je otvorio oči tekstom „Prevare i laži“. Čim sam odslušala pesmu, zakazala sam maternji izbačaj. Behu muške trojke. A moj Jasone, priznaj – Medeja mi nije ravna!

ŽELjKO: Ali, Iko, pa zar u četrdeset petoj?

IKONIJA: Svaka trudnoća nakon četrdesetpete božja je promisao.

ŽELjKO: Ubila si trojicu? Čedomorna majko!

IKONIJA: Čedomorna jesam, svemoguća nisam. Samo jedna žena uspela je da rodi svetu trojicu! (s dubokim poštovanjem u glasu)

.

.

SCENA 5

VRATA RAJA

(Sveti Petar i Sveta Paraskeva zaljubljeno sede jedno pored drugog ispred vrata Raja, priljubljeni, obraz uz obraz)

SVETA PARASKEVA: Ah, moj Petre, dragi, takve bih ti moralne pouke podala samo ako ne bih znala u izobilju da ih imaš! Zadovoljna mirnim životom koji mi nesebično pružaš, želim da ti nešto podarim… Ali, oklevam. Možda deluje kao da je mito….

SVETI PETAR: Ne ustručavaj se, moja ljubo ravnoangelna! Nisam ni ja toliko svet da ne zaslužujem poneki poklon… (skromno će Petar) Čak i Zemljani to rade, da da, ne gledaj me tako u čudu, Majko prepodobna! Od Svevišnjeg sam dobio dozvolu da se venčamo na Filipinima…

SVETA PARASKEVA: Ah, Raj je tako aut! I ne zovi me Majka. Em se osećam starije, em deluje kao da je u pitanju brak iz interesa… ovaj, incesta…. (Oboje se prekrstiše) Hvala Bogu da si dobio Filipine, mili…

SVETI PETAR: Mila, sad bih ti skinuo s nebesa onaj eterični oblak…

SVETA PARASKEVA: Nemoguće, mili, mi smo već na nebesima…

SVETI PETAR: (poljubi je u čelo)Mudro zboriš, ljubavi eterična moja!

SVETA PARASKEVA: Pa, eto, moj dragi, moj voljeni, grehom neoskrnavljeni budući mužu, ja bih tebi sve svoje mošti poklonila!

SVETI PETAR: A ja tebi sva svoja žitija! Ali nemoj, ljubo, da se mučiš, srce mi od sreće sad zamal’ da preskoči, a jezik mi se k’o romantično granje ispreplita! Zadrži mošti. Zatrebaće ti kad se najmanje nadaš. Nego, ne behu li tvoji za života imućni ljudi?

SVETA PARASKEVA: Možda bi i bili da već nisu mrtvosani, ljubljeni…

SVETI PETAR: (odmahuje rukom)Meni osim tvojih divnih čudesa, ionako, ne treba ništa. Sva ona, o Blagočestiva, nisu dostojna te skupocene haljine koju nosiš na sebi.

SVETA PARASKEVA: Volim što se premišljaš da poklone primaš, jer ukazuje da su ti mrska dela crna što svetom i Paklom vladaju. Ali, zabrinem se ponekad da se previše družiš sa Sotoninim lađarom. Loše utiče na tebe.

SVETI PETAR: Ali, mila, zar mi nisi uvek govorila: Petre, nežan si k’o Lorkina ruža, al’ za pravog muža bih ja đavolčića, slatkog vragolančića. To mi je jedini motiv druženja s tom Grešnom dušicom, puslice moja (uštine je za obraščić, potom se naglo uozbilji) – ne dodirujući granice čednosti i uz strogu distancu, pitam ga tu i tamo za pokoji marifetluk..

SVETA PARASKEVA: Kakav? Kakav? Ispričaj mi neki njegov neobičan greh!(oči joj se cakle)

SVETI PETAR: Skoro beše… (počeša se po uvetu) Prerušen u Jovana Krstitelja u Limbu je okupao i okadio na hiljade pokojnika koji namah odleteše Bogu, ne pitaj me, imao sam pune ruke posla da ispravim zbrku, a jedan Limbaš, nakon kratke posete Raju, bi vraćen u Predvorje Pakla, izvrši samoubistvo i sad se čvari kraj Jude, za primer drugima.

SVETA PARASKEVA: (stisnu eterične nožice i zarumeni se) Oh, strašno je to! Ta zar je tako baš bilo!?
SVETI PETAR: Ima još… Naručio Emanuil kaprićoze za izelice u trećem… Kerberu naručio posebnu s ljutim papričicama…

SVETA PARASKEVA: Oh, skandal! Dosta, dosta! Ne izgovaraj! Nit’ misli na nečistote pred ogromnim krstom koji Večnim svetlom božjom milošću sjaji, ta samo njega meni u postelju eteričnu donesi, moj dragi!

SVETI PETAR: (s ljubavlju gleda u svoj Rajski ključ) Rajsko komunalno se brine da ne zarđa. Svetli kao užarena kugla, demonu da zapljusne oči, u Božji dom da ne zaluta…

SVETA PARASKEVA: (neodlučno) Pa.. dobro.. može i ključ da posluži… Zagrli me, samo me zagrli.. kao maločas što si… Bože, okreni svoje lice svetlosti mojoj pravoj ljubavi… Ah, zaspao je.. (ustaje, zadiže suknju i zakorači u rajski vrt)

SVETA PARASKEVA: Vragolančiću! Varalice moja, podmitljivče zgodni! Kako mi se dopalo kad sam navodno spavala, a ti me kresnuo poluonesveštenu!

EMANUIL: (Proviruje iza Drveta spoznaje) Ne sumnja ništa?

SVETA PARASKEVA: Dosadniji je od školske lektire. Ljubavi žarka, najbolje je, ipak, da se sastanemo noću, ovde nas neko može videti… recimo, u ponoć, u našoj gondoli da surfujemo mračnim vodama, a može i kajak…

EMANUIL: Ima jedna fina prečica do podnebule čistilišne reke. To ti dođe kao nudistička plaža. Padni mi na grudi, đavolice moja!

(poljube se strastveno)

.

.

SCENA 6

MOČVARA STIKSA

SVETI PETAR: Đavoliceee! Juhuuuuu!

LILIT: Kako se usuđuješ i da mi se obratiš? S Tolamejom sam u Velikome Zdencu prokrčila put, obezbedivši nam orgije o kojima su Rimljani mogli samo da sanjaju, a ti me još puštaš da te čekam! Samo da znaš da se i to uračunava u cenu! Kod Crne Lile nema cile mile!

SVETI PETAR: Do sad me je Paraskeva smarala, jedva sam se izvukao, čak sam planirao da ti i poklon donesem…

LILIT: Poklon? Samo keš dolazi u obzir. Je’l ja tebi ličim na otpuštenu gejšu? Ja ti, dragi, nemam jeftine Paraskevine hramove u ženstvenosti, što se toga tiče pre da sam skupocena kolonijalna arhitektura. Moj makao biser Akonkagvu bi progutao. Ali, to košta…

SVETI PETAR: Edenski vrt. U ponoć.

LILIT: A gde drugde? Od onog ludog Minaja u krug Pohote ne može da se inkognito prođe. A i ona bludnica Kleopatra. Samo špijunira!

SVETI PETAR: Utopiću i krst koji mi je dat ako je potrebno ne bih li te imao.

LILIT: Iskoristi taj tvoj krst na Paraskevi. Za mene je on obična čačkalica.

.

.

SCENA 7

IKONIJIN STAN

(Ikonija pritiska dugme za prestanak snimanja i hvata beleške u letu. Na monitoru se vidi Sveta Paraskeva kako bere cveće s nevinim izrazom na licu. Pored nje prolazi Sveti Petar i zlatnim krstom broji da li su sve jabuke na broju. Okolo njih anđeli lete s plamenim mačevima, a anđeli nižih hijerarhija nose na krilima delove za novopristiglu jakuzi kadu naručeno s osmih nebesa. Čuje se Mocart. Ikonija hipnotisano gleda u ekran. Čuje se kucanje na vratima. Ikonija nevoljko ustaje, otvara vrata nakrivljenog turbana. Na vratima su Željko, Slađan i Jana.)

IKONIJA: Ovaj krupni mora da je Otac, ovaj retardirani mu dođe nešto kao prerano rođeni sin.. a ovo krhko čeljade mora da je onaj najmlađi, sveti Duh. Istina je da se slabo vidi.. al’ nadahnjuje!

ŽELjKO: Nisam uspeo da ti donesem meso svete krave, koje je po tvom saznanju stiglo tajnim kanalima iz Indije preko Iraka, Arabije i Libije do nas, ali… (mazno) ‘oćeš da nam skuvaš ručak?

IKONIJA: Ručak? Usred četa sa Svevišnjim vi mi spominjete ručak? Ko ti je ova karikatura, k’o da je iz Mordora doš’o, čelo mu toliko da na njemu može da se odigra valcer!

ŽELjKO: Iko, pa zar ne prepoznaješ Slađana, Janinog druga iz razreda? Primili ga preko veze da se ne muči da ide vanredno…

SLAĐAN: Jes’ gospoja, kasno sam shvatio da bih želeo da budem advokat.

JANA: Naravno da ga se seća. Da da, ne gledaj me tako! Ti barem igraš duplu igru, draga nova mama. (okreće se Željku) Tata, na na kompu četuje sa tvorcem svemira. U kući igra igru logora. Izgladnjuje nas. Kako to ne vidiš?

ŽELjKO: Tišina, Jana. Poštuj starije… (Ikonija ga pogleda) Khm, khm…

SLAĐAN: Stvarno bi, gospoja večna, mogla da četuješ kasnije i ispržiš nam barem tri jaja.

JANA: Kao sveta Trojica…

ŽELjKO: Tišina Jana! Umesto da si srećna što imaš maćehu koja će uskoro zavladati svetom, tražiš trivijalnosti kao što su jaja. I ti, Slađane! Daću vam ja jaja, ali za petnaest minuta. Sad treba da Ikoniji darujemo tišinu! Koncentraciju.

IKONIJA: Kakvih petnaest minuta. Nikakvo kuvanje u narednih pola sata! Pa aktivacija kuhinje upropastiće mi vezu sa dedosferom!

ŽELjKO: (zadivljeno) Toliko se usavršila u hakerisanju da je otkrila način da špijunira i razgovore pokojnika. Upala je u društvenu mrežu koju pokojnici koriste. I samo da znaš, Jana, ne špijunira bilo kog već direktno Svetog Petra i njegove prepiske…

IKONIJA: Zar si gajio suspiciju spram mojih veština? Zar je neka pa rabota za Ikoniju Od Rače Kragujevačke da uhakuje kompjuter Svetog Petra?

ŽELjKO: Iko, ti si vrsna hakerka, nema ti u Šumadiji ravne! Moćnija si od Superženke i to bez kriptonita!

IKONIJA: Hej hej, pogledajte šta se vidi na monitoru?

SLAĐAN: Uvod u neki švedski akcioni?

IKONIJA: Ova osoba u belom je prepodobna mati Paraskeva. Moja nevidljiva mikrokamerica zumira njen tajni vrt. Ovo do nje… Iju! Pa to je Emanuel. Odkud on u Raju u nedoba? Odkud sotonin lađar u njenom društvu? Tišina. Da čujem šta pričaju….

JANA: (u neverici) Kladim se da je ovo indijski film s lošim titlom. Samo njihovi glumci imaju ovakve brkove. Jaoj, što sam gladna.,,,

IKONIJA: Tišina…
(Video bim na pozornici prikazuje zasenčene objekte, figure koje jure jedna drugu na zatamnjenom ekranu. Istovremeno, na video bimu zasvićka Šarpentjerova špica za Neboviziju)

LILIT: Ijujujujujuj, bogca ti tvoga, ne – moj, anđele moj! Ne! Ne, ne i… DA!

SVETI PETAR: (udvara se na tradicionalni viteški način, dok se Lilit stidi i uvrće kosu, ne izvlačeći ruku iz njegove) U beskonačnoj Igri ljubavnoj uzimam što mi pripada. U stihiji vatrenoj i đavoli su sveci, njom opijeni…

LILIT: (I dalje uvrće kosu) Ali, sve to košta. Plus PDV.

IKONIJA: (zakuvava kafu) Iju kuku.. Znala sam da su od Rotšilda…

SVETI PETAR: Nema te cene koju nisam spreman da platim ne bi li te imao. Đavolice moja!

PARASKEVA: ‘Iljadarka, onda.

SVETI PETAR: Zar pa toliko? Čak i u Bugarskoj su pale cene seksualnih usluga!

LILIT: Ekonomska kriza u Lajfosferi me ne interesuje. Nisam ti ja kao ona Rajevčanka imedajojnepominjem, što jeftinije prodaje svoje usluge nego kurve s Tajlanda! Ja, naprotiv… (koketno gaca po Mračnoj močvari Stiksa) Pošto si stipsa, da pregovaramo po paklenim standardima.

SVETI PETAR: Koliko?

LILIT: Hiljadarka!

SVETI PETAR: Opet isto!

LILIT: Hiljadu duša, dragi.

(Svi zure u monitor i dodaju kokice jedni drugima)

SLAĐAN: Mračna je slika.

IKONIJA: U paklu su, budalo.

SVETI PETAR: A čajanka na Honšuu ne bi pomogla, dušo?

IKONIJA: Trgovina žutim robljem cveta! No, gle.. ! Gle, šta joj radi… al’ je savatava… more, dobro on to radi za nebesnu slatku silu! Ijuu… Što su joj ‘vako crvene oči, kao da je iz Crvenoga mora išetala! Ček.. ček… Dodaj mi to kutijče… Hoću dramatičnu perspektivu! Svaki detalj.. (uzbuđeno) Ovoga se ni Kurir ne bi dosetio! A bogme ni Skandal! (Ikonija hipnotisano bulji u ekran)

ŽELjKO: Kakva je to predstava? Ko se to usuđuje da skrnavi Svetog Petra? Kakav je to glumac? Da nije Bred Pit?

IKONIJA: Original, dušo, original. Uspela sam svojim hakerskim radom da probijem ne samo u kompjuter američkog predsednika, kgb špijuna i kineskog centra za poletanje na mesec, već sam upala i u sferu Spiritiku i provalila šta se tamo zbiva. Ni Petar ni Emanuel nisu verni i to ću direktno da kažem njihovim šefovima na današnjem četu. Sad ću da te naoštrim sliko, uravnotežim ti i belo i crno, pa da te kadriram!

(Ikonija nešto namotava oko ruke)

JANA: Ja jednostavno ne kontam. Ovo je običan Tarantinov film.

ŽELjKO: U adaptaciji Dejvida Linča.

SLAĐAN: A šta ti je, gospoja, ovo na vrhu kompjutora, menjač?

IKONIJA: Krst, budalo. Gledaj film.

(vadi šrafciger iz grudnjaka)

JANA: Kakvo grozno kućište!

(slika na video bimu se menja. Video bim prikazuje drugi par besmrtnih preljubnika)

EMANUEL: Zaplešimo, moja Džindžer!

SVETA PARASKEVA: Srce mi kuca jače kad se duša u pomrčini večnosti Pepeljuginog bala seti.

EMANUEL: Slatka su ropstva tajnih sastanaka nas dvoje, zaljubljenih…

SVETA PARASKEVA: Oh, dragi, osećam se.. kao živa žena! (padaju jedno drugom u zagrljaj)

IKONIJA: A ja mislila „Prohujalo s vihorom“ vrh vrhova… u kakvoj sam zabludi bila!

SVETA PARASKEVA: I ne brini, moj dragi, teže će Petar da otkrije našu tajnu nego kad bi se kroz krda slonova probijao, a znaš… i nije u nekoj formi.

