Zgrada solidarnosti

Radio-drama

LICA

VANJA, 14, harambaša, posesivna, odvažna

JANA, 14, povučena, nesigurna, nežna

STAŠA, 14, hrabra, mrzovoljna, brižna

JELENA, 32, snažna, ranjiva, iskrena

ZORAN, 48, Vanjin otac, naoko umiljat, pun skrivenog besa

DRAGICA, 45, Vanjina majka, glasna, vedra, duhovita

PERA, 17, pijan

BABA, 65, ljuta

1. 1. 1. Ispred zgrade

Vanja, Jana i Staša se smeju.

Čuje se zvuk zvona za interfon.

BABA

Skinite mi se s interfona, nakačili ste mi se na televizor, pa vam je i to malo, ne mogu da živim od glupih reklama za usisivače!

VANJA

Au, jebote, ova baba će da nas dohvati oklagijom kad-tad…

Čuje se komešanje i smeh devojaka.

VANJA

E ajde iza ove zgrade malo na č.

Čuje se zvuk paljenja upaljača

STAŠA

Šta je č?

VANJA

(izvlačeći dim)

Ne znaš šta je č?

JANA

Skraćenica za čurenje. Pušenje.

STAŠA

Otkad koristimo taj naziv?

VANJA

Od juče. Juče sam prvi put usred dana išla na čurenje s Cokom iz trećeg pet. Šalje mi poruku da izađem odmah, raskinula sa Acom…

JANA

Raskinuli su? Stvarno??

VANJA

Da, bre. Prevario je s nekom fuksom na Krstićevom osamnaestom.

JANA

Neeee? Sa kojom?

VANJA

Jao, moram da je pitam opet za ime, zaboravila sam, neka iz Ekonomske. Jadnica neka. Al’ ima dobre sise. A mene moja Dragica samo što nije provalila juče, jebote. Ja pošla budala napolje, obukla jaknu, al’ gledam šta da kažem, gde idem sad pred ručak, i kažem da idem da bacim đubre, Dragica me gleda kao da sam pala s marsa, kad se razdrala na mene: „TI DA BACIŠ ĐUBRE??? Ne zajebavaj me, Vanja, majke ti, gde si pošla?“ Ja reko: „Mama, odlučila sam da ti pomognem, nije fer, ti sve radiš, ne mogu da te gledam više.“ Ona pukla žena od smeha, kaže: „Vanja, ne zajebavaj me, znam da pušiš, ajde gubi se napolje dok Zoki nije došo i da si se vratila za 15 minuta, neću da ti grejem sarmu stoti put.“ Ja reko: „Mama, nije to…“ Ona me samo pogleda i ja šta da kažem, izašla sam iste sekunde.

JANA

Kakva carica!

STAŠA

Da…

VANJA

’Oćeš cigaru, Staša?

STAŠA

Pa hajde.

VANJA

Jao, jebote, vidi, ladno ovde živi ona Jeca seksi šop. ’Aj da je cimnemo na č, realno.

JANA (uplašeno)

Joj, opet… Šta ako zgrada ima video-nadzor?

VANJA

Jao, bre, Jano, ne seri. Samo nešto kukaš, nema video-nadzor, a i da ima, šta? Što si pička?!

STAŠA (nežno)

Ne brini, Jano. Nema video-nadzora, niko ovde to ne ugrađuje, skupo im je.

JANA

Ja moram uskoro kući.

VANJA

’Ajde, bre, šta si se usrala!

Čuje se zvuk stiskanja dugmeta za interfon.

STAŠA

Jao, dobro, više, Vanja, ’ajde stvarno da idemo.

Čuje se zvuk stiskanja dugmeta za interfon. Čuje se šum sa druge strane slušalice.

JELENA (sa interfona)

Ko je?

VANJA

Zdravo, čujem, prodajete neke gaće ovde?

JELENA

Halo? Šta se dešava? Je l’ neko pogrešio?

