.
.
Komad za Dvoje, Mesečinu
i Lutke
Lica:
Nela, lutkarka
Toto, čudak u parku
Lutke
Princeza
Luda
Julija
Mecečina
U stalnoj promeni
Prva slika
(Klupa ispod ulične sijalice u parku. Noć. Na nebu svetli srebri mesečev srp. Sijalica je ugašena. Pod njome, leđima okrnuta publici, sedi Nela. šmrče, očito plače.
Pred nju, jedva je i primećujući, prolazi Toto, jedan neobični tip koji nešto traži unaokolo. Zastajkuje i pogleda je. Ztim izlazi sa scene. Ponovo se vraća, pojavljujući se iza klupe, bliže publici.
TOTO:
Julka!
(Nela prestaje sa jecanjem. Diskretno okreće glavu ka njemu)
TOTO:
Julkice, gde si. Ajde dušo nije fe-fe-fer. Ja-avi se, Juli-ijana!
(Nela po prvi put pogleda u njega)
TOTO:
Iz-vinjavam se, da možda niste videli da nije tu negde prošla je-edna onako mala i šar-mantna …
(Nela se okrene napred i brizne u plač)
TOTO:
(Iznenađen) Ama, čekajte mo-olim vas. Nemam nameru da vas ras-ras… Že-eleo sam samo da vas pitam jeste li videli moju Julkicu. Ra…rastali smo se pre sat-dva. Ostavila me ku-ući. Zna ona tako, da po-onekad zbriše. A ja je po-osle tražim. I nađem. E-evo pre čas vremema, sedeli smo ku-ući, ja gledao ko-ošarku na televizoru i pio sokić od bo-orovnica, i eto… Znate mo-oram piti sok od borovnica, le-ekar kaže da sam stra-ašno malookrvan. Ne-ne kaže to meni – ma-mami kaže. A u stvari ne-ema veze! Ni-isam uopšte malo-ookrvan. (Kikoće se, pauza, uzdah) I tako to… Julijana mi…mi ja spraštila. Do-ok sam pio so-ok.
NELA:
(Brišući oči, tiho) Znam takve.
TOTO:
(Prijatno iznenađen reakcijom) Mo-olim!?
NELA:
Sebični gadovi.
TOTO:
Ne-e, izvinjavam se. Julija ni-ije sebična. Rapoložena je. Za šetnju, mislim. I slo-slo-slo…
NELA:
(Bezvoljno mu pomaže) Slobodna.
TOTO:
Slo-bodoljubiva!
NELA:
Od slobodoljubivih stradaju ostali.
TOTO:
Ne-e verujem.
NELA:
Kako ne. Zar vi sada ne stradate?
TOTO:
K-ko, ja?! Bože pazi. Ba-baš mi e prijatno. še-etam se ov-vako. Parkom. Fi-fiino-lepo…
NELA:
…i gledate u svaki grm, okrećete se na svako šuštanje, zagledate se u svaku senku …
TOTO:
(Zainteresovano) Ej, kako to-to znate?
NELA:
(Rasplače se)
TOTO:
Ne-e-mojte, eve ja odmah i-dem …
(Toto počninje da se povlači)
NELA:
(Mrmlja nešto u plaču)
TOTO:
(Podvrativši se) Mo-olim?
NELA:
(Kroz plač, razgovetnije) Nemojte ići!
TOTO:
Ama, kako sad! Ja ovde, vi-i plačete, Julijane ne-ema. što će ljudi da kažu?
NELA:
(Kroz plač) Nema više ljudi!
TOTO:
E-e, kako nema! Tu-ušta ih je. Puno je pa-arova u parku. Pro-osto treba da pažiš gde staješ. Moo-češ nagaziti nekoga. A oni koji dolaze sami, ti su vam vo-oajeri.
(Nela začuđeno pogleda u njega)
TOTO:
(Prene se) N-ne. Ja ni-isam sam. Ja samo tražim Ju-ulijanu. (Okreće se, viče) Ju-Juulika! Julija-a-ana! Javi se bre, srce moje, mo-olim te!
(Sve ostaje isto. Nela zagledana u njega, a on zagledan u prazno )
TOTO:
Idem ja.
NELA:
(Okreće se na klupi ka njemu, očito želi da ga zadrži) A, ona… koliko joj je godina? Je li mlada?
TOTO:
Ve-oma.
NELA:
I kako izgleda?
TOTO:
Crnka lepih kovrdža.
NELA:
Mislim da ću ponovo da zaplačem.
TOTO:
Ja idem.
NELA:
Nemojte molim vas. Ovde je strašno.
TOTO:
Pa-pa što ne odete i vi?
NELA:
(Plačno šmrke) I ja tražim nekoga.
TOTO:
Stvarno? A ko-oga to?
NELA:
(Rastreperenog glasa) Isto kao vi!
TOTO:
I vi tražite Juliku?
NELA:
Ne, bre. Jednu ličnost, crne kose. Kovrđavu. Isto kao vi.
TOTO:
Mol…? Ka-akvu ličnost. Ne tražim ja nikakvu li-ičnost.
NELA:
šta onda tražite, pobogu?
TOTO:
Pa pu-udlicu. Pudlicu moje mame.
NELA:
Gospodine, vie ste bezobrazan.
TOTO:
Za-ašto, bre!
NELA:
I nisam vam ja nikakva „bre“, jeste li razumeli! Kako vas nije stid. Dovodite me u zabludu, terate da vas sažaljevam, da vam se ispovedam i sve to u trenutku slabosti. A ja vas uopšte i ne poznajem.
TOTO:
(Pruža joj ruku) Toto! Mislim…T-oto je za prijatelje. Inače, oficijalno Te-eodor. Drago mi je.
NELA:
(Posle premišljanja, smiruje strast, prihvata mu ruku, tiho) Antonela, takođe.
TOTO:
Eto. Pro-oblema više nema.
NELA:
Nije da nema…Imamo ih oboje.
TOTO:
…Mi-islim sa upoznavanjem. Ja ne znam zašto lju-udi moraju da se u-poznaju. Ja mnogo volim da sedim i raz-zgovaram sa nepoznatima. A, vi Anto-nela?
(On seda na klupu, ona ustaje. On je začuđeno pogleda. Ona se zbuni.)
NELA:
Može i Nela, Teodore.
TOTO:
E-ej nemoj Teodor! Bolje je To-toto. Toto je za bliske. I ma-ama me zove To-Toto.
NELA:
Jas sam za vas bliska? Pa mi se jedva i poznajemo.
