Dvoje u Edenu

Lat­est posts by Tomis­lav Osman­li (see all)

    .

    .

    Komad za Dvo­je, Mesečinu

    i Lutke

    Lica:

    Nela, lutkar­ka

    Toto, čudak u parku

    Lutke

    Princeza

    Luda

    Juli­ja

    Meceči­na

    U stal­noj promeni

    Prva sli­ka

    (Klu­pa ispod ulične sijal­ice u parku. Noć. Na nebu svetli sre­bri mesečev srp. Sijal­i­ca je ugaše­na. Pod njome, leđi­ma okr­nu­ta pub­li­ci, sedi Nela. šmrče, oči­to plače.

    Pred nju, jed­va je i primeću­jući, pro­lazi Toto, jedan neo­bični tip koji neš­to traži unaoko­lo. Zas­ta­jku­je i pogle­da je. Ztim izlazi sa scene. Pono­vo se vraća, pojavlju­jući se iza klupe, bliže publici.

    TOTO:

    Jul­ka!

    (Nela presta­je sa jecan­jem. Diskret­no okreće glavu ka njemu)

    TOTO:

    Jul­kice, gde si. Ajde dušo nije fe-fe-fer. Ja-avi se, Juli-ijana!

    (Nela po prvi put pogle­da u njega)

    TOTO:

    Iz-vin­javam se, da mož­da niste videli da nije tu negde prošla je-edna onako mala i šar-mantna …

    (Nela se okrene napred i brizne u plač)

    TOTO:

    (Izne­nađen) Ama, čeka­jte mo-olim vas. Nemam nameru da vas ras-ras… Že-eleo sam samo da vas pitam jeste li videli moju Jul­kicu. Ra…rastali smo se pre sat-dva. Ostavi­la me ku-ući. Zna ona tako, da po-onekad zbriše. A ja je po-osle tražim. I nađem. E‑evo pre čas vre­mema, sedeli smo ku-ući, ja gledao ko-ošarku na tele­vi­zoru i pio sok­ić od bo-orovni­ca, i eto… Znate mo-oram piti sok od borovni­ca, le-ekar kaže da sam stra-ašno mal­ookr­van. Ne-ne kaže to meni — ma-mami kaže. A u stvari ne-ema veze! Ni-isam uopšte malo-ookr­van. (Kikoće se, pauza, uzdah)  I tako to… Juli­jana mi…mi ja sprašti­la. Do-ok sam pio so-ok.

    NELA:

    (Brišući oči, tiho)  Znam takve.

    TOTO:

    (Pri­jat­no izne­nađen reak­ci­jom)  Mo-olim!?

    NELA:

    Sebični gadovi.

    TOTO:

    Ne‑e, izv­in­javam se. Juli­ja ni-ije sebič­na. Rapolože­na je. Za šet­nju, mis­lim. I slo-slo-slo…

    NELA:

    (Bezvoljno mu pomaže)  Slobodna.

    TOTO:

    Slo-bodolju­bi­va!

    NELA:

    Od slo­bodolju­bivih strada­ju ostali.

    TOTO:

    Ne‑e veru­jem.

    NELA:

    Kako ne. Zar vi sada ne stradate?

    TOTO:

    K‑ko, ja?! Bože pazi. Ba-baš mi e pri­jat­no. še-etam se ov-vako. Parkom. Fi-fiino-lepo…

    NELA:

    …i gle­date u sva­ki grm, okrećete se na svako šuš­tan­je, zagle­date se u svaku senku …

    TOTO:

    (Zain­tereso­vano) Ej, kako to-to znate?

    NELA:

    (Ras­plače se)

    TOTO:

    Ne-e-mojte, eve ja odmah i‑dem …

    (Toto počn­in­je da se povlači)

    NELA:

    (Mrml­ja neš­to u plaču)

    TOTO:

    (Pod­vra­tivši se)  Mo-olim?

    NELA:

    (Kroz plač, raz­govet­ni­je)  Nemo­jte ići!

    TOTO:

    Ama, kako sad! Ja ovde, vi‑i plačete, Juli­jane ne-ema. što će lju­di da kažu?

    NELA:

    (Kroz plač)  Nema više ljudi!

    TOTO:

    E‑e, kako nema! Tu-ušta ih je. Puno je pa-aro­va u parku. Pro-osto tre­ba da pažiš gde sta­ješ. Moo-češ nagaz­i­ti neko­ga. A oni koji dolaze sami, ti su vam vo-oajeri.

    (Nela začuđeno pogle­da u njega)

    TOTO:

    (Prene se)  N‑ne. Ja ni-isam sam. Ja samo tražim Ju-uli­janu. (Okreće se, viče) Ju-Juu­li­ka! Juli­ja-a-ana! Javi se bre, srce moje, mo-olim te!

    (Sve osta­je isto. Nela zagledana u nje­ga, a on zagledan u prazno )

    TOTO:

    Idem ja.

    NELA:

    (Okreće se na klupi ka nje­mu, oči­to želi da ga zadrži) A, ona… koliko joj je god­i­na? Je li mlada?

    TOTO:

    Ve-oma.

    NELA:

    I kako izgleda?

    TOTO:

    Crn­ka lep­ih kovrdža.

    NELA:

    Mis­lim da ću pono­vo da zaplačem.

    TOTO:

    Ja idem.

    NELA:

    Nemo­jte molim vas. Ovde je strašno.

    TOTO:

    Pa-pa što ne odete i vi?

    NELA:

    (Plačno šmrke)  I ja tražim nekoga.

    TOTO:

    Stvarno? A ko-oga to?

    NELA:

    (Ras­treperenog glasa) Isto kao vi!

    TOTO:

    I vi tražite Juliku?

    NELA:

    Ne, bre. Jed­nu ličnost, crne kose. Kovrđavu. Isto kao vi.

    TOTO:

    Mol…? Ka-akvu ličnost. Ne tražim ja nikakvu li-ičnost.

    NELA:

    šta onda tražite, pobogu?

    TOTO:

    Pa pu-udlicu. Pudlicu moje mame.

    NELA:

    Gospo­dine, vie ste bezobrazan.

    TOTO:

    Za-ašto, bre!

    NELA:

    I nisam vam ja nikak­va “bre”, jeste li razumeli! Kako vas nije stid. Dovodite me u zabludu, ter­ate da vas sažal­je­vam, da vam se ispovedam i sve to u trenutku sla­bosti. A ja vas uopšte i ne poznajem.

    TOTO:

    (Pruža joj ruku) Toto! Mislim…T‑oto je za pri­jatel­je. Inače, ofi­ci­jal­no Te-eodor. Dra­go mi je.

    NELA:

    (Posle pre­mišl­jan­ja, smiru­je strast, pri­h­va­ta mu ruku, tiho) Antonela, takođe.

    TOTO:

    Eto. Pro-oble­ma više nema.

    NELA:

    Nije da nema…Imamo ih oboje.

    TOTO:

    …Mi-islim sa upoz­na­van­jem. Ja ne znam zaš­to lju-udi mora­ju da se u‑poznaju. Ja mno­go volim da sed­im i raz-zgo­varam sa nepoz­na­ti­ma.  A, vi Anto-nela?

    (On seda na klupu, ona usta­je. On je začuđeno pogle­da. Ona se zbuni.)

    NELA:

    Može i Nela, Teodore.

    TOTO:

    E‑ej nemoj Teodor! Bol­je je To-toto. Toto je za bliske. I ma-ama me zove To-Toto.

    NELA:

    Jas sam za vas bliska? Pa mi se jed­va i poznajemo.

