50 konceptualnih komada

Lat­est posts by Vladan Kuz­manović (see all)

    .

    .

    Teatar 1 min­utnog akta

    Komad. 5–10. Tropikalizam.

    Devo­j­ka u kupaćem kos­timu iza­lazi na scenu. Sprem­na da pli­va u voću. Konus sa voćem. Pri­tiska­ju breskvu. Bresk­va puca nad kupaćim, din­ja, grožđe nad otvoren­im usti­ma. Devo­j­ka je srećna.

    Kraj koma­da.

    Komad. Čaša vode.

    Gospodin izlazi na scenu u sak­ou, seda na obas­janu stolicu. Na stalku dve čaše sa vodom, ispi­ja polako jed­nu čašu. Zatim usta­je i odlazi.

    Kraj koma­da.

    Komad. 5–10. Bodypaint.

    Mladiću do pola golom slika­ju dva kru­ga oko bra­davi­ca (jed­nim pote­zom, u jed­nom i u dru­gom smeru).

    Momak crta tri para­lelne crte na obrazu devojke.

    Momak crta levi rub brade i krug oko desne bradavice.

    Kraj koma­da

    Komad.

    Devo­j­ka u dugoj beloj halji­ni igra bosa, u pesku. Slow motion. Kore­ografi­ja. Reflektor.

    Podiže pesak.

    Isto to, u plitkoj vodi. Muzika.

    Kraj koma­da

    Komad. Ret­ros. Abeceda/azbuka.

    Fade-in. U mraku osvetl­je­na stoli­ca, akter ulazi i seda na stolicu. Na stolu čaša vode, mikro­fon. Akter dekla­mu­je abece­du unazad.

    Fade-out.

    Kraj koma­da.

    Komad. Ret­ros.

    Fade-in. U mraku osvetl­je­na stoli­ca. Akter ulazi i seda na stolicu. Gledalac gov­ori bro­jeve od 100.000 unazad, neki četiri minuta.

    Ponekad sa teškoća­ma. Ponekad pogreši. Napravi pauzu, obriše se ubu­som ili kon­cen­triše. Nas­tavl­ja ozbiljno aludi­ra­jući na složenost brojanja.

    Kraj koma­da.

    Komad. Retrore­ad­er.

    …na stolu knji­ga. Gledalac čita knjigu unazad, reč po reč. Rečenicu čita tako da se razume smisao rečenice. Čita rečenicu po rečenicu, gde je rečeni­ca osnov­na jedini­ca za razumevan­je retroak­tivnog čitanja.

    Akteri se mogu tak­miči­ti ko će razum­ni­je proči­tati retro forme  (mini priču ili pes­mu). Gledalac sarađu­je sa pub­likom, tako da zajed­no dođu do razmevan­ja lingvis­tičk­ih jedinica.

    Retrol­ing­val­na vež­ba. Poseb­n­im usaglaša­van­jem gov­o­ra. Foku­som, prizvukom, i simul­tan­im sop­stven­im i javn­im razumevan­jem (recep­tivn­im i emi­sion­im), gov­ornom veštin­om, gov­orom saopš­ta­va fik­snu ling­val­nu vred­nost. Retorič­ki i gnose­ološ­ki tekst.

    Zatim čita svaku reč različi­to, da se ne razume ni rečeni­ca, ni lig­a­to između reči.

    Kraj koma­da

    Isti tekt, tri raspoloženja.

    Dru­go značen­je sva­ki put.

    Ling­val­na for­ma je samo delim­ični tekst, gde zapra­vo okol­nos­ti (kon­tekst čitan­ja) i gov­or (ne aktiv­na inter­pretaci­ja) formi­ra­ju značen­je, efek­tivnu poruku, a time i lingvis­tičku i gnose­ološku vrednst. Je samo delim­ič­na for­ma koja svo­je značen­je dobi­ja u apso­lut­nom tek­stu.  Apso­lut­ni tekst nije lit­er­ar­na nego lingvis­tič­ka forma.

