Da vidim Hiperboreju

Lat­est posts by Lju­be­ta Labović (see all)

    .

    Sli­ka djetinjstva?

    .

    Imao sam Dva djet­injst­va ‚lutan­ja pored rijeke Drcke, u Bara­ma Kraljskim, i dru­go, pod­goričko. Sad čujem žubor Drcke i ćirikavce na žega­ma pod­goričk­ih ljeta.

    .

    .

    Dom­i­nan­tan strah u djetinjstvu?

    .

    Nikad nije­sam volio kraj igre.

    .

    .

    Vaši pre­ci?

    .

    Bile su dvi­je velike starinske fotografi­je u ručno rađen­im drven­im ramovi­ma na zidu stare kuće. Na jed­noj đed s crnogorskom kapom i dža­madanom i na dru­goj, stric Niko­la, škol­s­ki drug s Milo­vanom Đila­som, borac Četvrte crnogorske brigade, pogin­uo na Trnovu kod Sara­je­va 1945. godine.

    .

    .

    Šta ne znamo o Vama?

    .

    Niš­ta, ako nijeste čitali moju poeziju.

    .

    .

    Kome dugu­jete izvinjenje?

    .

    Jed­noj ženi, koju sam upoz­nao davno, na nekom Ostrvu.

    .

    .

    Kome ste zahvalni?

    .

    Jutru kad svane.

    .

    .

    Vaša pjes­ma koju biste stavili u pis­mo ženi u koju ste zaljubljeni?

    .

    ZBOG TEBE SAM ZAVOLIO PROLJEĆE

    Sjećaš se sun­ca u pro­zoru stacionara
    bilo je proljeće
    Dok­tor Ben je u plućima
    zali­vao hrizanteme
    poljup­ci su šir­ili nježnost i zarazu

    Odlazeći, rekla si
    da se kroz pro­zor vidi Toskana
    more i naš mali brod, kraj nekog ostrva
    Ali ja više ne mogu naći taj trag
    u prol­jeću koje sam zavo­lio zbog tebe…

    .

    .

    Živko Nikolić?

    .

    Čarob­n­jak iz Ozrinića, Živko Nikolić, Ozriniće je pretvo­rio u svoj Makon­do. Uvi­jek se sje­tim kako je u prvom fil­mu „Trag“, koji je snimio sa trakom sa istek­lim rokom upotrebe, uveo oca Vida­ka i Ozrinićane da glume u tom fil­mu, odi­grali su sja­jno svo­je uloge. Slike tog uni­verzu­ma se smjen­ju­ju u svakom nje­gov­om fil­mu, sve od najcrn­je ljudske tame do ljubavi, nježnos­ti i komedi­je. Scene ple­sa u fil­mu „Jovana Luk­i­na“, osta­je za svjet­sku antologi­ju. Živko je bio film­s­ki geni­je, posljed­nji put sam ga vidio kod „Posljed­nje šanse“ na Taš­ma­j­danu u onom nje­gov­om vun­jenom džem­pe­ru na raskopčavanje.

    .

    .

    Ko bi danas mogao glu­mi­ti Lada Tajovića?

    .

    Mož­da Tom Henks.

    .

    .

    Film?

    .
    „Pater­son“, Dži­ma Džarmuša.

    .

    .

    Koja ličnost biti na jedan dan?

     

    Dok Holidej, u leg­en­dra­nom fil­mu My Dar­ling Clemen­tine, gdje je izve­den najbolji Ham­let ikad, u salunu u Tomb­stonu, pred pub­likom u kojoj su bili Dok Holidej i zloćud­na braća Klanton.

    .

    .

    Muzi­ka?

    .

    Some­times Love Just Ain’t Enough, Pat­ty Smyth and Don Hen­ley, Bahove sonate.

    .

    .

    Knji­ga?

    .

    „Tunel“, Ernes­ta Saba­ta, „Majs­tor i Mar­gari­ta“, „Djevo­j­ka u zlat­nim gaći­ca­ma“ Hua­na Marsea.

    .

    .

    Tre­ba li pisac da piše na trpezi?

    .

    Da, ako ima gla­di… Znaš, lju­di se često igra­ju, neko voli Monopol, neko kocku… to su kom­bi­naci­je strasti. Ali, pisan­je u tome nikad nije pitan­je izbora.

    .

    .

    Gdje otputo­vati?

    .

    Volim male metro­pole pop­ut Cetin­ja, Paler­ma, Sal­cbur­ga… Volio bih da odem u sela sicil­i­jan­s­ka (Savoku, For­ca d’Agro), ili u Toskanu.

    .

    .

    Kome sve ispričate?

    .

    Sko­ro nikome. Ponekad zamišl­jam nekog kome bih mogao reći sve, to je onda neki moj dvo­jnik, fan­taz­i­ja iz poezije.

    .

    .

    Žel­ja?

    .

    Da vidim Hiperboreju.

    .

    .

    Sav­jet koji nika­da niste dali Vašoj djeci?

    .

    Donosite sami odluke makar i pogriješili.

    .

    .

    Da li ste ika­da bili bezbrižni?

    .

    Ne sjećam se.

    .

    .

    .

    .

    Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    .

    .