TOTO:
I šta sad? Da se ponovo upoznajemo?
NELA:
(Po prvi se put nasmeje) Ne. Nisam to mislila. Mislim: eto prvi vas put vidim, a vi se tako slobodno ponašate. Ne mislim time da vas vređam.
TOTO:
Ne-ema veze. Ja sam ta-akav. Mama mi kaže da brzo sklapam poznanstva. šta-a ja znam.
NELA:
Imate li mnogu prijatelja, Toto?
TOTO:
Eh-he! Po-onekad ne mogu da ih se o-otarasim.
NELA:
Blago vama!
TOTO:
A, šta, vi ih ne-emate!
NELA:
(Tiho) Ne.
TOTO:
Ni-ikoga?
NELA:
Ne.
TOTO:
Š-šta ne? Imate ili nemate?
NELA:
(Brizne u plač) Ne znaam!…
TOTO:
Ej, Nela ne-ne plačite, majke ti. Pla-akanje ne mogu podneti. To-oliko mrzim to cviljenje da u februaru teram čak i mačke sa pa-parenja. (Pogledne je) A, ka-ako to ne znaš?
NELA:
Do juče sam imala samo njega…
TOTO:
Cr-crnog pu-pu…
NELA:
(Nervozno potvrđuje glavom)
TOTO:
…pudla?!
NELA:
Kakvog pudla, bre!
TOTO:
Pa, ja-ja Juliku – pudlica. A ti – maški rod od toga – pudl!
NELA:
(Kroz plač) Verenika, Toto! Mene nije napustio nikakav pas. Ostavio me verenik!
TOTO:
(Hladno) To-to ti je isto. Pse-eto!
NELA:
Nije Toto. Života mi. Bio je veoma dobar!
TOTO:
Kako da ne. Bio je on dobar kolko sam ja bio ge-eneralni direktor ovog parka! Nema veze! Pri-iče za malu decu.
NELA:
Ali on me je voleo.
TOTO:
Is-skoristo te!
NELA:
Ne!
TOTO:
Upotrebio te i od-bacio!
NELA:
Ne!.
TOTO:
Prevario te. Zloupotrebio. Gde ti je inače ver-ver…dečko, a?!
NELA:
Ti si đubre!
TOTO:
Ma ha-ajde-de!
NELA:
Gad si, ete to si!
TOTO:
(Mirno, znalački) Ti-i si pravi ovan!
NELA:
A, ti si slon!
TOTO:
Pa-pardon. Toga nema u horoskopu!
NELA:
A, toa! (Ispovedno) Ne… ja sum riba.
TOTO:
(Ubeđeno) Nema šansi, srce. O-ovan!
NELA:
(Popušta) Otkud znaš?
TOTO:
(Odvažno) Ja sam as-strolog i hiromant!
NELA:
Zaista, Toto?
TOTO:
Ne-ego! Po-oznajem tajne nauke. Gle-edam u zvezde i čitam iz dlanova.
NELA:
Jeli, a kako si mi pogodio horoskopski znak?
TOTO:
(Nerado) Pa, gle-edam i u pri-priveske! (pokazuje na lančić na njenom vratu)
NELA:
(Razočarano) E, baš si neki znalac! Tajne nauke, luk i voda.
TOTO:
A, pa-pardon! (Značajno) Sve je zapisano u zve-ezdama!
NELA:
(Ironično) …a najviše na privescima, jel’da gospodine?! (Promenjenim tonom) On… je bio riba! Na zlatnom privesku…
TOTO:
…Koji si mu ti kupila.
NELA:
Tačno.
TOTO:
Ako mene pitaš, on je bio bi-bik !…
NELA:
(Iskreno iznenađena, priznaje) Jeste. Otkud znaš ?!
TOTO:
Mi-islim: vo, govedo, mislam on e obična sto-oka!
NELA:
Nemoj tako Toto. Ja ga još uvek volim.
TOTO:
Kako da ne, Nele. Samo stoka je mo-ogla da ti to uradi. A ti si strašna ženska, Ne-ela.
NELA:
Misliš?
TOTO:
Si-igurnan sam.
NELA:
Bio je veoma nežan sa mnom, Toto.
TOTO:
Eh, ne znam ja!..
NELA:
Otkud znaš?
TOTO:
Pa bi-bik sa ovnom! Strašno se slaže.
NELA:
Misliš: zašto oba znaka imaju rogove?
TOTO:
Ne, bre Nela. Po ho-horoskopu.
NELA:
A, to… (ćuti, opet plačno) On mi nabio rogove. Sa mojom najboljom drugaricom. Drugi su mi pričali o tome, a ja nisam želela da poverujem. Sve dok ih nisam uhvatila na delu. Sinoć. Na ovoj istoj klupi. Napravila sam skandal. Ne znam šta joj sve nisam rekla!..
TOTO:
A, nje-emu?
NELA:
(Prezirno) Njemu? Njega nisam ni pogledala! Želela sam da ga zaboli!
TOTO:
A njega, baš zabolelo, jel’da! I posle, te na-apustio, tek tako?
NELA:
Ne! Nikako.Pre toga mi je udrio šamarčinu.
TOTO:
A-auu!
NELA:
(Nežno) Još uvek osećam njegovu ruku na obrazu.
TOTO:
Ta-ako te jako klepio?
NELA:
(Krikne u plač) Ne, bre! Tako ga mnogo volim!
TOTO:
A-a, to?! Džabe ti je, Nela. On-on tebe ne zaslužuje!
NELA:
Znam, ali ja bez njega ne mogu. Zajedno smo radili. Bio mi je šef.
TOTO:
E-ej, ti-ti si se-ekretarica?
NELA:
Lutkarka.
TOTO:
š-šta?!
NELA:
Pravim lutke. Pozorišne. On je reditelj u lutkarskom pozorištu. Znaš li ti koliko sam mu ja lutki napravila!
TOTO:
(Oduševljeno) Ti si lu-utka, Nela!
NELA:
(Razgoropadi se) Slušaj ti, meni ne trebaju ni tvoji komplimenti, ni tvoje udvaranje, jel’ ti jasno!
TOTO:
Mi-mislio sam, on se tobom poigrao kao sa o-običnom lutkom, Nela. I nemoj odmah da se lju-utiš.
NELA:
Poigrao, to… da. A, znaeš li kako smo samo lepo sarađivali?…
TOTO:
Eh!
NELA:
… On je znao da me odlepi od zemlje. Dok sam bila sa njim živela sam kao u nekoj priči. Kao u bajkama koje smo igrali u našem pozorištu. Ja sam, Toto, u svakoj lutki unosila deo sebe. Časna reč.