    Kon­ačne forme nisu apso­lutne i tra­jne nego nji­ho­va aktiv­na upotre­ba uz ostale uslove.

    pop­ut gnose­ološkog kom­plek­sa (kog­ni­tivnog nivoa, inter­pre­tati­tivne emo­cional­nos­ti, i cel­og seta drugih okolnosti)

    konkretne forme gde umet­nost nije konkre­tan jer je tek efekat te forme konkre­tan, a on zav­isi od odnosa gledao­ca pre­ma toj formi

    Za raz­liku od tek­s­ta gov­or je apso­lut­na vred­nost, gde se razume smisao, emo­ci­ja i naglasak teksta.

    Gov­or je apso­lut­ni tekst.

    Ret­ro­grad­na ligatura.

    Lek­sič­ki lega­to je estet­s­ka, juk­tapozi­ciona i min­i­mal­na for­ma, koja se ugrađu­je u šire, kon­cep­tu­alne i struk­turne (epis­te­mološke) celine pop­ut mem­o­risanih delo­va, pasusa, narativa.

    Lig­a­to je pokaza­telj logičke i gnose­ološke povezanos­ti između korel­a­ti­va kao nosi­la­ca značenja.

    3–4 rečenice su sred­nje dužine su lig­a­to jedinice. Sve preko tri do četiri rečenice gov­o­ra unazad stvara teškoće u rezumevanju.

    Kon­cep­tu­al­ni film. Pub­li­ka gle­da sebe.

    Komad. Kamer­man.

    Gledalac ulazi, seda na stolicu. Uži­va u seden­ju. Opušten je. Zatim uzi­ma kameru i počin­je da sni­ma pub­li­ka sa scene, levo i desno.  Pub­li­ka gle­da film na pro­jek­t­no plat­nu iza.

    Zumi­ra neko­liko gledala­ca iz prvih redo­va. Šverku­je. Na sceni se zatim okreće u krug sa ispruženom kamerom ka pub­li­ci, pri tom slika­jući naiz­menično scenu-pub­licku, pub­liku-scenu. Catch­ing carousel.

    Out­ward (catch­ing) carousel.

    Zatim se vrteći okreće ans­me­jan sa kamerom  u ispružen­im ruka­ma okrenu­toj k sebi. Sli­ka sebe i okrećuću pozad­inu, scenu i osvetl­jenu pub­liku. Inward carousel.

    Kraj koma­da

    Kon­cep­tu­al­ni film.

    Kom­bi­naci­ja plano­va. Hib­rid­ni plan.

    Sce­na. Gledalac sedi okrenut upra­vo u odno­su na pub­likum, na sre­di­ni scene ili neš­to bliže pub­li­ci. Kam­era sa stalkom je takođe okrenu­ta upra­vo u odno­su na pub­likum i sni­ma aktera koji neš­to gov­ori u kameru. U poza­di­ni je pro­jek­ciono plat­no koje prikazu­je en face pro­fil gledao­ca koji govori.

    Između gledala­ca i pub­like, kamer­man okrenut leđi­ma pub­li­ci sni­ma gledao­ca, i pro­jek­ciono plat­no na kome gledalac u en face neš­to govori .

    Gledao­ci tako istovre­meno vide dva plana, en face i pro­fil gledao­ca, film i kamer­mana koji je funkci­ja-trans­fer kamer­mana koje se ne vidi a koji sli­ka kamer­mana i gledao­ca. Ogleda­lo plan.

    Sce­na 2. Tunel ogledalo.