IKONIJA: Ubaci ovo u USB priključak. (dodaje Željku)

EMANUEL: Ali, Paraskevice, drugu, još veću brigu imamo, možda čak… pretnju što odaje našu burnu romansu! Brine me jedna hakerka sa planete Zemlje koja preti rušenjem Rajskog zida!

SVETA PARASKEVA: (krši ruke) Zaista će to učiniti? Neka joj je hvala! Pa nek čini, moj dragi! Tako ćemo biti u jedinstvenoj Spiritici, Rajem i Paklom ujedinjeni! (pada mu na grudi) Do kraja večnosti!

EMANUEL: Ali, draga, time ćeš izgubiti sve privilegije, ne samo ti, nego i svi Rajevci, pa i Sveti Pera. Nećeš moći da se dobro udaš!

SVETA PARASKEVA: Meni ništa ne smeta do pomisli da nas granice dele i da nismo povezani, ti i ja, dušo…

(Emanuel i dalje uzdiše)

SVETA PARASKEVA: Reci, mili. Šta ti grešno srce mori?

EMANUEL: I ja bih to voleo, priznajem tebi, jer nikom drugom i ne mogu priznati.

(Ikonija uzima mikrofon u ruke.)

PARASKEVA: Emanuil, kao da sam začula šum popadalog lišća u vrtu.. Neko nas sluša! (pripije se iz Emanuila)

IKONIJIN GLAS: Zar pod Trojom prevara dovoljno ne bi? Zar se peti krug ljutim dušama napunio nije i dobro odigranim ulogama nečasnim!

SVETA PARASKEVA: Kakav je ovo glas? Odakle šmirgla u Raju?
Kogod da si, ostavi se pošalica i prikaži se!

IKONIJA: Pošalica? Je’l se ja smejem? Zar je lepo da jedno vara, a drugo da pati? Samo da znate, sve ću ja ovo svetom Petru da dojavim. Njemu za početak. A da ti se prikažem, Rete Batlere od Crne Lađe, to ne želim. Nisam ti ja neka splavaruša kojoj je dosadno kod kuće pa u Turke otišla da glumi. A ti, Sveta Paraskevo, ti si mene razočarala! Kao majku sam te štovala, u tebe sam kao u Ferhunde gledala.

SVETA PARASKEVA: Slušaj ti, manijaku, iz parka, što pošten narod prepadaš u ponoć…

ŽELjKO: Ikonija, dušo, i ti glumiš u filmu!

SLAĐAN: I to u ne bilo kom, nego švedskom akcionom…! Jana, baš kao i tvoja mama… ili je to bio neki „Skandal u Berlinu“….

JANA: Mislim da će mi pozliti.. (ustaje i odlazi)

IKONIJA: Sad imam kompletan snimak preljube.

SLAĐAN:Snimak? Zar ovo ne bi „Fatalna privlačnost“?

IKONIJA: Ovo što ste upravo pogledali bilo je direktno uključenje u lajvstrim!
(Zadovoljno trlja ruke, poljubi USB priključak i dok je Slađan i Željko zbunjeno gledaju, okadi ga svetom vodicom, te ga položi, zajedno s krstom i kandilima u molitveni ugao stana, tik pored ikone na istočnom zidu)

.

.

SEDMA SCENA

NEBESA. RAJ

(Petar eyforično pleše po bini)

SVETI PETAR: Biće kažnjena, biće kažnjena Ikonija! Utihnuće, uvenuće, naigraisaće, u nepovrat otići će – kažnjena! Surovo, beskompromisno, grubo, divljačno, tvrdokorno.. .

EMANUIL: (seda na dormeo dušek) Već milenijum i po ne videh te tako srećnog.
PETAR: (peva)
Dovoljan će biti jedan mjauk
Za Ikonijin sveti Jauk!
Jauk za sveti nauk! (prekrsti se)

(napomena za glumca: Iz stanja euforije Sveti Petar naglo uskače u rolu Mračnog Osvetnika. Anđeli to mogu.)

Mačke će načisto da izlude Ikoniju kontrašpijunažom kojom su 9000 godina ranije satrle Koptsku civilizaciju. Otkriće nam Ikonijine svete hakerske tajne, demistifikovaće njene strašne moći, priključiće je na detektor laži, pa i na struju ako treba.. Moćnomagijskim dejstvom pretvoriće kompjuterske miševe u prave, sve dok konstanta smetnje ne postane toliko jaka da izazove u njoj oluju ludila i oguli joj moždane membrane kao klip od kukuruza da je! Ah! Velika osveta biće ta! Jauk! Jauk!

EMANUIL: Drago mi je, em milo em drago.

SVETI PETAR: Obale te Lakonije odnele… lakonski! Što mi šturo odgovaraš! Ta ne slušaš, sad vidim!

EMANUIL: Iskreno, Petre, po dedosferi se uveliko priča da ti nije dobro. Da si načisto prs’o. K’o penzioneri na srpsku krizu. I da juriš neke čudne.. ribolike… po petnaest sati! I to kažu. Al’, vidim, nisi zaboravio na Ikoniju! Petre, to je bolesno, to je opsesija!

SVETI PETAR: (u čudu)Kako da zaboravim? Kako? I zašto?

EMANUEL: Najmudrija mačja četvorka uveliko radi svoj posao. Čemu briga? Čemu analiza? Budi racionalan… Sad možemo da pričamo o.. (počeše se po glavi)

SVETI PETAR: O, Emanuel, ne shvataš! Invazione vanzemaljske rase s interfejsom umesto lica, drže u zarobljeništvu globalno-kosmičkog prostora našu Četu rajskih poreznika u znak upozorenja da ne diramo izvesnog Groo-gg-g-a.. A i ovi riboliki sa Sirijusa se bune! Sramota! Moramo da reanimiramo špansku misionarsku konkistu iz Osmog kruga da im pojasne da je samo jedan Svevišnji!! Kako sad da dopremimo terenski teren po uzoru na Haški, pa zar da reketiramo tenisere! Eh, Matija Matija, porezniče, izvukao si se na vreme. Bio sam običan ribar, a sad i tvoj posao moram da radim!

EMANUEL: Pogana je ta paganerija! No, možda i nije toliko strašno, možda te samo oči varaju.. tako mrtvosanog.

SVETI PETAR: Oči možda i prevare, ali rajski izveštaji ne. (ustaje sa stolice)
Emanuel! Shvati! Mi nismo samo hakovani! Mi smo superhakovani! I ovo je Ikonijino anti – delo! Kako su oni uopšte mogli da znaju da im, u znak upozorenja, šaljemo mesiju vrapca zalepljenog za kometin dalekovod ! (struja uračunata u vaskrsenje) A da ne spominjem da je Ikonija u četu s Bogom, pored informacija o tajnim snimcima, izrekla i svoju nameru o rušenju zida koji razdeljuje Raj i Pakao. “Dosadno mi, veli. Ja bih malo ovde, malo onde. Nekako mi jedno ne ide bez drugog”. (Sveti Petar briše znoj sa ćele)

EMANUEL: Petre, načuo sam i da u Sferi Spiritici duhovi predaka uveliko stupaju u emotivno – eterične odnose, a neki i bračne, iako ih i Raj I Pakao razdvajaju.

SVETI PETAR: Kakva glupost! To je zabranjeno, oni ne mogu nikako biti u simbiozi! Bog ih je za kaznu separatisao, u tome i jeste pakleni smisao, pa i rajski…

EMANUEL: A zamisli da duh Šekspira u Raju zavoli duh Ane Bolen koji je u Paklu. U svakom slučaju, ne preostaje im drugo nego da beže iz Pakla i Raja, jer žele da budu zajedno. Odlaze na Zemlju jer su naučili da uloguju duh u jagode, kupine.. Samo da bi opet bili živi. Zamisli Anu Bolen kako ulazi u maline…

SVETI PETAR: To objašnjava štrajkove malinara…

EMANUEL: Uvek sam se čudio tim ljubavnim prebezima iz Raja u Pakao i obrnuto! Ja sam veran svojoj paklenoj ljubi.

SVETI PETAR: I ja svojoj svetoj.
EMANUEL: Kakvih sve eteričnih ima!

SVETI PETAR: Zar ima i takvih koji prelaze Sferus Spritikus radi energetskog seksa? (zastaje) A čuo sam (zamisli svi o tome pričaju) da je mene Paraskeva prevarila s tobom!

(EMANUEL se smeje)

EMANUEL: A ja sam čuo da je tebi Lilit masirala krila i svojim jezikom skidala prašinu s njih…

(Sv Petar I Emanuel se smeju)

SVETI PETAR I EMANUEL: Šta sve zaludne duše pokojnika neće smisliti!

PARASKEVA: (utrčava na scenu, usplahirena, krši ruke) Bog Sve Zna!

SVETI PETAR: (Ustaje.U stavu vojnika.) Vaistinu zna! (prekrsti se, potom salutira)

PARASKEVA: I ne samo on, Petre! Svi znaju!

SVETI PETAR: (zbunjeno) Znaju?

PARASKEVA: Raj i Pakao protresao je skandal taj! Svi samo o tome pričaju…

SVETI PETAR: Ja ništa ne znam. Ja nemam pojma. (Otire znoj sa ćele)

(demonski smeh se prolomi Rajem)

GLAS SOTONIN: Što porodica može da ti učini, ne može niko!

GLAS GOSPODNjI: Ne čeprkaj mi po stigmatama! Izvršiću nad tobom Egzorcizam pre datog roka u Otkrovenju – ja, lično!
GLAS SOTONIN: Lično il’ trolično, samo mi ne šalji više amatere. Nemoj toliko da me ponižavaš. I sebe…

GLAS GOSPODNjI: Misliš da nisu dovoljno dobri?

GLAS SOTONIN: O tome bismo mogli uz tajnu večeru za dvoje. Ili… Hot masaža, možda? Neki novi Job?

(Moćni glasovi odlaze u fade-out. Svi na pozornici ćute oko 15 sekundi. Zatim, nastavljaju da pričaju)
PARASKEVA: Neko je preko internet mreže naše Sfere objavio tajne energetske snimke. Zar ja? Čedna Paraskeva, uzor čestite žene i pobožne majke da prevarim Svetog Petra i svoje energetsko telo ponudim lađaru Pakla?

(ulazi Lilit)

PARASKEVA (Svetom Petru): Saznala sam i za taj skandal! Išao si čak u pakao zbog Lilit i to prerušen. Ti… ti… pritajeni đavole. Rogatom me pravio.

LILIT: Meni je pristigao snimak gde ljubavišeš s mojim Emanuelom!

PARASKEVA: Kakva crna telesna prevara! Pa ja sam eterična!

EMANUEL: Kunem se da nikad to ne bih uradio!
SVETI PETAR: Ni ja to isto što ni on! Baš što i on, to to… Ne bih! (obojica odmahuju glavom)

PARASKEVA (Sumnjičavo) I ja se kunem da ne bih uradila ništa suprotno od vas!

EMANUEL: Petre, ona nas dvojicu zeza!

SVETI PETAR: Misliš da nam se Keva podsmeva!

EMANUEL: Kevo, kletve mi paklene! Sotona mi je obećao ruku Lilitice još od kad mi je krenuo radni staž. A i njoj. Trebalo je da se venčamo u 666 godini dvadeset prvog milenijuma i da izrodimo brata od strica pripremljenog Antihrista koga je rogati začeo s lejdi Draganom. Dobio bih zamak – utvrđenje kraj Berlina, potomka grofa Drakule, gde bismo Lilit i ja živeli krvavo i nesretno do kraja večnosti… (Prisloni lice uz veslo i grca – lažno) A sad se ispostavilo da je Lilit, uprkos obećanjima da će biti verna samo Sotoni i onome koga je Gazda Roga odabrao, tačnije meni, bila verna i paklenicima sa sve konjičkom eskadrilom, kao i rajskim pešadincima, te je prekršila obećanje i svojim energetskim telom napajala Svetoga Petra!

SVETI PETAR: (gleda u snimke) Plus je eksperimentisala i sa Paraskevom.

(na video bimu su prikazani parovi: Emanuel i Paraskeva, Sveti Petar i Lilit, a nakon ove replike Lilit i Paraskeva kako se drže za ruke i preskaču dečji lastiš)

PARASKEVA: Da! To smo mi! Uvređena četvorka! Ali… Ko li je od hakera uspeo da uđe u naša eterična računala i da dođe do tajnih pisama i slika?

SVETI PETAR: (mudro) Svi putevi vode do Zemlje. Glavna hakerka, koja je upala u tajne onostrane četove niko drugi nije do Ikonija – Zemljanka. Trebalo je odavno da umre, ali je pronašla razne formule… (razočarano)

EMANUEL: Šta si zapeo, o Sveti Petre, te si toliko protiv Ikonije. To je jedna sasvim obična žena…

SVETI PETAR: Obična, al’ zamalo!

EMANUEL: Znam te, o Petre, nešto duže od večnosti, al’ te nikad ne videh toliko iziritiranog…

SVETI PETAR: Istina je. Postoji još jedan razlog što je ne volim. Dobro znaš, o Emanuel, da smo i mi nekad bili živi. U trećoj reinkarnaciji bio si helenizovani Egipćanin koji je falsifikovao astronomiju antike, u petoj osmanlijski ekspert za nabijanje na kolac, u osmoj prevejani vlasnik London Siti banke, u desetoj Škot koji je prodao Nelsonov spomenik na Trafalgar skveru, u jedanaestoj Orson Vels sa svojom teorijom o najezdi Marsovaca.. da si živ, sad bio bi Dafina.

PARASKEVA: Petar ima pravo. Sećate se da je Ikonija tokom jednog od svojih bizarnih hakeraja tvrdila da zna da ti i Emanuilo, kao i ja i Lilit imamo zajedničkog potomka. Jednog jedinog preživelog iz stabla loze svo četvoro.

SVETI PETAR: (Gorko) Ikonija zna ko je naš zajednički potomak i neće da nam kaže ko je.

EMANUEL: Kako večnost odmiče vidim da ti se polako budi majčinski instikt, o Sveti Petre! Nego… Moram sad da idem. Svrati kod nas na žurku večeras u Treći… opet nastupa Ejmi Vajnhaus. „You know I’m no good“ (pleše bluz – dens dok napušta scenu)

.

.

OSMA SCENA

JANINA SOBA

(Željko otključava vrata stana. U sobi je Jana. Televizor emituje film. Jana je skoncentrisana na slike koje se smenjuju na ekranu. Prisno grli video kasete)

GLAS DžEJN MELOUN: “Niko me nije pitao da li želim novu majku. Niko me čak nije pitao ni da li mi se sviđa!”

(Jana plače)

ŽELjKO: Jano, dušo, čemu lament? Zar je film toliko loš?

JANA: Pa, mogao bi da bude dramatičniji! Vidi šta je poštar malopre doneo.. U paketu sa mašnicom! Krzno odrane lisice! Poklon od mame. Zar to nije mama – drama?

ŽELjKO: Samo ako je zazvonio tri puta…

JANA: (baca krzno odrane lisice u ugao sobe) Umiruje savest reliktima s Papua Nove Gvineje!

ŽELjKO: Jana, kako si okrutna! Majka je želela da se smeješ, da se raduješ.. u tom krznu nema ničeg lošeg, doduše, malo bolnih pogleda lije pred smrt, satanističke torture tokom skidanja krzna…

JANA: Tata!

ŽELjKO: Makar nije pevaljka postala! Kao tvoja mama…. (Željko uzima krzno u ruke) Relikt iz Ciriha. (zamišljeno)

JANA: Kako bi se ti osećao da se rodiš da bi postao nečiji krzneni kaput?