TOTO:
Vi-idi se.
NELA:
Mislila sam, napravi mu je, što lepšu. Zaslužuje. Ostavi u lutki deo sebe. On će joj dati život. Lutka ili ti, svejedno. On vas obe oživljava.
TOTO:
Dosta, Nela. Ne-e mogu više da te slušam. On je tebe uništio, a ti ga tu još i hvališ. Ba-aš si pravi ovan, Nela.
NELA:
A ti si stvarno slon, Toto. Ja ti doveravam svoje tajne, a ti me još i vređaš. šta ti, u stvari, želiš od mene? (Sumniičavo go pogleda) Slušaj ti, da ti ne misliš da sam neka jeftina ženska što uveče šeta parkovima i lovi muškarce plačljivim pričama, a?!
(Ona ustaje i želi da ode.Mesečina menja svetost. Svetlo se smanji sve potone u čudni, plavičasti sjaj. Čuje se šumoljenje lišća od zasiljenog vetra.On se okrene prema njoj. Nekako je čudno promenjen.)
TOTO:
(Iznenadno, čudnim tonom) Ti-ti si princeza, Ne-nela!
(Ona staje u mestu. Podiže glavu ka nebu. Okreće se njemu. Oboje ćute.)
NELA: Kako sve čudno izgleda. Oblak je izgleda pokrio mesečinu.
(To traje na kratko. Posle se sve vrati u pređašnji izgled.)
TOTO:
(Zbunjeno) Iz-izvini. Ispustilo mi se.
NELA:
Ti si dobar čovek Toto. Oprosti mi.
TOTO:
(Raspoloženije) E-ej, nemam šta da ti praštam. Nela, tebi trebaju ljudi. Ti ne smeš biti sama. Te-ebi tebaju razgovori, smeh, rasterećivanje, Nela.
NELA:
(Praznog pogleda) Nemam s kim da razgovaram, Toto. A i ne smeje mi se više. Želiš li da ti priznam zašto sam ovde došla?
TOTO:
Da bi našla nje-ega i da …
NELA:
(Hladno ga prekida) Došla sam da se ubijem, Toto. Želim da se obesim. Evo pogledaj (vadi uže iz tašne) Čak sam odabrala i drvo. Eno ono drvo tamo, ispod one sijalice. To sam smislila da bi me brže našli. Ne želim da visim predugo. (Pauza, a zatim…) Lagala sam te, Toto. Nije me ostavio juče. Otišao je pre pola godine. Tu, na ovom mesto. Ostavio me preneraženu na ovoj istoj klupi. I nije bilo druge. Sve sam to izmislila. (Plače) Zašto jer sam sta-ara! Jer on bi on želeo decu, a ja ih ne bi mogla imati. Otkud on zna, đubre jedno pokvareno! Otkud on zna!
TOTO:
Ne-la! š-šta to govoriš, Ne-la!
NELA:
(Podseća se, hvata je talas besa) Do sada je trebalo da visim. Ti si me sprečio! Jedan slučajni, izgubljeni tip. Jedan dosadni voajer ili pričljivac koji traži žrtve po parku…
TOTO:
(Zbunjeno) I-izvini, ni-isam že-eleo da sme-etam…!
NELA:
… Ajde, beži odavde! Ma, hajde, bre, idi već jednom! Porazgovarao si, popunio svoje vreme. šta još hoćeš? Eto, saznao si sve. Umesto košarke na televiziji, video si jednu blesavu žensku u parku. Idi bre, ajde idi kod mame, idi da pajkiš! Možda ti se i kučka vratila. Idi kući, tvojima, pijte sok od borovnica i živite srećno, večno i dosadno k’o u pričama!…
TOTO:
Z-zašto me vređaš, Neli? Jesam li ja tebe uvredio nečim? A, kako smo samo lepo razgova-varali?
(Nela je zbunjena, izvan sebe, zuri u njega)
TOTO:
Da-aj mi ruku, Nela!
(Ona mu je mehanički podaje. Toto joj uzima uže iz ruke i stavlja ga u džep)
(Mesečina ponovo menja boju. Scenu osvetljava krug nestvarne srebrne svetlosti. Oni su u njemu.)
TOTO:
(Otvara joj dlan i zagleda se u njega; izmenjenim tonom) Ne, ti se nećeš obesiti. Ni večeras, ni bilo kad. Imaš dugačku liniju života. Ti ćeš doživeti duboku starost, imaćeš ispunjen život.
NELA:
Ja ću se noćas ubiti.
TOTO:
Nije ti tako pisano. Vidim ti ceo život. Jasno. Jasnije no što možeš i misliti. Majka ti je bila lutkarka. Otac, glumac u lutkarskom pozorištu. Oca se ne sećaš. Napustio vas je brzo iza tvog rođenja. Ona je umrla rano. Rasla si sama. Njihove se linii ujedinjuju. Ti ćeš biti i jedno i drugo. I lutkarka i glumica. Stvorićeš divne predstave. One će te osloboditi sudbinskih veza. Rasturićeš mučni krug tvoje majke i otvoriti svoj, nov, čist, i lep.
NELA:
Ti ne mucaš više!
(Mesečina ponovo vraća svoj stari žutnjikav sjaj.)
TOTO:
(Starim tonom) Ka-ako ne!
NELA:
(Podiže glavu ka nebu) Oblak odlazi. A ti nisi ni jednom promucao.
TOTO:
De-ešava mi se. Retko. Ka-ada se zanesem, ponekad ova-ako….
NELA:
Ono što si mi kazao, to sve piše tu?
TOTO:
O-o, mnogo više.
NELA:
Zašto me lažeš Toto?
TOTO:
(Odsečno) Zašto mu se ne osvetiš, Nela!
NELA:
Ja, njemu? Pa on me je izludeo. Vidi me na šta ličim. On je mene upropastio, kako ja mogu da se njemu svetim!
TOTO:
Rodi dete, Nela. Ne jedno, mnogo dece. Nije li te ostavio jer se bojao da nećeš imati dece? Pokaži mu, Nela. Održi mu lekciju. Nek’ vidi što sve možeš. Napravi najbolju lutkarsku predstavu. Bolju od bilo koje njegove. Sama. Sve sama. Neka vidi, gad, šta je u tebi izgubio.
NELA:
Ne mogu, Toto. Lekari su mi rekli da nikada neđu imati dece. Zbog njega. Terao me je da ih abortiram. „što će nama deca, govorio je, vidi koliko ih imamo u pozorištu“. Sada više nisam sposobna da pravim decu.