    TOTO:

    I šta sad? Da se pono­vo upoznajemo?

    NELA:

    (Po prvi se put nas­me­je)  Ne. Nisam to mis­lila. Mis­lim: eto prvi vas put vidim, a vi se tako slo­bod­no pon­ašate. Ne mis­lim time da vas vređam.

    TOTO:

    Ne-ema veze. Ja sam ta-akav. Mama mi kaže da brzo skla­pam poz­nanst­va. šta‑a ja znam.

    NELA:

    Imate li mnogu pri­jatel­ja, Toto?

    TOTO:

    Eh-he! Po-onekad ne mogu da ih se o‑otarasim.

    NELA:

    Bla­go vama!

    TOTO:

    A, šta, vi ih ne-emate!

    NELA:

    (Tiho)  Ne.

    TOTO:

    Ni-iko­ga?

    NELA:

    Ne.

    TOTO:

    Š‑šta ne? Imate ili nemate?

    NELA:

    (Brizne u plač)  Ne znaam!…

    TOTO:

    Ej, Nela ne-ne plačite, majke ti. Pla-akan­je ne mogu pod­neti. To-oliko mrz­im to cvil­jen­je da u feb­ru­aru ter­am čak i mačke sa pa-paren­ja. (Pogledne je) A, ka-ako to ne znaš?

    NELA:

    Do juče sam imala samo njega…

    TOTO:

    Cr-crnog pu-pu…

    NELA:

    (Ner­vozno potvrđu­je glavom)

    TOTO:

    …pud­la?!

    NELA:

    Kakvog pud­la, bre!

    TOTO:

    Pa, ja-ja Juliku — pudli­ca. A ti — maš­ki rod od toga — pudl!

    NELA:

    (Kroz plač) Vereni­ka, Toto! Mene nije napus­tio nikakav pas. Ostavio me verenik!

    TOTO:

    (Hlad­no)  To-to ti je isto. Pse-eto!

    NELA:

    Nije Toto. Živ­ota mi. Bio je veo­ma dobar!

    TOTO:

    Kako da ne. Bio je on dobar kolko sam ja bio ge-ener­al­ni direk­tor ovog par­ka! Nema veze! Pri-iče za malu decu.

    NELA:

    Ali on me je voleo.

    TOTO:

    Is-sko­ris­to te!

    NELA:

    Ne!

    TOTO:

    Upotre­bio te i od-bacio!

    NELA:

    Ne!.

    TOTO:

    Pre­vario te. Zloupotre­bio. Gde ti je inače ver-ver…dečko, a?!

    NELA:

    Ti si đubre!

    TOTO:

    Ma ha-ajde-de!

    NELA:

    Gad si, ete to si!

    TOTO:

    (Mirno, znalač­ki)  Ti‑i si pravi ovan!

    NELA:

    A, ti si slon!

    TOTO:

    Pa-par­don. Toga nema u horoskopu!

    NELA:

    A, toa! (Ispoved­no) Ne… ja sum riba.

    TOTO:

    (Ubeđeno) Nema šan­si, srce. O‑ovan!

    NELA:

    (Pop­uš­ta) Otkud znaš?

    TOTO:

    (Odvažno)  Ja sam as-strolog i hiromant!

    NELA:

    Zaista, Toto?

    TOTO:

    Ne-ego! Po-ozna­jem tajne nauke. Gle-edam u zvezde i čitam iz dlanova.

    NELA:

    Jeli, a kako si mi pogo­dio horoskop­s­ki znak?

    TOTO:

    (Ner­a­do) Pa, gle-edam i u pri-priveske! (pokazu­je na lančić na njenom vratu)

    NELA:

    (Razočara­no)  E, baš si neki znalac! Tajne nauke, luk i voda.

    TOTO:

    A, pa-par­don! (Znača­jno)  Sve je zapisano u zve-ezdama!

    NELA:

    (Ironično) …a najviše na privesci­ma, jel’da gospo­dine?! (Promen­jen­im tonom)  On… je bio riba! Na zlat­nom privesku…

    TOTO:

    …Koji si mu ti kupila.

    NELA:

    Tačno.

    TOTO:

    Ako mene pitaš, on je bio bi-bik !…

    NELA:

    (Iskreno izne­nađe­na, priz­na­je) Jeste. Otkud znaš ?!

    TOTO:

    Mi-islim: vo, gove­do, mis­lam on e obič­na sto-oka!

    NELA:

    Nemoj tako Toto. Ja ga još uvek volim.

    TOTO:

    Kako da ne, Nele. Samo sto­ka je mo-ogla da ti to ura­di. A ti si straš­na žen­s­ka, Ne-ela.

    NELA:

    Mis­liš?

    TOTO:

    Si-igur­nan sam.

    NELA:

    Bio je veo­ma nežan sa mnom, Toto.

    TOTO:

    Eh, ne znam ja!..

    NELA:

    Otkud znaš?

    TOTO:

    Pa bi-bik sa ovnom! Strašno se slaže.

    NELA:

    Mis­liš: zaš­to oba zna­ka ima­ju rogove?

    TOTO:

    Ne, bre Nela. Po ho-horoskopu.

    NELA:

    A, to… (ćuti, opet plačno)  On mi nabio rogove. Sa mojom najboljom dru­gari­com. Dru­gi su mi pričali o tome, a ja nisam želela da poveru­jem. Sve dok ih nisam uhvati­la na delu. Sinoć. Na ovoj istoj klupi. Naprav­i­la sam skan­dal.  Ne znam šta joj sve nisam rekla!..

    TOTO:

    A, nje-emu?

    NELA:

    (Prezirno)  Nje­mu? Nje­ga nisam ni pogledala! Želela sam da ga zaboli!

    TOTO:

    A nje­ga, baš  zabole­lo, jel’da! I posle, te na-apus­tio, tek tako?

    NELA:

    Ne! Nikako.Pre toga mi je udrio šamarčinu.

    TOTO:

    A‑auu!

    NELA:

    (Nežno)  Još uvek osećam nje­govu ruku na obrazu.

    TOTO:

    Ta-ako te jako klepio?

    NELA:

    (Krikne u plač)  Ne, bre! Tako ga mno­go volim!

    TOTO:

    A‑a, to?! Džabe ti je, Nela. On-on tebe ne zaslužuje!

    NELA:

    Znam, ali ja bez nje­ga ne mogu. Zajed­no smo radili. Bio mi je šef.

    TOTO:

    E‑ej,  ti-ti si se-ekretarica?

    NELA:

    Lutkar­ka.

    TOTO:

    š‑šta?!

    NELA:

    Prav­im lutke. Pozorišne. On je red­itelj u lutkarskom pozoriš­tu. Znaš li ti koliko sam mu ja lut­ki napravila!

    TOTO:

    (Oduševl­jeno)  Ti si lu-utka, Nela!

    NELA:

    (Raz­goropa­di se)  Slušaj ti, meni ne tre­ba­ju ni tvo­ji kom­pli­men­ti, ni tvo­je udvaran­je, jel’ ti jasno!

    TOTO:

    Mi-mis­lio sam, on se tobom poigrao kao sa o‑običnom lutkom, Nela. I nemoj odmah da se lju-utiš.

    NELA:

    Poigrao, to… da. A, znaeš li kako smo samo lepo sarađivali?…

    TOTO:

    Eh!

    NELA:

    … On je znao da me odlepi od zeml­je. Dok sam bila sa njim živela sam kao u nekoj  priči. Kao u bajka­ma koje smo igrali u našem pozoriš­tu. Ja sam, Toto,  u svakoj lut­ki unosi­la deo sebe. Čas­na reč.

