Godina tigra

Lat­est posts by Sara Đurović (see all)

    LICA: ANDRIJA ( 25 )

    HRVAT (55)

    GRK (35)

    FILIPINAC (35)

    ANDRIJINA SESTRA (30)

    ŠEF STROJA (40)

    KINESKINJA (20)

    SCENA 1- KABINA

    /Čuje se kuck­an­je na tastaturi./

    ANDRIJA:

    (misao)

    11.11. 2015. Ustao oko šest. Istuši­rao se. Htio da zapal­im cig­a­re­tu. Sje­tio se da u kabi­ni ne smi­je da se puši. Hrvat nije bio u kabi­ni. Obukao uni­for­mu. Otišao da jedem. Došao Hrvat. Ćutali i jeli. Odavno sam prestao započin­jati raz­gov­or.  Otišao na palubu. Zapalio cig­a­re­tu. Gledao u more. More kao more. Shva­tio da moram otići do šefa stro­ja. Uga­sio cig­a­re­tu. Nisam je pop­ušio do kra­ja. Sti­gao oko osam kod šefa. On je uvi­jek nas­mi­jan. Poslao me na mašinu. Radio na maši­ni do dvanaest. Otišao na ručak u kan­ti­nu u pola jedan. Riba i pom­frit. Opet. Hrvat i ja jeli. Otišli na mašinu. Pitao me koliko je sati. Nisam znao odgov­or. Radio na maši­ni do pet. Pitao šefa stro­ja za pauzu. Otišao na palubu da pušim. Dok sam išao do palube, u hod­niku me pres­reo Grk iz sus­jedne kabine.Tražio da se fotografiše­mo. Fotografisali se.Shvatio da ću zakas­ni­ti na mašinu, ako budem pušio. Otišao na mašinu. Radio do devet. Hrvat je sve vri­jeme radio. On je na bro­du dugo,oko dvade­set god­i­na.  Toliko znam o nje­mu. Vra­tio se u kabinu u pola deset. Ne znam gdje je Hrvat. Skin­uo uni­for­mu. Složio uni­for­mu u ormar. Hodao go po kabi­ni. Bilo me frka da neće doći Hrvat. Uzeo tren­erku iz ormara. Otišao da se istuši­ram u pet­naest do deset. Istuši­rao se do deset. Obukao tren­erku. Iza­šao iz kupati­la. Hrvat je bio na svom kreve­tu i spavao. Obučen u pidža­mu, kao i uvi­jek. Sređe­na uni­for­ma u ormaru , kao i uvi­jek. Pijan, kao i uvi­jek. On obično pije sa Grkom i Fil­ip­incem iz sus­jedne kabine. Meni su oni naporni. Na bro­du ima priča da Fil­ip­in­ci jedu ljude. Šta god. Legao na krevet oko deset. Uključio lap top. Počeo da pišem. Sad je jedanaest.Završavam sa pisan­jem. 11. 11. 2015.

    /Čuje se zat­varan­je lap topa. Čuje se pisan­je olovkom po papiru./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Buđen­je: pola šest. Jutarn­ja higi­je­na: od pola šest do šest. Doručak: sedam. Osam: šef. Pola osam: Maši­na. Do pola jedan. Ručak u jedan. Od dva do osam: maši­na. Pauza između 3 i 3:45. Od osam do deset, slobodno.

    /Čuje se ušuška­van­je u krevet. Gašen­je svijetla./

    SCENA 2‑KABINA

    /Čuje se budil­nik na mobil­nom tele­fonu. Muzi­ka: Radio­head: Morn­ing Bell. Čuje se pran­je zuba. Tuši­ran­je. Oblačen­je uni­forme. Sla­gan­je tren­erke u ormar, šuškan­je odjeće./

    SCENA 3‑PALUBA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radiohead‑a, uz hod po palu­bi. Glasan žamor lju­di na različitim jezicima.Zvuci mora. Hod po palu­bi. Pal­jen­je cig­a­rete. Udis­an­je dima.Gašenje cig­a­rete o met­al­nu površinu, zatim udarac prstom o met­al­nu površinu./

    SCENA 4‑KANTINA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radio­hea­da, uz žamor lju­di na različitim jezicima,muški smi­jeh. Zatim esca­jg koji udara o tanjir. /

    SCENA 5‑PALUBA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radioheada.Čuje se kucanje,zatim otvaran­je vrata./

    ANDRIJA:

    Good morn­ing.