    Dva veli­ka ogledala između njih četvorica/šestorica kam­era­mana jedan iza dru­gog okrenu­ti pre­ma dru­goj tro­ji­ci kamer­mana. Sni­mak pokazu­je out­put sni­man­ja prvog, dru­gog, trećeg, odnos­no pozi­ci­je, nivo a time i vid nji­hovog sni­man­ja (poš­to podrazume­va sub­se­tove, obuh­vat i nar­a­tiv). Sva­ki nivo je kom­plen­tarni sub­set prethodnog, odnos­no dop­un­ju­je prethod­ni nivo sni­man­ja. Dak­le pord plano­va, koji su na fil­mu tehnič­ka razmera, pos­to­je i ravni, koje su kon­cep­tu­al­ni obuh­vati, koji obuh­vata­ju celinu i deo su celine. Ravan je obuh­vat celine i sam je nar­a­tiv­na celi­na. Ravan je ceo (kom)pleks koji obuh­va­ta celinu man­jeg plana. Kon­cep­tu­alne ravni su moguće kod nar­a­ti­va i hib­rid­nih planova.

    Dru­gi sni­ma prvog i odraz u ogledalu, trećeg i prvog  i odraze. Time se stiče uti­sak tunela i različi­tih nivoa gledanja.

    Komad. Pros­torni film.

    Gledalac. Kam­era. Upra­vo na pub­liku, kamer­man 1, leđi­ma pre­ma pub­liku­mu. Kamer­man 2, sni­ma sve plus kamer­mana 1.

    Neko­liko pro­jek­t­nih plano­va. Od najeg ka većem, s leva na desno na sceni. prvo plat­no sni­mak gledao­ca; dru­go, pro­fil sni­mak gledao­ca i kamere i en face snim­ka; treće dit­to i kamer­mana 1 i plat­na 1 i 2.

    Komad. Ljubav dva kamermana.

    Dvo­je sa kamerom. Dva naspram ogledala. Mladić i devojka.

    Svako od njih sni­ma svo­je ogleda­lo, dru­go ogleda­lo, part­nera u svom ogledalu, zatim se okreću sa kamerom i sni­ma­ju jed­no dru­go, najzad se zagr­le a kamere sni­ma­ju samo potil­je njih koji su zagrljeni.

    Dovol­jan je sni­mak iz rakur­sa devo­jke, ili iz dva naiz­menič­na rakursa.

    Komad.

    Mladić i devo­j­ka raz­go­vara­ju, istovre­meno na plat­nu je film neposredne rad­nje. Gledalac iz pub­like ima korek­tiv u vidu pro­jek­ci­je dru­gog plana.

    Kraj koma­da.

    Komad. Komad dva gledaoca.

    Dve sto­lice u sre­di­ni scene okrenute sučelice, jedan gledalac dolazi i seda na stolicu, diže kameru. Dru­gi   gledalac dolazi sa kamerom i sni­ma prvog gledao­ca. Dva gledao­ca sni­ma­ju jedan dru­gog, gleda­jući prvo iz per­spek­ta prvog, zatim iz per­spek­ta dru­gog. Film na plat­nu iza, simulatano.

    Kraj koma­da.

    Komad.5. kamer­man.

    Gledalac ulazi, seda na stolicu, uži­va u seden­ju. Opušten je.

    Komad. Jeden­je banane.

    Devo­j­ka seda sa selote­jpom na usti­ma. Donose bananu. Devo­j­ka oljušti bananu. Selote­jp, banana, poza. Act shot

    Fade-in. Momak u čiz­ma­ma donosi kotar­icu sa banana­ma i stavl­ja po jed­nu babanu u usta devo­ja­ka. Tri devo­jke ima­ju sre­brni selote­jp sa okruglom rupom u sre­di­ni. U usta mladić stavl­ja banane. Devo­jke banane zagrizu usti­ma. Act shot

    Fade-out.

    Fade-in. Devo­j­ka u pan­talona­ma sa ham­burg šeširom jede banane. Polako degu­sti­ra, kada pojede, ispruži ruku sa korom banane i ispusti da padne i otvori se. u per­for­man­su devo­j­ka nas­to­ji da pojede što veći broj banana.