ŽELjKO: Kao prošlomesečna činčila…

JANA: A pre nje?
ŽELjKO: Kao premlaćeni bernardinac iz Kine koga mi je donirala mrtvog na petogodišnjicu razvoda braka.

JANA: Istina je da nas je zapostavljala, istina je da te je prevarila s sveštenikom koji je pokušao da vas molitvom izmiri, istina je da suđe nije prala jer je nastupala na Grandu… ali majka je majka, čuvar porodične furune. Misliš da nije bila ljubomorna na sve one tvoje.. divne ženske mušterije koje su naručivale masnoga pečenja za posne slave?

ŽELjKO: Zaboravila si da je komadala muškarce kao Medeja braću, da je objavila „Sanovnik“ kod Mojsilovićke, da je ‘mesto šupljeg u prazno presipala Mefedrin u “unučiće”. Beše tvoja mama jedna Luda mačka. Mjauk joj se čuo sve do Atlantskog arhipelaga. Sve uslove je ispunjavala za podobnog Šefa Države!
Ali, ako ti je za utehu, mamin novi švaler zove se Gastar Bajter ili.. Biter.. Lemon. (Željko je teši)

JANA: Ipak, bila je nežna majka sve do onog kobnog dana kad je odlučila da postane filmska diva. Bolivud mi ju je uzeo!

ŽELjKO: Zašto toliko razmišljaš o nesavesnoj majci kad sam ti doveo onako divnu maćehu? Zar ti Ikonija ne posvećuje pažnju kao majka?

JANA: Ona pažnju posvećuje isključivo kompjuterima.

ŽELjKO: Ali to je za naše dobro. Telefonski račun koji si napravila prošlog meseca isplatila je preko računa pokojnika kome je hakovala nalog.

JANA: Daj tu bundu! (strese se) ovde je hladnjikavo… Il’ sam se stresla od stresa!

ŽELjKO: Hvala bogu pa mi je baba Neboderka u testamentu ostavila Kaljevu peć od pre Prvog svetskog rata.

(Željko prilazi zazidanom ognjištu izgrađenom od visokokvalitetog šamota i s ostakljenim vratima)

ŽELjKO: Sad će tata da pusti dimni plin bolje nego oni iz Aušvica.

JANA: Nedostaje mi mama!

ŽELjKO: Znam, sine, nedostaje i tati.. jednom u godinu dana.. Ali, i to će proći.

JANA: Nedostaje mi i društvo!

ŽELjKO: Društvo? Kako to, mila? Pa zar nisi u razredu sa Slađanom? Doduše, niste iste godine rođeni, ali iste kečeve delite.

JANA: Slađan! Hajde da vidim tebe da se družiš s kopijom Foresta Gampa koji ustaje deset puta da piški na sred časa, a donosi jorgane u školu i leti, ne bi li me, veli, simbolično zaštitio. Svi mi se smeju jer samo on hoće da se druži sa mnom, a u razredu se s njim niko ne druži osim mene. Imam problem!

ŽELjKO: Preteruješ. Slađan je klasičan vozač koji ne može da napreduje bez srednje škole. Misliš li da je meni lako s novom ženom? S takvim umom, sa ženskom verzijom Vila Hantinga! U takve sposobnosti teško je i poverovati!

IKONIJIN GLAS: Željko, penji se na krov brzo. Nekome je maločas pala satelitska antena na glavu i ja sad nemam na šta da prikačim moj novi specijalni uređaj za zaštitu morala i predupređenje antisocijalnog ponašanja u tinejdžera.

(Željko odlazi. Jana zaspi. Čuje se komešanje, potom mjauk koji dopire iz oluka. Mačka ispada iz oluka, u već poodmakloj trudnoći. Janu probudi buka)

JANA: Šta je ovo? Mačka niz usijani limeni oluk? Gledala sam i taj film…

MAČKA: Uplašila me je pojava Žan Klod Van Dama s mesarskom pregačom oko struka i zlatnim zubom koji kida folije sa usijanog limenog krova u pratnji narodne pevačice, pa sam se brže bolje sakrila ovde.

JANA: Eto. I na krov se penje zbog nje!

MAČKA: Nije ti čudno što govorim ljudskim glasom?

JANA: Bože sačuvaj. (stanka) Aaaaaaaaa! Mačka koja govori! Ko si ti? I kakva ti je to krema u ruci… ovaj.. šapi?

MAČKA: Sredstvo protiv opekotina… Zašto je ovde tako vruće? To mi nekako ne paše. Jedva izdržah i na krovu, a imala sam i strah od sunca, jer jako, jako se bojim opekotina.

JANA: Zašto?

MAČKA: Zato što je načisto podilkanilo. Ni sunce nije ono što je nekad bilo…

JANA: Zašto se bojiš opekotina?

MAČKA: Bojim se da me… ne opeku.

JANA: Kakva si ti to mačka?

MAČKA: Čula si za jednu spaljenu Francuskinju za koju su pričali da je devica? O kojoj su mnogo dobrih filmova snimili? Poneki i loš. Recimo onaj s Milom Jovović.

JANA: Jovanka Orleanka? Odkuda u mački?

MAČKA JOVANKA: Nemaš ti pojma kakva je žalost za životom. Da sam ušla u telo čoveka, lako bi me našli.

JANA: Iju, koliki ti je stomak… Sad vidim da si ti tâ koja je polokala tatine gajbe piva iz podruma. Poludeće kad sazna!

MAČKA: Treba da se omacim. Kao što vidiš, baš i nisam devica iz Orleana.

JANA: Sve mi smešta moja nova maćeha. Zašto li sam uopšte jela onu njenu čorbu od zmijskog mleka, njenu salatu od ludara gljiva… prokleta da je Ikonija.

MAČKA JOVANKA: Poznato mi je to ime. Bila je to prava afera petnaestog veka. Dok su se spremali da me spale, behu fratri zauzeti isprobavanjem mojih starih halja iz Domremija. Francuski seljački bod. – Tvoj život u zamenu za ove divne haljine! – rekoše mi Kardinali. Jer takav bod nikad nisu ranije videli. Verujem, ni osetili…

JANA: Pokušavam da pratim.. Dvojkašica sam kad je istorija u pitanju. Šta se dalje dogodilo?

MAČKA JOVANKA: Pa ovo ti je više domaćinstvo i slikarstvo… ali hajde. Ukratko, modni krik petnaestog veka. Pogrešno uverenje vlada da Crkva ne voli avangardu. Seti se Mikelanđela!

(mačka zastade. Duboko diše, kao da se umorila. Jana joj prinosi čanče mleka. Mačka otpi, obliza se i počinje da prede)

MAČKA JOVANKA: Tad se zbi ono najgore!

JANA: Tek tad?!

MAČKA JOVANKA: Dok su se oni radovali što će doći do dana Visoke francuske mode u Engleskoj, baba sera svete Inkvizicije po imenu Ikonija odnese sve moje haljine, jer ih je želela samo za sebe. Iznervirani fratri pomisliše da sam angažovala Sotonu da im napakosti i spališe me!

JANA: Ti si zaista Jovanka Orleanka!
MAČKA JOVANKA: Od tad, ničega se ne bojim, osim jednog…

JANA Čega?

MAČKA JOVANKA: Sezone požara. Tad nikad ne silazim na Zemlju.

JANA: A ja časa istorije sutra u dva… Upravo sad iz istorije učimo srednji vek… Ali, ti sve vreme dok razgovaramo rasteš. Evo, za dvadeset minuta bila si gotovo mače… Je’l ti puca vodenjak?

MAČKA JOVANKA: Bliži mi se termin… Nego, daj da vidim te knjige… (uzima i čita) …bože kakve podmetačine… (ogrebe knjigu kandžom i baci je u peć)

JANA: Kako sad da popravim jedinicu? Odakle da učim?

MAČKA ORLEANKA: Ja ću ti ispričati sve kako je bilo.

.

.

DEVETA SCENA

JANINA SOBA

(Slađan ulazi i zatiče Janu u razgovoru s mačkom)

SLAĐAN: Jana, izvini, vrata su bila otvore.. (zastaje i sluša)

JANA (Razgovara s mačkom) Dakle, i to su izmislili? Zemlja se zapravo ne okreće oko Sunca, a Kopernik je bio zagriženi kockar? Zaverenici istorije! Još i da skoči s fraueburškog tornja zbog neisplaćenog duga dok su mu se umesto nebeskih tela priviđali okrugli novci?

SLAĐAN: Tragedija! Misliš li da sve to treba da kažemo na sledećem času? Možda nam profesor popravi ocene. I meni se prva teorija o Zemlji kao ravnoj ploči činila logičnijom… (zamisli se)

JANA: Nisam ja iznela tu smelu teoriju srednjeg veka, već ova mačka koju držim u krilu.

SLAĐAN: Jana, kakvo je to ludilo?! Šako Polumenta te u pesmi ne bi bolje opisao!

JANA: (polako se pridiže s poda)Ja luda? Ja haluciniram? (Upućuje se k Slađanu preteći. Slađan se povlači) Ja bunike jela? Ja zaposednuta vizuelnim, a bogme i optičkim halucinacijama?

SLAĐAN: (preplašeno) Pošto ti noge sasvim dobro mirišu, jesi. Luda si. Ali, čak i takva, ne smetaš mi, jer nikad neću zaboraviti dan kad smo se prvi put sreli u školi i ti me jedina prihvatila, dan kad mi je tvoj tata ponudio posao.. a ja čak nisam ni znao da vozim. (rida)

JANA: Dobro,’ de, smiri se. Ti jesi plod našega sažaljenja. I mi tebe volimo. (zagrle se zaplaču unisono)

IKONIJA: (Prisluškuje razgovor iza vrata nakon čega upada u Janin stan. Zatiče Janu i Slađana u zagrljaju, uplakane)
Lek za ludilo je drvo baobaba zaliveno vodom iz reke Zambezi kojom se zaprala afrička devica plemena Mgambi. Za smrdljive noge već nisam sigurna. A bez rosnih suza nema prave ljubavi.

(Jana sklanja mačku od Ikonije)

SLAĐAN: (Otire suze) O, Gospoja od Ratovi Zvezda! Imate li maramče?

IKONIJA: (Ne obazire se) Ko je Foresta Gampa pustio ovde? (okreće se Slađanu) Znaš li ti koliko imaš godina? Što se ne družiš s decom svog uzrasta? Reći ću ja Željku reč – dve -tri… Možda ti i nisi bezopasan onako kako on tvrdi. (Mačka se maci u drugoj prostoriji dok Ikonija govori. Jana se vraća)I kakvi su ovo zastrašujući zvuci? K’o mačetom da sasecam džungle Sao Tome i Principe.

SLAĐAN: Nemojte, gospoja, da me grdite kod Željka. Samo mi on daje da vozim. (oborene glave)

JANA: (Ikoniji) A vi nemate preča posla nego da upadate u moju sobu kao da ste baskijski terorista i kružite oko mene kao krstareća raketa!

IKONIJA: Iju! Crno dete, ja mogu samo da upadnem u oči…

JANA: (odmiče se od nje) Ne bojim Vas se. Niti Vas, niti smrti.

IKONIJA: Zašto bi se i bojala, kao da je smrt pa nešto loše…

(Čuje se mjauk)

IKONIJA: Kakva je to sad mačka?

JANA: Vežbam govor iz trbuha za školsku predstavu. Glumim mačku.

SLAĐAN: Mjau.

JANA: Eto, vidite.

IKONIJA: Sumnjivi ste mi oboje. Jana, tebe je tanatos uzeo pod svoje, a tebe, nadam se nije Eros, te spopadaš maloletnice. Odlazim, pune su mi ruke posla da bih mogla i o tome sad da mislim…

JANA: Zauzeta? Čime? Refrešuješ gugl u pauzi okretanja pasijansa i špijunaže moga tate…

IKONIJA: (okreće se ka Jani) Ja zaludna? Opet hoćeš da skreneš moju pažnju na sebe, mene ovako zauzete?

JANA: Haha, nemoj da me zasmejavaš Ikonija – Dokonija. Ti zauzeta? Toliko zauzeta da ti je koža propala devedeset godina godina ranije, jer nije mogla da isprati tvoj biološki sat!

IKONIJA: U toku dana stiže mi barem deset molbi za preporuke oko lokacije snimanja za srpsku verziju Hakeri Dva, dok se četvorica književnika prostiru pred mojim nogama da im pomognem oko tehničkih deonica za njihove SF romane! Zaista nemam vremena da još i ovde izigravam obučenog ruskog tajnog agenta kako bih otkrivala šta se zapravo događa! Ali, ipak! Jasno je meni šta se ovde zbiva!

JANA: Šta?

IKONIJA: Pedofilski skandal.

SLAĐAN: Gospoja, ovo je ozbiljna optužba!

JANA: Ikonija, zašto ne odletiš na čarobnom tepihu do Bolivuda? Tamo brijanje nije obavezno, a Holivud će te svakako sačekati.

IKONIJA: Jedino spuštanje koje priznajem jeste istorijski silazak Apola na Mesec. No priznajem da ti je inteligencija najedared poskočila… kvantno! Brže misliš situacijski… moguće zbog prerano dostignute seksualne zrelosti! (unese se u lice Slađanu koji odskoči od straha i zalupi vrata za sobom)

.

.

DESETA SCENA

UČIONICA

(Čas istorije. Profesor Dragutin spušta dnevnik na katedru. Mučna tišina vlada učionicom)

DRAGUTIN (Ispisuje na tabli)
Bitka kod Akcijuma-tragična storija Antonija i Kleopatre. (Žamor nezadovoljstva)

DRAGUTIN: Ništa lakše, deco. Naravno, ako ste gledali filmove Lika Besona… Uostalom, danas je tematika Stari Rim, pa najgori među vama mogu da izaberu i neko drugo pitanje. I izgubljenim slučajevima treba dati šansu.

(Dragutin otvara dnevnik)

Jana Mesarčević. (Razredom se razli smeh)

UČENICI: Profesore, dajte priliku ljudima koji žele da poprave ocene!

SLAĐAN: Profesore, mogu ja.. mogu ja..! (diže dva prsta)

DRAGAN: Pa hajde, nikad nije kasno da se ljubi strasno.. Ko je rekao: Kocka je bačena?

SLAĐAN: Ih, profesore, može nešto teže, nisam ja baš toliko… hmm.. (Nakašljava se) Hm. Ko je rekao… šta?

DRAGAN: Kocka je bačena… (zeva)

SLAĐAN: (nakezi se od uveta do uveta) Sunđer Bob u sezoni šest. Profesore, dajte nešto teže. I dvojka treba da se zaradi. (trlja ruke )

DRAGUTIN: (kikoće se) A ko je igrao najpoznatiju Kleopatru, koja glumica? Kaži mi to i propuštam te.

SLAĐAN: Vi ste, profesore, mnogo neozbiljni. Ono jes’ da smo isto godište, ali ipak ste Vi profesor, a ja učenik. Kako ko? Pa Seka Aleksić je igrala i to nije bio film nego visokobudžetni spot. Vi ste nešto pomešali. Spot (Naglašava) ma koliko da je kvalitetan nije isto što i film, molim Vas!

(Dragutin se smeje)
DRAGUTIN: Odlično, Slađane! (uozbilji se) Vidi se.. da si ti to učio… da poznaješ materiju… Dvaaa plus!

(Slađan od sreće diže obe ruke u vis)

DRAGUTIN: Sledeći… (zapisuje ocenu u dnevnik)

JANA: (zaneseno) Trebalo je da se drži čvrstog tla.

DRAGUTIN: (Podiže glavu) Ko?

