Doviđenja

Lat­est posts by Haris Suljić (see all)

    Sinoć smo odlučili da se razvede­mo. Danas, sed­i­mo jed­no naspram dru­gog umesto poz­natog jed­no pored dru­gog. Svi ti nepoz­nati lju­di koji skr­nave naše poznato.
    Sve se desi­lo tako brzo. Dokaz da minu­ti mogu nad­vla­dati godine.
    Jed­na pogrešno pro­tu­mače­na reč, jedan neho­tice bačen pogled i sve se ruši.
    Skri­vala je svo­je oko.
    Koris­tio sam ga kao ogleda­lo. Voleo sam sebe u tom oku.
    I posle sve­ga nemam ni jed­nu ružnu reč o njoj.
    Spoj lep­og i dobrog, a nije sve što je lepo dobro ali sve što je dobro neupit­no je lepo.
    Uvek smo imali o čemu da ćutimo.
    Slane suze kuša­ju slatko kada plačem o njoj.
    Nije pro­gov­o­rila ni reči. Dru­gi su gov­o­rili umesto nje.
    Priđoh njenoj odbrani i upi­tah glas­no da svi čuju : “ Veru­ješ li ti čoveče u Boga ?! “
    “ Ne ! “ kaze on još glas­ni­je. A zatim tiho samo za mene : “ Ali ga se bojim. “
    Na izlazu maj­ka proči­ta moje srce u očima.
    “ Str­pi se, sinko, naj­gore tek pred­sto­ji. Str­pi se, svi očeku­ju dolazak Hrista ali ne zna­ju da Antihrist dolazi prvi. Str­pi se ali znaj, dobro uvek pobe­di na kra­ju a ako vidiš da pobeđu­je zlo to samo znači da nije kraj. “
    Retko sam razumeo njene reči ali sam se uvek osećao bol­je posle njih.
    Zaš­to volim ovu bol ? Jer je to jedi­no što me sada pod­seća na nju ?
    I sada dok šetam jesen­jim šuma­ma setim se toga dana, jer jesen je tužne osobe pro­leće. Sve bi bilo lakše da nisam pesnik.
    Na ras­tanku rekao sam joj doviđen­ja, ona meni zbogom.
    Nije znača da mačem poseći ćeš, rečju ubićeš.
    Tako je i bilo. Ja sam otišao sa Bogom a ona do viđen­ja kojem se i dal­je nadam.