.
.
.
Krik onoga koji ćuti
Ova se nada ne može odložiti
pođimo zauvek pođimo
uokolo je krik
onoga koji ćuti
pogledaj misao moju
kako se teško zaokružuje
na početku događaja
.
.
.
Radost na Pontu
.
Metod rezanja jezika počinje
na četvrtom kilometru (po istočnjacima)
tad pesma postane dobra kao dobar dan
na tablicama okačenim o grla devojaka
ovidijevi stihovi
čak sedam neobjavljenih
na četrvtom kilometru skače koeficijent
retorike
pesnik na maternjem jeziku piše
sam sebi anonimna pisma
.
.
Ideja o rečima
.
Kaplju
a potom pljušte
njeni suglasnici na mom jeziku
slutim kobne plodove
.
.
.
.
Neko gleda iza mene
.
Vrag bi znao
šta se događa u usnulom gradu
devojke uništene lepotom
nasrću u ogledalima
na sopstveno telo
muškarci u snu odolevaju
opsadi bubica
potpisuju rasprave o vernosti
neko gleda iz mene
kakav štetan nesporazum
tamo gde izlazim iz sebe samog
bdiju mudraci na uglovima
.
.
.
Pažnja
.
Dolazi k meni tvoj oblik
da ga prigrlim
umoran i zaljubljen u prirodu
neupitan pobegao sam od kuće
i zaspao
pod miškom noći
sa prozora žena
daje mi znak grudima
držeći u zagrljaju onoga
koji će se roditi
jeste upravo je počeo da pada sneg
počinjem da tapšem
pažnja triput pažnja
.
.
.
Vesela uloga
Verujte mi
glava vam nije odrubljena
samo je davitelj nevinih ruku slobodan
i samo kad pišete svesni ste čina
u divot izdanje biće objavljena uputstva
za vešanje
vesela je to uloga verujte mi
živim do daljnjeg
umesto čoveka koji iz viših razloga
nikada ne otkriva ovaj moj život
.
.
.
Slobodan razgovor
Bavim se mišlju da počnem velika razmatranja
na rubovima ničega
na sednici od ponedeljka govoriću o kasandri
pod tačkom dva zadržaću se na romantičnim
pesnicima
koji su se povukli iz školskih udžbenika
i na njihovim ljubavima koje su se pomešale sa
starošću anđela
pod tačkom tri oni koji nisu razumeli objašnjenja
survavaju se prerušeni u zaključke
pod tačkom razno navešćemo citat filozofa konta
o ti ništa koliko si veliko
sećate li se još
imena ove reči
.
.
.
Škola izgnanstva
Galopirajući po tomima ovidije me
zrikavo gleda
marširam morskim urlicima 94
bez naslednika
volim A kao privatni posao
već dve noći trupkam po školi za poročne
izgnanike
već dve noći snalazim se na stranicama
u kojima je ovidije duša od čoveka
povremeno me ophrvava iluzija preuzimanja
uverljivo volim A dan posle prvog dana
i ponovo dan posle prvog dana
koliko se sećam
imao sam nešto više od četrdeset godina
zahvaljivao sam bogu što ga gledam
svaka čedna ljubav ima dvostruku subverzivnu
ulogu
voleti boga i biti voljen
.
.
.
.
.