    ŠEF STROJA:

    Good morn­ing.

    /Upisivanje na papir./

    ANDRIJA:

    Good­bye.

    ŠEF STROJA:

    Good­bye.

    SCENA 6‑STROJARNICA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radio­hea­da, uz zvuk mašina./

    SCENA 7‑KANTINA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radio­hea­da, uz žamor lju­di na različitim jezicima,muški smi­jeh. Zatim se čuje esca­jg koji udara o tanjir. /

    HRVAT:

    Ova riba uopće nije loša

    ANDRIJA:

    Nije, samo je pom­frit malo zagorio.

    /Čuje se esca­jg koji udara o tanjir./

    SCENA 8 ‑STROJARNICA

    /Nastavlja se Morn­ing Bell od Radio­hea­da, uz zvuk maši­na. Pjes­ma se završa­va, zvu­ci maši­na se i dal­je čuju./

    SCENA 9‑PALUBA

    /Čuje se kucanje,zatim otvaran­je vrata./

    ANDRIJA:

    Good after­noon.

    ŠEF STROJA:

    Good after­noon.

    ANDRIJA:

    I was going to ask you if I can have a break.

    /Šef uzdahne. Zvuk upi­si­van­ja olovke u papir./

    ANDRIJA:

    Thank you and goodbye.

    /Zvuk zat­varan­je vrata./

    SCENA 10.-HODNIK

    /Čuje se hodan­je po hod­niku, zatim hor pomora­ca dok pje­va­ju i vese­le se. /

    GRK:

    Hel­lo my friend!

    ANDRIJA:

    Hel­lo.

    GRK:

    Let’s take a photo!

    ANDRIJA:

    Please,no…

    /Čuje se zvuk fotografisan­ja na IPHONE‑u./

    GRK:

    I will send it to my sis­ter! She has 2 kids, but is very pretty!(u ehu)COME ON, COME DRINK WITH US!

    ANDRIJA:

    No thank you, I don’t drink.(mrmlja)Idiot.

    SCENA 11-PALUBA

    /Čuje se žamor mora i udis­an­je dima od cigarete.Čuje se gašen­je cigarete./

    SCENA 12-STROJARNICA

    /Čuje se zvuk mašine./

    SCENA 13-KABINA

    /Čuje se zat­varan­je vrata.Otvaranje ormara.Zvuk povlačen­ja rajfešlusa na uni­for­mi, zatim sla­gan­ja uni­forme u ormar. Čuje se Andri­ja dok se sa uzda­hom baca na krevet. Čuje se trčan­je i zat­varan­je vrata.Zvuk tuširanja./

    HRVAT:

    (pijano)

    … e jebem li ti i more i brod i ćaću što me da’  u inženjere…

    /Zvuk tuši­ran­ja prestaje.Čuje se oblačen­je tren­erke. Čuje se zvuk pran­ja zuba. Otvaran­je vra­ta kupati­la, hod po kabi­ni. Čuje se zvuk otvaran­ja lap topa.Kuckanje po tastaturi./

    ANDRIJA:

    (misao)

    12.11.2015. Deset sati. Još tri dana do ulas­ka u luku. Tamo moram da se jav­im ses­tri i maj­ci. Želim što pri­je da zaspem, da bi se što pri­je probu­dio. Tako će biti dva dana do luke. 12.11.2015.

    /Čuje se zvuk zat­varan­ja lap topa,zatim pisan­je na papiru./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Buđen­je: pola šest. Jutarn­ja higi­je­na: od pola šest do šest. Doručak: sedam. Osam: šef. Pola osam: Maši­na. Do pola jedan. Ručak u jedan. Od dva do osam: maši­na. Pauza između 3 i 3:45. Od osam do deset, slobodno.

    SCENA 14-KABINA

    /Čuje se kuck­an­je na tastaturi.Žuborenje mora./

    ANDRIJA:

    (misao)

