.
.
.
Nedavno je iz štampe izašla knjiga poezije „Skrivena čula“ u prevodu Velimira Кostova i to je prva knjiga Edvina Sugareva koja je objavnjena u Srbiji. Sugarev je jedan od najpoznatijih savremenih bugarskih pesnika, a objavio je i jedan roman, knjigu ogleda, četiri knjige priča i četiri književne kritike. Sugarev je ostvario i uspešnu akademsku, političku i diplomatsku karijeru. Кao doktor književnih nauka bio je saradnik Instituta za književnost pri Bugarskoj akademiji nauka i profesor na više bugarskih univerziteta. Bio je ambasador u Mongoliji i u Кini.
.
.
Кako ste uspeli da pomirite i ujedinite poeziju, politiku i diplomatiju?
..
Poezija mi je oduvek bila glavno zanimanje – to najbolje umem da radim, to je srž moga bića. Radi se o stavu, o specifičnom osećaju za ono što postoji, a ne profesiji ili zanatu – poetska umetnost se ne uči, ili je imate kao osećaj, ili nemate. Moja uključenost u politiku bila je proistekla iz istorijskih okolnosti – bio sam uključen u građanske strukture suprotstavljene režimu socijalističke diktature – i kada je pao režim Todora Živkova, svi smo bili uključeni u izgradnju nove demokratske države. Tadašnja politička klasa bila je prepuna pisaca, umetnika i umetnika – svi su malo po malo, tokom vremena odustali, a ja sam nastavio i istrajao malo duže od drugih. U diplomatsko polje ušao sam slučajno – kada je Savez demokratskih snaga došao na vlast 1997. godine, našao sam se u sukobu sa našim tadašnjim liderom Ivanom Кostovim, i da bih izbegao unutrašnje kontradikcije, napustio sam sve pozicije u upravnim organima Saveza i prihvatio diplomatsku misiju kao ambasadora prvo u Mongoliji, a potom u Indiji.
.
.
U politici duša je suvišna, nauku ne interesuje, osim ako nije psihologija ili psihijatrija, a vi kažete da je pesnik tumač duše?
.
Duša je zanemarena u današnjem svetu prepunom informacijama, uronjena je u mulj prakticizma, u našem današnjem supermarketskom životarenju. Ali kako piše u Svetom pismu – ne živi se samo od hleba – šta više, takvo postojanje je žalosno i ponižavajuće. Duša je važnija od hleba, politike, nauke. Uzvišenost, lepota, smisao transcendencije bića, ljubavi – sve su to duhovne dimenzije, koje su u potpunosti moguće na teritoriji pesničkog postojanja.
.
.
Zašto vam je poezija i pisanje poezije toliko važno?
.
Nisu oni važni samo za mene, već i za ljude uopšte. Ne mogu i ne želim tražiti drugi centar za svoje biće – jednostavno tako sam stvoren, takvog me je Bog stvorio.
.
.
Кoliko je susret sa Mongolijom i Indijom uticao na vašu poeziju?
.
Poezija je sinteza različitih iskustava, osećaja i viđenja, često vrlo različitih, ali povezanih nesumnjivim vezama i asocijacijama. Mongolija i Indija su mi bile izuzetno važne upravo kao izvori pesničke energije; u Mongoliji sam napisao jednu od svojih najboljih knjiga poezije – poemu “Gobi”, rezultat nekoliko putovanja u ovu pustinju. U Indiji sam, međutim, pisao tako intenzivno da sam tokom boravka dovršio čak pet zbirki pesama.
.
.
Ističete uticaj budizma, naročito lamaizma i zen budizmom na vaše mišljenje i pisanje?
.
Mene interesuje istočnjačka filozofija i način razmišljanja, posebno zen-budizam, za koji mislim da nije baš religija, već filozofija, koja je u potpunosti kompatibilna i sa današnjim životnim stilovima. Velika lekcija Zena u čisto umetničkom smislu je osloniti se na neizgovoreno, ostaviti u tekstu velike prostore tišine kroz koje njegove poruke odjekuju, imati sposobnost da vidiš svemir i u kapi jutarnje rose.
.
.
Кoliko se razlikuje pozicija poezije i pesnika u Indiji i Mongoliji od njihovih pozicija u Bugarskoj ili Srbiji?
.
Nije toliko različita pozicija, kao ni stil. Njihov odnos prema životu je različit. Tamo se ne plaše smrti toliko kao što je to slučaj na Zapadu, tamo veruju u preporod duše i njene početne veze sa univerzumom. To podrazumeva vrlo različitu perspektivu i različita egzistencijalna pitanja na koja je poezija pozvana da odgovori.
.
.
Tragovi vašeg političkog angažmana su osam publicističkih knjiga. O čemu ste sve pisali?
.
Neke od ovih osam knjiga su zbirke članaka objavljenih u časopisima – u raznim novinama i na mom sajtu „Sloboda“. Drugi su istraživačko novinarstvo o određenim ličnostima iz političkog života ili iz podzemlja. Takođe sam rukovodio projekat pod nazivom „Istorija korupcije u godinama prelaska na demokratiju“, koji je realizovan kroz sveobuhvatnu studiju različitih korupcijskih presedana – u tri toma, sa oko dve hiljade stranica.
.
.
Кoliko je to vreme u pesničkoj „preradi“ prisutno u vašim knjigama poezije?
–
Neke moje pesme su veoma zasićene vizijama i problemima društvenog života – na primer, takva je cela moja zbirka pesama „Domovina“. U većini slučajeva to su vrlo sarkastični i provokativni tekstovi.
.
.
Da li su već na putu nastanka nove knjige: pesničke, književne kritike publicistike? Gde ste najbliži koricama?
.
Postoji nekoliko poetskih projekata, koji su skoro pa gotovi – čekam da „odleže“, kako bih mogao da procenim njihovu vrednost sa vremenske distance. Takođe pišem knjigu isečaka, drugu nakon „Uklanjanja voštanih pita“.
.
.
.
……………………………Razgovarala Кaja Pančić Milenković
.
.
,
.
.
.