    Fade-out

    Tra­jan­je: 1 /5 minuta

    Akteri: Devo­j­ka, tri Devo­jke, devo­j­ka sa ham­burg šeširom, mladić u čizmama

    Objek­ti: Kotar­i­ca sa banana­ma, sre­brni selotejp

    Komad. Banana split

    Devo­j­ka sa oljuštenom bananom u usti­ma. U ruci drži otvoreni kišobran.

    Devo­j­ka sa tre­gri­ma sec­ka banane.

    Starac sa breskvom u usti­ma vozi biciklo.

    Tri devo­jke sa ham­burg šešir­i­ma jedu po jabuku. Tri jabuke.

    Devo­j­ka stavl­ja cvet u flašu sa pivom.

    Mladić sa sapoga­ma sipa pes­ka u kok­tel čaše.

    Sipa pesak po sceni,  da se čuje zvuk pes­ka. Peskom hoda­ju devo­jke u čizmama.

    Kraj koma­da

    Komad. Istini­ta maska.

    5–10 aktera. Muškar­ci. Gledalac ulazi na scenu među aktere obučene u mak sa istim belim maskama.

    Jedan akter pokaže pra­vo lice, zatim vrati masku i izmeša se među akter­i­ma, gledalac nas­to­ji  da pogo­di koji od njih je akter „sa licem“. Ispruži kažiprst, onda taj skine masku. Što više pro­maši to se lice više meša­ju.  Pogo­di, onda nas­ta­je ples maski.

    Opet ispruži (stil­s­ki) kažiprst.

    Gledalac odlazi sa scene. Akteri sta­ju u red, skinu maske i pok­lone se.

    Kraj koma­da

    Komad.

    Plavuša sa blic aparatom se uslika­va bli­com u ogledalu.

    Komad.

    Sto i mikro­fon. Na stolu pred­meti. Akter proizvo­di zvuke, češalj, itd.

    komad. Plat­no.

    raza­peto belo plat­no, kvadrat­no. Ulazi glumac sa mačem/floretom uzdignu­tim i pri­lazi sad već obas­janom kvadrat­nom plat­nu te pro­bi­ja u sre­di­ni, izvlači mač, sli­ka je gotova.

    Kon­cep­tu­al­no slikarst­vo, akt-kon­cept, per­for­ma­tivno slikarstvo.

    Ili mač posekotin­om dijag­o­nal­no po platnu.

    Mače­valac odlazi. Mladić stiže i pipa rubove/poderotine, ponekad zagleda­jući numiozno.

    Kraj komad

    Komad. Belo platno.

    Na središ­tu scene sto­ji belo plat­no. ulazi slikar (ili više slikara) i počin­je da boji plat­no belom bojom.

    Belo na belom. Kon­cep­tu­al­ni kolorizam. Apstrak­t­na redukcija.

    Kraj koma­da

    Komad. Krug.

    Plat­no belo u obliku kru­ga. sa desne strane miza­s­ce­na, tri devo­je. Tri valj­ka. Boje kružno plat­no potez­i­ma kružno od sre­dine kruga.

    Naspram sa druge strane kružno (ili kvadrat­no) ogledalo.

    Sce­na 2.

    Kružni ram i kružno ogleda­lo. Stoli­ca ispred ogledala, stoli­ca iza rama. Ram i ogleda­lo su na pos­tolju. Jed­na devo­j­ka dolazi i seda. Sedeći se ogle­da kao u sli­ci. Dru­ga devo­jak dolazi i seda naspram prve devo­jke, sedeći gle­da kroz ram da je slika.

    Kraj koma­da

    Komad. Pot­pisano ogledalo.

    Lepa devo­j­ka zahte­va od slikara da je nasli­ka. Slikar odbi­ja, dolazi do ogledala i pot­piše se preko, na ispod ogledala.

    Inter­ak­tiv­na slika.

    Kraj koma­da

    Komad. Kozmetič­ki teaser.

    Akter sli­ka brkove devo­jka­ma i helix krugove.