    13.11. 2015. Ustao oko šest. Istuši­rao se. Hrvat nije bio u kabi­ni. Obukao uni­for­mu. Otišao da jedem. Došao Hrvat. Jeli. Otišao na palubu. Zapalio cig­a­re­tu. Gledao u more. More kao more. Shva­tio da moram da idem do šefa. Uga­sio cig­a­re­tu. Nisam je pop­ušio do kra­ja.  Sti­gao oko osam kod šefa.On je uvi­jek nas­mi­jan. Bio bi i ja nas­mi­jan da sam šef stro­ja. Poslao me na mašinu. Radio na maši­ni do dvanaest. Otišao na ručak u kan­ti­nu u jedan. Hrvat i ja jeli ribu i pom­frit. Otišao na mašinu. Radio na maši­ni do pet. Pitao šefa za pauzu. Otišao na palubu. Pop­ušio cig­a­re­tu. Vra­tio se na mašinu ‚radio do devet. Hrvat je sve vri­jeme radio.  Došao u kabinu u pola deset. Skin­uo uni­for­mu. Posložio uni­for­mu u ormar. Hodao go po kabi­ni. Bilo me frka da neće doći Hrvat. Brzo uzeo tren­erku iz ormara. Otišao da se istuši­ram u pet­naest do deset. Istuši­rao se do deset. Obukao tren­erku. Iza­šao iz kupati­la. Hrvat je bio na svom kreve­tu i spavao.  Obučen u pidža­mu, kao i uvi­jek. Sređe­na uni­for­ma u ormaru , kao i uvi­jek. Pijan, kao i uvi­jek. Pije sa Grkom i Fil­ip­incem. Meni su oni naporni. Legao na krevet oko deset, deset i pet. Uključio lap top.  Počeo da pišem. Sad je jedanaest. Završavam sa pisan­jem. Za dva dana ulaz­i­mo u luku. 13. 11. 2015.

    /Čuje se zvuk zat­varan­ja lap topa. Čuje se zvuk pisan­ja po papiru.Čuje se povraćanje./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Ne pod­nosim alko­hol. ( Hrvatu ) Jeste li okej?

    HRVAT:

    (mrml­ja)

    Uli­je­pljen sam.

     ANDRIJA:

    (misao)

    Odvrat­no. ( Hrvatu ) Za dva dana ulaz­i­mo u luku.

    /Hrvat uzdahne. Čuje se okre­tan­je u kreve­tu i lijepljenje./

    HRVAT:

    … e jebem li ti i more i brod i ćaću što me da’ u inženjere…

    /Čuje se pisan­je po papiru. Ušuška­van­je u krevet, gašen­je svijetla./

    SCENA 15-KABINA

    ANDRIJA:

    (misao)

    14.11. 2015. Ustao oko šest. Istuši­rao se. Htio da zapal­im cig­a­re­tu. Sje­tio se da u kabi­ni ne smi­je da se puši. Hrvat nije bio u kabi­ni. I dal­je mu je prl­ja­va postelji­na. Ja je neću prati. Obukao uni­for­mu. Otišao da jedem u kan­ti­ni. Došao Hrvat. Rekao da jed­va čeka da se javi ženi i ćer­ki iz luke. Nisam znao šta da kažem na to: mis­lio sam da će pomenu­ti posteljinu.  Odus­tao sam od te priče. Nije moja odgov­ornost. Otišao na palubu. Zapalio cig­a­re­tu. Gledao u rijeku. Rije­ka kao rije­ka.  Shva­tio da moram da idem do šefa. Uga­sio cig­a­re­tu. Nisam je pop­ušio do kra­ja. Sti­gao oko osam kod šefa. On je uvi­jek nas­mi­jan. Vjerovat­no je lud. Poslao me na mašinu. Radio na maši­ni do dvanaest. Otišao do kabine da se istuši­ram. Istuši­rao se. Obukao tren­erku. Ispeglao košulju i farmerke. Obukao se u košulju i farmerke. Hrvat je peglao nje­govu majicu i šorc. Postelji­na- stan­dard­no ispovraćana na kreve­tu. Ne znam kako mu nije odvat­no. On je inače ure­dan tip. Oko jedan, veli­ka veći­na pomora­ca se poređala na pal­abu da bi vid­jeli kop­no. Ne znam zaš­to, kad je jedi­no što se vidi magla. Iz raz­gov­o­ra lju­di oko mene, zaključio sam da priča­ju o žena­ma. Uvi­jek se priča o žena­ma. Osjećao ispreki­dan dah sa visine. Razmišl­jao da je Hrvat morao da prom­jeni posteljinu. Izb­je­gavao Grka i Fil­ip­in­ca. Imao slo­bod­no veče. Pop­ušio pak­lu cig­a­re­ta. Pre­pušio se. Suz­držao da ne povra­tim u rijeku. Povra­tio u WC‑u u kabi­ni. Očis­tio WC šolju Domesto­som. Legao na krevet i vidio koliko je sati na lap topu-deset. Hrvat nije bio u kabi­ni. Postelji­na je i dal­je bila isprl­jana povraćkom. Sada se i osjećala. Odlučio da pišem kako bi zab­o­ravio na smrad. Nisam zab­o­ravio na smrad. Otićiću do Grka i vid­jeti gdje je Hrvat.