VANJA

Pogrešila si ti akcenat.

Vanja se smeje.

JELENA

Idi gledaj crtani, dete, i ne smaraj.

VANJA

Možda ja gledam crtane filmove, ali kakve ti filmove snimaš, to je pravo pitanje.

JELENA

Jebaću ti milu majku, samo me čekaj.

Zvuk spuštanja slušalice.

VANJA

Kakva paljevina, tebra.

JANA

Joj bože, ubiću se, ubiću se, ubiću se!

STAŠA

Vanja, stvarno si preterala, brate, šta si to rekla ženi!

VANJA

Pa ko joj je kriv kad prodaje seksi donji veš, šta sad.

STAŠA

Stvarno si debil.

VANJA

JAO BRE, IDE OVA LUDAČA, BRZO, BRE!!!

Čuje se da devojke otrčavaju.

1. 1. 1. U školi

Čuje se školsko zvono i graja srednjoškolaca u pozadini.

VANJA

Gde ćeš, bre, Jano, još nije počeo čas. Čekaj da iščurim ko čovek.

STAŠA

Jano, šta to gledaš?

JANA

Ma naručujem neke čarape preko Kupinda. Vidi.

STAŠA

Uuu, seksi.

VANJA

Daj da vidim. Šta je ovo, ovo prodaje Jeca seksi šop?

JANA
Vidi stvarno, ista adresa gde smo sinoć bile.

VANJA

Pa ako ovo nije znak da ponovo posetimo Jecu, onda ne znam.

JANA

Ne znam baš…

STAŠA

Vanja, zašto bismo opet išle? Stvarno preteruješ, prijaviće nas ako budemo nastavile da se glupiramo ovako.

VANJA

Kenjatorko.

STAŠA

Vanja, nisi peti razred.

JANA

Ja bih samo da uzmem čarape, ne i krivičnu prijavu.

VANJA

Jaoo, daj molim te, ko će da nas prijavi, brate, svi znaju ko je moj tata. Nema zezanja sa Zokijem. Što ste glupe, ’ajde realno da vidimo ko je ova osoba, zar vas ne zanima? Možda dobijemo popust.

1. 1. 1. Ispred Jelenine zgrade

Zvuk paljenja upaljača i izduvavanja dima iz ustiju.

VANJA

Ova cigareta gori tri minuta. Toliko imaš da se popneš do gore, ostaviš joj poruku i vratiš se.

JANA

Moja cigareta gori 7 minuta.

VANJA

Zato što pušiš do kraja ko slepica.

STAŠA

Vanja, brate.

VANJA

Šalim se, ajde, Jano, kreći.

1. 1. 1. Ispred Jeleninog stana

Čuju se koraci po stepenicama. Koraci prestaju. Čuje se kako Jelena plače sa druge strane vrata. Čuje se Janin dah.

Čuju se brzi koraci niz stepenice.

1. 1. 1. Ispred Jelenine zgrade

STAŠA

Šta je bilo?

VANJA

Je l’ si ostavila poruku?

JANA

Ne… Plakala je. Čula sam je da plače.

STAŠA

Stvarno?

JANA

Da… Nisam mogla da joj ostavim to, žena je sjebana…

VANJA

Šta pričaš.

JANA

Pa stvarno, ja ne mogu ženu koja je rastrzana još više da mučim zbog toga što prodaje seksi donji veš, nek prodaje, koga briga.

STAŠA

Slažem se. I nije trebalo da joj ostaviš to. ’Ajmo odavde.

VANJA

Dobro, ’ajde, ne treba da je diramo sad, ali sad me jako zanima šta joj se desilo.

STAŠA

’Ajmo.

1. 1. 1. U Vanjinoj sobi

Čuje se smeh Vanje, Staše i Jane iza zatvorenih vrata. Vrata se otvaraju.

DRAGICA

Evo devojke, da ne umrete od gladi.