JANA: Antonije. U tim godinama, steže reuma… Ipak je čovek napunio pedesetu.
(okreće se ka publici) Setite se Akcijuma!

SLAĐAN: Ja se sećam!

JANA: Teških galija egipatskih što su plovila zapaljenim morem i duhova lađa koji plutaju između Egipta i Grčke, kad potonula je ratoborna Antonijada, dok je slavni rimski vojskovođa jurio za svojom uzmaklom kraljicom…

(Učenici je hipnotisano slušaju)

SLAĐAN: Za Sekom? Da nisu izbacili novu verziju spota?

(Smeh u učionici)

DRAGUTIN: Tišina u razredu.

SLAĐAN: Profesore, mogu li da šiškim?

DRAGUTIN: Može.

(Slađan izlazi, ispraćen smehom)

DRAGUTIN: Jana,vidim da si se spremila za čas. Ali, moram još malo da te propitam. Koliko je bilo punskih ratova?

JANA: Dva.

SLAĐAN: (s vrata) Logično, samo jedan, a ovaj drugi je nastavak serijala. Jana, ništa ne znaš. To je bilo trik pitanje. (Izlazi iz učionice)

DRAGUTIN: A šta je sa Parćanima?
JANA: Vrhunski konjanici!

DRAGUTIN: Parćanski hitac!

JANA: I dobra stara Medija…

DRAGUTIN: Na severozapadu današnjeg Iraka…

JANA: Ah! Kolevka civilizacije!

DRAGUTIN: …oštećene infrastrukture… nafta ne teče kao ranije…

JANA: A Gali….

DRAGUTIN: ..zapravo su bili Kelti…

(Oglasi se zvonce koje označava kraj časa. Razredom se prolomi aplauz. Dragutin čestita Jani)

.

.

JEDANAESTA SCENA

JANINA SOBA

(Jana se vraća iz škole. Zatiče mačku koja se omacila. Mačka je u međuvremenu porasla. Čuje se pisak mačića)

JANA: (razneženo) Jao, što su slatki. Pravi tipični mačići.

PRVO MAČE: To be or not to be.

JANA: Kad sam rekla tipični mačići, nadala sam se bukvalnom značenju.

PRVO MAČE: Dobro veče! Da se predstavim. Najbolji svetski dramaturg i pesnik. Vilijem Šekspir. Od milošte me zovu i Anonimni.

(zamjauka)

Praćka, nož i satara
Mašine trofaznih motora
Udrite bojne sekire!
Zasvrdlajte mesarske mašine!
Dole Kapuleti, dole Ikonija!
Mjauuuuu!

JANA: (U transu, stihuje)
Biti il’ bensedin piti
Pitanje je sad

DRUGO MAČE: Dobro veče, Jana. Ja sam lejdi Meri Tjudor. Možeš me zvati i Bladi Meri, što znači Krvava.

JANA: A što te zovu Krvava? Rano si dobila?

MAČE MERI: Dobila šta? Dobila jesam, nadimak i… Prija mi taj naziv, jer je on živ dokaz da je moja misija na zemlji bila uspešno izvršena.

JANA: O kakvoj misiji govorite, lejdi Meri?

MAČE MERI: O spaljivanju grešnika! (pakosno zamjauka ka mački Jovanki) Što sam spalila, spalila sam, ali ti si mi, Jovanka, za jedno dva veka promakla. Svejedno, spepelila si se i spepelićeš se, ako se ja pitam…

MAČKA ORLEANKA: Ne pričaj tako s mnom. Kakva sam, takva sam, majka sam ti!

MAČE MERI: Ti moja majka? Nunka!

MAČKA ORLEANKA: Svaka reinkarnacija je automomna, budalo! (briznu u mjauk)

MAČE MERI: (Obraća se Jani) Jana, možda će ti više značiti da znaš ko je bila moja tetka.

MAČE ŠEKSPIR:
U zao tren, luda gospa kastiljanska srete faraone sunca
Što smeše se pod kapuljačama taštine, te pogane tvari.
O, plač spaljen je vatrom i polude već luda
Infantkinja Huana Luda, kćer velikih kraljeva, neka su prokleti Ikonija i Filip Lepi!

MAČE MERI: Tetka Huana nije bila luda! Sve dok nije srela Ikoniju koja je zavela Filipa Lepog. A zašto ne kažeš da je Ikonija ubila i Hamneta, tvoga sina?
MAČE ŠEKSPIR Ne pominji mi je, lejdi Meri! Tad zbrisan mi je sa usana stih! (tužno zamjauka)

(u sobu ulazi krupni Mačak u vojničkoj jakni i crvenim prslukom od satena načičkanim medaljama, s crnim šeširom na glavi i zlatnim epoletama na ramenima. O pojasu mu je mač koji pridržava šapom. Drži se visoko.)

MAČKA ORLEANKA: U pravi čas, Napoleone. Avaj, naše dete se prema meni veoma neljubazno ophodi. Ne pense vu pa, monsieur?
(Ćušne Meri po glavi)
Ovo je tvoj papa. Zbog njega je cela Moskva izgorela, nakon bitke kod Borodina. Na njega treba da se ugledaš, mada sumnjam da si ikad jedan naramak na lomaču ponela.

MAČAK NAPOLEON: Permet mua, madmoizel Jana, le istorija Vam nije jača strana, ekskuze mua? Barem nije bila do danas. Le felicitations, bravo! (zagrli šapama Janu)

MAČE MERI: Ja ću Bas, lejdi Jana, podučiti da čitate na grčkom i latinskom…

MAČE ŠEKSPIR: (depresivno) Starogrčkom.

MAČE MERI: Kako vam drago! Oh, lejdi Jana (Umiljava joj se oko nogu) Ja Vas mogu naučiti puno, puno, ja sam iz jedne od najblagorodnijih porodica odgajanih u strogom katoličkom duhu… Nadam se da niste protestantkinja, a ako i jeste, makar nemojte da protestujete…

MAČE ŠEKSPIR: Ko pored Vas Tjudora sme reč da kaže, nekmoli da protestuje! Lejdi Meri, čitao sam o tebi u “Najvećim ženama zlotvorima istorije” i ostao sam bez daha! Krvavija si od Tita Andronika..… a sad… Gde je to zlo što živeće posle svih ljudi? Danske mi krune, sahraniću ga sa svim mu kostima!

JANA: Pretpostavljam da se Vi, Šekspire, nećete omaciti, a ti si, Jovanka, za jednu devicu iz Orleana preterala s potomcima. Vi, lejdi Meri, verujem, suviše ste pobožni da odmah počnete da se macite…

MAČE MERI: Ako bih se ikada odlučila na taj korak, omacila bih isključivo katolike!

JANA: Mogu li znati poentu vašeg (malo je reći) neočekivanog dolaska?

MAČKE: Jana, načule smo da si jako loša iz istorije, a ovaj razgovor je otklonio svaku sumnju. Pošto mrziš čitanje udžbenika, došle smo da ti pomognemo.

JANA: Hvala, ali zar mislite da nasedam na tako naivno objašnjenje? Čitala sam ja “Sofijin svet”, samo da znate!
MAČE ŠEKSPIR: A “San letnje noći?”

MAČKA ORLEANKA: Dosta! Jana, zaslužuješ da ti saopštimo le istinu! Dobile smo priliku da se na tren vratimo među žive, pod uslovom da pobedimo jedno zlo.

MAČE ŠEKSPIR: Koje živi sprat ispod tebe.

MAČKA ORLEANKA: Ćuti, sine. Ne laži dete.. Zlo je blizu… (zlokobno) Ali, mi ti ne možemo reći ko ili šta je to “zlo” (Misteriozno – stanka) Sem da se zove Ikonija! (veselo)

JANA: Ali, opet se nešto ne slaže… Ikonija ima oko četrdeset pet do pedeset godina, rekla bih, bez šminke, možda i šezdeset… ako odbacimo procenat laži.. (računa na prste) Recimo da je smanjila sebi petnaest do dvadeset godina?
(Mačke se međusobno pogledaše)

MAČKE: Misliš, između hiljadu i po i dve hiljade?

.

.

DVANAESTA SCENA

JANINA SOBA. STEPENIŠTE ISPRED ZGRADE

(Janina soba. Mače Meri svira na lauti neku pastoralnu melodiju, dok Napoleon peva Marseljezu. Šekspir čita, a Jovanka se maže kremom protiv opekotina. Čuje se kucanje na vratima. Mačke se sklanjaju. Ulazi Ikonija)

JANA: Pao evro, pa spustili cenu knjiga? Jer, vidim da si Bonton konačno savladala.

IKONIJA: Jana, došla sam da ti čestitam. Postala si mesarsko čudo od deteta! Čujem da si briljirala na času istorije! Možeš misliti kakvo iznenađenje… neko ko je bio tako… površan do granica ludorije, beslovesna stupida, zapržen i zamuzen!

JANA: Pretpostavljam da su to nove zvanične reči nemačkog naroda i narodnosti. Da opet nisi kradom čitala tatina pisma?

IKONIJA: Bih ja, da uopšte pristižu… priznajem. Ali, ne bih da diram u temu odbačenosti. Verujem da je strašno kad te otkači rođena majka. Čak i tebi. Jao, kako ti je lepo ovo krzno… (uzima krzno odrane lisice i zaodeva se njime)

JANA: (prezrivo) Uzmi to krzno. Poklanjam ti ga.

IKONIJA: Oh… Danke, danke, libe Dojčland!

(Slađan ulazi u Janinu sobu)

SLAĐAN: Izvin’te, bila su otvore…

JANA: Uđi, uđi… (daje mu znak rukom da uđe u sobu)

SLAĐAN: O, Gospoja Hakeri, kako napreduje Prva informatička revolucija?

(Ikonija ga ne sluša, zadivljena krznom odrane lisice)

SLAĐAN: (Jani) Znaš i sama da sam oduvek verovao u tebe. I da znaš da mi je mnogo drago što nisi nasela na ono trik pitanje – ma, cela škola je oduševljena! I izvini što sam ti rekao da nisi čitava, da su ti vrane mozak popile, da…

JANA: Akhm! (nakašljava se glasno)

(Jana daje Slađanu krišom znak da ćuti)

SLAĐAN: Hm, da.. (pogleda u Ikoniju) Jeste, gospoja, otkad sam pročitao da je jedan doberman izjavio ljubav Dalašaninu, promenio sam mišljenje o Jani…

(ulazi Željko)

ŽELjKO: Jel neko umro il’ ne daj bože, oživeo? Jano dušo, oraspoloži se, došla ti je nova mama. Uzor žena! Poput Lajke!

IKONIJA Dragi! (potrči mu u zagrljaj)

ŽELjKO Ah, draga! (grle se)

IKONIJA: Željko, dragi, naša Jana prolazi kroz neviđeni tranzit! Može biti da se radi o nekoj vrsti trovanja koje inverzijom, makar u početku astrološke bolesti pokazuje nagli porast umnih snaga, da bi polako, ali sigurno opadale do stanja… (glas joj prepuče) .. Za koju godinu postaće dementna!

JANA: Vidi ti, babe od hiljadu i jednog leta!

(napušta sobu. Slađan izlazi za njom)

ŽELjKO (grli Ikoniju) Hoću da mi rodiš sina, vlasnika kazina!

IKONIJA: Žena mora biti nerotkinja da bi se bavila naukom. Zamisli mene kako hakujem svemir sa dve ispale dojke.

ŽELjKO: Ali, zar nisi oduvek želela da posetiš gornje sfere Mlečnog puta?

(Jana sedi na stepenicama ispred zgrade. Plače. Prilazi joj Slađan i seda pored nje)

SLAĐAN: Ne razumem te, Jana.
JANA: Znam, Forest! (šmrca i briše suze maramčetom)

SLAĐAN: Imaš sve! Posvećenog oca, majku koja ti je, ipak, ostavila luksuz da padaš u depresiju zbog nje i gledaš dirljive filmove o roditeljstvu. Šta i koga imam ja? (ustaje) Ni oca ni majke. Čak je i Isus imao oca. I to ne jednog, nego dvojicu. Jedan beše malo eteričan, doduše, više energetski tip… al’ kakav takav je, otac mu je… Tako i ti. Bar imaš roditelje, kakvi su takvi su. Tu je i škola. Jes’ da imaš dve jedinice manje od mene zaključene na polugodištu, ali budi srećna. Čak i da ponavljaš dva puta, završićeš srednju školu sa 20, a ja? Da mi sutra ispušu knjižice već imam 39.

(Uzdiše i odlazi sa scene. Prilaze četiri odrasle mačke. Mačak Šekspir, mačka Jovanka, mačka Meri Tjudor i mačak Napoleon)

MAČKA MERI: Da li bi te utešilo da znaš da postoji način da se zauvek otarasiš Ikonije? Ko zna, možda se i mama vrati kad shvati da je zlo otišlo…

JANA: Naravno! (poskoči od radosti)

MAČKA MERI: Lično sam (još kao dete me je istraumirala…) gledala erotski šou koji je Ikonija prerušena u biskupa od Vinčestera izvela na zasedanju Parlamenta. (što mu dođe nešto slično roditeljskom…) U istoriji Prvi javno izveden striptiz, doduše, od koga je mnogima pozlilo! Nešto poput stilizovanog Granda!

MAČKA ŠEKSPIR: Zapravo beše iznet zakon o pravu monaha da u kelijama drže kućne ljubimce, a da nisu u pitanju amfibije. Krvoločni tiran kralj, tačnije vaš tata lejdi Meri (ne gledajte me tako i nemojte da sikćete), s gnušanjem odbi predlog, na šta lažni biskup vinčesterski skide periku, otkri ćelavu glavu i ženski lik.

JANA: Ikonija je ćelava?

MAČKE: Oduvek ili redovno posećuje bricu… Ne gledaj u nas, nemamo objašnjenja!

MAČKE: Sve je to četkicom uhvatio Holbajn u letu, profesionalni crtač foto robota uglednih članova engleskog parlamenta.

JANA: Hoćete da kažete da postoji materijalni dokaz da Ikonija živi večno?

MAČKA MERI TJUDOR: Bila je luteranka i pre Lutera!

MAČAK ŠEKSPIR: I sve ovo što čuješ samo je delić prave istorije, onakva kakva se odista zbila, a ne ove alternativne koja se uči po školama, istorije koja obuhvata period od Etruraca do Hitlerovog dolaska na vlast… (stanka) Ikonija nema veze sa ovim poslednjim.

MAČKA JOVANKA: Osim što mu je bila majka, ali…

JANA: Dosta, dosta! Hoćete da kažete da je Ikonija zapravo skrojila istoriju od ledenog doba!

MAČAK NAPOLEON: Koje se, usput, zbog nje zaledilo. Jana, razvedri se, mi smo tvoje saveznice.. kako se kaže.. le kombat… u le borbi protiv okrutne maćehe. Le krul ! (mačka Šekspir se hvata za glavu) I vi ste uspeli, lejdi Meri, da izgubite Burgundiju?

MAČKA MERI TJUDOR: Makar nisam ostala Anonimna! (sikće na Šekspira)

MAČAK NAPOLEON: (autoritativno) Le silens! (Jani)Vu me komprenez?

JANA: Si.

MAČAK NAPOLEON: A sad, čujte i počujte ratni plan… (Mačke se došaptavaju. Jana se smeši)

.

.

TRINAESTA SCENA

Pakao

(Pakao. Izgleda kao stadion za moto-trke. Đavo vozi motor po devetom krugu koji je najširi, a drugi su unutar njega. Uz zvuke američkog hip-hopa, glave, ruke i noge grešnika, uz krike, izviruju iz krugova, samo da bi potonule..)