    SCENA 16-HODNIK

    /Čuje se muzi­ka od Bre­gov­ića. Vikan­je. Čuje se kuck­an­je na vratima.Nema odazi­va, smijeh.Kucanje opet.Otvaranje vrata./

    GRK:

    O, hel­lo! Hello!

    ANDRIJA:

    Is my roo­mate here?

    /Čuje se ispreki­dano disanje./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Fil­ip­inac kao da je poras­tao neki santimetar.

    GRK:

    Did you see…(pauza) his roommate?He did not.

    ANDRIJA:

    If you see him, tell him I looked for him.

    GRK:

    Ok. High five!

    /Čuje se bacan­je koske./

    GRK:

    See you tommorrow!

    ANDRIJA:

    See you. (mrml­ja) Idiot.

    SCENA 17-KABINA

    /Čuje se kuck­an­je na lap topu./

    ANDRIJA:

    Miris je sada nepod­nošljiv. Sklo­nio sam sve moje stvari u ormar.  Pričaću sa Hrvatom sjutra.

    /Čuje se pisan­je po papiru./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Buđen­je: pola šest. Jutarn­ja higi­je­na: od pola šest do šest. Doručak: sedam. Na doručku pitati Hrva­ta da prom­jeni posteljinu. Osam: šef. Pola osam: Maši­na. Do pola jedan. Ručak u jedan. Od dva do osam: maši­na. Pauza između 3 i 3:45. Od osam do deset, slobodno.

    /Čuje se zat­varan­je lap topa, gašen­je svi­jet­la. Kašalj./

    SCENA 18-KABINA

    /Čuje se budil­nik na mobil­nom tele­fonu- Muzi­ka: Radio­head: Morn­ing Bell. Čuje se pran­je zuba. Tuši­ran­je. Oblačen­je uni­forme. Sla­gan­je tren­erke u ormar, šuškan­je odjeće./

    SCENA 19-PALUBA

    /Hod po palu­bi. Glasan žamor lju­di na različitim jezicima.Zvuci mora. Hod po palu­bi. Pal­jen­je cig­a­rete. Udis­an­je dima.Gašenje cig­a­rete o met­al­nu površinu, zatim udarac prstom o met­al­nu površinu./

    SCENA 20.KANTINA

    /Čuje se žamor lju­di na različitim jezicima,muški smi­jeh. Zatim, pot­puna tiši­na, isključi­vo se čuje esca­jg koji udara o tanjir.Čuju se koraci, Morn­ing Bell od Radio­hea­da se utišava. /

    ŠEF STROJA:

    Can I have a word with you?

    ANDRIJA:

    (misao)

    Znao sam. (Šefu) Yes?

    ŠEF STROJA:

    Dur­ing the check up, we found dirty sheets. Is it yours?

    ANDRIJA:

    (misao)

    Nećeš otku­cati Hrva­ta. (Šefu)I don’t remember.

    ŠEF STROJA:

    You don’t remember?

    ANDRIJA:

    (misao)

    Sja­jno. Ne želim da pišam u čašicu. (Šefu) Yes, it’s mine.

    ŠEF STROJA:

    (uzdahne)

    We will take 5 % off your month­ly pay­ment. Think of this as a yel­low card. Now-go with your work.

    /Čuju se koraci kako se odaljavaju./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Zadaviću pijanog krete­na na spavanju.

    SCENA 21-STROJARNICA

    /Čuje se zvuk mašina./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Umoran. Kao. Pas. Za nekog ko je morao piti pilu­lu sva­ki put kada bi sjeo u kola, otići na brod jeste ambi­ciozno. Hrvat.I.Dalje.Nije.Tu. Utukao sam sat vre­me­na tražeći ga.Po magli.Pitao ljude, koji mene ne zna­ju, gdje je on, mis­leći da zna­ju nje­ga. Gledali me kao luda­ka. Virio u Grkovu kabinu, samo sam vidio nje­gov­og bolesnog cimera Fil­ip­in­ca kako zuri kroz pro­zor. Mis­lim da mi je muka zato što sam spavao u ispovraćanom pros­toru od osam san­timetara kvadrat­nih , ili zato što sam tražio pijanog i neod­gov­ornog idio­ta po bro­du sat vre­me­na. Izb­je­ga­va me. Zan­i­ma me kako se izb­je­ga­va neko sa kim živiš devet mjese­ci u sabi­jenoj kocki.