JANA

Jao, divno. Obožavam ovaj vaš umak.

DRAGICA

Pazi, vruć je pomfrit. Sad će večera.

STAŠA

Joj, ne morate, hvala Vam.

JANA

Ja sam na dijeti.

DRAGICA

Ma ’ajde molim te, kakve dijete, da mi se osušite tu ko grane.

VANJA

Daj stavi to tu.

DRAGICA

Vidi je, samo se svađa, isti Zoki, sve vam nešto smeta.

VANJA

Hvala, mama!

Zvuk zatvaranja vrata.

STAŠA

Zašto si ti na dijeti?

JANA

Ma, malo samo, moram da skinem stomak.

STAŠA

Ne lupaj, baš si lepa.

VANJA

Pa mogla bi malo.

STAŠA

Prestani, odvratna si! Jano, ne slušaj je, baš si lepa.

JANA

Da, kad je devojka debela, onda joj kažu da je lepa.

STAŠA

Ne. Kad je lepa onda joj kažu da je lepa. A kad su ti pantalone previše tesne, onda ih iseckaš na sitne komadiće, baciš i kupiš nove. I ostatak daš babi za zakrpu.

Vanja se smeje. Jana se nasmeje tiho.

JANA

Ma ti misliš moja baba je naivna, ima ona već pun ormar zaliha za zakrpljivanje.

VANJA

E da vam pokažem šta ću da obučem za rođendan. Dragica me terala da kupim, baš je bila dosadna.

STAŠA

Vau, tako… ne liči na tebe.

VANJA

Što? Baš kida.

STAŠA

Pa ne znam, navikla sam da te gledam u trenerkama, duksevima… Ovo mi je nekako previše… Usko. I ženstveno.

JANA

A dobro, lepo će da ti stoji, ti si zgodna.

STAŠA

Je l’ ti se sviđa?

VANJA

Ma… baš me briga. Ima da se doteram za deset pa kad se olešim posle od viskija, bar ću da budem najlepša pijandura na svetu.

Jana se smeje.

STAŠA

Nego, Jano, ti još nisi uzela one čarape što si naručila preko Kupinda?

VANJA

E da, od Jece seksi šop, šta je bilo s tim?

JANA

Nisam još. Mislim da ni neću, glupo mi je.

STAŠA

Pa ona ne zna da smo joj mi zvonile. A i zaboravila je dosad, realno, baš je briga. Izgleda da ima ozbiljnih problema.

JANA

Ma znam, ali nekako… ne mogu.

STAŠA

Ja bih volela da joj pomognemo nekako.

VANJA

E i mene zanima šta joj je. Ako ti nećeš, Jano, ja ću da odem po čarape.

STAŠA

Polako, Vanja, moramo prvo da smislimo šta ćemo da joj kažemo, kako bismo mogle da joj pomognemo…

VANJA

Pa kako da joj pomognemo, moramo prvo da saznamo šta joj je.

STAŠA

To stoji, ali moramo da imamo neki plan.

VANJA

Evo ti plan: dođemo, kucamo, tražimo čarape, a onda i čašu vode, pa dok ona sipa vodu, skeniraš sobu brzinom metka, kad se vrati, pitaš je: „Gospođo, je l’ Vama dobro?“, ona te čudno pogleda i izbaci napolje dok tražiš popust na lažne kalvin klajn bokserice.

STAŠA

Vanja, prekini da budeš neozbiljna, žena je možda stvarno u opasnosti. Jano, je l’ možeš sutra da uzmeš to?

JANA

Ja ne bih da se petljam više…

STAŠA

U redu, onda ću ja.

VANJA

A što ti? Evo ja ću.

STAŠA

Ne možeš ti da ideš, nisi ozbiljna, neću ti dati da maltretiraš tu ženu.

VANJA

Izvini, molim te, ti mi nećeš dati? Ko si, bre, ti da mi nešto zabraniš?

