Poezija

Postaješ obris

biser

 

kad sam kupila crnu bluzu

sa biserom na kragni

rekla si da izgledam uredno – za saučešća

možda kad baba umre

baba je i dalje živa

a ja ne znam ko je prima saučešće

dok ja u toj bluzi

ležim na podu

toaleta u Pragu

daleko od tebe i tate

 

(pločice se zarivaju u stomak,

stomak je iznenađujuće prostran)

 

neko me doziva

lupa na vrata

govori da ustanem

prstima okrećem bijelu kuglicu

pitam se

jesam li već toliko stara

da nosim bisere oko vrata

i ispružim se u crnoj kutiji

 

zamišljam da je tvoj biser

u školjci mama

u nju udaraju samo talasi

koža mi je slana

neko će me pronaći

staviće me u vitrinu

svi će reći da je srećnik

a da sam ja spašena

 

(uzima me ispod miške

opipava modricu na desnoj nozi

kaže da sam dobro prošla).

 

 

tvoj otac

 

tvoj otac me gleda prekorno

isto kao što ćeš me i ti gledati

mnogo ranije nego što misliš

kad ga se sjetim

vidim samo

debele prste kako savijaju

duvan u cigaru

sve ispada sa strane

rukom prođe po stolu

i napravi čistku

taj pokret ispružene šake

osjećam na svom stomaku

vidim njegove prste

drže cigar

stavljaju ga u šupljinu između

zuba

on nema usta

nema ni oči

samo obrise

nadam se da uskoro ni to neće imati

na tv-u prenose vijest

o silovanju

ja vidim samo šake tvog oca

na vratu mlade djevojke

na njenim bedrima

dok duvan ispada

po bespomoćnom tijelu

tvoj otac me zadovoljno gleda

on ti govori

rekao sam ti

ti klimaš glavom

ne pokušavaš da negoduješ

dok polako postaješ

obris

bez usta

i bez očiju.

 

 

thank you for coming to my ted talk 

 

kaže mi

sanjao je kokain i pokojnu babu u dvorištu

ne želim da prestanem da ga grlim

znam šta slijedi

 

probudila sam se

s mučninom u stomaku

i maglom u  glavi

moja baba je bila previše ljuta

da se pojavi

makar da pita

šta to zaboga radim

i jesam li mu spremila doručak

zurim u porodični portret

odahnem kad primijetim

da više niko ne staje u odjeću sa slike

walk of shame

dužine

od praznog kreveta do kupatila

umivam se

oblačim ispred ogledala

ova koža mi baš dobro stoji

thank you for coming to my Ted talk.

 

 

plitka voda

 

hajde da pričamo o tome

govoriš dok gledam

tvoje tetovaže

i poželim da

ni mene ne možeš da sastružeš

 

pitaš me kad sam prvi put

stavila stopala u vodu

je li voda bila hladna

i šta sam radila dalje

 

dugo sam tapkala

gacala

u nevidljivim gumenim čizmama

neko sa obale je navijao

i prstom dao znak

da sve radim ispravno

čak sam i zaplivala

do sredine jezera

voda je bila prozirna i plitka

bez uzbuđenja

vratila sam se na obalu

i uzduž hodala bosa

voda je postala prljava

počela sam  da tonem u pijesak

i prepustila se tome.

 

 

job offer: editor needed

 

porive

savladam

sopstevenim rukama

predam pažljivo

kao novorođenče

govorim

drži mu vrat

drži mu vrat

drži mu vrat

uvijem ih čvrsto

da se ne odvežu

pa ih ipak odmotam

i počnem

iz početka.

 

 

samo to je i potrebno

 

metrima duboko

sjedim na dnu okeana

sunce tu ne dopire

i ja nisam odgovorna za to

ne kradem hranu morskim nemanima

previše sam žilava da bih bila dobar ulov

a možda se lanac ishrane

prekinuo samo u mojoj glavi

na dnu okeana nema ničega

razvila sam škrge

širim i skupljam prste

zurim u kožicu između

i ne žurim ka površini.

 

author-avatar

O autoru Nataša Gudelj

(1997, Trebinje) autorka je knjige poezije Heterotopija (RVP, 2022). Studentkinja je master studija Digitalne ekonomije na Ekonomskom univerzitetu u Beču. Dobitnica je nekoliko nagrada, među njima: RVP 2021, Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2021, Ulaznica 2019, i bila je finalistkinja više književnih konkursa, među kojima su: Festival mladih pjesnika u Zaječaru i Mladi Dis. Poezija joj je objavljena u brojnim zbornicima, antologijama i literarnim časopisima, među kojima su: Rukopisi (40, 41, 42, 43), ARS, Vesna, a može se čitati i u izboru PAF konkursa (2019). Poezija joj je prevođena na francuski i grčki.