    /Čuje se šaputan­je na različitim jezici­ma i koraci./

    ANDRIJA:

    (misao)

      Grk i Fil­ip­inac pri­laze mojoj mašini.Jasno je da sam zauzet.

    GRK:

    Hel­lo friend! Do you want to hang out with us?In China?

    ANDRIJA:

    (misao)

    Nje­go­va upornost je uznemirujuća.Razmisli.(Grku) I will go if my room­mate goes.

    GRK:

    Your roo­mate?

    ANDRIJA:

    (misao)

    Hrvat neće ići.  Uvi­jek se izd­vo­ji od svih kad dođe do kop­na. To nam je zajed­nič­ka osobi­na. (Grku)Yes.

    GRK:

    You are fun­ny in a weird way! (Fil­ip­in­cu) I told you- he is good!

    /Čuje se mrmljanje./

    GRK:

    See you in Chi­na friend!

    /Čuju se koraci u daljini,zatim šaputanje./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Pokušavam naći Hrva­ta u masi iden­tičnih žutih uni­for­mi. Većinu lju­di vidim po prvi put. Ostali, koji su mi donek­le poz­nati, izgleda­ju-isto. Sada je tri sata. Tre­ba­lo bi da sam na pauzi.Nakon inci­den­ta za doručkom, ne smi­jem pitati šefa za pauzu. Iovako nema Hrva­ta da me odm­jeni. Ne sjećam se kad sam posled­nji put radio punih devet sati.Treba mi cigareta.

    SCENA 22. KABINA

    /Čuje se kuck­an­je, spori­je nego u prethod­nim scenama./

    ANDRIJA:

    (misao)

    15.11.2015.Jedanaest sati. Probu­dio se kao svakog dana. Oko šest. Sada je jedanaest.15.11.2015.

    /Čuje se zvuk skla­pan­ja lap topa. Čuje se zvuk pisan­ja po papiru./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Buđen­je: pola šest.

    /Tišina./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Poš­tu­jem prav­i­la pet mjeseci.

    /Zvuk pal­jen­ja upal­jača. Čuje se udis­an­je dima cigarete./

    SCENA 25.KABINA

    /Čuje se kuck­an­je na tastaturi./

    ANDRIJA:

    14.12.2015. Ustao oko šest. Istuši­rao se. Pop­ušio cig­a­re­tu. Obukao uni­for­mu. Otišao da jedem u kan­ti­ni. Nisam imao apetit. Otišao na palubu. Zapalio cig­a­re­tu. Ispraznio pepel­jaru preko palube. Sti­gao oko osam kod šefa smjene. On je uvi­jek nas­mi­jan. Jebeni ludak.Poslao me na mašinu. Radio na maši­ni do dvanaest. Otišao na ručak u kan­ti­nu u jedan. Riba i pom­frit. Nisam imao apetit. Otišao na mašinu. Radio na maši­ni do devet. Vra­tio se u kabinu u pola deset. Sam. Skin­uo uni­for­mu. Posložio uni­for­mu u ormar. Hodao go po kabi­ni. Uzeo tren­erku iz ormara. Otišao da se istuši­ram u pet­naest do deset. Istuši­rao se do deset. Obukao tren­erku. Iza­šao iz kupati­la. Uključio lap top. Počeo da pišem.Sad je jedanaest. Završavam sa pisan­jem. 14.12.2015.

    /Zvuk gašen­ja svi­jet­la. Ušuška­van­ja u krevet. Tiši­na. Otvaran­je vrata./

    HRVAT:

    (pijano)

    …e jebem ti more i brod i ćaću što me da’ u inženjere…

    /Čuje se usta­jan­je iz kreveta.Čuje se pal­jen­je svi­jet­la. Čuje se lelu­jan­je vra­ta. Šuš­tan­je mora. Andri­ji­no kucan­je srca./

    ANDRIJA:

    Ustani. Zatvori vrata.