TOTO:
Pravi, onda, lutke Nela. Njima daj ži-život!
(Nela zuri u njega. Zatim, zamišljena, ide. Okrene se.)
NELA:
Toto, hoćemo li se videti opet?
TOTO:
Kad god to želiš, Neli. Ja sam u-uvek tu.
(Ona je još uvek preneražena od svega što joj je Toto rekao. Odlazi. Toto seda na klupu, leđima okrenut publici, gleda u mladu mesečinu. Srebreni sjajni srp polako odšeta svodom i izgubi se. Na nebu blješte rojevi zvezda.)
TOTO:
Danica je u Malim kolima … A, Julije još uvek nema!
(Zatamnjenje)
Druga slika
(Sumrak na rumenom horizontu. Nela dolazi pored klupe. Okreće se, nema nikoga. Seda bezvoljno na klupu. S druge strana, sav ubuđen, neočkivano uleće Toto)
TOTO:
Nela, Julija se još uvek nije vratila kući!
NELA:
(Sa očitim olakšanjem) Toto, bojala sam se da te neću naći.
TOTO:
(Još uvek uzbuđen, zuri na sve strane) Nisam mogao da ne dođem. Ona mala nesreća će nas sve izludeti. (Ka Neli) Mama uzima pi-pilule za umirenje. Pritisak joj šiklja, vi-viče, ja-adnica, po ceo dan, moji prijateli je u-umiruju, a onda svi za-zajedno i idemo da tražimo Juliku.
NELA:
Pa, kako da ti pomognem Toto. Ajde, ajde da ja zajedno tražimo. Evo možemo početi odavde…
TOTO:
(Nervozno okreće glavom) Ne-ne mogu više. Umoran sam od lutanja.
(Klone na klupu)
NELA:
Pa ti si živa voda.
(Vadi maramicu i briše ga)
TOTO:
(Se zagleda se u nju, prijatno mu e) Umro sam. E-ej, daj malo i tu-tu na vra-atu!
NELA:
(Dod ga revnosno briše i na vratu) Toto, jesi li siguran li je kuč… pudlica ovde.
TOTO:
Si-ig…Sto posto.
NELA:
Otkud znaš?
TOTO:
Pr-rvo, ona je uvek tu bežala. Dru-ugo, znam zašto je pobegla.
NELA:
Zašto.
(Nešto joj diskretno i neodređeno pokazuje glavom. Ona gleda u njega. Ne razume ga.)
TOTO:
Za se-e…
NELA:
Za šta?…
TOTO:
Za seks!
NELA:
Au, Toto! Jesi li siguran?
TOTO:
Uh-uhvatio sam je na delu! (Grize usnu od neprijatnosti) Mama ni-išta ne zna o tome.
(Nela ga gleda nevericom)
TOTO:
Re-eći ću ti nešto, Nela. Sa-amo mi obećaj da nećeš ni-ikome da kažeš.
NELA:
Obećavam, Toto.
TOTO:
Ju-ju-julika je kurva! Pudla pro-ostitutka. Kod kuće nemam mi-ira od pasa. Sve nam džukle dolaze i tra-aže je.
NELA:
Hajde, Toto, pa kako je to moguće.
TOTO:
Ne-ego? Iz raz-očaranja. Ona je ne-ekada imala sta-alnu vezu. Doduše sa me-mešancem, poluseterom, a-ali finim. Ne mogu da kažem… Ali ju je on napustio. Po ceo je dan, sirota, cvi-ilela kući. A, je-ednog dana, u naj-najvećem razočaranju …
NELA:
(Gleda ga ne trenuvši) Da?
TOTO:
…po-popeo joj se komšijin škotski ovčar. Ov-ovčar, zamisli, Nela…Ma-ama je bila očajna. Ce-eo dan je sirota gre-grešila note. Kao da je znala šta nes čeka sa tom malom ku-ku-ku…prostitutkom. (Skrhano) Od tada se pustila u pro-promet.
(Nela ne isusti ni reči. Samo sedne na klupu.)
(Sonce zalazi. Scenata tone u polumrak)
NELA:
(Otsutno) Ona se nikada neće vratiti.
TOTO:
U-uvek se vraća… Mi-islim, i opet ode. Kuu-urva mala.
NELA:
Nemoj tako, Toto. Ne volim ružne reči.
TOTO:
Ni-ni ja, Nela.
NELA:
Vi živite sami, Toto – tvoja majka i ti?
TOTO:
Sa-sami, ali sa mnogo lju-ljudi.
NELA:
Kako to?
TOTO:
Mama daje ča-asove klavira. Sle-epa je i po ceo dan sedi kući. Bila je profesor mu-uzike. A sa-ada je u penzija.
NELA:
Jel’ i ti sviraš klavir, Toto?
TOTO:
La-autu.
NELA:
Lautu? To je mnogo stari instrument.
TOTO:
Ostatak iz pret-thodnog života !
NELA:
(Nasmeje se i toplo ga pogleda) Nema prethodnog života Toto. Ni narednog, samo ovog. Sinoć si mi ti spasao život.
TOTO:
(Samouvereno njiše glavom) Ne ja, Ne-ela. Tebi je tako bilo pi-isano.
NELA:
Ne verujem u takve stvari, Toto. Mi pišemo svoje živote. Kako dramaturzi svoije komade. (Najednom se priseti) Toto, vidi šta sam napravila za tebe.
(Iz tašne vadi lutku, Totovog dvojnika.)
TOTO:
(Oduševljeno) Ee-ej, pa to-to sam ja!
NELA:
Neka ti drži sreću Toto. (Ustaje) Drugačije nisam mogla da ti se zahvalim. Seti me se ponekad. Zbogom, Toto.
TOTO:
(Skoči, veoma uzbuđen) Čekaj…gde-de to ideš, Nela!
NELA:
Kući. Da pokušam da nešto napravim od sebe. Ne želim da me i noći sačekuju na ovoj klupi. Znaš Toto, možda ću početi da radim. Želim da napravim jednu pretstavu. Možda je taka kako si mi ti rekao. Možda su nam stvari zaista unapred zapisane.
TOTO:
Od-lično, Nela, sa-amo napred.
(Ona pokriva lice dlanovima i počinje da plače. Toto ostavlja svog dvojnika na klupi i pritrči joj)
TOTO:
šta-a je sad?
NELA:
(Kroz plač) Mnogo sam nesrećna, Toto!