STAŠA

Vanja, nemoj da se ponašaš tako, ozbiljna sam. Nema više zajebavanja, samo joj još to treba. Nabijanje na nos od strane nekih besnih klinki.

VANJA

Dobro, baš me briga više. Dosadna si.

Vrata se otvaraju.

DRAGICA

’Ajde, spremna je večera. Sve da ste ustale iste sekunde, da nisam čula izgovore. Zorane, ’ajde i ti.

Zoran se smeje.

Sa kompjutera se čuje snimak: „Balkan info: Struka – Prezirem devojke lakog morala, a to proizilazi iz moje ljubavi prema ženama!“

STRUKA (sa kompjutera)

„Moja… neću da kažem mržnja… već… prezir… prema ženama lakog morala proizilazi iz moje ljubavi prema ženama… ja sam jako vezan za svoju majku i jako volim svoju ženu i imam ćerku…

DRAGICA

Zorane, šta to gledaš?

STRUKA

…jednostavno, uvek sam stavljao žene na pijedestal…

ZORAN

Ma ništa, evo idem.

STRUKA

… svaki put kad bi neka žena radila nešto što se kosi sa mojim ubeđenjem o tome kako žena treba da se ponaša, to bi kod mene izazivalo veliki gnev i burnu reakciju… možda i previše… i… jednostavno sam smatrao da te žene nisu dostojne te, ajde nazovimo je „titule“… I onda sam napravio dve kategorije žena: žene koje volim, koje poštujem i koje cenim – praaaave žene, i one koje pominjem u pesmama kao kurve, kučke, drolje, kako god.“

DRAGICA

’Ajde, gasi to.

JANA (Staši)

Jao, Balkan info… Užas.

STAŠA

A i taj Struka, odvratno.

JANA

Tiše!

STAŠA (šapatom)

Povratiću u tanjir.

Jana se smeje.

ZORAN

Gde ste, bre! Je l’ ste se spremile za rođendan? Biće lud provod.

VANJA

Ćale, Bojan iz M-a kaže da je već rezervisano za subotu. Moramo da nađemo drugi lokal, a svi ostali su mi nešto bezveze. Katastrofa.

ZORAN

Rezervisano? Ma sad ću ja njega da okrenem, da proveri malo bolje. Ništa ne brini, sine, slavićeš rođendan tamo.

VANJA

’Ste videle, koji car.

1. 1. 1. Ispred Jelenine zgrade

VANJA

’Ajde, je l’ zvoniš?

STAŠA

Ššš!

Čuje se zvuk javljanja na interfonu.

JELENA

Halo?

STAŠA

Zdravo, ja sam poručila one crne čarape. Da se popnem da ih pokupim ili kako?

JELENA

Da, da, popni se.

1. 1. 1. Ispred Jeleninog stana

Čuje se zvuk zvona. Vrata se otvaraju.

STAŠA

Dobar dan.

JELENA

Ćao. Evo, samo da upakujem.

STAŠA

Važi.

Čuje se šuškanje kese.

JELENA

L, je l’ tako?

STAŠA

Da, da.

JELENA

Evo izvoli.

STAŠA

Hvala. 200, je l’ tako?

JELENA

Da.

STAŠA

Izvolite. Mogu li samo da Vas pitam… jeste li dobro? Je l’ ste se udarili negde ili?

JELENA

Hvala. Prijatno.

Čuje se zvuk zatvaranja vrata.

1. 1. 1. Ispred zgrade

VANJA

I??

STAŠA

Evo ti čarape, Jano. Ništa, nije htela da priča kad sam je pitala da li je dobro, zatvorila mi je vrata. Ali… imala je modrice oko vrata.

JANA

Molim?

STAŠA

Da, bilo je modro…

VANJA

Ma ajde molim te, sad baš. To su možda šljive od seksa.

STAŠA

Brate, Vanja…

VANJA

Pa šta je? Je l’ neko sad bio tamo osim nje? Je l’ joj nešto fali? Otvorila ti je normalno vrata, ne umire očigledno.