    „Molim vas uči­nite me najprivlačni­jom među žena­ma, koju ćete šminku upotrebiti?“

    Podiže ruž. Uzi­ma ruž i crta na ogledalu mači­je brkove.

    Devo­jke crta­ju ružom uglove usta slikara, on nji­ma mač­je brkove.

    Bele kru­gove oko usta celom pro­težnošću (oko usta). I veliku crvenu tufnu na vrhu nosa.

    Muškar­ci sa crn­im nakarmin­isan­im ustima.

    Devo­jke sa crveno nakarmin­isan­im ustima.

    Muškar­ci bele kapke.

    Devo­jke bele kap­ke. Crna usta. Crne kap­ke sa zlat­nim trepavi­ca­ma i crve­na usta.

    Devo­jke sa crven­om pegom na nosu.

    Mladići sa crven­om ili belom pegom na nosu.

    Sub karmin. Nanosi se samo ispod don­jeg ruba usta.

    Dvobo­jni karmin. Dve devo­jke. Gorn­ja usna lju­bičas­ta, don­ja tam­no crve­na, dru­ga obrnuto.

    Kraj koma­da

    Komad. Sunce i ogledalo.

    Tri devo­jke kruže na rolšua­ma oko kružnog ogle­da. Reflek­tor snažno obas­ja­va ogleda­lo. Kono­bar donosi stolicu ispred ogledala. Devo­je sed­nu na stolicu.

    Tri devo­jke sa rolšua­ma i tregeri­ma sede za stolom čija je površi­na ogleda­lo. Kono­bar sa lep­tir mašnom donosi ružu i stavl­ja na sred­inu sto­la. Sva­ka od tri devo­jke pomir­iše ružu.

    Za drugim stolom tri devo­je. Kono­bar na sto donosi čašu vode, u sredini.

     Kraj komada

    Komad.

    Sto sa površi­nom ogledala snažno obas­jan reflek­torom odoz­go. Plavuša dolazi do sto­la sa met­al­nom posu­dom punom leda. Sipa toplu vodu u led, led počin­je da puca. Plavuša odlazi.

    Komad. Filotipovi.

    Debela devo­j­ka nosi ružu i pok­lan­ja je tro­ji­ci mladića.

    Starac nosi pivo i led. Pok­lan­ja ih mladićima.

    Devo­jke sa konus kapa­ma nose u kotari­ca­ma šišarke.

    Tri star­ca za stolom piju pivo. Pla­va donosi tri­ma devo­jka­ma belo vino.

    Belo vino, šišarke, med, i pivo

    Ogleda­lo poli­va­ju alko­holom, i zapale da gori, zatim stavl­ja­ju sla­mu u pla­men, vuku med.

    Posi­pa­ju vodom, peru, seku srpom i ližu jezikom.

    Komad. Pub­li­ka gle­da sebe.

    Unosi se i instali­ra kam­era. Tehničar pažlji­vo podeša­va kameru na pub­liku. sli­ka je na plat­nu poza­di. Tehničar odlazi. Svet­lo na sceni se gasi. Pub­li­ka gle­da samu sebe.

    Kraj koma­da

    Komad. Lice iz publike.

    Aktiv­na par­tic­i­paci­ja. Trans­fer raz­me­na i komu­nikaci­ja sa pub­liku­mom. Heur­izam. Trans­fer-kon­cept. inverz­i­ja kon­cep­tu­alnog umetnika.

    Stoli­ca. Jed­no lice iz pub­like seda na stolicu i posta­je gledalac naspram publikuma.

    Kraj koma­da

    Komad. Aplauz.

    Tri gledao­ca iz pub­like izlaze na scenu jedan po jedan u tra­jan­ju od min­ut. Svake se klan­ja i sal­va­ma zah­valju­je. Kolek­tiv­na terapija.

    Kraj koma­da

    Komad.

    Glumac/gledalac, na scenu izlazi neko­liko redo­va pub­like,  tre­ba­ju da se ruku­ju sa akterom. Pri­laze i iskreno izjavlju­ju zahvalnost.