    TOTO:

    Vi-idi se.

    NELA:

    Mis­lila sam, napravi mu je, što lep­šu. Zaslužu­je. Ostavi u lut­ki deo sebe. On će joj dati živ­ot. Lut­ka ili ti, sve­jed­no. On vas obe oživljava.

    TOTO:

    Dos­ta, Nela. Ne‑e mogu više da te slušam. On je tebe uniš­tio, a ti ga tu još i hval­iš. Ba-aš si pravi ovan, Nela.

    NELA:

    A ti si stvarno slon, Toto. Ja ti dover­avam svo­je tajne, a ti me još i vređaš. šta ti, u stvari, želiš od mene? (Sum­ni­iča­vo go pogle­da)  Slušaj ti, da ti ne mis­liš da sam neka jefti­na žen­s­ka što uveče šeta parkovi­ma i lovi muškarce plačljivim priča­ma, a?!

    (Ona usta­je i želi da ode.Mesečina men­ja sve­tost. Svet­lo se sman­ji sve potone u čud­ni, plav­ičasti sjaj. Čuje se šumol­jen­je lišća od zasil­jenog vetra.On se okrene pre­ma njoj. Nekako je čud­no promenjen.)

    TOTO:

    (Izne­nad­no, čud­nim tonom) Ti-ti si princeza, Ne-nela!

    (Ona sta­je u mes­tu. Podiže glavu ka nebu. Okreće se nje­mu. Obo­je ćute.)

    NELA: Kako sve čud­no izgle­da. Oblak je izgle­da pokrio mesečinu.

    (To tra­je na kratko. Posle se sve vrati u pređašn­ji izgled.)

    TOTO:

    (Zbun­jeno)  Iz-izvi­ni. Ispusti­lo mi se.

    NELA:

    Ti si dobar čovek Toto. Oprosti mi.

    TOTO:

    (Raspoloženi­je)  E‑ej, nemam šta da ti praš­tam. Nela, tebi tre­ba­ju lju­di. Ti ne smeš biti sama. Te-ebi teba­ju raz­gov­ori, smeh, rastereći­van­je, Nela.

    NELA:

    (Praznog pogle­da)  Nemam s kim da raz­go­varam, Toto. A i ne sme­je mi se više. Želiš li da ti priz­nam zaš­to sam ovde došla?

    TOTO:

    Da bi našla nje-ega i da …

    NELA:

    (Hlad­no ga preki­da)  Došla sam da se ubi­jem, Toto. Želim da se obes­im. Evo pogledaj (vadi uže iz tašne) Čak sam odabrala i drvo. Eno ono drvo tamo,  ispod one sijal­ice. To sam smis­lila da bi me brže našli. Ne želim da visim pre­dugo. (Pauza, a zatim…)  Lagala sam te, Toto. Nije me ostavio juče. Otišao je pre pola godine. Tu, na ovom mesto. Ostavio me pren­er­aženu na ovoj istoj klupi. I nije bilo druge. Sve sam to izmis­lila. (Plače)  Zaš­to jer sam sta-ara! Jer on bi on želeo decu, a ja ih ne bi mogla imati. Otkud on zna, đubre jed­no pok­vareno! Otkud on zna!

    TOTO:

    Ne-la! š‑šta to gov­oriš, Ne-la!

    NELA:

    (Pod­seća se, hva­ta je talas besa)  Do sada je tre­ba­lo da visim. Ti si me sprečio! Jedan sluča­jni, izgubljeni tip. Jedan dosad­ni voa­jer ili pričlji­vac koji traži žrtve po parku…

    TOTO:

    (Zbun­jeno)  I‑izvini, ni-isam že-eleo da sme-etam…!

    NELA:

    … Ajde, beži odavde! Ma, hajde, bre, idi već jed­nom! Poraz­go­varao si, pop­unio svo­je vreme. šta još hoćeš? Eto, saz­nao si sve. Umesto košarke na tele­viz­iji, video si jed­nu ble­savu žen­sku u parku. Idi bre, ajde idi kod mame, idi da pajk­iš! Mož­da ti se i kuč­ka vrati­la. Idi kući, tvo­ji­ma, pijte sok od borovni­ca i živite srećno, večno i dosad­no k’o u pričama!…

    TOTO:

    Z‑zašto me vređaš, Neli? Jesam li ja tebe uvre­dio nečim? A, kako smo samo lepo razgova-varali?

    (Nela je zbun­je­na, izvan sebe, zuri u njega)

    TOTO:

    Da-aj mi ruku, Nela!

    (Ona mu je mehanič­ki poda­je. Toto joj uzi­ma uže iz ruke i stavl­ja ga u džep)

    (Meseči­na pono­vo men­ja boju. Scenu osvetl­ja­va krug nest­varne sre­brne svet­losti. Oni su u njemu.)

    TOTO:

    (Otvara joj dlan i zagle­da se u nje­ga; izmen­jen­im tonom)  Ne, ti se nećeš obe­si­ti. Ni večeras, ni bilo kad. Imaš dugačku lin­i­ju živ­ota. Ti ćeš doživeti duboku starost, imaćeš ispun­jen život.

    NELA:

    Ja ću se noćas ubiti.

    TOTO:

    Nije ti tako pisano. Vidim ti ceo živ­ot. Jas­no. Jas­ni­je no što možeš i mis­li­ti. Maj­ka ti je bila lutkar­ka. Otac, glumac u lutkarskom pozoriš­tu.  Oca se ne sećaš. Napus­tio vas je brzo iza tvog rođen­ja. Ona je umr­la rano. Rasla si sama. Nji­hove se linii ujed­in­ju­ju. Ti ćeš biti i jed­no i dru­go. I lutkar­ka i glu­mi­ca. Stvorićeš divne pred­stave. One će te oslo­bod­i­ti sud­bin­skih veza. Ras­turićeš mučni krug tvo­je majke i otvoriti svoj, nov, čist, i lep.

    NELA:

    Ti ne mucaš više!

    (Meseči­na pono­vo vraća svoj stari žut­njikav sjaj.)

    TOTO:

    (Starim tonom) Ka-ako ne!

    NELA:

    (Podiže glavu ka nebu)  Oblak odlazi. A ti nisi ni jed­nom promucao.

    TOTO:

    De-eša­va mi se. Retko. Ka-ada se zane­sem, ponekad ova-ako.…

    NELA:

    Ono što si mi kazao, to sve piše tu?

    TOTO:

    O‑o, mno­go više.

    NELA:

    Zaš­to me lažeš Toto?

    TOTO:

    (Odsečno)  Zaš­to mu se ne osvetiš, Nela!

    NELA:

    Ja, nje­mu? Pa on me je izludeo. Vidi me na šta ličim. On je mene upropas­tio, kako ja mogu da se nje­mu svetim!

    TOTO:

    Rodi dete, Nela. Ne jed­no, mno­go dece. Nije li te ostavio jer se bojao da nećeš imati dece? Pokaži mu, Nela. Održi mu lek­ci­ju. Nek’ vidi što sve možeš. Napravi najbolju lutkarsku pred­stavu. Bolju od bilo koje nje­gove. Sama. Sve sama. Neka vidi, gad, šta je u tebi izgubio.

    NELA:

    Ne mogu, Toto. Lekari su mi rek­li da nika­da neđu imati dece. Zbog nje­ga. Terao me je da ih abor­ti­ram. “što će nama deca, gov­o­rio je, vidi koliko ih imamo u pozoriš­tu”. Sada više nisam sposob­na da prav­im decu.

    TOTO:

    Pravi, onda, lutke Nela. Nji­ma daj ži-život!