STAŠA

Fali joj svašta. Prilično je skroman taj stan, koliko sam mogla da vidim.

VANJA

Staša, preteruješ. Očigledno se ne dešava ništa strašno. Meni ovo više nije zabavno, samo si smorila.

STAŠA

Ja sam smorila? Ti ovde smaraš svojom potrebom da maltretiraš ljude koji ti nisu ništa krivi!

JANA

Dobro, Staša, polako…

VANJA

Pusti je, Jano.

Čuje se zvuk paljenja upaljača i izvlačenja dima cigarete.

VANJA

Jano, hoćeš da spavaš večeras kod mene?

JANA

Možeee, dugo nismo imale pidžama-žurku.

VANJA

Tebe, Staša, bolje da ne maltretiramo.

1. 1. 1. Na Vanjinom rođendanu

U pozadini se čuje Mimi Mercedez feat. Kaya – Ne možeš da sediš sa nama.

VANJA (dere se)

„NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA, NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA, NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA!“

PERA (17)

SREĆAN ROĐENDAN, VANJAA!!

VANJA

HVALA, PERO!!!

STAŠA

Je l’ si se smorila?

JANA

Pa…

STAŠA

Obično kad neko sedi u ćošku i gricka poslednje mrvice čipsa dok masa urla uz neku pesmu, nije mu baš zabavno.

JANA

Pa, to sam ja, jebiga.

STAŠA

Kako je bilo sinoć na pidžama-žurci?

JANA

Ma…

STAŠA

Hoćeš da izađemo napolje da prošetamo?

JANA

Hajde.

1. 1. 1. Na ulici ispred kluba

Muzika iz kluba se čuje sve tiše i tiše, dok potpuno ne iščezne, sa pojačavanjem bata Janinih štikli i Stašinih martinki.

JANA

Žulja me ovo sranje.

STAŠA

Štikle? Je l’ imaš nešto da se preobuješ?

JANA

A imam, ali tamo u torbi. Ne vraća mi se sad unutra, joj. Izula bih se da idem bosa, majke mi.

STAŠA

Pa hajde.

JANA

Si normalna?

STAŠA

Šta, ajde, i ja ću.

JANA

Pa da ugazimo u neko staklo.

STAŠA

Pa ajmo po travi ovde u parku.

JANA

Još bolje, da ugazimo u neko govno.

STAŠA

Ma ne seri.

JANA

Ti si luda.

STAŠA

’Ajde malo, prirodna masaža stopala, idemo.

Jana se smeje. Obe se smeju.

JANA

Jao, što mi se č.

STAŠA

Malo preterujemo s tim.

JANA

Hajde samo jednu da podelimo. Imam s ukusom borovnice.

STAŠA

Zašto uopšte to radimo?

JANA

A ne znam. Mama bi me ubila da sazna. Ali malo, eto.

STAŠA

Ja imam neki osećaj kao da sam velika. Veliki su uvek pušili. Sećam se kad sam bila mala, sedela sam u dnevnoj sobi kad god mami i tati dođe neki drug koji je gledao mnogo filmove i pričao o tome i o politici i svačemu, i tad je cela prostorija mirisala na dim, i ja sam sedela ušuškana i slušala ih kako pričaju i sad, kad osetim miris dima, mislim na taj osećaj.

JANA

Au jebote, kakva si ti zavisnica.

STAŠA

Strašno, jednom ću se s nostalgijom sećati ovog trenutka i paliti cigarete. A možda nije u cigaretama, nego u ovoj travi.

JANA

Hm hmmmm?

STAŠA

U nenarkomanskoj travi koja raste u parku iz zemlje.

JANA

Da, daa.

STAŠA

Ok.

Smeju se.

STAŠA

Volela bih da i Vanja može da bleji s nama ovako opušteno. Kad je tu, uvek je neka tenzija.