SOTONA: Hajd’ jednu na uvce dok ne skinem uniformu i pancir… Nikad više u Bengazi! Obama je svu bliskoistočnu naftu pretvorio u kremu protiv bora, ništa ni za Đavola ne osta’! I otpevaj mi jednu brzopozdravnu da propevao ne bi! Ionako mi teško pade vest da otvoriše u Božjim kućama Rajsko rehabilitacioni centar za raznorazna mračna lopatanja i lečenja narkomanije kojih se ni ja ne bih mogao dosetiti!

EMANUEL: Ne znam… nisam baš u toku… pa zar je tako…

SOTONA: Eto šta sam doživeo. Zar da Božji ljudi imaju više sotonskog od mene samog? Hoću da me nešto pod hitno oraspoloži! Ipak da ti propevaš malo?

EMANUEL: O, Mrcino Paklena! Gde ne pomaže zagrljaj, pomaže pesma! Iz grobnih dubina za vas ću izvući muzičko putovanje na kome bi vam pozavidela i Dona Marija Tucakovič!

SOTONA: Onda… Počni. Ili završi. (demonski smeh)

EMANUEL: Ako mogu… Devojačku pesmu male demonke…

(Sotona mu daje znak da počne)

EMANUEL: (U horor dvoglasu iskrivljenim specijalnim efektima)

Demonka sam mlada..
K’o pčelica maja
Letim letim grešna
Od pakla do raja

SOTONA: Emanuilo, nesrećo, šta ti je s dvoglasom?

EMANUEL: Oprostite, Uništitelju, nisam se upevao…

SOTONA: More da se nisi ti u Raju podmazivao za vreme mog odsustva, milozvučan si koliko i sumnjiv!

EMANUEL: (nastavlja drhturavim dvoglasom.)

Ja sam mlada garava
Crna tvoja demonka

SOTONA: (hrabri ga) Hajde to malo… Rušilački! Opusti se! Unesi malo negativne energije u pesmu!

EMANUEL: (snažnije i sigurnijim dvoglasom)

Ja sam tvoja prelica
Nevaljala pčelica
Khm khm

SOTONA: (setno) Kako je lepa muzika… Dirnut sam interpretacijom… A sad mi kaži, šta te muči, Emanuel? Što se bore misli tvoje?

EMANUEL: Pitao sam se kad će venčanje mene i Lilit koju ste mi obećali sa sve svežim prstima, neodsečenim?
SOTONA: Preispituješ moje odluke?

EMANUEL: Da, o Vavilonski Care, ovaj ne.. Ja samo…

SOTONA: Onda preispituješ vreme kad ću svoje nečastive odluke sprovesti u nedelo?

(Emanuel pogne glavu)

SOTONA: (Preteći) Emanuilo. Ne iskušavaj Sotonu svoga. Ko je začetnik prvoga greha? Ti, možda?

EMANUEL: (Pada na kolena i klanja se) Vi, o Iskušivaču! Skotono!

SOTONA: Ko je u stanju da kopira čuda, da pomori mnoge živote. Ti, možda?

EMANUEL: Ne ja, nego vi, Pošasti belzebubska..!

SOTONA: Sad mi reci Emanuilo. Ko stvori Ikoniju?

EMANUEL: Svevišnji, ovaj Nič-nižnji… To jest, samo Vi ste mogli da stvorite tako nešto…

SOTONA Greška. Jedino nju nisam. (ponosno) Nego, šta bi s Ikonijom? (zagleda uniformu i s gađenjem je odbaci od sebe. Emanuel je uzima u ruke i prislanja uz grudi)

EMANUEL: Hvala, hvala… avaj… Ikonija… (počeše se po glavi) Vaša Gadosti, Ikonija se polako i sigurno kreće stazom ludila. Noću čuje krike iz faraonskih grobnica Starodrevnih Mačkara, prikaza sa statuom sukube koje je pohode u snovima, što brižljivo krije od najbližih, a statuu koristi i za… no, to nije provereno…

SOTONA: Halucinaciju sam stvrdnuo u materijal za praktične svrhe. Drago mi je da je koristi. Kad bi Onaj… (pokazuje rukom ka sferama Raja) to učinio za nju? Ja ću ti reći. Nikad. Na milost i nemilost je prepustio smotanom mesaru. Polutke joj dao.

EMANUEL: Jeste… Juče joj je na vrata zakucala mačka u martinkama, visoka kao pola Herkulesovog stuba predstavljajući se kao sveštenica Martinističke crkve. Za sada se brani od Vaše Poganosti racionalizacijom, izgovarajući se na preveliki stres i Saturnov tranzit. Šta mi je sad činiti, o Prokletinjo Mrcinska!

SOTONA: Ukoliko U ROKU OD 24 ČASA ne ugleda Majkla Majersa iz Helouena s grizli bradom kako joj s komšijskog prozora prekoputnog u odeždi Betmenije sa satarom u ruci u pomoć priskače…. (besno) neće mi preostati ništa drugo do da joj pripretim preko erotskog četa!
EMANUEL: Gazda Rogo, obećavam sve bolje halucinacije, a to će biti tek početak. (Ustaje) Zaposednuće je Frenija Šizika razgovornija od rozen papagaja iz jugozapadne Afre!

.

.

ČETRNAESTA SCENA

IKONIJINA SOBA. NOĆ.

(Ikonija spava. Mačke se šunjaju po sobi.)

MAČKA JOVANKA: Tako mi prepečenih prženica, ovo mesto izgleda kao da je u njemu eksplodirala bomba Enola Gej!

MAČKA MERI: Tako je bilo srednje ime moje prve dadilje…

MAČKA JOVANKA: Da si čistokrvna Britanka, ispričala bih ti francuski vic!

MAČKA MERI: Jovanka, pazi da ti se ne dogodi Aženkur… Ponovo! Uvek vas pobedimo!

MAČAK NAPOLEON: Tišina, žene.. ovaj mačke! Ugledah mausoliku pojavu a la minijatura, stojte galije neka zasvira klavijatura! Nego… vidi… Ikoniju…

(Mačke se približavaju Ikoniji koja spava)

MAČKA JOVANKA: Liči pomalo na Indiru Radić, je’l da?

MAČAK ŠEKSPIR: Kaži čaroliju, brzo!

MAČKE:
Dok diode postaju manje od čiode
Mačke mirno predu da miševi kolo – poveduuuu!

.

.

PETNAESTA SCENA

IKONIJINA SOBA

(Nekoliko dana kasnije…)

(Ikonijin stan. Po čitavoj zgradi čuje se mjaukanje mačaka. Ikonija ne izlazi iz stana već sedmi dan. Željko neuspešno pokušava da dođe do nje. Odjednom, iz Ikonijinog stana se začu vrisak)

ŽELjKO: (Trči do vrata Ikonijinog stana i lupa na vrata) Ikonija, otvaraj! Ne bih da primenjujem silu, prisilu i zasedu!

(Otvaraju se vrata. Ikonijin lik izazvao bi zavist u neživom srcu zombija. Odevena je u kimono, s krivim turbanom i razmazane šminke)

IKONIJA: Ostala sam bez svega! Skinula sam sav nakit s tela koliko se loše osećam! Sasekle me beštije kao Mariju Antoanetu giljotina! Propala sam kao glas Ejmi Vajnhaus na poslednjem, jubilarnom koncertu u Beogradskoj areni.

ŽELjKO: Šta se dogodilo?

IKONIJA: Mačke su pojele miševe.

ŽELjKO: Ali, Ikonija, zna se šta mačke rade s miševima… Budi racionalna!

IKONIJA: (Krši ruke) Osećam se kao Štrumpfeta koju progoni zli Azrael! Ali, popeću se ja na taj usijani limeni krov!

ŽELjKO: Odoh smesta u Tehnomaniju. Oni mogu da ti prekrate muke!

IKONIJA: Idi, amore!

(Željko odlazi)

IKONIJA: (Iz džepa kimona vadi preostale kompjuterske miševe. Ima ih tri) Biti ili ne biti, ove mi nećete ugrabiti!

(U tom trenu kompjuterski miš se pretvara u pravog. Mačak Šekspir uskače kroz Ikonijin prozor. Ikonija vrišti i penje se na sto. Mačak Šekspir iznosi mesnatog miša u zubima)

(Čuje se kucanje na vratima)

KOMŠIJA: Alo, komšinka, jeste li dobro? U našoj zgradi živi jedan eminentni srpski seksolog koji je zainteresovan za vaš slučaj…

IKONIJA: Idi dođavola!

GLAS SOTONIN: Ikonija, Sotona ovde. Kako možeš da me tako ponižavaš…

(Ikonija zakuka)

IKONIJA: (Drži dva kompjuterska miša u ruci) Imam samo dva! Samo dva!
(Ikonija pada u postelju. Čuje se galama pred vratima. Ikonija se pokriva ćebetom preko glave. Ulazi Željko)

ŽELjKO: Iko, pred tvojim vratima se događa miting! Eminentni psihijatri u našoj zgradi ( trojica) su pred tvojim vratima, drže plakate Frojda, neke… (počeše se po glavi) Marle Džungle i Šindlera, koliko me sećanje služi. Skandiraju i otimaju se o tvoju glavu.

IKONIJA: Glavu? Antoaneta, prijo, sad znam kako ti je bilo!

ŽELjKO: Ne zna se koji bi pre da uđe da te pregleda i vodi.

(Galama utihnu)

IKONIJA: To nisu bili ljudi… već nesveta trojica…

(Ulazi Jana)

JANA: Da ti se život smuči od halucinacija!

(Ikonija je podozrivo posmatra)

ŽELjKO: Jana, od sad ćeš i ti pomoći. Ikoniji nestaje pribor za hakeraj rapidnom brzinom. Moramo da joj nabavimo sve kompjuterske miševe iz svih tehnomanijačkih filijala!

(Željko stavlja Ikoniji obloge na glavu. Ulazi Slađan)
SLAĐAN: Kakav saspens! Italijani, poznati ljubitelji mašina, preuzeli su sve filijale Tehnomanije na Zemlji zarad razjebavanja tehno – amer okoline i zatrašivanja svega mašinskog što dolazi od Ameriku! Al’ ne sekiraj se, gospoja, heklaćeš ti ponovo.

ŽELjKO: Hoćeš da kažeš da nema?!

IKONIJA: Nema. Obišao sam sve heklerajske radnje.

ŽELjKO: Ah, ti Italijani… nije ni čudo… svetom ionako koze vladaju… Ikonija, odoh ja u Mauslend po miševe, vraćam se odmah!

(Istrčava iz Ikonijine sobe, unezveren)

IKONIJA: I njega su preuzele… moćne halucinacije… ovladaju svime i svakim ko ima dobar naum.

JANA: (Ispraća pogledom Željka) Ne znam čime si zaslužila pažnju mog oca, najpre ti, koja si oduvek bila pristalica ideje muž noga i lavor! Snežina maćeho!

IKONIJA: Zar ja? Ja koja sam umesto braće menjala kanale na EI “Niš”! Žonglirala sam šrafcigerima od pelena! A onoga dana kad sam pronašla digitron u travi, znala sam da me je Bog odabrao…

(Ulazi Mačka Jovanka, uradi što i njeni prethodnici)

JANA: Ostao ti je još jedan! Jedan ko nijedan! Ha ha ha!

IKONIJA: Vrati se u bunar ili televizor kako god… pastorko zla! Igraj se s plemenom izgubljene dece! Osvajaj njihove sjajne kule i zlatne hramove! Šta s’ navalila da me progoniš ‘vako postklimakteričnu!

JANA: Šta tome fali? Stolking je lajv performans par ekselans!

IKONIJA: Protestujem, protestujem!

(Ulazi MAČKA MERI TJUDOR. I poslednji miš nestaje)

IKONIJA: (Pada na krevet, prevrće se po postelji, u bunilu) Hakovana, hakovana…!

(Jani prilaze mačke)

JANA: A sad mi recite.. U čemu je poenta? Kako ste ovo izvele?
MAČKE: Zato što imamo moć materijalizacije i transformacije kompjuterskog miša u pravog.
(Mačke odlaze sa pozornice. (Ikonija se osvešćuje. Ulazi Željko.)

ŽELjKO: I u Mauslendu nestašica miševa.

IKONIJA: (Ustaje i drma ga za ramena) Onda, kupi mi laptop, bez mausa. Tako ću im doskočiti.

(Željko zbunjeno pogleda u Ikoniju i odlazi)

.

.

ČETRNAESTA SCENA

IKONIJINA SOBA. NOĆ.

(Ikonija spava. Mačke se šunjaju po sobi.)

MAČKA JOVANKA: Tako mi prepečenih prženica, ovo mesto izgleda kao da je u njemu eksplodirala bomba Enola Gej!

MAČKA MERI: Tako je bilo srednje ime moje prve dadilje…

MAČKA JOVANKA: Da si čistokrvna Britanka, ispričala bih ti francuski vic!

MAČKA MERI: Jovanka, pazi da ti se ne dogodi Aženkur… Ponovo! Uvek vas pobedimo!

MAČAK NAPOLEON: Tišina, žene.. ovaj mačke! Ugledah mausoliku pojavu a la minijatura, stojte galije neka zasvira klavijatura! Nego… vidi… Ikoniju…

(Mačke se približavaju Ikoniji koja spava)

MAČKA JOVANKA: Liči pomalo na Indiru Radić, je’l da?

MAČAK ŠEKSPIR: Kaži čaroliju, brzo!

MAČKE:
Dok diode postaju manje od čiode
Mačke mirno predu da miševi kolo – poveduuuu!

.

.

PETNAESTA SCENA

IKONIJINA SOBA

(Nekoliko dana kasnije…)

(Ikonijin stan. Po čitavoj zgradi čuje se mjaukanje mačaka. Ikonija ne izlazi iz stana već sedmi dan. Željko neuspešno pokušava da dođe do nje. Odjednom, iz Ikonijinog stana se začu vrisak)

ŽELjKO: (Trči do vrata Ikonijinog stana i lupa na vrata) Ikonija, otvaraj! Ne bih da primenjujem silu, prisilu i zasedu!

(Otvaraju se vrata. Ikonijin lik izazvao bi zavist u neživom srcu zombija. Odevena je u kimono, s krivim turbanom i razmazane šminke)

IKONIJA: Ostala sam bez svega! Skinula sam sav nakit s tela koliko se loše osećam! Sasekle me beštije kao Mariju Antoanetu giljotina! Propala sam kao glas Ejmi Vajnhaus na poslednjem, jubilarnom koncertu u Beogradskoj areni.

ŽELjKO: Šta se dogodilo?

IKONIJA: Mačke su pojele miševe.

ŽELjKO: Ali, Ikonija, zna se šta mačke rade s miševima… Budi racionalna!

IKONIJA: (Krši ruke) Osećam se kao Štrumpfeta koju progoni zli Azrael! Ali, popeću se ja na taj usijani limeni krov!

ŽELjKO: Odoh smesta u Tehnomaniju. Oni mogu da ti prekrate muke!

IKONIJA: Idi, amore!

(Željko odlazi)

IKONIJA: (Iz džepa kimona vadi preostale kompjuterske miševe. Ima ih tri) Biti ili ne biti, ove mi nećete ugrabiti!

(U tom trenu kompjuterski miš se pretvara u pravog. Mačak Šekspir uskače kroz Ikonijin prozor. Ikonija vrišti i penje se na sto. Mačak Šekspir iznosi mesnatog miša u zubima)

(Čuje se kucanje na vratima)

KOMŠIJA: Alo, komšinka, jeste li dobro? U našoj zgradi živi jedan eminentni srpski seksolog koji je zainteresovan za vaš slučaj…

IKONIJA: Idi dođavola!