    (Nela zuri u nje­ga. Zatim, zamišl­je­na, ide. Okrene se.)

    NELA:

    Toto, hoće­mo li se vide­ti opet?

    TOTO:

    Kad god to želiš, Neli. Ja sam u‑uvek tu.

    (Ona je još uvek pren­er­aže­na od sve­ga što joj je Toto rekao. Odlazi. Toto seda na klupu, leđi­ma okrenut pub­li­ci, gle­da u mladu mesečinu. Sre­breni  sja­jni srp polako odše­ta svodom i izgu­bi se. Na nebu blješte roje­vi zvezda.)

    TOTO:

    Dan­i­ca je u Mal­im koli­ma …  A, Juli­je još uvek nema!

    (Zatam­n­jen­je)

    Dru­ga slika

    (Sum­rak na rumenom hor­i­zon­tu. Nela dolazi pored klupe. Okreće se, nema niko­ga. Seda bezvoljno na klupu. S druge strana, sav ubuđen, neočki­vano uleće Toto)

    TOTO:

    Nela, Juli­ja se još uvek nije vrati­la kući!

    NELA:

    (Sa očitim olakšan­jem)  Toto, bojala sam se da te neću naći.

    TOTO:

    (Još uvek uzbuđen, zuri na sve strane)  Nisam mogao da ne dođem. Ona mala nes­reća će nas sve izlude­ti. (Ka Neli)  Mama uzi­ma pi-pilule za umiren­je. Pri­ti­sak joj šikl­ja, vi-viče, ja-adni­ca, po ceo dan, moji pri­jateli je u‑umiruju, a onda svi za-zajed­no i ide­mo da traži­mo Juliku.

    NELA:

    Pa, kako da ti pomognem Toto. Ajde, ajde da ja zajed­no traži­mo. Evo može­mo početi odavde…

    TOTO:

    (Ner­vozno okreće glavom)  Ne-ne mogu više. Umoran sam od lutanja.

    (Klone na klupu)

    NELA:

    Pa ti si živa voda.

    (Vadi maram­icu i briše ga)

    TOTO:

    (Se zagle­da se u nju, pri­jat­no mu e) Umro sam. E‑ej, daj malo i tu-tu na vra-atu!

    NELA:

    (Dod ga revnos­no briše i na vratu)  Toto, jesi li sig­u­ran li je kuč… pudli­ca ovde.

    TOTO:

    Si-ig…Sto pos­to.

    NELA:

    Otkud znaš?

    TOTO:

    Pr-rvo, ona je uvek tu bežala. Dru-ugo, znam zaš­to je pobegla.

    NELA:

    Zaš­to.

    (Neš­to joj diskret­no i neo­dređeno pokazu­je glavom. Ona gle­da u nje­ga. Ne  razume ga.)

    TOTO:

    Za se‑e…

    NELA:

    Za šta?…

    TOTO:

    Za seks!

    NELA:

    Au, Toto! Jesi li siguran?

    TOTO:

    Uh-uhva­tio sam je na delu! (Grize usnu od nepri­jat­nos­ti)  Mama ni-išta ne zna o tome.

    (Nela ga gle­da nevericom)

    TOTO:

    Re-eći ću ti neš­to, Nela. Sa-amo mi obećaj da nećeš ni-ikome da kažeš.

    NELA:

    Obećavam, Toto.

    TOTO:

    Ju-ju-juli­ka je kur­va! Pud­la pro-osti­tut­ka. Kod kuće nemam mi-ira od pasa. Sve nam džuk­le dolaze i tra-aže je.

    NELA:

    Hajde, Toto, pa kako je to moguće.

    TOTO:

    Ne-ego? Iz raz-očaran­ja. Ona je ne-eka­da imala sta-alnu vezu. Doduše sa me-mešancem, poluseterom, a‑ali fin­im. Ne mogu da kažem…  Ali ju je on  napus­tio. Po ceo je dan, siro­ta, cvi-ilela kući. A, je-ednog dana, u naj-najvećem razočaranju …

    NELA:

    (Gle­da ga ne trenu­vši) Da?

    TOTO:

    …po-popeo joj se komši­jin škot­s­ki ovčar. Ov-ovčar, zamis­li, Nela…Ma-ama je bila oča­j­na. Ce-eo dan je siro­ta gre-greši­la note. Kao da je znala šta nes čeka sa tom mal­om ku-ku-ku…prostitutkom. (Skrhano) Od tada se pusti­la u pro-promet.

    (Nela ne isusti ni reči. Samo sedne na klupu.)

    (Sonce zalazi. Sce­na­ta tone u polumrak)

    NELA:

    (Otsut­no) Ona se nika­da neće vratiti.

    TOTO:

    U‑uvek se vraća… Mi-islim, i opet ode. Kuu-urva mala.

    NELA:

    Nemoj tako, Toto. Ne volim ružne reči.

    TOTO:

    Ni-ni ja, Nela.

    NELA:

    Vi živite sami, Toto — tvo­ja maj­ka i ti?

    TOTO:

    Sa-sami, ali sa mno­go lju-ljudi.

    NELA:

    Kako to?

    TOTO:

    Mama daje ča-asove klavi­ra. Sle-epa je i po ceo dan sedi kući. Bila je pro­fe­sor mu-uzike. A sa-ada je u penzija.

    NELA:

    Jel’ i ti svi­raš klavir, Toto?

    TOTO:

    La-autu.

    NELA:

    Lau­tu? To je mno­go stari instrument.

    TOTO:

    Ostatak iz pret-thodnog života !

    NELA:

    (Nas­me­je se i top­lo ga pogle­da) Nema prethodnog živ­ota Toto. Ni narednog, samo ovog. Sinoć si mi ti spasao život.

    TOTO:

    (Samou­v­ereno njiše glavom)  Ne ja, Ne-ela. Tebi je tako bilo pi-isano.

    NELA:

    Ne veru­jem u takve stvari, Toto. Mi piše­mo svo­je živ­ote. Kako dra­maturzi svoije komade. (Najed­nom se priseti)  Toto, vidi šta sam naprav­i­la za tebe.

    (Iz tašne vadi lutku, Totovog dvojnika.)

    TOTO:

    (Oduševl­jeno)  Ee-ej, pa to-to sam ja!

    NELA:

    Neka ti drži sreću Toto. (Usta­je)  Dru­gači­je nisam mogla da ti se zah­val­im. Seti me se ponekad. Zbo­gom, Toto.

    TOTO:

    (Skoči, veo­ma uzbuđen)  Čekaj…gde-de to ideš, Nela!

    NELA:

    Kući. Da pokušam da neš­to naprav­im od sebe. Ne želim da me i noći sačeku­ju na ovoj klupi. Znaš Toto, mož­da ću početi da radim. Želim da naprav­im jed­nu pret­stavu.  Mož­da je taka kako si mi ti rekao. Mož­da su nam stvari zaista unapred zapisane.

    TOTO:

    Od-lično, Nela, sa-amo napred.

    (Ona pokri­va lice dlanovi­ma i počin­je da plače. Toto ostavl­ja svog dvo­jni­ka na klupi  i pritrči joj)

    TOTO:

    šta‑a je sad?

    NELA:

    (Kroz plač)  Mno­go sam nes­reć­na, Toto!

    (Polako je, nežno zagr­li; taa mu se pre­puš­ta. Osta­ju tako. Meseči­na men­ja svet­lost, pono­vo je sve obo­jeno u nest­varni sre­brni sjaj. On podigne glavu. Lice mu je osvetl­jeno nest­varn­im zraci­ma. Počin­je da gov­ori tiho, samou­v­ereno. Ne muca.)