    Masovni stres. Inverz­na kon­cep­tu­al­na ter­api­ja, total indi­vid­ual, „famous crowd“.

    Kraj koma­da

    Komad.

    Ulični per­for­man­si. Akter se kreće uli­com gde ga veli­ki broj pro­lazni­ka poz­na­je i poz­dravl­ja za raz­liku od bezlične gužve.

    Kon­cep­tu­al­ni akt broja.

    Teatar bez pub­like. Rad­ni teatar.

    Kon­cep­tu­al­ni amfiteatar. Pub­li­ka je blisko povezana sa izvođači­ma, i sama učestvu­je kao izvođač u teatru. Par­tic­i­pa­tivni i inter­ak­tivni teatar. Uni-lev­el teatre. Nul­ti nivo raz­li­ka između aktera, gledala­ca, učes­ni­ka i ulo­ga sa cil­jem što bol­je ekspo­lat­aci­je teatarskih formi.

    Komad. Kon­cept zadatak.

    Teatar kon­cep­tu­alnog per­for­mansa. Bro­jan­je velikog broja.

    Devo­j­ka odse­ca kiku. Zatim počin­je naglas da bro­ji vlasi.

    Kraj koma­da

    Komad. Lis­tan­je.

    Lis­tan­je knjige sa bro­jem strana većim od 1500. Akter sedi na stoli­ci i lista list po list. Pub­li­ka gle­da lis­tan­je. Povre­meno ili stal­no da bi razbio indifer­en­ci­ju akter gov­ori broj strana.

    „i think you read a book“

    Nakon što je zatvorio.

    Akter lista knjigu pored mikro­fona na sred­njoj distanci.

    Kraj koma­da

    Komad. Gledalac ispred ili iza.

    Na scenu izlazi gledalac, stavl­ja stolicu. Brzo sedne spre­man da gle­da pub­likum. Tek što je seo i fokusir­ao se, dolazi polako i stavl­ja stolicu ispred gledao­ca novi gledalac, i gledalac izviru­je iza nas­to­jeći da neš­to vidi, uto stiže i treći gledalac stavl­ja stolicu ispred dru­gog, dru­gi izviru­je, zatim četrvti ispred trećeg, sve do osmog gledao­ca. Sada sedi svih sedam, izviru­ju levo i desno sa sediš­ta, samo osmi opušteno gle­da pred­stavu. Prvi najzad reši da makne stolicu udesno i seda, dru­gi automats­ki nameš­ta stolicu ispred prvog, treći ispred dru­gog, itd. Osmi i dal­je gle­da. (sede pola minuta)

    Prvi izno­va makne stolicu udesno i svi se pomere, ovaj put je dinami­ka izraženija.

    Prvi je makn­uo i treći u isti red, smeta mu, četvr­ti smeta osmom; prvi pomeri u levo sasvim, treći i četvr­ti stižu za prvim, eto ga i dru­gi i peti, itd. Najzad su u pravoj lin­i­ji, među­tim osmi se okreće pored ovo­likog tum­ban­ja, ne može da opušteno gle­da. Usta­ju svi sa sto­lice i počin­ju da se svađaju.

    Prvom je dosadi­la svađa uzi­ma stolicu i seda sasvim poza­di (okrenut pub­liku­mu), dru­gi, treći, četvr­ti, itd. stavl­ja­ju sto­lice ispred. Svi gleda­ju i izviru­ju ka pub­li­ci. Usta­ju i odlaze, reflek­tor naglaša­va sediš­ta koja su iden­tič­na sediš­ti­ma publikuma.

    Zatim, sed­mi makne da vidi iza osmog, šesti  sed­mog, peti, itd., svi su u dijagonali.

    Komad. Radovi na knjizi. Zaki­van­je knjige ekser­i­ma za drveni zid.