GLAS SOTONIN: Ikonija, Sotona ovde. Kako možeš da me tako ponižavaš…

(Ikonija zakuka)

IKONIJA: (Drži dva kompjuterska miša u ruci) Imam samo dva! Samo dva!
(Ikonija pada u postelju. Čuje se galama pred vratima. Ikonija se pokriva ćebetom preko glave. Ulazi Željko)

ŽELjKO: Iko, pred tvojim vratima se događa miting! Eminentni psihijatri u našoj zgradi ( trojica) su pred tvojim vratima, drže plakate Frojda, neke… (počeše se po glavi) Marle Džungle i Šindlera, koliko me sećanje služi. Skandiraju i otimaju se o tvoju glavu.

IKONIJA: Glavu? Antoaneta, prijo, sad znam kako ti je bilo!

ŽELjKO: Ne zna se koji bi pre da uđe da te pregleda i vodi.

(Galama utihnu)

IKONIJA: To nisu bili ljudi… već nesveta trojica…

(Ulazi Jana)

JANA: Da ti se život smuči od halucinacija!

(Ikonija je podozrivo posmatra)

ŽELjKO: Jana, od sad ćeš i ti pomoći. Ikoniji nestaje pribor za hakeraj rapidnom brzinom. Moramo da joj nabavimo sve kompjuterske miševe iz svih tehnomanijačkih filijala!

(Željko stavlja Ikoniji obloge na glavu. Ulazi Slađan)
SLAĐAN: Kakav saspens! Italijani, poznati ljubitelji mašina, preuzeli su sve filijale Tehnomanije na Zemlji zarad razjebavanja tehno – amer okoline i zatrašivanja svega mašinskog što dolazi od Ameriku! Al’ ne sekiraj se, gospoja, heklaćeš ti ponovo.

ŽELjKO: Hoćeš da kažeš da nema?!

IKONIJA: Nema. Obišao sam sve heklerajske radnje.

ŽELjKO: Ah, ti Italijani… nije ni čudo… svetom ionako koze vladaju… Ikonija, odoh ja u Mauslend po miševe, vraćam se odmah!

(Istrčava iz Ikonijine sobe, unezveren)

IKONIJA: I njega su preuzele… moćne halucinacije… ovladaju svime i svakim ko ima dobar naum.

JANA: (Ispraća pogledom Željka) Ne znam čime si zaslužila pažnju mog oca, najpre ti, koja si oduvek bila pristalica ideje muž noga i lavor! Snežina maćeho!

IKONIJA: Zar ja? Ja koja sam umesto braće menjala kanale na EI “Niš”! Žonglirala sam šrafcigerima od pelena! A onoga dana kad sam pronašla digitron u travi, znala sam da me je Bog odabrao…

(Ulazi Mačka Jovanka, uradi što i njeni prethodnici)

JANA: Ostao ti je još jedan! Jedan ko nijedan! Ha ha ha!

IKONIJA: Vrati se u bunar ili televizor kako god… pastorko zla! Igraj se s plemenom izgubljene dece! Osvajaj njihove sjajne kule i zlatne hramove! Šta s’ navalila da me progoniš ‘vako postklimakteričnu!

JANA: Šta tome fali? Stolking je lajv performans par ekselans!

IKONIJA: Protestujem, protestujem!

(Ulazi MAČKA MERI TJUDOR. I poslednji miš nestaje)

IKONIJA: (Pada na krevet, prevrće se po postelji, u bunilu) Hakovana, hakovana…!

(Jani prilaze mačke)

JANA: A sad mi recite.. U čemu je poenta? Kako ste ovo izvele?
MAČKE: Zato što imamo moć materijalizacije i transformacije kompjuterskog miša u pravog.
(Mačke odlaze sa pozornice. (Ikonija se osvešćuje. Ulazi Željko.)

ŽELjKO: I u Mauslendu nestašica miševa.

IKONIJA: (Ustaje i drma ga za ramena) Onda, kupi mi laptop, bez mausa. Tako ću im doskočiti.

(Željko zbunjeno pogleda u Ikoniju i odlazi)

.

.

SCENA ŠESNAEST

IKONIJINA SOBA. DAN.

(Željko ulazi u Ikonijin stan.. Ikonija sedi u fotelji i gleda u prazno. U sobi je polumrak. Roletne su spuštene.)

ŽELjKO: Ikonija, iznenađenceeeee! Samo za tebeeee! (Osmeh mu se zaledi) Ikonija, dušo, šta ti je? Otkuda taj psiho pogled?

IKONIJA (Klati se u fotelji) Videla sam ga. U stvari, nisam. Čula sam ga!

ŽELjKO: Koga si videla ili čula, Iko, tako ti…

IKONIJA: Sotonu. Izvrši hakerski upad s namerom nečasnom i ponudom nepristojnom!

ŽELjKO: (prekrsti se) Iko, pa zar da te u tako mlade dane strefi borderlajn psihoza!

IKONIJA: (Ustaje) Kako možeš da budeš tako naivan? Zar ne vidiš pred nosem šta ti se događa? Je’l čuješ… (Ukipi se)

ŽELjKO: Ne.

IKONIJA: (Užasnuto)To je pesma!
MAČKE: (Pesma odzvanja pozornicom)

Od Gefufne do Geblajzne
Fuferica ulje pumpa

IKONIJA: Ovo mora da su Mačke! Preuzele su Slađanov glas!

ŽELjKO: Ikonija, Slađan je samo običan srednjoškolac koji želi da popravi ocene. Govoriš o njemu kao da je povampireni Pavaroti!

IKONIJA: Nije on vozač, on je duh i u zaveri s mačkama protiv mene da me izludi! Zar ti nije čudno da tvoj vozač recituje Šekspira kao najrečitiji signalista!

ŽELjKO: Uvek daje signal kad skreće, ali ne baš rečito… Ikonija, dušo, prilezi malo…

IKONIJA: Tišina! Evo ga opet!

MAČKE: Gospoja, ja sam Vozač, moj posao je da dajem signale kada neko skreće… s pameti!

IKONIJA: Evo, opet se čuju… čas su ovde, čas su onde… kao dr Džekil i Mr Hajd. Kao Platon i Hegel!

ŽELjKO: Ko se čuje? Šta se čuje?

IKONIJA: Glasovi! Nelinearni su, vrte se u krug, shvataš li? Možda se zato i ne čuju… (zamišljeno)

ŽELjKO: Ne gine ti pregled živaca, dušo! Hajde, samo hrabro kod lekara!

IKONIJA: (Mirno) Ne treba meni doktor, nego sveštenik.

GLAS MAČKA ŠEKSPIRA: Stojte, blagajne carske!

IKONIJA: (Dere se) Začepi izrode, odnele te mutne vode!

GLAS MAČKA ŠEKSPIRA: Šta ćeš, gospoja, zavladao liberalizam, danas sve prolazi kao poezija šizika!

ŽELjKO: (Zagrli je i teši, očajnim glasom) Ne sekiraj se, Iko, danas su psihoze potpuno izlečive! A halucinacije čak i dobrodošle, naročito na ovu krizu.

IKONIJA: To su samo senke… Posrednici psihičke akcentuacije nečasne sile na moj blistavi um. Idi, amore. Ostavi me među baldahinima noći gde želim da dopiru do mene samo ravnodušni utisci i neobjašnjive činjenice! Izboriću se protiv nervne kataklizme makar silom. Nikog nisam videla, ništa nisam čula. Dobro sam, dobro sam…

(Ulazi Slađan)

SLAĐAN: Evo, gazda, jedan lap top ne samo bez miša nego i bez tastature! Najnovija reč tehnike! Noutbuk lap top. Interfejs čini dugme i kružni tačped! A, šta kažeš, gospoja, konačno iznenađence, a da nije onostrano, hi hi hi

IKONIJA: (Histerično) Priznajem! I konstatujem poraz i kraj! O, Sotono, o Svevišnji! Pobedili ste! Pobedili ste! Više neću da se bavim smišljanjem kompjuterskih programa da bih špijunirala Sferu Spiritiku! Jamčim! Pobeda je Vaša! Ja, Ikonija od Rače Kragujevačke odustajem i jedva čekam da odem u ludnicu samo da vas više ne vidim, ni vas, a ni Mačke!

(Ikonija pada u nesvest)

.

.

SEDAMNAESTA SCENA

PALMOTIĆEVA. HODNIK.

(Nervni bolesnici se šetaju u pidžamama. Zvižduću, izmešani s ravnodušnim licima doktora i posetilaca i užurbanim medicinskim sestrama. Gužva. Ikonija, Jana i Željko čekaju ispred ordinacije. Ogroman je red..)

IKONIJA: Prokleti Rumuni koji vas napraviše, izrodi Sotone! Eh da mi je otrov Eme Bovari ovoga časa!

ŽELjKO: Da, draga.

IKONIJA: Željko, jedna komšinica se ubila kad joj je demonka po imenu Doroti upala u kuću!

ŽELjKO: Ako je draga.

IKONIJA: Demon može da se pojavi u obliku najblagorodnijeg anđela i najrasnije mačke sa dugodlakim repom! Ne daj da te privid zavara, Željko, amore! Uništile su mi lap top, napravile ti štetu u mesari, to je mačji armagedon! Ubaci ih sve u Kaljevu peć babe ti Neboderke, o Neboderka, ime govori da si sveta! Neboderka, zaštiti me, od Sotone u peć tvoju sakrij me!
ŽELjKO: U redu u redu… Otarasiću se mačaka.

GLAS DOKTORA: Sledeći!

(Ikonija ulazi u pratnji Jane i Željka)

IKONIJA: Sad ih nema, doktore. Nestale! Nema sumnje, a opet ima! Tu su one negde… Osećam! Vidim! Sav alat za rad su mi izjele, gajtane pregrizle, a u sobi mi bio pacov veličine pola nosorogovog tela!

DOKTOR: Ko to, gospođo? Ko je tu? Koga vidite?

IKONIJA: Mačke, vidim mačke, čujem mačke! Ulogovale su se u čoveka i sad će da prošire svoju delatnost na antropološke sfere! I da nesmetano govore, govore i govore…

DOKTOR: Imate li možda mačke u stanu? Da li vas podsećaju na strogog oca ili blagorodnu majku? Znate, gospođo, izjava, ma koliko nesuvisla bila zapravo je produkt promišljanja na račun automatizma. (autoritativno)

ŽELjKO: A?

DOKTOR: Jeste. I ludilo ima svoju logiku. Zašto baš mačke? Otkud mačke? Zašto ne eukaliptusi?

ŽELjKO: Doktore, ja imam mačke u stanu, ali one ne govore. Barem ne u mom prisustvu…

IKONIJA: I ti si s njima u dilu! Pis, Sotono!

SOTONIN GLAS: Ikonija, smiri se.. Sve je to samo jedna obična halucinacija…

IKONIJA: Napolje iz moje glave!

JANA: Doktore, da li bi pomoglo da joj čitamo neke bajke o drevnoj Altamiri ili nešto slično?

(Ikonija peva Slađanovu pesmu)

DOKTORE: Vrlo izvesno. Gde ne pomaže injekcija, pomaže priča… A sad, draga gospođo, hajdemo zajedno, ruku pod ruku, u sobu da prilegnete…

IKONIJA: Iju! Ja vama odu, a vi meni elektrodu! Zar na ovu nestašicu tako olako trošiti struju?
ŽELjKO: Draga, ne pravi problem, doktor zna najbolje. Evo, ja ću da te vodim, kao u Tramvaju zvani Želja, mada nismo baš stranci.

IKONIJA: A tek što smo milostivi… (Van sebe) Željko, mi amore! Da! Hajdemo tim tramvajem zajedno, ka belom zamku pitke sreće, gde se snovi ostvaruju, gde ludaci jedno drugo privlače… (Zastaje)A šta ako to nisu niti pravi doktori, niti su napolju pravi ludaci, već Azazeli prerušeni! Napasti mačje! Interna podrška ekstraterestrijalnih bića koja nam se cere sa oblaka strave! A ispod njih plutaju ognjenim jezerom tela nekad živih, a sada spečenih plivača.

ŽELjKO: Misliš kao onaj plutajući uložak na Adi, Iko?

(Doktor, Jana, Ikonija i Željko u pratnji dve medicinske sestre izlaze iz ordinacije)

IKONIJA: Nisam kriva, nisam… što sam htela i mogla da hakujem što se hakovati ne da… Ah! (Otima se) Pustite me! Svi! To su mačke… Mačke! Dalje od mene! Znam tekvondo i druge opasne veštine!

(Ikonija zauzima borilački stav. Turban joj pada s glave i otkriva ćelavu glavu)

Aiiiiiiiii! Hi-ju! Hi-ju-ju!

ŽELjKO: Dušo, nisam znao da katanom sređuješ frizuru! Ali, lepo ti stoji.

IKONIJA: Ko mi kaže! Mesar s pregaču i s’ mrsne šiške!

(Medicinska sestra joj daje injekciju u rame. Ikoniju omamljenu iznose sa pozornice)

.

.

OSAMNAESTA SCENA

JANINA SOBA

(Jana razgovara sa Mačkama)

MAČKE: Naša misija je završena, tako poručuje igra naša savršena! Da se pozdravimo!

(Mačke zagrle Janu)

JANA: Zahvaljujući Vama, ne samo da sam popravila sve ocene, već mi je inteligencija toliko porasla da bi mi Skočko pozavideo! I to u pravom trenutku kad sam pomislila da će me i Slađan ostaviti zbog očajnog pravopisa, a ne samo rođena majka!

SLAĐAN: (Proviruje kroz odškrinuta vrata) I meni bi jedan Skočko dobro došao!

JANA: Nisam mislila na porast seksualne inteligencije! Uđi i zatvori vrata. Uvek zaboravim da ih zaključam, mada sad nema potrebe. Ikonija je na sigurnom. (Slađanu dobacuje knjigu „Bonton“)

SLAĐAN: Oh, hvala, hvala. (presrećno)

MAČKA JOVANKA: Sad kad ste oboje upili mudrost vekova….

MAČKA MERI: Oboje?

MAČKA JOVANKA: Pusti me da dovršim. (dobacuje „Bonton“ mački Meri Tjudor. Meri Tjudor se odlučno upuđuje ka Neboderkinoj peći)

MAČAK NAPOLEON: Mir, žene! Tjudorova, vraćaj se ovamo. Nemamo puno vremena. Jovanka, dovrši šta si htela, pa da odletimo.

MAČKA JOVANKA: Kupite Nivea kremu za podmlađivanje. Za svaki slučaj. Silna pamet bore stvara, a botoks nije na rasprodaji.. . barem ne kvalitetan.

JANA: Hvala na savetima, na pomoći, na… (Slađan i Jana otiru suze)

MAČKE: I tebi hvala, jer zahvaljujući vama dvoma i nešto dužem boravku na zemlji, ne mori nas više toliko žal za životom.

(Svi plaču od tuge zbog rastanka. Ulazi Željko.)

JANA: Tata, što su ti takve oči… k’o da si iz Crvenoga mora išetao!

ŽELjKO: Da su samo oči.. slomljen sam kao da sam imao kar kreš!

JANA: Nema dubokih podočnjaka bez velike patnje. I, šta bi s Ikonijom? Je’l ušla u uži krug za elektrošok?

ŽELjKO: Razgovarao sam s doktorom. Ikoniju će zadržati u Lazi… makar dok im ne ponestane kreveta. Nakon toga će je proglasiti normalnom.