    TOTO:

    Nor­mal­no, Nela. Ti se boriš da iza­đeš iz kru­ga i to ti daje snage. Tre­ba da iza­đeš iz ljuske. I lut­ka gusenice stra­da dok se pono­vo ne pretvori u pepe­rugu. Tre­bala bi da sama ispiliš sop­stvenu sreću, Neli.

    NELA:

    Kako to čud­no gov­oriš, Toto.

    TOTO:

    Svi čud­no gov­o­rimo Nela. Zato se veći­na i ne spo­razume­va među sobom.

    (On pono­vo spusti glavu na njeno rame.Smrači se, kao da nji­hov zagrl­jaj tra­je dugo. Na nebu, nad klupom, pono­vo se pojavlju­je žuta pol­ume­seči­na. Nji­hove siluete se nalaze u njenom svet­lom polukrugu.)

    NELA:

    Toto, ja te sasvim razumem.

    TOTO:

    I ja tebe, Nela.

    NELA:

    Da bi došao do sreće tre­bao bi, znači,  da patiš…

    TOTO:

    Nor­mal­no. Sve je krug. Čakra. U prethod­nom živ­o­tu bila si sreć­na. Jesi li čula za metemp­si­hozu, reinkar­naci­ju i palingeneziju?

    NELA:

    šta je to, Toto?

    TOTO:

    Besm­rt­nost, Nela. Svako se od nas već jed­nom rodio i izno­va će se rodi­ti. Svi mi imamo i prethod­ne živ­ote. Rani­je si ti bila sreć­na, sreć­na ćeš pono­vo biti.

    NELA:

    U idućem životu?

    TOTO:

    Mož­da i u ovom, to niko ne zna. Sve je krug. Jed­nom si gore, zatim dole… Samo što niko ne zna kada se krug zat­vara i šta je, onda, gore, a šta dole.

    NELA:

    Sada sam dole. Sig­urno nisam gore.

    TOTO:

    To je točak, Neli. Sve je jed­no te isto. U okre­tan­ju se gubi značen­je. Iz nes­reće može proiza­ći najveća sreća. Čakra se neprekid­no kreće. I karma.

    NELA:

    (Osmehne se)  Možeš li mi reće šta sam bila u tom životu?

    TOTO:

    (Upečatljivom ubedljivošću)  Princeza, lep­ot­i­ca, pa kraljica.

    NELA:

    (Pono­vo se osmehne, godi joj) A, ti Toto?

    TOTO:

    Ja? (Zamis­li se) Klovn ili ludak, još uvek ne mogu da odred­im. Mož­da i jed­no i dru­go. U svakom sluča­ju, nikakav usaml­jenik. Zato sada imam tako mno­go pri­jatel­ja. Tako mi je bilo pisano. Usko­ro ću vide­ti šta sam to neka­da bio.

    NELA:

    Da vidiš? Gde da vidiš?

    TOTO:

    U meseči­ni, Nela. Na punoj meseči­ni, možeš vide­ti svoj prethod­ni lik. Kao u začara­nom ogledalu.

    NELA:

    Kada je puna mesečina?

    TOTO:

    Sutra.

    NELA:

    (Uzdahne)  Eto, i ovu sam noć dočekala u parku. Umor­na sam Toto.

    TOTO:

    To je od Nje…od mesečine. Rekao sam ti, sutra će biti pun mesec. A to strašno zama­ra. Idi sad Nela, odmori se. San­jaj lepe snove. Ovaj je ion­ako ružan.

    (Nela odlazi. Toto se zagle­da za njom)

    TOTO:

    Šta li si bila u prethod­nom živ­o­tu? Lut­ka, mala moja. I ti si odu­vek bila obič­na lut­ka na konopcu.

    (Vadi uže iz džepa. Pre­bacu­je ga preko sijal­ice. Uzi­ma omču u raka­ma. Gle­da je. Stavl­ja je oko vra­ta, a zatim uže vezu­je oko ruke. Počin­je da vuče nje­gov kraj dru­gom rukom — rit­mično njišući glavu – vezanom rukom. Kako lut­ka na kon­cu. Jedan-dva-tri, jedan-dva-tri… Jedan zrak pada na nje­govu lutku-dvo­jni­ka, okti­va­jući joj raz­japlje­na usta i izraz nemog krika.)

     (Zatam­n­jen­je)

    Treća sli­ka

    (Nela sedi na klupi, zagledana u daljinu, kao da gle­da u neku drugu, nev­idljivu mesečinu. Na nebu, iza nje, polako se pojavlju­je istin­s­ka, obla — puna mesečina.)

    (Na mesečevoj površi­ni počin­ju da se raza­z­na­ju najpre raznovrsne senke, a zatim i lica- bro­j­na lica lju­di zagledanih, sa Mese­ca — ka nama.)

    (Nela, uzne­mire­na, ustaje.)

    NELA:

    Bože, zar nas je tako mno­go? A ja sam mis­lila da sam sama, jed­i­na na ovom svetu

     (Iza nje se pojavi lut­ka – Totov dvo­jnik. Dolazi do Nele. Pogle­da je.

     I Nela pogle­da lutku. Nela sedne na klupu. Lut­ka zas­ta­je kraj njenog kole­na i zagr­li je.)

    (Poza­di, na mesečevoj površi­ni pojavi se zamišl­jeni Nelin lik, na kome kon­ažno zaigra tažni, utešni, ali primet­ni — osmeh. Kako odblje­sak same Nele sa klupe)

    (Sce­na se zatamnjuje.

    Neko vreme osta­je da sja samo začud­ni, puni mesečev lik)

    Četvr­ta slika

    (Toto sedi na “svo­joj” klupi. Na nebu svetli delomice zatam­n­je­na, no još uvek obla mesečina.

    Furi­ozno ulazi Nela.)

    NELA:

    Dobro gde si ti? Sinoć sam te dugo čekala.

    TOTO:

    (Odsut­no) Bi-io sam zauzet. Sinoć je bio pu-pun mesec. Inače sam ga baš ja tre-ebao izbegavati.

    NELA:

    Zoš­to?

    TOTO:

    Ja onda us-stajem…

    NELA:

    Kako usta­ješ?

    TOTO:

    Us-sta­jem u snu. I ho-odam. Ja sam malo me-esečar, Nela.

    NELA:

    (Zagonet­no)  Znam, Toto. Videla sam te. Sinoć si šetao u mom snu.

    TOTO:

    (Kikoće se)  Mi smo povezani, vidiš li, Nela.

    NELA:

    (Ona ga zagle­da sa čuđen­jem, a zatim…) Ne tre­ba da više tražiš Juliku, Toto! (Iz tašne vadi lutku crne pudlice)  Evo, naprav­i­la sam je za tebe.

    TOTO:

    Za-aista, Nela?

    NELA:

    Odne­si  je tvo­joj maj­ci, mož­da će je to utešiti.

    TOTO:

    (Van sebe od radosti)  Mo-ožda će i poverovati. Re-eći ću joj: “Ma-ama, na-ašao sam našu Juliku! E‑evo, evo po-omazi je”.  A, ja ću je ruka­ma mrdati. Dii-saću izplaže­na jezi­ka i, la-ajaću. Znam da  imi­ti­ram Jul-juli­ka. E‑evo: (Neveš­to, sko­ro recu­jući laje) “Av-av-av”…

    NELA:

    Ne može li to bol­je, Toto ?

    TOTO:

    Ka-kako ne! (Pokuša­va, pono­vo sa  sličn­im rezul­tatom) Av-av! Ka-aži kako la-la-lajem Nela?