    /Čuje se usta­jan­je i zat­varan­je vra­ta. Čuju se koraci. Gašen­je svi­jet­la. Ušuška­van­je u krevet. Žuboren­je mora. /

    ANDRIJA:

    Veliči­na kabine je ista kao i veliči­na dnevne sobe u mojoj kući. Kabi­na posta­je veća, ili se ja sman­ju­jem? Samo prim­jeću­jem da je kabi­na veća. Nestale su sve Hrva­tove stvari-nje­go­va garder­o­ba, kofer, pegla, ram sa porodičnom slikom, lap top iz doba pri­je Hrista, idiot­s­ki mag­neti koje je besumučno sku­pl­jao. Nisam se raspi­ti­vao. Mogu da me optuže za krađu. Bio sam uzne­miren na početku. Sada sam se navikao. Još jed­na noć do bacan­ja sidra. Moram se jav­i­ti ses­tri i maj­ci.  Želim što pri­je da zaspem, da ne bi nekog ubio.

    SCENA 22-PALUBA

    /Čuje se pri­lazak bro­da, oglaša­van­je sirene. Žamor, hodan­je, iskrcavanje./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Šan­gaj je luka i najveći grad u Kini. Nalazi se na obali rijeke Huang-pu, u blizi­ni ušća rijeke Jangce. Iz rib­arskog nasel­ja sa tek­stil­nom indus­tri­jom, Šan­gaj je tokom 19. vije­ka izras­tao u važnu luku kao jedan od grado­va otvoren ka spoljnoj trgovi­ni, koja je omoguće­na Spo­razu­mom iz Nankinga iz 1842. godine. Grad se razvi­jao kao središ­na trgov­ina između isto­ka i zapa­da, pa je 1930ih postao multi­na­cional­ni finan­si­js­ki i poslovni čvor Kine i svi­je­ta. Nakon devedesetih, ekonomske reforme Den­ga Sian­pon­ga inten­zivno su unapri­jedile Šan­gaj, te je 2005. Šan­gaj postao najveća rob­na luka svi­je­ta. Grad je tur­is­tič­ka des­ti­naci­ja čuve­na po istori­jskim spomenici­ma , kao što su Bund i hram Grad Božji, kao i mod­ern­im spomenici­ma , pop­ut panorame Pudon­ga, koja uključu­je i tele­viz­ijsku kulu Bis­er Isto­ka. Šan­gaj je danas najveće trgo­v­ačko i finan­si­jsko središte Kine i grad najbrže ras­tuće ekonomi­je u svi­je­tu. U pre­vo­du, Šan­gaj je luka gdje svi pomor­ci dobi­ju poseb­nu pri­liku da pre­vare supruge. Meni osta­je da hvatam internet.

    GRK:

    Andros! Me and Fil­ipino do not for­get about you! We promise we will find women in Chi­na togeth­er! Its the year of the Tiger you know? Be a Tiger!

    ANDRIJA:

    I said I will if my roo­mate will go.

    GRK:

    Your room­mate?! (Smi­je se) So , what hap­penned to your room­mate? Did some­body eat him?

    /Grk se smi­je, Fil­ip­inac se smi­je dubokim glasom./

    ANDRIJA:

    I have to call my sister.

    GRK:

    You talk to your sis­ter too much, you talk about your roo­mate, you are a pret­ty guy… Hey, don’t go, I was only jok­ing! (glas­no ) Idiot.

    SCENA 23-LUKA.KINA

    /Zvuk Ska­jp poziva./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Iskr­cali smo se. Odvo­jio sam se od grupe. Otišao sam do  banke po platu. Osam­sto pedeset dolara. Uzeo sto dolara sa kar­tice. Fotografisao Šan­gaj. Nisu loše fotke. Kupio boks cig­a­re­ta. Koš­tao je više nego što sam mis­lio. Otišao do tržnog cen­tra . Kupio kaput.

    /Javljanje na skajpu./

    ANDRIJINA SESTRA:

    (glas­no)

    HALO?!

    ANDRIJA:

    (kroz smi­jeh)

    Gdje si?

    ANDRIJINA SESTRA:

    (glas­no)

    HALO?!

    ANDRIJA:

    (glas­ni­je)

    E GDJE SI. JEL’ ME ČUJEŠ?!

    ANDRIJINA SESTRA:

    (glas­no)

    MOLIM?!

    /Andrija uzdahne. Čuje se kuckanje./

    ANDRIJINA SESTRA:

    (glas­no)

    LOŠA JE VEZA.

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    JA TE SVE ČUJEM.

    ANDRIJINA SESTRA:

    (GLASNO)

    JA TEBE NE.

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    MOŽEMO DA SE DOPISUJEMO.