JANA: Bilo koja ludara, svejedno je. Naša struja je ionako najjeftinija u Evropi. A što se kreveta tiče, evo, možeš da im ponudiš moj, ako im ponestane. Samo da njoj bude bolje.
ŽELjKO: Ne brini se za scenografiju ludnice, već oteraj te mačke! One su za sve krive! Pre dva dana dogodila se velika šteta u mesari. Ne samo da su tvoje mačke rasturile mesaru, već su napravile i štetu u obliku dijareje!

JANA: Ali, tata, možda nisu one.. Možda su ove lutalice što se okupljaju oko zgrade. Uostalom, one su mi pomogle da popravim sve ocene. Zahvaljujući njima, znam i ko je bila Hitlerova majka.

ŽELjKO: Kakogod, nema nam druge nego da se otarasimo mačaka.

(Mačke odlaze s pozornice)

.

.

DEVETNAESTA SCENA

NEBESA. RAJ

(Sveti Petar se šeta pozornicom, neraspoložen. Pored njega je Paraskeva. Cupka u mestu)

SVETI PETAR: Gde su? Kasne!

PARASKEVA: Bolje da smo poslali pse! Oni su verni i pouzdano ne kasne!
(ulazi Emanuel)

EMANUEL: Šta si se tu narogušio? K’o da ti je neko hakovao račun u Švici?

PARASKEVA: Oh, ne, nije valjda da smo ostali bez švajcarskoga osiguranja!

EMANUEL: Nikako, van svake sumnje! Ipak, mora da se vodi računa… za svaki slučaj kad bi da povremeno šopinguje Hong Kongom inkognito! Odakle ti ta crvena perika, Petre?

SVETI PETAR: Nije crvena, neko brunclik… ni boje ne razlikuješ, Emanuel, a ovamo iznosiš tako ozbiljne optužbe! Mora da ti je vid popustio ovih par hiljada godina zbog mračne atmosfere u Paklu.

EMANUEL: Ti mi kažeš, Perice! Toliko ne razlikuješ boje niti znaš da ih ukombinuješ da su od tebe veći daltonisti jedino braća Dalton!

PARASKEVA: Tišina! Kao da se svađate oko neke čedne žive žene! Kao da vas ljubomora obojicu stišće! Pitam se koja li je ta fam fatal..

(Ulazi Lilit. Za njom ulaze Mačke)

MAČKE: Vratile smo se s puta kratka obavljenog zadatka!

SVETI PETAR: Ah, konačno! (Vedro) Okupite Rajsko veće.

PARASKEVA: I donesite edensko cveće.

SVETI PETAR: Upalite svete sveće.

(Emanuel i Lilit istovremeno kašlju dok se Rajem širi tamjan)

MAČKE: Ikonija više neće…

PARASKEVA Ta, zar neće?

MAČKE: Izludela načisto. Na nju kazna božja sleće.

PARASKEVA: Neka ozdravi! Kam’ te sreće.. Zahvaljujući njoj rajsko – paklene afere su moguće! Želim je za smrtnu frendicu! Kafu eteričnu s njom bih pila!

SVETI PETAR: O čemu ti to, Paraskevo?

PARASKEVA: Ikonija je, sve vreme, imala tajni plan da pomeša Raj i Pakao kako bi sve duše, pa i naše, bile na jednom mestu – u simbiozi, a ne separatisane. Kao što je ljubav Eneja i Didone dovela do raskida Kartagine i Rima, tako je Ikonija osmislila rušenje Sferospiritičnog zida – zarad Ljubavi!

MAČKE: O, Sveta Paraskevo, tebi je taj tvoj venecijaner Emanuel (misliš da se o tome ne priča u dedosferskim kuloarima? E, pa zeznula si se!) načisto popio ono malo eteričnog mozga što si imala… Mi smo sve eterične! Evo, Jovanka neka posvedoči da se ne ložimo ni na koga!

SVETI PETAR: Uverila si me, Paraskevo. Dirnut sam. (Mačkama) Moj blagoslov, ljupke čarobnice, rajske i paklene pobeguljice, drske Ozirisove osvetnice. Dođite da primite obećanu nagradu, jer uništile ste Ikoniju samo jedan dan pre nego što se spremala da sruši separatični zid naše voljene Dedosfere!

(Glumci skidaju maske. Mačke su sad u pravim duhovnim obličjima. Za stolom u obliku pravilnog jedanaestougla sedi žiri za dodelu nagrada – Paraskeva, Sveti Petar, Emanuel i Lilit)
SVETI PETAR: Izvolite nagradu za obavljeno delo – izluđivanje opasne hakerke iz Lajfosfere. Nebeski Oskar, od čistoga čelika. Anđeo koji piški – naravno, u pitanju je čista minakva.

ŠEKSPIR: Ja bih jednu Anđelinu. Može i drugog reda.

(Na video bimu je prikazan lik Anđeline Džoli)

SVETI PETAR: Strpi se malo. Toliko je dobrih dela učinila za decu Kambodže da u poređenju s njom Majka Tereza mu dođe kao Hitler. Siguran sam da će i ona uskoro kod nas.

(Sveti Petar nastavlja)

I to nije sve! Meri Tjudor stiče pravo na tretman rajskih masaža od po mesec dana. Ti, Napoleone, dobijaš pakleni paket aranžman – plamenom metodom ćeš se rešiti energetskih bubuljica zarađenih u bitci kod Borodina! Jovanka dobija nagradni tretman – lečenje bradavica po celom duhovnom telu novom metodom koja isključuje spaljivanje. Šekspire… za tebe smo spremili Rajsku kocku koja rešava sve dileme! Emanuel, može li demonstracija.

EMANUEL: (Baca kockicu) Tu bi or not tu be. (Ispada zeleno)

ŠEKSPIR: Znači, imati.

SVETI PETAR: Tako je. A ako je crveno, onda Neće Da Može!

ŠEKSPIR: (Baca kockicu) Tu bi or not tu bi? Ih, gade, šta mi se zeleniš… (Baca kockicu sve vreme trajanja scene)

JOVANKA: A boravak s našim ljubljenima s one strane Zida?

SVETI PETAR: Takve nagrade nisu predviđene. Ko je bio u paklu ide nazad. Na elitniji nivo doduše. A ko je bio u Raju, opet.. Nazad. Morate se razdvojiti, dragi pokojnici.

NAPOLEON: Nema šanse. (Okreće se Jovanki) Jovanka, ja ne mogu da mrtvujem bez tebe.

(Paraskeva zaplaka)

(Lilit, Emanuel i Sveti Petar se pogledaše. Svi zaplakaše)

NAPOLEON: Džaba smo radili zadatak! Umesto da nas nagradite time da budemo sa svojim ljubavima (Zagrli Jovanku) dali ste nam plišanu lutku da nas zapišava!
SVETI PETAR: Čeličnu.. (Otire suze)

NAPOLEON (Vadi mač iz pojasa)

GLAS GOSPODNjI: Ko od mača živi od mača će poginuti!

GLAS SOTONIN: Zar ne reče da nisi došao da doneseš mir, nego mač? Kakve kontroverze… I kako da ne budem zao? Bolje hulja, nego lud i zbunjen.

GLAS GOSPODNjI: Čitao sam Hamleta u vreme dok sam diktirao taj deo…

MERI TJUDOR: Znala sam da je Šekspir običan plagijator.

NAPOLEON: Možda drugi od mača ginu, ali ja znam da je mene živog Žozefina otrovala. (Vraća mač u korice) Sad tek vidim da smo radili protiv svojih interesa. Ikonija je samo želela da poveže Raj i Pakao. Da imamo jedinstven prostor, jedinstvenu društvenu mrežu…

MERI: Da mogu da četujem sa Rajevcima, jebote…

EMANUEL: Idem da pripremim prevoz za obe Dedosfere. Perice, ustupi im prostoriju za čekanje.

SVETI PETAR: Koju od 223?

EMANUEL: Onu koja se Kafki javila u snu kad je prerušen u Jozefa K. čekao na naci suđenje.

PARASKEVA: Zar se u vama ne prelama odluka ta, da nepravdi usta zaklopite, o vitezovi Pravde i Milosrđa! Hladna li su naša rajska srca postala!

(Hoda po pozornici u zanosu šireći ruke) Dok sam s Emanuelom ljubavisala u paklenoj gondoli…
(Lilit opali Emanuelu šamar i baca mu u lice verenički prsten. Emanuel ga zagleda i najpre ga stavi u džep, potom se zamisli i izvadi prsten iz džepa)

(Paraskeva sve vreme govori)… posmatrala sam nesretne, zaljubljene pokojnike koje razdvaja administracija Dedosfere, kako beže, kako gledaju da uteknu jedni drugima u zagrljaj, da uteknu i da preteknu, ne samo grešnici, no i sveci.. Oh kako sam ih samo razumela! Dopala mi se namera ta! Dopala mi se više od maske svetice pred kojom se krije samo jedna.. zaljubljena živa žena. A sada, zahvaljujući Ikoniji, rajsko – paklene afere su moguće! Neka gondole ukletih ljubavnika odsad Stiksom priljubljene plove! Neka gore od strasti teški bokovi galija i gledajmo uživo kako se rasplamsava – Požar ljubavi!

EMANUEL: I ja sam u Paklu tako malo cenjen, s tiranom kao gospodarom! Teška kazna čak i za bankara i raspikuću, lopova i kockara! Njegova Niskost me neljubazno s večitim zarukama morio i smorio, da mi ovaj raskid dobro dođe, s Rajskom ljubom da kroz večnost u zagrljaju uskiptele vode makar i spečen plovim! Da san više ne bude kob niti da završim kao Job – naopačke! Paraskevo, ti si druga polovina moje mračne senke! Kroz vrtloge vrele gorimo zajedno i zaustavimo vreme! (Pada na kolena i stavlja joj prsten na ruku)

SVETI PETAR: Ti nitkove, i mene oslobodi, da mi telo s đavolicom mojom, Lili Putanom večno brodi!

(Paraskeva mu opali šamar)

PARASKEVA: Verolomniče! Prepredeni lažljivče! Danas časnu ženu olako prevari svako! (Uhvati Emanuela za ruku)

(Oba para se drže za ruke, Sveti Petar i Lilit, Emanuel i Paraskeva)

SVI: Šta uradismo!

DUHOVI PREDAKA: Oterasmo u ludaru osobu sa dobrim namerama! Vratimo se na Zemlju i nabavimo Ikoniji otpusnu listu!

SVETI PETAR: Lomim se, da’l lupež sam protiv Boga! Zar to da priliči meni… Za greh biću išiban! Kao Juda postupih! Ne! Kletva demona na mene ako protiv Boga ustanem!

MERI TJUDOR: Sveti Petar je pravi autor Hamleta. Prepoznajem stil. Znala sam, znala!

ŠEKSPIR: (baca Rajsku kocku)Tu bi.. ma hajde, zacrveni se… Rajska kocka je lažna. Ne mogu stalno da budem. Obično volim da ne budem. Naročito ne u blizini Kraljice uložaka.

PARASKEVA: A ja apelujem! Javno! Dedosferski zid mora da se sruši! Pretvorimo istorijske junake iznova u Mačke, vratimo ih na Zemlju, zamolimo Ikoniju za oproštaj, spasimo je i spasimo sebe!

EMANUEL: Slažem se. Mačke, odnesite Ikoniji u bolničku sobu najsavršeniji kompjuter, zaustavite vreme oko nje i pustite je da dovrši svoj projekat – rušenje Dedosferskog zida.

LILIT: Ustanimo protiv Svevišnjeg!

PARASKEVA: I protiv Sotone!

SVETI PETAR: Ne mogu, ne mogu protiv odluka Svevišnjeg!

ŠEKSPIR: Tu bi or not… (Sve vreme dok se Sveti Petar premišlja, prati ga čuvena replika)

LILIT: Petre, neka obave zadatak i spasu Ikoniju od šizenja, pa ćemo većati…

EMANUEL: Tako je. Odluka o separaciji još nije konačna.

SVETI PETAR: Mora da sam poludeo kad vas u ime ljubavi zlim smerom sledim. Ali, katkad se valja udružiti i sa Sotonom da bi se došlo do Boga! Ako je pakao kazna za zločin srca istkanog ljubavlju kao motivom… šta se tu može! Stikse, čekaj me, zajedno s Liliticom progutaj me!

SVI U GLAS: Jer ako se oprostimo i razdvojimo, kako da se ponovo pronađemo?

DUHOVI PREDAKA: (Svi, izuzev Šekspira) Dosta nam je skrivanja u kukuruzu, malinama, kupinama, samo da bismo bili živi!

ŠEKSPIR: Mnogo buke ni oko čega….

.

.

DVADESETA SCENA

PRIVATNE ODAJE GOSPODA BOGA.

(Gospodove privatne odaje. Sotona i Gospod igraju remi. To su dva glumca u japi odeći. Izgledaju kao braća Krej)

GOSPOD: O, Sotono, je’l čuješ šta ovi pričaju i kako se domunđavaju? K’o jakobinci…

SOTONA: Iskuliraj. Gde ti je revolucionarni duh?

GOSPOD: I šta ću sad?

SOTONA: Pusti ih… na jedno hiljadu godina, barem do drugog silaska tvog Sina… i mog…

GOSPOD: Mudro zboriš. Hej, sad sam primetio da igramo partiju remija sa samo jednim špilom.

SOTONA: Zar zbog toga i nismo ono što jesmo?

GOSPOD: Remi, dakle?

SOTONA: Remi.

(Spušta karte na sto. Smeju se)

.

.

DVADESET PRVA SCENA

RAJ. SOBA 223. Popularno zvana KAFKA, služi za ispijanje eterične kafe.

(Duhovi predaka teleskopom posmatraju Zemlju)

MERI: Savršeno… Primerci par ekselans!

(Na video bimu se vide mačke lutalice kako njuškaju okolo kontejnera)

JOVANKA: Tjudorova, zar ti tako plemenita roda u mačke lutalice da se uloguješ?

ŠEKSPIR: Nemamo sad vremena za izvoljevanje. Počnimo s logovanjem.. Napoleon će se ulogovati u telo duha-doktora tako što će pasti na terasu ludnice da spasi Ikoniju. Olizaće joj ključne zone tela i vratiće je u normalu.

MERI: Ali, Šekspire, zar tek tako da padnemo sa oblaka? Velika je visina?

ŠEKSPIR: Mačke se uvek dočekaju na noge.

JOVANKA: A osim toga imamo i devet života.

.

.

DVADESET DRUGA SCENA

ODELjENjE F LAZE LAZAREVIĆ.

(Ikonija je vezana za krevet sa gvozdenim rešetkama. Glumac Napoleon skida masku i oblači beli mantil. Ulazi u Ikonijinu sobu)

DOKTOR: Dobar dan. (Spušta laptop na Ikonijin krevet)

IKONIJA: Vi ste iz radionice za hortikulturu?

DOKTOR: Došao sam da vas zapljunem. Nakon toga, bićete bistriji nego ikad.

IKONIJA: A ne može tako, doktore. Hoću da znam šta mi fali. Otkud sotone u mojoj glavi! I zašto sam zaljubljena u gospodina Higsa toliko da bih milovala njegovog bozona?

DOKTOR: Pridignite se malo… tako… ovo je novi krik farmaceutike! Pljuvačka pura, destilisana iz usta napaljene mačke u mesecu februaru. (premazuje Ikonijine usne mačjom pljuvačkom)

IKONIJA: Ali, sad je mart…

DOKTOR: I idu martovske ide, kao što i Boginja Univerzuma iz ludare ide! Ovo je vaša otpusna lista.

IKONIJA: Kakva crna otpusna lista? Ja sebe ne otpuštam nigde, ne! Ne, dok ne saznam odgovore… Joj, što steže ovo košuljče… kako ga ovako čudno zakopčavaju, niti dugmad da udese tako da bude širok bod… Ah, što mi se nešto bistri u glavi… Odgovori mi: kome su potrebni odgovori? I gde se oni uopšte nalaze?