JANA

A dobra je ona, stvarno, mnogo je volim… ali jeste malo teška. Iskreno, nekad me tako nervira kad mi određuje šta da radim, i stalno je ljubomorna. Nekad… nekad se i plašim. Ponaša se prema meni kao da smo u vezi.

STAŠA

Nije do veze. Posesivna je.

JANA

Misliš da će se promeniti?

STAŠA

Nadam se.

Pauza.

STAŠA

Mene brine žena iz onog stana.

JANA

Jelena. Je l’ znaš nešto?

STAŠA

Pa od onog dana ne mogu da se smirim… Stalno mislim o tome. Razmišljala sam da naručim nešto samo da bih je videla još jednom. Iskreno, imam loš osećaj.

JANA

Nemoj da se opterećuješ… nisi ti kriva… ne možeš ništa da uradiš… Ti si dobra osoba, ali svako je odgovoran za svoj život.

STAŠA

Ali da li je tako? Da li zaista svako može da bude odgovoran za sva sranja koja mu se dešavaju, kad živimo u ovako užasnom svetu?

JANA

Nekad poželim da umrem.

STAŠA

I ja.

Pauza.

STAŠA

Idemo sada do nje.

JANA

Molim, sad?

STAŠA

Samo da proverimo, molim te.

JANA

Ubiće nas Vanja što odlazimo s njenog rođendana.

STAŠA

Suviše je pijana da bi je bilo briga.

JANA

’Ajde bar da joj se javimo.

Čuje se zvuk čekanja poziva na telefonu.

VANJA

’ALO.

JANA

’Ej, Vanja. Staša i ja smo malo izašle, vraćamo se za pola sata.

VANJA

GDE STEEEE, PIČKEEEE.

JANA

Je l’ me čuješ? Je l’ si dobro?

VANJA

UUUUUHUUUU! Beži bre tamo, Pero. Čujem, čujeeeemmmm.

JANA

Dobro, ’ajde, vidimo se.

VANJA

GDE STE POŠLE?

JANA

Idemo do Jelene.

VANJA

Jeca seksi šop?

JANA

Vanja…

VANJA

Drž’te se, dolazi pojačanjeeee.

JANA

Bolje ostani tu, pijana si. ’Ajde ne brini, dolazimo za minut.

Čuje se zvuk prekida telefonske veze.

1. 1. 1. Ispred zgrade

Čuje se zvuk zvonjenja na interfon. Ponovo.

JANA

Možda spava.

Ponovo se čuje zvuk zvonjenja na interfon.

JELENA

Halo… halo… molim vas…

STAŠA

… Tu smo!

JELENA

Dođite gore… dođite… molim vas…

Čuje se zvuk otključavanja vrata.

JANA

Šta ćemo da radimo?? Šta ćemo???

STAŠA

Da zovemo policiju.

Čuje se kuckanje 192 na tastaturi telefona.

JANA

Ali policija nikad i ne dođe. A i kad dođe, nikad ništa ne uradi. A i kad nešto uradi, ne uradi kako treba.

STAŠA

Halo? Molim vas, htela bih da prijavim nasilje nad jednom ženom u Dunavskoj ulici, Zgrada solidarnosti, broj stana… 18. Čule smo ženu kako zove u pomoć… Molim vas, požurite.

JANA

Šta kažu?

STAŠA

Kaže da šalje… ali ne zna kad će stići…

JANA

Šta ćemo da radimo?

Čuje se zvuk auta. Auto se parkira. Čuje se kako se zalupe vrata od auta.

VANJA

’Alo, što me niste sačekale, rekla sam da stižem!

JANA

Jebote, Vanja je stigla.

VANJA

Šta se dešava??

STAŠA

Jelena nas je zvala gore… zvučala je uznemireno, molila nas je da dođemo. Zvale smo policiju.

VANJA

’Ajmo gore, baš da vidim šta je sad.

JANA

Ljudi, ja se plašim.