    ANDRIJINA SESTRA:

    ŠTA?!

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    Kažem…

    ANDRIJINA SESTRA:

    (GLASNO)

    POZDRAVLJA TE MAJKA.

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    ŠTA RADI, POZDRAVI I TI NJU.

    ANDRIJINA SESTRA:

    (GLASNO)

    NADAMO SE DA SI DOBRO. OVDJE SU PROTESTI…

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    Kakvi protesti?

    ANDRIJINA SESTRA:

    (GLASNO)

    …I PADAJU BOMBE.

    ANDRIJA:

    (GLASNO)

    Gdje pada­ju bombe?!

    ANDRIJINA SESTRA:

    (GLASNO)

    …SJUTRA JE GODIŠNJICA TATINE SMRTI. ŽAO NAM JE ŠTO NISI TU. NADAM SE DA TI DOBRO IDE TAMO. MISLIMO NA TEBE.

    /Veza se prekida./

    ANDRIJA:

    Tanja!Tanja!

    /Opet se čuje Skype Call.Nema odazi­va. Čuje se pal­jen­je upal­jača. Čuje se skrolovanje. /

    ANDRIJA:

    (misao)

    Protesti u Crnoj Gori-dobro, to me ne interesuje…Teroristički napadi…(sa olakšan­jem) u Parizu.

    SCENA 24-RESTORAN U LUCI.KINA

    /Čuje se raz­gov­or lju­di na različitim jezici­ma i vikan­je na kineskom. Čuju se koraci./

    GRK:

    (iz daljine,na grčkom)

    Znaš kako, malo mi je dosad­no. Nije zato što nema droge, zaš­to odmah mis­liš na to? Ne pijem, uopšte ne pijem!Dobro, pijem po nekad. I ti bi pila da si na mom mjes­tu. Pijem sa Fil­ip­incem, malo je ograničen. Nisam rasista, tip je bijel! Pokušao sam da čitam, proči­tao sam četr­naest knji­ga za mjesec dana, ne pomaže!

    ANDRIJA:

    Hey…

    GRK:

    (na grčkom,viče)

    Preki­dam vezu! Zaš­to!? Zato što me ne podržavaš! (Andri­ji) Women!

    ANDRIJA:

    (misao)

    To su samo tri dana. (Grku) Let’s find some.

    SCENA 25. LUČKI RESTORAN-KINA

    /Čuje se vikan­je na kineskom,pranje sudo­va, zujan­je muva, ispreki­dano sa raz­gov­orom na lošem englesko-grčkom i kineskom-engleskom./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Sjed­im u restoranu,obučen u novi kaput. Za stolom sam sa Grkom, Fil­ip­incem i tri Kine­skin­je. Grk, zato što je taj tip čov­je­ka, našao je tri cure kod četvr­ti iza luke i odveo ih u luč­ki restoran. „Ima za svakog po jed­na“, kaže. U krilu držim kese sa pok­loni­ma za majku i ses­tru- kupio sam kopi­je poz­natih mar­ki i par suveni­ra u obliku zma­ja. Pijem odvrat­no, pres­latko, beza­lko­hol­no piće. Grk sje­di između dvi­je polu-gole Kine­skin­je. Čin­jeni­ca da gov­ore isključi­vo Kine­s­ki ih ne spri­ječa­va da se smi­ju na svaku nje­govu rečenicu. Glupi lju­di nema­ju prob­lem sa razum­je­van­jem. Kono­bar donosi pekinšku patku.

    /Kineskinje 1, 2 i 3 se smiju./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Tri Kine­skin­je ciče.

    GRK:

    This is not a duck , these are pancakes!

    /Čuje se smi­jeh, zatim žvakanje./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Grk kao nez­a­sita svin­ja umače prste u mas­no meso od patke i stavl­ja u palačinku. Kine­skin­ja sa crven­om kosom, pomaže Grku da sav­i­je palačinku. Dru­ga se smi­je. Treća,  skupi­la je ruke ispod sto­la i neće da jede. Zove se Bo. Ona je nam­jen­je­na meni. Fil­ip­inac sje­di i  ćuti, ne jede. Poješće svo­ju Kine­skin­ju, kao što je pojeo Hrva­ta. Želio bih što pri­je da odem u sobu jer će mi se u ovoj zagušljivoj kuhin­ji uprl­jati kaput. ( Grku )Hey…I have to go. I’m tired.