    Bušen­je rupe u knjizi i stavl­jan­je drvene olovke kroz knjigu.

    Act shot

    Usprav­na knji­ga, olov­ka u knjizi.

    Sipan­je pes­ka između stran­i­ca knjige.

    Sečen­je ćoš­ka knjige. Ren­dan­je knjige u polukružni oblik. Sečen­je u trougao. Nož u knjizi. Stavi­ti noževe u debelu knjigu polako na neko­liko deseti­na stran­i­ca, a onda ih roti­rati, i zaku­cati knjigu ekserima.

    Komad. Egg performance.

    Akter izlazi na scenu. Seda na stolicu. Devo­j­ka-akter razbi­je jaje o glavu muškarca.

    Kraj koma­da

    Komad. Jaje u ustima.

    Neko­liko aktera sede na stoli­ca­ma, svakom stavl­ja­ju jaje u usta. Akteri ih čuva­ju neoštećene. Onda svako pokaže jaje iz usta. Iskl­izne ga na ispruženi dlan, i dlan sedeći ispruže.

    Akter nosi šešir u obliku prste­na (bez vrha). Pere ogleda­lo i zali­va pala­mar sa šampanjcem.

    Pere ogleda­lo sa pivom, zatim ispi­ra vodom.

    U tam­nom odelu sa crven­im debri­som (debris šešir), pere ogleda­lo. Sipa pesak.

    Kraj koma­da

    Komad. Sand bathing.

    Gledalac na stoli­ci sa paprirnom krag­nom. Stavl­ja­ju mu novine sa prore­zom na glavu, do rame­na. Onda sledeće još šire. Zatim sipa­ju pesak na glavu, da klizi i pada preko nov­ina na pod.

    Kraj koma­da

    Komad. Statue’s hair.

    Na sceni se nalazi muš­ka bista na pos­tolju. Ulaze devo­jke i nose šam­pone, vodu. Rit­u­al, navlaže kosu, tral­ja­ju da se peni. Promen­ju­je se i tral­ja­ju, razgovaraju.

    Akt per­for­mans, ispi­ra­ju vodom. Nakon što su završile kolek­tivni kult, odlaze sa scene.

    Kraj koma­da

    Komad. Lat­er­al act. Lat­er­al­ni teatar.

    Privlač­na žena dolazi na scenu ele­gant­nim hodom. Seda na stolicu ukoso i korigu­je šminku sa ogledalom.

    Zatim odlazi.

    Kraj koma­da

    Devo­jke rit­u­al­no zajed­no peru kose u pivu.

    Zatim ih među­sob­no upiliću.

    Na jezici­ma devo­ja­ka je naslikan krug; i tri para­lelne crte po licu.

    Aksi­larni akt, akt u zagra­di, uzgred­ni per­for­mans, under­per­for­mance. Fokus nije posvežen finit­nom aktu, pro­ce­su, ili razvou (razvoj po sebi je sen­za­cional­is­tič­ki, demon­stra­ti­van,  dak­le neiproviza­tors­ki, klasičan). Razvoj je osno­va konz­er­v­a­tivnog teatra. Efekat je cilj opšteg masovnog teatra.  Razvo­jni per­for­mans (devel­op­ment per­for­mance) sadrži zaplet (uvod), real­izaci­ju (akt) i reak­ci­ju, dak­le, dramske ele­mente u nedram­skom okružen­ju, klasične par­tikule u novoj struk­turi, show and shock, među­tim, svakako da je određe­na ten­den­ci­ja teatra stvoriti jedan ne-razvoj pre­ma struk­turi, novi gest pre­ma ambi­jen­tu ili napros­to — ambi­jen­tal­nu rad­nju.

    Akt nije rad­n­ja i nije vre­men­s­ki i inter­per­son­al­no postavl­jen, ili lim­i­ti­ran. Akt je izraz kako spol­jašn­ji –reak­ci­ja, tako i unutrašni– struk­tu­ra. U teatru niš­ta nije podrazumevano i sve je podrazumevano. To je  priro­da eksper­i­men­talnog teatra.