    NELA:

    Moraš bol­je, Toto.

    TOTO:

    Za-ašto, bre?

    NELA:

    Poz­naće te. Psi ne laju tako.

    TOTO:

    Ju-uli­ka laje. Baš tako. Ka-ada se vraća sa sek­sa, ona sa-amo taka laje. Au-au-auuu! Znaš, kao — za-ado­vol­n­ja je.

    NELA:

    Ma, ne Toto. Evo, čuj kako to tre­ba da uradiš. (Laje, ubedlji­vo) Ajde, sad probaj ti.

    (Toto pokuša­va, sa neš­to boljim rezul­tatom. Nela ga pozi­va da laje za njom. Tako i rade. Laju zajed­no u noći. Presta­ju. Zagleda­ju se u oči. Posta­ju sves­ni situaci­je. ]ute.)

    NELA:

    A, ako tvo­ja maj­ka ipak otkri­je da ja varaš. Neće li ti se ljutiti?

    TOTO:

    Ne-ema veze. Eh da samo znaš ko-olko sam je ja zamajavao.

    NELA:

    To nije lepo, Toto. Ja ne volim laži.

    TOTO:

    (Po prvi put je ljut)  Pa-pa onda idi, nađi Juliku. Traži ku-učku po grmovi­ma. A‑ajde, šta čekaš, idi trraži je!

    NELA:

    (Ne sluša­jći ga)  Počela sam da pišem komad, Toto.

    TOTO:

    (Tiho)  Stva-arno?

    NELA:

    Dešavaće se u jed­nom vrtu. U jed­nom kral­jevskom vrtu. U tom vrtu po ceo dan šeta i samu­je jed­na dobra princeza.

    TOTO:

    A‑a jeli i le-epa?

    NELA:

    N…nije tako lepa. Ali mno­go je dobra i još više tuž­na i usaml­je­na. Njen otac, stari kralj gle­da svo­ju ćerku kako vene od tuge i usaml­jenos­ti. Jednog dana, vraća­jući se u dvo­rac, na putu kralj sretne jednog putu­jućeg glum­ca i pozove ga da zabavl­ja nje­govu tužnu i usaml­jenu kćer. Samo što, kralj ne zna da je i to jedan veo­ma usaml­jeni i tužni glumac…

    TOTO:

    E, is-isto!

    NELA:

    što ?

    TOTO:

    Prepis! Is-sto kao mi.

    NELA:

    (Oštro ga pogle­da)  To nema nikakve veze sa nama!

    TOTO:

    (Uplašen, brzo)  …inače mi se mno-ogo dopada!

    NELA:

    (Plane)  što ti je, bre! Otkud prepis? Otkud ja princeza?

    TOTO:

    I‑i-ih! Reko’ sam ti, iz pre-ethodnog života.

    NELA:

    … A ti glumac, jeli ? Mno­go lepe ulo­ga sebi dodelju­je gospodin!

    TOTO:

    Lu-uda! Dvors­ka luda. Takođe, rani­je! Vi-ideo sam sinoć. Na meseči­ni. Cele sam noći gledao svoj lik iz pre-ethodnog živ­ota u njoj.

    NELA:

    Ja nika­da nisam bila dru­go osim jedne obične lutkarke, razumeš?

    TOTO:

    Je-esi. Ti si odu­vek bila samo obič­na lu-utka …

    NELA:

    šta tra­bun­jaš Toto!

    TOTO:

    … Kako i ja, Nela! Tebe su uvek dru­gi vodili. Uvek će te dru­gi vodi­ti. Mi smo vezani, Nela. Ti i ja smo vezani tuđim konci­ma. Lutke smo, Nela.

    NELA:

    Nema koga da mene vezu­je. Ja sam sama. Tebe vezu­je tvo­ja maj­ka. Trčiš za njen­im psom kroz park po ceo dan.  Ti si vezan, Toto. Lut­ka si ti!

    TOTO:

    Ja ne-emam niko­ga, Nela!

    NELA:

    šta?

    TOTO:

    Ne-emam niko­ga!

    NELA:

    A, majku?

    TOTO:

    Nemam majku. Našli su me u ovom parku. Ras­tao sam u domu. Živim sam.

    NELA:

    Imaš tu kučku, Juliju.

    TOTO:

    Iz-mis­lio sam je. I ona ne po-ostoji.

    NELA:

    A dom?

    TOTO:

    Ck!

    NELA:

    I ne piješ sok od borovnica?

    TOTO:

    Nikod u živ­o­tu nisam oku­sio sok od borovnica.

    NELA:

    (Sa nepov­eren­jem)  I nemaš prijatelja.

    TOTO:

    D‑dva.

    NELA:

    Ko su oni?

    TOTO:

    Tvo-oje lutke, Nela.

    NELA:

    (Zaprepašće­na)  Znači lagao si me, Toto.

    TOTO:

    A ti mene, Nela ?!

    NELA:

    Ja te niš­ta nisam sla­gala. Sve je bila istina.

    TOTO:

    Nje­ga si izmis­lila! On nika­da nije pos­to­jao, jeli tako ?

    NELA:

    (Kroz plač)  Ti uvek sve pok­var­iš! I šta ako ga nije bilo? Mog­lo ga je biti. Čovek mora imati neko­ga. Ti si jedan užasan neza­h­val­nik, Toto. Ti si grozno neza­h­valan. Ja sam ti naprav­i­la lutke i pok­loni­la ti. Naprav­i­la sam ti čak lutku za majku koji nemaš, a ti meni ovako uzvraćaš.

    TOTO:

    š‑ta ja tu mogu…

    NELA:

    (Skrhana)  I, dak­le, sve je laž.  Ničeg nema …

    TOTO:

    Ničeg, Nela.

    NELA:

    … Samo ovog nikakvog, dosadnog, prokle­to zapuštenog par­ka! Sve­ga mi je  dos­ta. Seden­ja, čekan­ja, neizves­nos­ti. Ovog glu­pog praznog parka…

    TOTO:

    Ni-ije glup, Nela. Ni pra-azan. Mi smo u nje­mu. Kao u ra-ajskoj bašti. Naš Ed-ens­ki vrt. Sve u nje­mu počin­je. Ka-ao u pred­stavi koju želiš da napišeš. Ona je već na-apisana!

    NELA:

    Mrz­im ovaj park. Mrz­im sve vrtove. Ako raj izgle­da ovako, mrz­im i sam raj. Pre bih želela da odem u pakao.

    TOTO:

    (Gle­da u stranu… )  Ma-alo je toplo!

    NELA:

    što brbl­jaš, bre! Meni je hladno.

    TOTO:

     (… pa u nju)  Mi-islim u pa-klu.

    NELA:

    Tamo bar ima lju­di! Zaš­to su raj naz­vali Eden­skim vrtom? Jer je usaml­jen. Jer dru­goga tamo i ne srećeš. Tamo večno osta­ješ sam!

    TOTO:

    Rekao sam ti. Ne-ema be-žan­ja Nela. Sva­ka priča počin­je tu. I tvo­ja i moja.  Sva-aka. Pro­ter­ali su nas iz raja. Zato stal­no i maš­ta­mo da se tamo i vra­ti­mo. A, tamo smo! Sve je poče­lo u parku…u parku se sve i završa­va. Rađamo se i živi­mo samo na jed­nom mes­tu. Svi mi živi­mo samo u jed­nom vrtu. Dru­go nam nije dato. Džabe želimo neš­to dru­go. Sve je samo tu. Tu je i raj i pakao. Ne-ema, bežan­ja, dra­ga moja.