DOKTOR: Kako gde? Pa u programu tvog kompjutera!

(Ikonija uzima laptop s kreveta i počinje da kuca. Pozornicom odzvanja dramatična muzika)

.

.

DVADESET TREĆA SCENA

IKONIJINA BOLNIČKA SOBA

(ulaze Željko i Jana)

IKONIJA: Željko! Mi amore! Padni mi na grudi! (Željko je grli. Ikonija se osvrće oko sebe) Gde sam ja to?

ŽELjKO: U ludnici, draga.

IKONIJA: A šta mi bi? Bistra sam k’o reka Lepenica!
ŽELjKO: Eh Iko, šta ti ne bi bilo na ovu krizu! I mene su ispregledali na moju inicijativu, tebi našli deset, a meni jedanaest dijagnoza! Evo, ovde piše da imam Štokholmski sindrom jer sam lekaru pričao da sam sanjao o boravku u Štokholmu na veliku vrućinu zatraživši od njih socijalno osiguranje.

IKONIJA: Ma odakle sve to? Jedino čega se sećam jeste da me je posetio doktor, ali s njim nisam pričala, samo je hteo da me pljune.

ŽELjKO: Kako odakle? Zar ne čuješ? Prodaju u Lazi na izvol’te uverenja da niste čitavi za razne beneficije!Idu brže nego oproštajnice grehova u crkvi preko puta što inkognito razglašava raspop!

GLAS IZ HODNIKA: Dijagnoze, bez prisile, prinude i zablude! Potpišite ovde! ‘Iljadarka po komadu! Ako ste sanjali da ste bili u Parizu, imamo za vas Pariski sindrom, još malo pa nestalo! Ako ste pročitali čitav Stendalov opus, za vas je Stendalov sindrom! Imamo i Limski, ukoliko želite da posetite Peru! U državi ludih, samo kao ludaci možete da opstanete! Sve čisto, političkikorektno, povoljno i nadasve demokratski!

ŽELjKO: Hajdemo draga, onim istim Tramvajem, ali u suprotnome pravcu. Našoj kućici slobodici.

(Ogrne je budističkim kimonom. Ikonija izlazi iz ludnice)

.

.

DVADESET ČETVRTA SCENA

IKONIJINA SOBA

IKONIJA: Željko, mi amore… Sad kad sam izašla iz ludnice, shvatila sam da moju ljubav prema tebi ne bi opisala ni Vesna Radusinović…! Od sad čitam isključivo američki literarni treš sa rajskom tematikom napisanom u paklenom stilu.

ŽELjKO: Znači… Mogu da se nadam… Da ćeš mi roditi sina.. Našeg sina…

IKONIJA: Zapeo za sina. A mislila sam da nema većeg Balkanca od Henrija Osmog. Sina da, ali ne nebesnoga! Samo mi fali još neko odozgo da mi silazi!

ŽELjKO: (Zabrinuto)Ali, reče da su stanice problem … da zato ne možemo da imamo dete…

IKONIJA: Stanice? Ako hoćeš vozne, može da ti ga izrodi i Ana Karenjina… (Odmahnu rukom) Doniraćemo neku jajnu ćeliju od Paraskeve, to mi je frendica, a i ne stari.. Uostalom, ako ne upali, usvojićemo neko iz Zvečanske! Tako će cela kuća da zveči od dečje radosti!

(Željko je grli. Ulaze Jana i Slađan)

IKONIJA: Šta je bilo, dete? Došla nazad po knjigu „Bonton“?

JANA: (Ljubazno)Teta Ikonija, shvatila sam da ste vi jedna vrla, mudra i napaćena žena, rastrzana okovima blistavog uma i želje za svakodnevnim, običnim životom u kome ste bili verna ljuba mome tati i naša.. večna… (nakašljava se) uteha!

IKONIJA: (Iznenađeno) Kako lepo priča. (Željku)

JANA: A i mačke su mi pomogle.. Kako su mačke shvatile da su pogrešile, tako sam shvatila i ja.

ŽELjKO: Jana, šta sad tu pričaš? Kakve bre mačke? (Ikoniji) Ne znam šta joj odjednom.

IKONIJA Ja znam. (Ustaje i zagrli Janu) Dete, nisi ti ništa krivo. Zapostavila sam ne samo tebe, već i tvog oca zbog razmišljanja i bavljenja sitnim problemima sjedinjavanja Univerzuma.

JANA: Ali… To nisu sitni problemi. Zahvaljujući Vama, srušena je barijera između Raja i Pakla i neko će vam zbog toga biti jako zahvalan. (Doziva) Šekspire, Meri, Napoleone, Jovanka!
(Na video bimu prikazan je Napoleon. Njegov glas grmi pozornicom)

NAPOLEON: Zahvaljujući Ikoniji, saobraćajnica mračnoga Stiksa, nekad smrdljiva jaruga ispunjena izgubljenim dušama rascvetala se kao pomorska Via Apia! Gospod je doneo odluku da odobri rušenje Zida nakon što je odgledao Utisak nedelje. Posle ovakve emisije, veli, ne vidim razloga za postojanje Pakla.

(Sliku Napoleona smenjuje lik Meri Tjudor)

MERI TJUDOR: Ulogovane u telo duha – doktora koji je s nebeskih visina pao na terasu ustanove za Protestante… ovaj… za mentalno posrnule, olizale smo ti svaka po ključnu zonu tela i vratile te u normalu.

IKONIJA: Kakav stajling! Ko ti je šio ‘aljinče? Jel to neka nova moda?

MERI: Moda a la Tjudor. Šila mi je gospa od Salsberija.

IKONIJA: Je’l možeš preko veze da mi središ jedno šiće?

MERI: Ako uspem u Paklu da je pronađem.

IKONIJA: Kakva li je to samo žena da je ni Pakao nije mogao sprečiti da do kraja večnosti dene iglu u konac!

(Na video bimu se pojavljuje Šekspir)

ŠEKSPIR: Osmislio sam pesmu zahvalnosti Vama, Ikonija! U ime svih nas!
(Nakašljava se i zauzima oratorski stav)

Ikonija, hvala ti
Ujedinjena nebesa si nam dala
Bez granica i šizmi
(Unosi se i mekanijim glasom izgovara poslednje dve strofe)
I bez kraja.
Sred beskraja.

MERI: Šta ti je, bre, Šekspire? To je Bašo, haiku majstor, za kaznu sam ga čitala u dokolici. Ako se ne dosetiš, pozvaću Orvela u pomoć! Blejanje ovaca u paketu s Velikim bratom ćeš Ikonija dobiti, a ne neku tamo tra – la – la himnu ili ne daj bože marseljezu!

(Napoleon poteže mač)

JOVANKA: Ne diži taj mač na Merku, mužu moj! Ipak je u Dedosferi ona naše dete, kakvo takvo…

NAPOLEON: Samo do rušenja nebesko – berlinskog zida.

JOVANKA: Hajde, izrecituj do kraja, Šekspire, pa da Ikoniji uručimo nagradu.

ŠEKSPIR:
Svaki stvor smrtni, veruje u život vraćen – u krvi. I ja besmrtan, opet prvi…
Smrt nas prži i jezicima plamenim nas uverava
Tâ! Služite posve sebi, a drugima – po zasluzi, interesu i potrebi
Al’ besmrtan, opet prvi, opet urlam
I prkosim – idealom podlaca i hulja
O, bedno zlo! O furijo koja nadu s strahom kuješ! Zagrebimo u sve što postoji u te!
O, truleži ljudska!

NAPOLEON: Šekspire, pohvalnica Ikoniji, ne poruga!
ŠEKSPIR Sačekaj! (Zaplaka) Hamnete, sine moj, prerano su mi te iz naručja otrgli!

MERI: Ne lupetaj, Šekspire, nije poživeo ni toliko da daš da mu se izrade kolica. Mislim… Kolevka.

ŠEKSPIR: (Stanka) Mislim da su ovi pravi.. .

Hvalu na ustima sa namerom lošom
Zamenila pesma zahvalnica
Mačaka, pokornijih od miševa
U ušima, u ustima, nas nekada živih
Svaka nauka je jedna buka

SVI U HORU:

Ikonija hvala ti
Sjedinjena nebesa si nam dala
Bez čuvanih teritorija, bez početka i kraja
U daljini sija horizont ujedinjene nade
Zajedno smo sad do kraja serenade!

IKONIJA: Vanderfularno! Dirnuta sam… (Briše suze otpusnom listom)

ŽELjKO: (U šoku) Pa ove mačke su stvarno govorile! I to sve vreme! Kćerko, daj mi tih tvojih vitamina da se smirim, da brlju ne zgrabim il’ ne daj bože odem (baš njemu) tamo iza nogu.

IKONIJA: Željko, amore, život je naučna fantastika, naročito kod nas u Srbiji. Ako cene goriva mogu da se kreću nelogično, zašto mačke ne bi mogle da govore?

JOVANKA: Ikonija, u ime ženske kominterne u Berlinu, s blagoslovom Roze Luksemburg i Antifašističkog fronta žena Srbije i Crne gore, uručujem ti nagradu Gorbačov-Merkel za zaslugu rušenja nebesno – berlinskog zida.

(Ulazi jedna mačka na pozornicu. U ustima nosi Nebeski Oskar)

IKONIJA: (Prima nagradu) Željko, dušo, sad možemo mirno da umremo, bez sekiracije da ćemo biti razdvojeni.. Ali, ima još nešto… (Obraća se mačkama)

MAČKE: Ikonija, reci, nema šta za tebe nećemo učiniti.

IKONIJA: Ostadoh dužna Svetome Petru. Vreme je da razgovaramo oči u oči… O. Petre! Jel’ mrtvuješ il’ me čuješ!?
PETROV GLAS: O, Ikonija od Rače Kragujevačke!

IKONIJA: Sad kad smo saveznici, mogu da odam jednu tajnu koja te odavno muči. Priđi, Slađane, treba i ti da čuješ… (stavlja Slađanu ruku na rame)
Slađane, ti nisi ljudsko biće. Kao potomak Svetog Petra, sutra slaviš svoj dvehiljaditi rođendan. Pogledajte, o Paraskevo, o Petre, Emanuilo, Lilit, ovo je vaš sin, bio i biće u svakoj od vaših reinkarnacija. Nisam u prvom momentu, ni ja, ‘vako večna to o’ma znala, ali je moj kompjuter za brzu analizu krvi istinu nepobitno utvrdio. Slađane, ti tek treba da spoznaš svoje prave moći. Možeš da ostaneš u okrilju našeg toploga doma kao i do sada, a možeš što se mene tiče odma’ i na nebesa kod svojih roditelja. Na tebi je da odlučiš…

(U tom trenu začu se prasak. Svi istovremeno pogledaše u nebo ukrašeno vatrometom u najrazličitijim bojama)

ŽELjKO: Čuješ li, Ikonija! To Bog pravi fijestu,dok đavo ima sijestu.

IKONIJA: On nas blagosilja… Higi, dragi prijatelju, i ja te blagosiljam i tebe i tvog milog bozona, sve kvantne čestice ti se pozlatile!

JANA: A gde je Slađan?!

(Svi se okreću. Slađan je nestao. Na video bimu, uz hit “Bed Romens”, Lejdi Gage koji za Di Džej pultom pušta Slađan, plešu rajsko – pakleni par Sveti Petar i Lilit i pakleno – rajski, Emanuilo i Paraskeva. Pridružuje im se i Sotona koji igra u maniru Džina Kelija. Na video bimu svićka naslov “Svinger klub”)

ŠEKSPIR: Sve je dobro što se dobro svrši….

EPILOG

NEBESA. RAJ.

EMANUEL: Pao je!

SVETI PETAR: Zar opet?

EMANUEL: O kome pričaš?

SVETI PETAR: O tvom gazdi. Stavio sam još pre dva veka u Limb koru od banane i ponadao sam se da se poskliznuo.

EMANUEL: Ma ne, Petre! Pao je zid spiritike – sfere. A plan ti je loš. Da padne niže, ne može.

SVETI PETAR: Aaa! Čuo jesam nekakvu grmljavinu, ali mislio sam da je u pitanju koncert pokojnika grupe 27.

EMANUEL: Sutra je moje i Paraskevino venčanje, pa sam došao da mi čestitaš. A nameravam da upriličim momačko veče, pa sad kad smo svi zajedno, žurka će se održati ovde u Raju, u Paraskevinoj devojačkoj kući. Pogledaj kako je lepa pozivnica. (Pokazuje ponosno pozivnicu za venčanje) Ima i Drakulin logo.

SVETI PETAR: Baš je lepo dizajnirana… u divnoj krvavoj boji. I vas dvoje delujete baš onako… Negativno i depresivno.

EMANUEL: Niko mi dugo nije nešto tako lepo rekao.. Nego, ima li šta novo? (Seda na dormeo)

SVETI PETAR: Gazde imaju zajednički TV duel u Utisku nedelje. Sotona se zalaže za radikale, a Gospod blagosilja demokrate.

EMANUEL: Nego,šta bih mogao još da osmislim za svoje momačko veče? Imaš li neku ideju, o Petre?

SVETI PETAR: Misliš devojačko… Pa zar nisi oduvek želeo… Znaš ti!

EMANUEL: Da isprobam sve tvoje perike iz Hong Konga!

SVETI PETAR: Ne pravi se blesav. Oduvek si sanjao da budemo rajske pastirice, zelenim rajskim lugovima u jelečetu da šetamo i uzdišemo za dragim!

EMANUEL: Sad kad prepreke više ne postoje, to je sasvim izvodljivo! Moram da probam jabuku iz Edena ako je još taze…

SVETI PETAR: Držimo je kao eksponat, ako nisi gadljiv na Evin zagrizaj, možeš da gricneš, ali samo malkice, da Šef ne primeti. Jako mu je draga voćkica ta… (kuca nešto na računaru)

EMANUEL: A imamo i mi svakakve eksponate, prošetaćemo Paklom da razgledaš… divni kazani ručne izrade, gasne peći iz Aušvica, sprave za mučenje u španskome stilu.
SVETI PETAR: O, Emanuel, vidi… Lilit i Paraskevu! Na Zemlji su, ali ne znam tačno gde..
EMANUEL: Otkud njih dve? (zbunjeno)

SVETI PETAR: Čekaj da ukucam koordinate u Zemaljski gugl!

(Na video bimu su prikazane Lilit i Paraskeva kako se drže za ruke dok trče srpskim livadama raskuštrane kose, sa oreolom (Lilit) i rogovima na glavi (Paraskeva) i podvriskuju od sreće.

SVETI PETAR: One su zajedno! Pa to je divno! Hajdemo i nas dvojica u Vrt da se konačno trandžiramo! (Uhvate se za ruke i čilo poskakuju, kao deca, u pravcu Edena)

 

KRAJ

.

.

.

.

.


Leila Samarrai

Rođena je 19. oktobra 1976. godine u Kragujevcu, Srbija. Piše poeziju, priče, novele i drame, a njen rad uglavnom sadrži motive mašte i humora. Njena prva kolekcija pesama "Mrak će razumeti" osvojila je prvu nagradu na konkursu u organizaciji Studentskog kulturnog centra Kragujevac 2002. godine. Njen je rad objavljen u brojnim lokalnim časopisima, u štampanom i elektronskom obliku. Neka od njenih značajnih dela uključuju zbirku kratkih priča "Avanture Borisa K.", Everest Media i "Poezija protiv terora: Tribina za žrtve terorizma Kindle Edicija". (Kao koautor i kritičar) Trenutno živi u Beogradu sa pet mačaka.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)