(Polako je, nežno zagrli; taa mu se prepušta. Ostaju tako. Mesečina menja svetlost, ponovo je sve obojeno u nestvarni srebrni sjaj. On podigne glavu. Lice mu je osvetljeno nestvarnim zracima. Počinje da govori tiho, samouvereno. Ne muca.)
TOTO:
Normalno, Nela. Ti se boriš da izađeš iz kruga i to ti daje snage. Treba da izađeš iz ljuske. I lutka gusenice strada dok se ponovo ne pretvori u peperugu. Trebala bi da sama ispiliš sopstvenu sreću, Neli.
NELA:
Kako to čudno govoriš, Toto.
TOTO:
Svi čudno govorimo Nela. Zato se većina i ne sporazumeva među sobom.
(On ponovo spusti glavu na njeno rame.Smrači se, kao da njihov zagrljaj traje dugo. Na nebu, nad klupom, ponovo se pojavljuje žuta polumesečina. Njihove siluete se nalaze u njenom svetlom polukrugu.)
NELA:
Toto, ja te sasvim razumem.
TOTO:
I ja tebe, Nela.
NELA:
Da bi došao do sreće trebao bi, znači, da patiš…
TOTO:
Normalno. Sve je krug. Čakra. U prethodnom životu bila si srećna. Jesi li čula za metempsihozu, reinkarnaciju i palingeneziju?
NELA:
šta je to, Toto?
TOTO:
Besmrtnost, Nela. Svako se od nas već jednom rodio i iznova će se roditi. Svi mi imamo i prethodne živote. Ranije si ti bila srećna, srećna ćeš ponovo biti.
NELA:
U idućem životu?
TOTO:
Možda i u ovom, to niko ne zna. Sve je krug. Jednom si gore, zatim dole… Samo što niko ne zna kada se krug zatvara i šta je, onda, gore, a šta dole.
NELA:
Sada sam dole. Sigurno nisam gore.
TOTO:
To je točak, Neli. Sve je jedno te isto. U okretanju se gubi značenje. Iz nesreće može proizaći najveća sreća. Čakra se neprekidno kreće. I karma.
NELA:
(Osmehne se) Možeš li mi reće šta sam bila u tom životu?
TOTO:
(Upečatljivom ubedljivošću) Princeza, lepotica, pa kraljica.
NELA:
(Ponovo se osmehne, godi joj) A, ti Toto?
TOTO:
Ja? (Zamisli se) Klovn ili ludak, još uvek ne mogu da odredim. Možda i jedno i drugo. U svakom slučaju, nikakav usamljenik. Zato sada imam tako mnogo prijatelja. Tako mi je bilo pisano. Uskoro ću videti šta sam to nekada bio.
NELA:
Da vidiš? Gde da vidiš?
TOTO:
U mesečini, Nela. Na punoj mesečini, možeš videti svoj prethodni lik. Kao u začaranom ogledalu.
NELA:
Kada je puna mesečina?
TOTO:
Sutra.
NELA:
(Uzdahne) Eto, i ovu sam noć dočekala u parku. Umorna sam Toto.
TOTO:
To je od Nje…od mesečine. Rekao sam ti, sutra će biti pun mesec. A to strašno zamara. Idi sad Nela, odmori se. Sanjaj lepe snove. Ovaj je ionako ružan.
(Nela odlazi. Toto se zagleda za njom)
TOTO:
Šta li si bila u prethodnom životu? Lutka, mala moja. I ti si oduvek bila obična lutka na konopcu.
(Vadi uže iz džepa. Prebacuje ga preko sijalice. Uzima omču u rakama. Gleda je. Stavlja je oko vrata, a zatim uže vezuje oko ruke. Počinje da vuče njegov kraj drugom rukom – ritmično njišući glavu – vezanom rukom. Kako lutka na koncu. Jedan-dva-tri, jedan-dva-tri… Jedan zrak pada na njegovu lutku-dvojnika, oktivajući joj razjapljena usta i izraz nemog krika.)
(Zatamnjenje)
Treća slika
(Nela sedi na klupi, zagledana u daljinu, kao da gleda u neku drugu, nevidljivu mesečinu. Na nebu, iza nje, polako se pojavljuje istinska, obla – puna mesečina.)
(Na mesečevoj površini počinju da se razaznaju najpre raznovrsne senke, a zatim i lica- brojna lica ljudi zagledanih, sa Meseca – ka nama.)
(Nela, uznemirena, ustaje.)
NELA:
Bože, zar nas je tako mnogo? A ja sam mislila da sam sama, jedina na ovom svetu
(Iza nje se pojavi lutka – Totov dvojnik. Dolazi do Nele. Pogleda je.
I Nela pogleda lutku. Nela sedne na klupu. Lutka zastaje kraj njenog kolena i zagrli je.)
(Pozadi, na mesečevoj površini pojavi se zamišljeni Nelin lik, na kome konažno zaigra tažni, utešni, ali primetni – osmeh. Kako odbljesak same Nele sa klupe)
(Scena se zatamnjuje.
Neko vreme ostaje da sja samo začudni, puni mesečev lik)
Četvrta slika
(Toto sedi na “svojoj” klupi. Na nebu svetli delomice zatamnjena, no još uvek obla mesečina.
Furiozno ulazi Nela.)
NELA:
Dobro gde si ti? Sinoć sam te dugo čekala.
TOTO:
(Odsutno) Bi-io sam zauzet. Sinoć je bio pu-pun mesec. Inače sam ga baš ja tre-ebao izbegavati.
NELA:
Zošto?
TOTO:
Ja onda us-stajem…
NELA:
Kako ustaješ?
TOTO:
Us-stajem u snu. I ho-odam. Ja sam malo me-esečar, Nela.
NELA:
(Zagonetno) Znam, Toto. Videla sam te. Sinoć si šetao u mom snu.
TOTO:
(Kikoće se) Mi smo povezani, vidiš li, Nela.
NELA:
(Ona ga zagleda sa čuđenjem, a zatim…) Ne treba da više tražiš Juliku, Toto! (Iz tašne vadi lutku crne pudlice) Evo, napravila sam je za tebe.
TOTO:
Za-aista, Nela?
NELA:
Odnesi je tvojoj majci, možda će je to utešiti.
TOTO:
(Van sebe od radosti) Mo-ožda će i poverovati. Re-eći ću joj: „Ma-ama, na-ašao sam našu Juliku! E-evo, evo po-omazi je“. A, ja ću je rukama mrdati. Dii-saću izplažena jezika i, la-ajaću. Znam da imitiram Jul-julika. E-evo: (Nevešto, skoro recujući laje) „Av-av-av“…
NELA:
Ne može li to bolje, Toto ?
TOTO:
Ka-kako ne! (Pokušava, ponovo sa sličnim rezultatom) Av-av! Ka-aži kako la-la-lajem Nela?
NELA:
Moraš bolje, Toto.
TOTO:
Za-ašto, bre?
NELA:
Poznaće te. Psi ne laju tako.
TOTO:
Ju-ulika laje. Baš tako. Ka-ada se vraća sa seksa, ona sa-amo taka laje. Au-au-auuu! Znaš, kao – za-adovolnja je.
NELA:
Ma, ne Toto. Evo, čuj kako to treba da uradiš. (Laje, ubedljivo) Ajde, sad probaj ti.
(Toto pokušava, sa nešto boljim rezultatom. Nela ga poziva da laje za njom. Tako i rade. Laju zajedno u noći. Prestaju. Zagledaju se u oči. Postaju svesni situacije. ]ute.)
NELA:
A, ako tvoja majka ipak otkrije da ja varaš. Neće li ti se ljutiti?
TOTO:
Ne-ema veze. Eh da samo znaš ko-olko sam je ja zamajavao.
NELA:
To nije lepo, Toto. Ja ne volim laži.
TOTO:
(Po prvi put je ljut) Pa-pa onda idi, nađi Juliku. Traži ku-učku po grmovima. A-ajde, šta čekaš, idi trraži je!
NELA:
(Ne slušajći ga) Počela sam da pišem komad, Toto.
TOTO:
(Tiho) Stva-arno?
NELA:
Dešavaće se u jednom vrtu. U jednom kraljevskom vrtu. U tom vrtu po ceo dan šeta i samuje jedna dobra princeza.
TOTO:
A-a jeli i le-epa?
NELA:
N…nije tako lepa. Ali mnogo je dobra i još više tužna i usamljena. Njen otac, stari kralj gleda svoju ćerku kako vene od tuge i usamljenosti. Jednog dana, vraćajući se u dvorac, na putu kralj sretne jednog putujućeg glumca i pozove ga da zabavlja njegovu tužnu i usamljenu kćer. Samo što, kralj ne zna da je i to jedan veoma usamljeni i tužni glumac…
TOTO:
E, is-isto!
NELA:
što ?
TOTO:
Prepis! Is-sto kao mi.
NELA:
(Oštro ga pogleda) To nema nikakve veze sa nama!
TOTO:
(Uplašen, brzo) …inače mi se mno-ogo dopada!
NELA:
(Plane) što ti je, bre! Otkud prepis? Otkud ja princeza?
TOTO:
I-i-ih! Reko’ sam ti, iz pre-ethodnog života.
NELA:
… A ti glumac, jeli ? Mnogo lepe uloga sebi dodeljuje gospodin!
TOTO:
Lu-uda! Dvorska luda. Takođe, ranije! Vi-ideo sam sinoć. Na mesečini. Cele sam noći gledao svoj lik iz pre-ethodnog života u njoj.
NELA:
Ja nikada nisam bila drugo osim jedne obične lutkarke, razumeš?
TOTO:
Je-esi. Ti si oduvek bila samo obična lu-utka …
NELA:
šta trabunjaš Toto!
TOTO:
… Kako i ja, Nela! Tebe su uvek drugi vodili. Uvek će te drugi voditi. Mi smo vezani, Nela. Ti i ja smo vezani tuđim koncima. Lutke smo, Nela.
NELA:
Nema koga da mene vezuje. Ja sam sama. Tebe vezuje tvoja majka. Trčiš za njenim psom kroz park po ceo dan. Ti si vezan, Toto. Lutka si ti!
TOTO:
Ja ne-emam nikoga, Nela!
NELA:
šta?
TOTO:
Ne-emam nikoga!
NELA:
A, majku?
TOTO:
Nemam majku. Našli su me u ovom parku. Rastao sam u domu. Živim sam.
NELA:
Imaš tu kučku, Juliju.
TOTO:
Iz-mislio sam je. I ona ne po-ostoji.
NELA:
A dom?
TOTO:
Ck!
NELA:
I ne piješ sok od borovnica?
TOTO:
Nikod u životu nisam okusio sok od borovnica.
NELA:
(Sa nepoverenjem) I nemaš prijatelja.
TOTO:
D-dva.
NELA:
Ko su oni?
TOTO:
Tvo-oje lutke, Nela.
NELA:
(Zaprepašćena) Znači lagao si me, Toto.
TOTO:
A ti mene, Nela ?!
NELA:
Ja te ništa nisam slagala. Sve je bila istina.
TOTO:
Njega si izmislila! On nikada nije postojao, jeli tako ?
NELA:
(Kroz plač) Ti uvek sve pokvariš! I šta ako ga nije bilo? Moglo ga je biti. Čovek mora imati nekoga. Ti si jedan užasan nezahvalnik, Toto. Ti si grozno nezahvalan. Ja sam ti napravila lutke i poklonila ti. Napravila sam ti čak lutku za majku koji nemaš, a ti meni ovako uzvraćaš.
TOTO:
š-ta ja tu mogu…
NELA:
(Skrhana) I, dakle, sve je laž. Ničeg nema …
TOTO:
Ničeg, Nela.
NELA:
… Samo ovog nikakvog, dosadnog, prokleto zapuštenog parka! Svega mi je dosta. Sedenja, čekanja, neizvesnosti. Ovog glupog praznog parka…
TOTO:
Ni-ije glup, Nela. Ni pra-azan. Mi smo u njemu. Kao u ra-ajskoj bašti. Naš Ed-enski vrt. Sve u njemu počinje. Ka-ao u predstavi koju želiš da napišeš. Ona je već na-apisana!
NELA:
Mrzim ovaj park. Mrzim sve vrtove. Ako raj izgleda ovako, mrzim i sam raj. Pre bih želela da odem u pakao.
TOTO:
(Gleda u stranu… ) Ma-alo je toplo!
NELA:
što brbljaš, bre! Meni je hladno.
TOTO:
(… pa u nju) Mi-islim u pa-klu.
NELA:
Tamo bar ima ljudi! Zašto su raj nazvali Edenskim vrtom? Jer je usamljen. Jer drugoga tamo i ne srećeš. Tamo večno ostaješ sam!
TOTO:
Rekao sam ti. Ne-ema be-žanja Nela. Svaka priča počinje tu. I tvoja i moja. Sva-aka. Proterali su nas iz raja. Zato stalno i maštamo da se tamo i vratimo. A, tamo smo! Sve je počelo u parku…u parku se sve i završava. Rađamo se i živimo samo na jednom mestu. Svi mi živimo samo u jednom vrtu. Drugo nam nije dato. Džabe želimo nešto drugo. Sve je samo tu. Tu je i raj i pakao. Ne-ema, bežanja, draga moja.
NELA:
(Dolgo ćuti, zatim, slomljeno) Znaeš … napravila sam lutku i za sebe, Toto.
TOTO:
Za-aista?! A, ka-ako izgleda ?
NELA:
Kako što si mi rekao. Jel da nema bežanja Toto.
TOTO:
Mo-ogu li da zadržim psa, Nela?
NELA:
Spava mi se.
TOTO:
To je od me-esečine.
NELA:
Pa večeras nije puna mesečina?
TOTO:
(Ponovo prestaje da muca, zaneseno) Večeras će biti pomračenje meseca! Sakriće se iza naše senke. Biće tu, a neće ga biti. Ovo je neobično veče, Nela!
NELA:
(Umorno) Idem ja.
TOTO:
Neka. Vreme je, Nela.
(Ona polazi. Zastajkuje. Okreće se jedanput ka njemu. On je više ne primećuje. Gleda u mesečinu, sa kutkom u ruci. Pokvarena sijalica počinje da treperi i konačno se upali. Nela odlazi. Zatamnjuje se scena. Sijalicata svetli. Iznenada, i ona se ugasi.)
Peta slika
(Scena se odvija sa lutkama umesto sa živim glumcima.
Puni mesec nestvarno viri iza jedne grane. Kroz scenu prolazi lutka, dvojnik Julije, seda pred punu mesečinu i vije, a zatim odlazi. Sa druge strane pojavljuje se Princeza – lutka, dvojnica Nele. Ona ide sa rukama istegnutim ispred sebe, spokojnog koraka mesečara. Iz dubine scene pojavljuje se Luda, Totov dvojnik, sa lautom u rukama. Primećuje uspavanu Princezu i prene se. Zatim počinje da nežnosvira tužnu melodiju na svojoj lauti. Princeza se budi.)
PRINCEZA:
Oh! Gde sam to ja?
LUDA:
U svom rajskom vrtu princezo.
PRINCEZA:
Jeste li sigurni da ne sanjam?
LUDA:
U to niko nikda ne može biti siguran.
PRINCEZA:
A ako je ovo san, šta mislite čiji je ovo san? Vaš ili moj?
LUDA:
Vaš, princezo. Jas često šetam kroz tuđe snove.
PRINCEZA:
Ja nikada. Ja uvek ostajem u ovom vrtu.
LUDA:
Ali, čak i ako je san, ovo je jedan prijatni san.
PRINCEZA:
Izvinite ja kao da Vas odnekud poznajem.
LUDA:
Možda smo se nekad sreli na nekom sličnom mestu.
PRINCEZA:
Ko ste uostalom Vi, podanik?
LUDA:
Ja sam dvorska luda. Otpušten sum sa dvora jednog dalekog kraljevstva. A Vi?
PRINCEZA:
Meni treba luda. Ja sam usamljena princeza. Moja su jedina zabava beskrajne šetnje ovim starim vrtom i branje cvetova.
LUDA:
O, to je prijatna zabava!
PRINCEZA:
Da ali nema više ni jednog cveta. Svi su uveli od dosade.
LUDA:
A možda su uveli od nečeg drugog?
PRINCEZA:
Od dosade ludo. U ovom vrtu se nekada sve hranilo radošću. Kada se ona izgubila i ovde se naselila tuga i usamljenost, cvetovi su uveli. Ovo je sada jedan opusteo park.
LUDA:
O, pa tu može biti posla za mene.
PRINCEZA:
Može, ludo. Eto, proglašavam Vas za baštovana radosti.
LUDA:
Ali ja ne znam ništa o rastinju. Znam samo da pričam.
PRINCEZA:
Pa onda pričajte!
LUDA:
Ali ja znam samo tužne priče. Jas sam pripovedač balada.
PRINCEZA:
A znate li da pevate?
LUDA:
Samo tužne pesme. Jas sam pevač balada.
PRINCEZA:
I nikada niste naučili nitu jednu radosnu pesmu?
LUDA:
Znao sam mnogo. Zaboravio sam ih sve.
PRINCEZA:
Kako to ludo?
šUTOT:
Zaljubio sam se. Zavoleo tažnu i usamljenu princezu. A luda i princeza, to nikako ne ide. Otpustili su me, dakle, sa dvora, a njena je bolest prešla i na mene. Nisam znao da su tuga i usamljenost kao bolest.
PRINCEZATA:
Toa je strašno, ludo. Ja se nikada nisam zaljubila.
LUDA:
Ima nečeg strašnije. Ona je postala nesrećna princeza, a ja sam prestao da budem luda.
PRINCEZA:
Kako onda mislite da vratite u život ovaj vrt?
LUDA:
Ne znam kako princezo. Možda je bolje da odem i odavde.
PRINCEZA:
Ne, stanite. Kazaću Vam jednu tajnu, ludo. Ovaj vrt je mrtav bez uzbuđenja. Ranije kada je tu bilo mnogo cvetova, ja sam ih razmnožavala – kidajući neke od njih. Kako sam ih kidala, više ih je cvalo.
PRINC:
Čudan neki vrt.
PRINCEZA:
Ovaj vrt raste samo ako se u njemu dešava nešto neobično. Vidite li onaj grm? On je bio pun ruža koje sam ja nabrala. Isklijao je kada je naš komandant ubio nastojnika našeg dvorca. A, ono drvo tamo? Imalo je divne, velike bele cvetove. Ono je niklo kada sam ja naredila komandantu da ubije sam sebe!
LUDA:
To je veoma tužno princezo.
PRINCEZA:
Sve je tužno. Nema više uzbuđenja u ovom opustelom parku. Pobogu ludo, uradite nešto.
LUDA:
A šta tu može da uradi jedna nesrećna luda?
PRINCEZA:
Da obezbedi radost jednoj još tužnijoj princezi. Molim Vas, vratite život u ovaj mrtvi park. Učinite od njega ponovo cvetni vrt. Uradite nešto, preklinjem Vas. Evo, vene i moj poslednji cvetić. Sa nijm će uvenuti i moja poslednja radost.
LUDA:
(]uti, a zatim povija glavu) Dobro, princezo. Učiniću nešto, Vaša će radost biti spašena!