    NELA:

    (Dol­go ćuti, zatim, sloml­jeno)  Znaeš … naprav­i­la sam lutku i za sebe, Toto.

    TOTO:

    Za-aista?! A, ka-ako izgleda ?

    NELA:

    Kako što si mi rekao. Jel da nema bežan­ja Toto.

    TOTO:

    Mo-ogu li da zadržim psa, Nela?

    NELA:

    Spa­va mi se.

    TOTO:

    To je od me-esečine.

    NELA:

    Pa večeras nije puna mesečina?

    TOTO:

    (Pono­vo presta­je da muca, zane­seno) Večeras će biti pom­račen­je mese­ca! Sakriće se iza naše senke. Biće tu, a neće ga biti. Ovo je neo­bično veče, Nela!

    NELA:

    (Umorno) Idem ja.

    TOTO:

    Neka. Vreme je, Nela.

    (Ona polazi. Zas­ta­jku­je. Okreće se jedan­put ka nje­mu. On je više ne primeću­je. Gle­da u mesečinu, sa kutkom u ruci. Pok­vare­na sijal­i­ca počin­je da treperi i kon­ačno se upali. Nela odlazi. Zatam­n­ju­je se sce­na. Sijal­i­ca­ta  svetli. Izne­na­da, i ona se ugasi.)

    Peta sli­ka

    (Sce­na se odvi­ja sa lutka­ma umesto sa živim glumcima.

    Puni mesec nest­varno viri iza jedne grane. Kroz scenu pro­lazi lut­ka, dvo­jnik Juli­je, seda pred punu mesečinu i vije, a zatim odlazi. Sa druge strane pojavlju­je se Princeza – lut­ka, dvo­jni­ca Nele. Ona ide sa ruka­ma isteg­nu­tim ispred sebe, spoko­jnog kora­ka mesečara. Iz dubine scene pojavlju­je se Luda, Totov dvo­jnik, sa lau­tom u ruka­ma. Primeću­je uspa­vanu Princezu i prene se. Zatim počin­je da nežnosvi­ra tužnu melodi­ju na svo­joj lau­ti. Princeza se budi.)

    PRINCEZA:

    Oh! Gde sam to ja?

    LUDA:

    U svom rajskom vrtu princezo.

    PRINCEZA:

    Jeste li sig­urni da ne sanjam?

    LUDA:

    U to niko nik­da ne može biti siguran.

    PRINCEZA:

    A ako je ovo san, šta mis­lite čiji je ovo san? Vaš ili moj?

    LUDA:

    Vaš, prince­zo. Jas često šetam kroz tuđe snove.

    PRINCEZA:

    Ja nika­da. Ja uvek osta­jem u ovom vrtu.

    LUDA:

    Ali, čak i ako je san, ovo je jedan pri­jat­ni san.

    PRINCEZA:

    Izvi­nite ja kao da Vas odnekud poznajem.

    LUDA:

    Mož­da smo se nekad sre­li na nekom sličnom mestu.

    PRINCEZA:

    Ko ste uostalom Vi, podanik?

    LUDA:

    Ja sam dvors­ka luda. Otpušten sum sa dvo­ra jednog dalekog kral­jevst­va. A Vi?

    PRINCEZA:

    Meni tre­ba luda. Ja sam usaml­je­na princeza. Moja su jed­i­na zaba­va  beskra­jne šet­nje ovim starim vrtom i bran­je cvetova.

    LUDA:

    O, to je pri­jat­na zabava!

    PRINCEZA:

    Da ali nema više ni jednog cve­ta. Svi su uveli od dosade.

    LUDA:

    A mož­da su uveli od nečeg drugog?

    PRINCEZA:

    Od dosade ludo. U ovom vrtu se neka­da sve hrani­lo radošću. Kada se ona izgu­bi­la i ovde se naselila tuga i usaml­jenost, cve­tovi su uveli. Ovo je sada jedan opus­teo park.

    LUDA:

    O, pa tu može biti posla za mene.

    PRINCEZA:

    Može, ludo. Eto, proglašavam Vas za baš­to­vana radosti.

    LUDA:

    Ali ja ne znam niš­ta o rastin­ju. Znam samo da pričam.

    PRINCEZA:

    Pa onda pričajte!

    LUDA:

    Ali ja znam samo tužne priče. Jas sam pripovedač balada.

    PRINCEZA:

    A znate li da pevate?

    LUDA:

    Samo tužne pesme. Jas sam pevač balada.

    PRINCEZA:

    I nika­da niste naučili nitu jed­nu rados­nu pesmu?

    LUDA:

    Znao sam mno­go. Zab­o­ravio sam ih sve.

    PRINCEZA:

    Kako to ludo?

    šUTOT:

    Zalju­bio sam se. Zav­oleo tažnu i usaml­jenu princezu. A luda i princeza, to nikako ne ide. Otpustili su me, dak­le, sa dvo­ra, a nje­na je bolest prešla i na mene. Nisam znao da su tuga i usaml­jenost kao bolest.

    PRINCEZATA:

    Toa je strašno, ludo. Ja se nika­da nisam zaljubila.

    LUDA:

    Ima nečeg strašni­je. Ona je posta­la nes­reć­na princeza, a ja sam prestao da budem luda.

    PRINCEZA:

    Kako onda mis­lite da vratite u živ­ot ovaj vrt?

    LUDA:

    Ne znam kako prince­zo. Mož­da je bol­je da odem i odavde.

    PRINCEZA:

    Ne, stan­ite. Kaza­ću Vam jed­nu tajnu, ludo. Ovaj vrt je mrtav bez uzbuđen­ja. Rani­je kada je tu bilo mno­go cve­to­va, ja sam ih razm­nožavala – kida­jući neke od njih. Kako sam ih kidala, više ih je cvalo.

    PRINC:

    Čudan neki vrt.

    PRINCEZA:

    Ovaj vrt raste samo ako se u nje­mu deša­va neš­to neo­bično. Vidite li onaj grm? On je bio pun ruža koje sam ja nabrala. Iskli­jao je kada je naš koman­dant ubio nas­to­jni­ka našeg dvor­ca. A, ono drvo tamo? Ima­lo je divne, velike bele cve­tove. Ono je niklo kada sam ja naredi­la koman­dan­tu da ubi­je sam sebe!

    LUDA:

    To je veo­ma tužno princezo.

    PRINCEZA:

     Sve je tužno. Nema više uzbuđen­ja u ovom opustelom parku. Pobogu ludo, ura­dite nešto.

    LUDA:

    A šta tu može da ura­di jed­na nes­reć­na luda?

    PRINCEZA:

    Da obezbe­di radost jed­noj još tužni­joj princezi. Molim Vas, vratite živ­ot u ovaj mrtvi park. Uči­nite od nje­ga pono­vo cvet­ni vrt. Ura­dite neš­to, prek­lin­jem Vas. Evo, vene i moj posled­nji cvetić. Sa nijm će uvenu­ti i moja posled­n­ja radost.

    LUDA:

    (]uti, a zatim povi­ja glavu)  Dobro, prince­zo. Učiniću neš­to, Vaša će radost biti spašena!

    PRINCEZA:

    O, pogleda­jte ludo! Neš­to se deša­va. Meseči­na se pom­raču­je. Mož­da će to  spasti moj vrt!

    (Na nebu  nas­tu­pa pom­račen­je mese­ca. Iza zam­ra­nenog mese­ca izbi­ja ore­ol od čudesnih zra­ka. Oni se najpre boje različin­im spek­tral­nim boja­ma, a zatim se polako pono­vo pojavi puna obla meseči­na koja baca sre­br­nu svetlost.