STAŠA

Pa i ja razmišljam da odemo, ova policija ko zna kad će stići.

JANA

Ali šta ćemo mi da uradimo, može samo ko zna šta da nam se desi, bukvalno može bilo ko da nas prebije, siluje, znači ja ne znam ništa, nemam ni nož, ni suzavac, ni ništa… Ljudi, plašim se.

VANJA

Ma ko će bre mene da prebije??? Ja sam, tebra, trenirala karate osam godina, znači, sve ću da ih salomim. Idemo!

JANA

Ali, Vanja, pijana si kao letva.

VANJA

Ma još bolje, ne odgovaram za posledice, šta se desi u alko…holo..lisanom stanju, ostaje u alko…

STAŠA

Dobro, polako. Ja sam za to da idemo gore, ali polako. Da vidimo šta se dešava. Možda joj je samo pozlilo. Hajde, ali tiho, Vanja, molim te. Ili ostani ispred.

VANJA (šapuće glasno)

Tiho, tiho! Šššššššš!

STAŠA

Izuj te štikletine.

Čuje se zvuk njihovih koraka po stepenicama. Vanja posrne.

VANJA (šapuće glasno)

Čutim, ćutim, šššš!

1. 1. 1. U Jeleninom stanu

Čuje se kucanje po vratima. Čuje se zvuk otvaranja vrata.

JELENA

Tiho, molim vas, samo polako…

STAŠA

Polako, polako, je l’ ste dobro? Ko vas je to udario, je l’ još tu?

JANA

Pa Vi ste skroz pretučeni… da zovemo hitnu?

JELENA

Pazite, tu je, tu je, spava…

JANA

Polako… sedite tu.

STAŠA

Zvale smo policiju, dolaze…

JELENA
Jao, ne…

STAŠA

Polako, smirite se, mi smo tu, hoćete da sve odemo zajedno negde?

Čuje se zvuk koraka.

VANJA

Stoko jedna odvratna, srediću te, gade…

Čuje se udarac.

JANA

Ne, Vanja!!!!

JELENA

Ne, molim vas!

ZORAN

Alo, šta je to, bre??!!

VANJA

Tata…? Koji kurac, Zorane?!

Čuje se kako Vanja istrčava napolje i zalupi vratima.

ZORAN

Vanja!!!

STAŠA

Jebem ti sve… Stanite po strani.

ZORAN

Šta radite, bre, ovde?? Ko ti je, bre, reko da zoveš, bre, moju ćerku, bre? Pička ti materina kurvinska!!!

Čuje se kako Zoran trči za Vanjom.

ZORAN (iz daljine)

VANJA!!

STAŠA

Polako… sedite, smirite se, ne može Vam ništa, tu smo mi, doći će policija…

JELENA

Ne, molim Vas, njega svi znaju tamo, mene će uništiti, ne, molim vas…

STAŠA

Dobro, sad ćemo da otkažemo… polako…

JELENA

Daće mi otkaz sad, gotova sam… Ma kakav otkaz, ubiće me, ubiće me!!!

JANA

Mi ga znamo, on je tata naše drugarice… Pa kako?

JELENA

Htela sam da ga ostavim, odavno sam htela da ga ostavim, ali zakačio se, svinja, pa ne pušta!

STAŠA

Je l’ Vam on sve ovo uradio?

Jelena plače.

JANA

Polako… biće sve u redu.

1. 1. 1. Ispred zgrade

ZORAN

Vanja, Vanja!!!!

VANJA

Pusti me!!! Beži!!

ZORAN

Vanja, stani! Stani. Sama je to tražila…

VANJA

Jebote, Zorane, imaš ženu i ćerku! Sram te bilo!

ZORAN

Sine, ti znaš da ja tebe i mamu nikad ne bih ostavio… Nikad. Nikad vam ništa nije falilo, i nikad i neće.

VANJA

Pusti me!! Pusti me!!

