Poezija

Zatvorena usta

*

U Pazaru

imaju

običaja

čudna

dva.

 

Prvi je

da je svaki

mejt dobar.

Drugi je

da je dobar

onaj

što šuti.

Eto, dobra samo

zatvorena usta.

*

Pričaju

prodavačica ljubavi

i

prodavac duše.

„Zašto tijelo daješ,

S nepoznatima ležiš

i za malo se prodaješ?“

„Ne prodajem ja tijelo,

već samo tijela dio,

a ti prodao sebe cio.“

*

Osveta,

Nekima sveta.

Osvetio se i napravio

 dva groba.

Tako umiru oba.

*

Dobri Božiji robovi

Kroz vijekove prošle

Kušani su bili

Ženama lijepim

Vrtovima cvijeća

Sanducima punih

Zlata

Svaki od njih

Kroz osmijeh bi rekao

Dunjaluče,

Varaj nekog drugog.

11.

Hiljadu devetsto

Četrdeset i peta.

Bombama zaliven

Japan

Crven i siv

Bosonogi dečak

Nosi nešto na leđima,

Deluje kao da se igra.

U skafanderima ljudi

Mumlaju kroz masku :

Daj da ti skinemo teret sa leđa.

Nije to teret,

To je moj brat.

*

Zemlja.

U zemlji kovčeg

U kovčegu poštanski

Sanduk

U poštanskom

sanduku pismo.

U pismu riječi :

Znao sam curu

Koja je volela mačku

Toliko je volela

Toliko je stegla

Da je ugušila.

*

Moja ruka

Milijardu puta uvećana

Imala bi molekule

Veličine teniskih loptica

Sa nevidljivim vezama

I ogromnom prazninom

Izmedju njih.

O tome mislim

Kad razmišljam o Svemiru

author-avatar

O autoru Haris Plojović

Rođen 1996 u Novom Pazaru, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. 2021. diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Za štampu priprema knjigu stihova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *