Esejistička srča

Lat­est posts by Milan R. Sim­ić (see all)

    Emilu Sio­ranu
    (8.april 1911 – 20. jun 1995)
    Uze­toj nje­gov­oj duši

     

     

    1.
    .….Rugan­je našem nepos­to­jan­ju nije učen­je. Rugan­je našem nepos­to­jan­ju je pes­ma Melan­holičnih anđela. Pes­ma Melan­holičnih anđela je intelek­tu­al­ni bezo­bra­zluk. Sio­ran je Mela­holični anđeo. Nemoguće je izbori­ti se pro­tiv (ne)postojanja Ruganja.
    2.
    .….Pos­to­jan­je je nasta­lo u nepos­to­jan­ju. Rođeni smo u nepos­to­jan­ju, živi­mo u nepos­to­jan­ju. Umire­mo u nepos­to­jan­ju. Tra­je­mo u nepos­to­jan­ju. Kako nam to uspeva?
    3.
    .….Stvar­alašt­vo je nepos­to­jan­je. Stvaram(o) nepostojanje!
    4.
    .….Nest­varno je pos­to­jan­je, nepos­to­jan­je je stvarno!
    5.
    .….Sio­ran, Tvo­ji mis­leći Rib­ari obećava­ju mi dubinu sve gov­oreći da visine ne sahran­ji­ju naša padanja!
    6.
    .….I kada sve nes­tane, ostaće Niš­ta. Sve nes­ta­je u nepos­to­jan­ju; nepos­to­jan­je se kruni pret­vara­jući se u Niš­ta. Niš­ta, i u nepos­to­jan­ju, znači Ništa.
    7.
    .….Pišem i sve mis­lim da Đavo, za raz­liku od Boga, ima samo jed­nu zapovest: Živi kao (Ja), Sioran!
    8.
    .….Naše Nepos­to­jan­je, zah­valju­jući Pos­to­jan­ju, zaslužu­je beskra­jno poštovanje!
    9.
    .….Čuj, Sio­ran: Puna im usta živ­ota, a živ­ot im pro­lazi u nepostojanju!
    10.
    .….Sio­ran se na ravne časti rugao pos­to­jan­ju u nepos­to­jan­ju i nepos­to­jan­ju u pos­to­jan­ju. Sio­ran, ugaše­na zvez­da koja sija! I to je u redu, dobri, stari, Sio­ran! Taj­na tvo­je duše je sačuvana.
    11.
    .….Kako dari­vati sebi viši ste­pen svesti? Kako nad­maši­ti nenad­maši­vo? Pišem, i hoću da nad­mašim nenad­maši­vo! Znači, u duhovnoj sam službi. Što više čitam, sve man­je znam! Što više pišem, sve ređe gov­orim. Da li sam spre­man za Samoću? Kako stvoriti sebi Samoću?
    12.
    .….Niče se pitao Može­mo li živeti tako da ne veru­je­mo u niš­ta. Tvo­je tra­jan­je, Sio­ran, i tra­jan­je tvo­je nama ostavl­jene misaone drskosti najbolji su dokaz da možemo!
    13.
    .….Sve pro­lazi, niš­ta se ne vraća! Nepos­to­jan­je pro­lazi u nepos­to­jan­ju. Nepos­to­jan­je je samorazara­juće. Pos­to­jan­je samorazaran­ja nije pod upit­nikom! Kako to?
    14.
    .….Lajoš Kese­gi upotre­bio je izraz Sveti proklet­ni­ci. Moćno zvuči kada i sam zapisu­jem: Sio­ran, Sveti Prokletnik?
    15.
    .….Petru Krdu postavio je Sio­ranu pitan­je: Kada ste najbol­je osetili večnost? Dobio je (ne)očekivan odgov­or: U vreme kada sam se bavio mist­ikom, kada sam imao reli­giozne krize. Sada sve mis­lim da je i Sio­ran, u vreme svo­je „reli­giozne krize“, (baš tada) imao sus­ret sa Rib­ari­ma, i da su mu rib­ari (samo tada) obećavali dubinu sve gov­oreći kako visine ne sahran­ju­ju naša padan­ja! Sio­ra­no­va visi­na je nedostiž­na, osta­je nam samo Sio­ra­no­va dubina.
    16.
    .….Rezig­ni­ra­no sam religiozan!
    17.
    .….Kad zlob­ni zavide pakos­ni­ma, i to je jed­na vrs­ta har­moni­je ljud­skih odnosa!
    18.
    .….Što se više diviš velikim mis­lioci­ma, sve učeći od njih, obuz­i­maće te sve češće sum­n­je u vlasti­to znan­je i tvo­je znan­je, tako će da ti se čini, biće sve siro­mašni­je. I, baš kada goto­vo budeš sig­u­ran da vlasti­tog znan­ja više i nemaš, da je tvom siro­mašen­ju znan­ja došao kraj, postaćeš i sam mis­lilac. Čud­ni su putevi…
    19.
    .….… i tačno jeste da od Samoće do Usaml­jenost naj­duži je put!
    20.
    .….Nir­vana nema bližeg srod­ni­ka od Večnosti!
    21.
    .….„Ali vreme beži i više se ne može povrati­ti.“ Kuda vreme beži? Od koga vreme beži? I moje vreme beži, znači pos­to­jim. Pos­to­jim zajed­no sa svo­jim vre­menom koje beži. I ne može se povrati­ti. Bežati u Nepos­to­jan­ju, to je savršen­st­vo umet­nos­ti. Sada znamo šta je savršen­st­vo umet­nos­ti. Savršen­st­vo umet­nos­ti više se ne može povratiti!
    22.
    .….Zamišl­jam granicu između svesnog i nesvesnog, svesti i podsvesti. Ali, gde postavi­ti Carinu?
    23.
    .….Sio­ran, večno Uspa­vana duša, duša od čoveka!
    24.
    .….Uči­ti se kako vagati mis­li; kako koris­ti­ti teške mis­li; kako se oslobađati besko­ris­nih i lak­ih mis­li! Uči­ti se razmišl­jan­ju, poko­ri­ti se filo­zofi­ji, osta­ti izvan namet­nu­tih reli­gioznih zaključa­ka. Biti filo­zof po ličnoj potre­bi. Da se sme­ješ mis­lioci­ma, da se mis­lio­ci ne sme­ju tebi! Stvori misaoni krik koji te vodi! Sio­ran je stvo­rio misaoni krik.
    25.
    .….Pos­to­je li zlokob­na pis­ma filo­zo­fa, svešteni­ka, mis­lio­ca? Nar­avno, pos­to­je. Nije li zbir­ka ese­ja Kratak pre­gled ras­padan­ja Emi­la M.Siorana zlokob­no pis­mo? Ali, zlokob­no pis­mo, po nama, jeste i Nebo (sa svo­jim div­ota­ma) i Pakao (pre­ma onome što sam video i čuo) Emanuela Sve­den­bor­ga! Kako to? Prva je knji­ga neveru­jućih, dru­ga je knji­ga veru­jućih. U Pre­gle­du gov­ori se: sve će to večnost poništi­ti, dok Sve­den­borg zapisu­je div­ote Neba, i opet, pod­jed­nako to jesu zlokob­na pis­ma? A tako je jer sve mis­limo da i veru­jućem i neveru­jućem jed­na je Misaona matica.
    26.
    .….Čoveko­va zmi­js­ka logi­ka! Filo­zo­fa zmi­js­ka logi­ka! Boži­ja zmi­js­ka logi­ka! Sve sama zmi­js­ka logi­ga? Sio­ra­no­va zmi­js­ka logika…
    27.
    .….Svi imamo svo­ju pred­stavu o živ­o­tu. Sko­ro da me se i ne tiče vaša pred­sta­va o živ­o­tu. Da li se vas tiče moja pred­sta­va o živ­o­tu? Dvade­set prvi vek, vek otuđen­ja, „čovekove zmi­jske logike“ i pot­punog „razd­va­jan­ja“ naših pred­sta­va o životu.
    28.
    .….… I tako, čita­jući, teško je proći kroz književni tesnac, a to jesu Sio­ra­novi ese­ji! Proći nekažnjeno.. .

    .

    .

    .

    .

    .

    .