ZORAN

Polako, sine… polako…

Vanja plače, čuje se da odjednom počinje da povraća.

ZORAN

Napila si se… Polako, polako… Smiri se, sve će biti u redu… Idemo kući, polako… Tata je tu… ne brini, sine… polako…

1. 1. 1. Ispred Jelenine zgrade

Čuju se točkići kofera koji se kotrljaju po betonu.

STAŠA

’Ej! Jano! Ovamo!

JANA

Pa zar ne idemo gore?

STAŠA

Ma da, nego, Jelena mi je rekla da se tušira, pa da sačekamo samo malo.

JANA

Pa ona će da zakasni na autobus?

STAŠA

Rekla je da će uzeti sledeći. Svakako, ne žuri joj se, preselila je sve ostale stvari, ovo su poslednje. Sedi da ti pročitam poruku koju sam napisala Vanji, da mi kažeš da li da izmenim nešto pre nego što pošaljem.

JANA

Uh. Ne znam da li išta da joj šaljemo. Ne javlja mi se na telefon od one večeri.

STAŠA

Baš zato. Slušaj:

„Hej.

Žao mi je zbog svega što se desilo.

Ne mogu ni da zamislim kroz šta prolaziš.

Ne pišem ti da bih ti rekla laži zbog kojih ćeš se osetiti bolje, mislim da to nije ono što prijatelji rade. Ne pišem ti ni da bih te povredila. Pišem ti jer sam tu.

Govorim nešto što svi već znamo i nadam se da to ne dovodimo u pitanje: tvoj tata se zaista poneo užasno prema Jeleni. Znam koliko ga voliš. Znam da je uvek bio tu za tebe. Znam da je ponosan na tebe što si jaka. I on i dalje jeste taj tata. To što ljudi rade loše stvari, ne znači da je sve što rade loše. Ali on mora mnogo, mnogo da se promeni. I odgovornost za to je na njemu.

Važno mi je da ti kažem da mislim da to ne treba da ima veze sa tobom. Ne bih volela da na bilo koji način kriviš sebe zbog toga, niti da se poistovećuješ sa njim. Ti si svoja osoba, i to dobro u tebi može podstaći ljude da budu bolji.

I nadam se da nas nećeš više izbegavati. To je najvažnija stvar koju imam da ti kažem: nedostaješ nam. Niko nema tako dobre fore, iako nekad baš edži. Zbog tebe znamo koja su najbolja mesta za č, zbog tebe smo naučile da igramo basket, zbog tebe nas nije blam da podrigujemo u javnosti. Može se reći da smo te obožavale. Ali ne želimo da te obožavamo. I ne želimo da te izgubimo. Želimo da budemo tu za tebe, želimo da posle svega odemo na dunju kod Miće u kafanu i da gledamo smešne bebe na Jutjubu do pet ujutru. Ali bojim se da nećemo moći. Poznajem te. Znam da te dugo nećemo videti. Možda ćeš me blokirati nakon ove poruke. Možda je i ne čitaš. Ali u slučaju da je čitaš, želim da ti kažem da smo tu za tebe, da smo sve bile tu one večeri i da smo sve prošle kroz to i da sve moramo od toga da se oporavimo. Verovatno je nerealno da ikada pustimo tvog tatu da nas odveze kući i verovatno je nerealno da ikada odemo kod njega u piceriju. Ali nadam se da ćemo uprkos tome nekada moći da popušimo cigaretu iza zgrade i da pričamo o nečem desetom. I da nikada nijednu devojku više ne nazovemo kurvom. I ako nekad poželiš da pričamo o svemu ovome, bićemo tu.

Volimo te.“

Pauza.

JANA

Znaš da ona to nikad neće pročitati.

STAŠA

Ko zna.

Čuje se zvuk SMS poruke.

STAŠA

Jelena kaže da se popnemo.

Čuje se zvuk zvonjenja na interfon.

STAŠA

Mi smo!