    Inenad­no u parku počin­je da cvate mno­go cve­to­va. Jedan cvet­ni bršl­jen počin­je da raste i obav­i­ja se oko sijal­ice. Princeza se smeje)

    PRINCEZA:

    Ludo, ludo, gde ste! Ludo, vra­tio se moj izgubljeni vrt! Kako ste to izveli, ludo!

    (Umesto odgov­o­ra, na grani iza koje se vidi meseči­na, nejedanom ona primeti obešenu crnu silue­tu Lude. Princeza se prene i ispusti izvik izne­nađen­ja, a zatim se pono­vo okrene i oduševl­ja­va boga­to rascve­tal­im vrtom.  Pono­vo se pojavi lut­ka psa i počin­je da laje na meseči­ni pred čijim se svetlim kru­gom njiše beživ­ot­no lutki­no telo Lude. Jedan zrak osvetll­ja­va nje­govu lau­tu ostavl­jenu na zemlju. Iz nje kli­ja­ju biljke i cve­tovi i počin­ju je obavijati.)

    PRINCEZA:

    (Zamišl­jeno) Čud­na neka luda. Nisam mu ni naredi­la da ura­di tako neš­to (… zatim kapri­ciozno) A mož­da je ovo samo san! Ako je tako, onda je ovo sig­urno nje­gov san. On je tako odlučio. Tako mu je bilo pisano. Nema bežan­ja. Sve se jed­nom već dogodi­lo. Sve je poče­lo u jed­nom vrtu. U vrtu se sve i završa­va. Sve će jed­nom u vrtu i početi. Bio si nes­rećan, bićeš srećan. Bio si sam. Sam ćeš i biti!

    (Svet­lo se polako gasi. Princeza odlazi. Osta­je samo veli­ka obla meseči­na i sen­ka obešene Lude uraml­je­na u njen nest­varni krug, pod kojim zav­i­ja lut­ka  izgubljenog i nepron­ađenog psa)

    K r a j

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Tomis­lav Osman­li (1956) je proza­ista, dram­s­ki pisac i teo­reticar medi­ja. Autor je 25. knji­ga. Među nji­ma, prvih make­don­skih knji­ga posvećenih Sed­moj (Film i poli­tičko, 1982.) i Deve­toj umet­nos­ti (Strip, zapis ljud­skog lika, 1987. i, dop­un­jeno, 2003.).

    Autor je sce­nar­i­ja igra­nog fil­ma Anđeli na otpadu (1995–97.) kao i drugih, redovno nagrađi­vanih sce­nar­i­je: Lju­di bez adrese (1976.); Zvezde ’42.  (1984.); Skop­s­ka snoviđen­ja (1987.); Smuk leti na nebu (1999., real­i­zo­van 2006 pod nazivom Stmoglavi), kao i za kratkome­tražni igra­no-doku­men­tarni film Povodom Man­aki­ja, 2009.

    Nje­gov pozorišni rad uključu­je veći broj real­iz­vanih pro­jeka­ta. Jedan od njih, komad Dvo­je u Ede­nu postavl­jen je i u pozoriš­tu  John W. Gainse u Virdžini­ji, SAD. Ugled­na izva­davač­ka kuća Uni­ver­si­ty  Stu­dio Press iz Soluna/Atine objav­i­la je na grčkom isti komad u knjizi pod naslovom Ματζεστικ (2005.).

    Za svoj raznovrsni autors­ki i nov­inars­ki rad, Tomis­lav Osman­li je dobit­nik više bro­ja, različi­tih nagrada.

    Većeg bro­ja nagra­da za svo­je sce­nar­i­je TV fil­mo­va, na konkur­si­ma Make­donske tele­viz­ije (1979, 1984, 1987, 1999).

    Za mon­odram­s­ki tekst “Oblač­na ispovest dobit­nik je Prve nagrade na Fes­ti­valu mon­odrame u Bitolju 2005.

    Za knjigu “Svetilj­ka za Hanuku” je knjigu 2009. dobio make­don­sku književnu nagradu “Prozni majstori”.

    Za holokaust priču Sli­ka teta Rašele koja je objavlji­vana u vecem bro­ju casopisa, dobit­nik je Prve nagrade na renomi­ra­nom književnom konkur­su za priču Make­doske akademi­je nau­ka i umet­nos­ti, 1999. godine.

    Nje­go­va je holokaust zbir­ka Svetilj­ka za Hanuku cela objavl­je­na na engeskom jeziku u sefrd­skom časopisu Los Mue­stros (iz Bris­la), a neke njene priče tamo su pono­vo objavl­jene, ovoj puta na Lad­inu. Te su proze odb­ji­van­je u SAD, Poljskoj, Hrvatskoj, Srbi­ji, Sloveniji…

    Za roman “Dvade­set prvi” dobio je najviše priz­nan­je nagradu Roman godine “Utrin­skog ves­ni­ka”, 2010. i izabran za make­don­skog pret­stavni­ka za nagradu “Balka­ni­ka” (novem­bar, 2010). Nedavno je objavl­jen u Rusi­ji (Okoem, Moska­va 2016), neš­to rani­je u Srbi­ji (Dere­ta, Beograd 2015), Crnoj Gori (OKF, Cetinje, 2014), kao i u Hrvatskoj (San­dorf, 2012, Zagreb), a zatim i u Egip­tu (2016) i Bugarskoj (2017).

    Nje­gov je najnovi­ji knjizevni rad je roman „Brod. Kon­zarhi­ja“, neg­a­tiv­na utopi­ja koja se događa 2039. godine, knji­ga koja koji je upra­vo iza­šao iz štampe i već skreće pažn­ju čita­la­ca i kri­tičara, kao i roman “Za uglom” u kome se prepliće devet rad­nji i više deseti­na liko­va, dobi­ja superla­tive književne kri­tike i teori­je, te pre­vode i objave u Turskoj i Srbi­ji. Roman “Za uglom” je bio final­ista svih domacih proznih nagrada.

    Knjigom dram­skih tek­to­va Zvezde nad Sko­pljem Tomis­lav Osman­li je uvršten među 13. Balka­n­skih auto­ra u godišn­jak Encik­lo­pe­di­je Bri­tani­ka za 2001. godinu.

    Pre­veo je dram­s­ki tekst Bog Vudi­ja Ale­na s engleskoj, a pozorišnu poli­tičku far­su Trom­bon Mar­iosa Pondikasa, Askezu Sal­va­tores Dei ključno delo Nikosa Kazandza­k­isa, kao i Evripi­dov dram­s­ki tekst “Kralj Res” sa novo­grčkog jezika.

                                                               *

    Pre­veo: autor

    Inter­net: http://www.unet.com.mk/twoineden/index.html

    Napom­e­na :

    Dra­ma “Dvo­je u Ede­nu” (Two In Eden/Dvoje u raju) je igrana u Nar­o­d­nom pozoriš­tu u Kumanovu (reži­ja Vio­le­ta Džol­e­va), u uni­verzitet­skom pozoriš­tu John W. Gainse u New­port News‑u, Vir­ginia, SAD, selek­to­vanom na Blue Ridge The­ater Festival‑u u Richmond‑u, VA, US (reži­ja Naum Panovs­ki), kao i u Pozoriš­tu dece i mladih u Sko­plju (reži­ja Dim­itri­je Osmanli).

    Tekst je objavl­jen i u knjizi na make­don­skom i engleskom, kako i u kom­plet­no stripo­vanoj verz­i­ji koju je ilus­trovao prestižni make­don­s­ki i region­al­ni autor Al. Sotirovski.

    .

    ,

    .

    .

    .