    GRK:

    No, Andros, no! It’s the year of the Tiger! Be a tiger!

    /Kineskinja jaukne./

    GRK:

    Take her with you, come on! Be nice! Look at her, she nice, she likes blonde boys like you, they all do!

    /Kineskinje se smi­ju. Fil­ip­inac reži./

    ANDRIJA:

    (misao)

    Nisam pričao sa njom. Jed­nu rečenicu. Znam da to nije bit­no. Ne znam da li gov­ori engles­ki, samo znam da se pri­b­liži­la meni kad sam ustao sa sto­la. Uhvati­la me za kaput. Ima male šake.

    SCENA 26-KABINA.KINA

    /Muzika: Every­thing in its Right Place od Radioheada.Muziku prati zvuk kon­tinuira­nog tuširanja. /

    ANDRIJA:

    (misao)

    Zamo­lio sam je da se oku­pa.  Nije me razum­jela. Pokazao sam na WC i uključio tuš. Ušla je pod tuš, nije prav­i­la nikak­vo pitan­je. Ponovio sam neko­liko puta da je to jedi­no što ću traži­ti od nje. Nije me razum­jela, samo se smi­ješi­la. Ne znam ni da li sam ja sebe. Bo znači vri­jed­na na Kineskom.

    /Otvaranje vrata.Čuju se koraci , sve bliže. Čuje se ski­dan­je kaputa./

    ANDRIJA:

    How old are you? Years? Age? Year of The Dog or Year of The Drag­on? Godine?

    /Čuje se stavl­jan­je lap topa, otvaran­je lap topa./

    ANDRIJA:

    Ni ž sui?

    /Tišina. Čuje se ski­dan­je robe, kaiša, šuškan­je odjeće./

    ANDRIJA:

    Navikla si na gore , pret­postavl­jam? Nije ovd­je tako loše. Imam svoj pros­tor, čis­to je. Hoćeš neš­to da popiješ?

    /Tišina. Čuje se dubo­ki uzdah./

    ANDRIJA:

    Izvi­ni što pričam. Izvini.

    /Tišina./

    ANDRIJA:

    (u dahu)

    Sve što sam u živ­o­tu pričao sam reda radi, nije čak ni vaspi­tan­je, nego neki uslo­van refleks. Rado bi vikao. Zvuk bi se raspros­tranio morem, jer svi zna­ju, pa i ja, da zvuk lakše putu­je morem. A čuo bi-niko. Ni jedan jedi­ni čov­jek ne bi čuo mene dok vičem, a da čuje, ne bi razu­mio. Ne znam što mi je sve ovo tre­ba­lo. Ja ne mogu. Ti si mala. Ne pod­sjećaš me ni na jed­nu. Mis­lim da možeš da se zalju­biš jedi­no ako te neko na neko­ga pod­sjeća. Ti mi ličiš na sve ostale Kine­skin­je. Mala si.

     /Čuje se zakopča­van­je kaputa./

    ANDRIJA:

    Izvi­ni. Neš­to mi je nedefin­isano u grlu. Gađen­je. Srce kuca, kuca brzo, kuca srce. Znam da sam živ. Ne osjećam, znam. A u grlu-neka rupa, neka pauči­na. Pau­ka nema. Ubio sam ga plju­vačkom, pa sam ga progutao. Mis­lio da će mi biti bol­je. Sada on živi u mom stom­aku. Iz stom­a­ka šal­je naređen­ja mozgu i srcu: kopa­jte, kopa­jte; i vas će jednog dana progutati. Ja i dal­je nemam niš­ta pro­tiv. Pljun­uo bih,ali ne mogu zbog vlage. Otišao bih po vodu,ali vode mi je dos­ta. Puca mi gla­va. Sve me pri­tiska. Koči mi se jed­na noga. Ne pitam se sa glavom.

    /

    KINESKINJA:

    Hey, are you okay? We don’t have to do this you know. I’m from Hong Kong by the way. I study here. Twen­ty three, yeah.You were cute and I’ll nev­er see you again for sure, so it seemed like…

    /Čuje se izle­tan­je iz kabine, lupan­je vratima./

    SCENA 27.PALUBA.KINA

    /Čuje se žuboren­je rijeke.Koraci. Pal­jen­je upal­jača. Udis­an­ja dima cigarete.Čuje se gašen­je cig­a­rete o met­al­nu površinu. Čuje se maši­na koja se gasi, pre­ta­pa se sa pjes­mom-Radio­head-In Limbo./