    Trans­gre­sivni akt (uzgred­ni akt) nasuprot razvo­jnom, nema za cilj struk­tur­nu rad­nju, nego sekun­darni, neobavezni događaj, pokušaj, oblik, kon­tem­placiju, under­art, desus­pen­ci­ju, non-show act, non-show as shock. Akt je u osnovi, speci­fični ambi­jen­tal­ni per­for­mans, eterizacija.

    Komad. Osvr­taj.

    Čovek sa bloke­ji­ma hoda scenom. Ne suviše brzo.  Ulazi s leva, izlazi s desna. Negde na polovi­ni puta, bla­go se okrene da pogle­da u stranu.

    Cilj koma­da je under­art, motiv, element.

    Zam­račen­je.

    Kraj koma­da.

    Komad.

    Čovek obučen u svet­lo ode­lo, poslovno, pri­lazi, i sasvim for­mal­no seda na stolicu. Obazire se levo-desno, isprsi, zatim pogle­da na sat. Potom usta­je i odlazi.

    Rad­n­ja se nije zbi­la. Fokus na aktivno nedeša­van­je. Cilj je namet­nu­ti izostanak efek­ta kao kon­cep­tu­al­nu formu.

    Kraj koma­da.

    Komad. Chair dance.

    Devo­j­ka se kreće, za njom muškarac nosi stolicu. Kreće da sedne, muškarac stavl­ja stolicu. Zatim devo­j­ka usta­je, muškarac  nosi stolicu za devojkom.

    Kraj koma­da

    Komad. Obo­jeno ogledalo.

    Ogleda­lo. Kofa sa bojom i sunđerom.

    Akter izva­di sunđer iz plave boje pređe sunđerom preko ogledala zatim kofom spere ogleda­lo. Pređe žutom, zelenom, crven­om, posle crvene ne spere nego pređe plavom.

    Kraj koma­da.

    Komad.

    Stak­lo između dva aktera i pub­liku­ma. Sunđer nato­pljen vodom devo­j­ka pri­tiska uz stak­lo muškarac pri­lazi i hva­ta između prs­ta devo­jku i sunđer, pomaže, zajed­no se kreću sunđerom. Devo­j­ka kreće sa dva sunđera po stak­lu, uži­va u glatkoći; onda zajed­no sa muškarcem, kreću se obgrl­jeni i klize po staklu.

    Sli­ka veli­ki pravil­ni krug po stak­lu u jed­nom potezu, sunđerom ili kistom, pri­tiska gru­di o vlažno staklo.

    Kraj koma­da.

    Komad.

    Starac sa bradom pije pivo. Dve plavuše za mini stolom piju šam­pan­jac, mladić vuče veliko belo plat­no po sceni. Baca­ju lat­ice ruže po kišo­branu koji je otvoren i koji nosi akter.

    Devo­jke sa uključen­im ajfonom. Sva­ka osetl­ja­va svo­je lice, i konus u pomračini.

    Starac u velikom šeširu

    Plavuša jede breskvu.

    Kraj koma­da.

    Komad. Per­for­mans.

    Iz plave kose vadi se vlas, i sa njom se seče oljušte­na bresk­va na kalote i kriške. Zatim je pojedu.

    Plavom vlasi devo­jke seku banane na split. Isto pojedu.

    Kraj koma­da.

    Komad. Per­for­mans.

    Mladići poređani u krug, sa srpovi­ma spo­jen­im i u unutrašn­jem krugu.

    Dvo­ji­ca po dvo­ji­ca razd­va­ja­ju se  i nas­tavl­ja­ju, zakačeni srpom.

    Dio­n­is.

    Akter srpom para belo platno.

    Kraj koma­da.

    Crtan­je osmi­ca na buti­na­ma devojaka.

    Trougla na plek­susu muškarca.

    Krug oko leve bradavice.