PRINCEZA:
O, pogledajte ludo! Nešto se dešava. Mesečina se pomračuje. Možda će to spasti moj vrt!
(Na nebu nastupa pomračenje meseca. Iza zamranenog meseca izbija oreol od čudesnih zraka. Oni se najpre boje različinim spektralnim bojama, a zatim se polako ponovo pojavi puna obla mesečina koja baca srebrnu svetlost.
Inenadno u parku počinje da cvate mnogo cvetova. Jedan cvetni bršljen počinje da raste i obavija se oko sijalice. Princeza se smeje)
PRINCEZA:
Ludo, ludo, gde ste! Ludo, vratio se moj izgubljeni vrt! Kako ste to izveli, ludo!
(Umesto odgovora, na grani iza koje se vidi mesečina, nejedanom ona primeti obešenu crnu siluetu Lude. Princeza se prene i ispusti izvik iznenađenja, a zatim se ponovo okrene i oduševljava bogato rascvetalim vrtom. Ponovo se pojavi lutka psa i počinje da laje na mesečini pred čijim se svetlim krugom njiše beživotno lutkino telo Lude. Jedan zrak osvetlljava njegovu lautu ostavljenu na zemlju. Iz nje klijaju biljke i cvetovi i počinju je obavijati.)
PRINCEZA:
(Zamišljeno) Čudna neka luda. Nisam mu ni naredila da uradi tako nešto (… zatim kapriciozno) A možda je ovo samo san! Ako je tako, onda je ovo sigurno njegov san. On je tako odlučio. Tako mu je bilo pisano. Nema bežanja. Sve se jednom već dogodilo. Sve je počelo u jednom vrtu. U vrtu se sve i završava. Sve će jednom u vrtu i početi. Bio si nesrećan, bićeš srećan. Bio si sam. Sam ćeš i biti!
(Svetlo se polako gasi. Princeza odlazi. Ostaje samo velika obla mesečina i senka obešene Lude uramljena u njen nestvarni krug, pod kojim zavija lutka izgubljenog i nepronađenog psa)
K r a j
Tomislav Osmanli (1956) je prozaista, dramski pisac i teoreticar medija. Autor je 25. knjiga. Među njima, prvih makedonskih knjiga posvećenih Sedmoj (Film i političko, 1982.) i Devetoj umetnosti (Strip, zapis ljudskog lika, 1987. i, dopunjeno, 2003.).
Autor je scenarija igranog filma Anđeli na otpadu (1995-97.) kao i drugih, redovno nagrađivanih scenarije: Ljudi bez adrese (1976.); Zvezde ’42. (1984.); Skopska snoviđenja (1987.); Smuk leti na nebu (1999., realizovan 2006 pod nazivom Stmoglavi), kao i za kratkometražni igrano-dokumentarni film Povodom Manakija, 2009.
Njegov pozorišni rad uključuje veći broj realizvanih projekata. Jedan od njih, komad Dvoje u Edenu postavljen je i u pozorištu John W. Gainse u Virdžiniji, SAD. Ugledna izvadavačka kuća University Studio Press iz Soluna/Atine objavila je na grčkom isti komad u knjizi pod naslovom Ματζεστικ (2005.).
Za svoj raznovrsni autorski i novinarski rad, Tomislav Osmanli je dobitnik više broja, različitih nagrada.
Većeg broja nagrada za svoje scenarije TV filmova, na konkursima Makedonske televizije (1979, 1984, 1987, 1999).
Za monodramski tekst “Oblačna ispovest” dobitnik je Prve nagrade na Festivalu monodrame u Bitolju 2005.
Za knjigu “Svetiljka za Hanuku” je knjigu 2009. dobio makedonsku književnu nagradu “Prozni majstori”.
Za holokaust priču Slika teta Rašele koja je objavljivana u vecem broju casopisa, dobitnik je Prve nagrade na renomiranom književnom konkursu za priču Makedoske akademije nauka i umetnosti, 1999. godine.
Njegova je holokaust zbirka Svetiljka za Hanuku cela objavljena na engeskom jeziku u sefrdskom časopisu Los Muestros (iz Brisla), a neke njene priče tamo su ponovo objavljene, ovoj puta na Ladinu. Te su proze odbjivanje u SAD, Poljskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji…
Za roman “Dvadeset prvi” dobio je najviše priznanje nagradu Roman godine “Utrinskog vesnika”, 2010. i izabran za makedonskog pretstavnika za nagradu “Balkanika” (novembar, 2010). Nedavno je objavljen u Rusiji (Okoem, Moskava 2016), nešto ranije u Srbiji (Dereta, Beograd 2015), Crnoj Gori (OKF, Cetinje, 2014), kao i u Hrvatskoj (Sandorf, 2012, Zagreb), a zatim i u Egiptu (2016) i Bugarskoj (2017).
Njegov je najnoviji knjizevni rad je roman „Brod. Konzarhija“, negativna utopija koja se događa 2039. godine, knjiga koja koji je upravo izašao iz štampe i već skreće pažnju čitalaca i kritičara, kao i roman “Za uglom” u kome se prepliće devet radnji i više desetina likova, dobija superlative književne kritike i teorije, te prevode i objave u Turskoj i Srbiji. Roman “Za uglom” je bio finalista svih domacih proznih nagrada.
Knjigom dramskih tektova Zvezde nad Skopljem Tomislav Osmanli je uvršten među 13. Balkanskih autora u godišnjak Enciklopedije Britanika za 2001. godinu.
Preveo je dramski tekst Bog Vudija Alena s engleskoj, a pozorišnu političku farsu Trombon Mariosa Pondikasa, Askezu Salvatores Dei ključno delo Nikosa Kazandzakisa, kao i Evripidov dramski tekst “Kralj Res” sa novogrčkog jezika.
*
Preveo: autor
Internet: http://www.unet.com.mk/twoineden/index.html
Napomena :
Drama „Dvoje u Edenu“ (Two In Eden/Dvoje u raju) je igrana u Narodnom pozorištu u Kumanovu (režija Violeta Džoleva), u univerzitetskom pozorištu John W. Gainse u Newport News-u, Virginia, SAD, selektovanom na Blue Ridge Theater Festival-u u Richmond-u, VA, US (režija Naum Panovski), kao i u Pozorištu dece i mladih u Skoplju (režija Dimitrije Osmanli).
Tekst je objavljen i u knjizi na makedonskom i engleskom, kako i u kompletno stripovanoj verziji koju je ilustrovao prestižni makedonski i regionalni autor Al. Sotirovski.
.
,
.
.
.
