Kobni plodovi

Petru Krdu
Lat­est posts by Petru Krdu (see all)

    .

    .

    .

    Krik ono­ga koji ćuti 

     

    Ova se nada ne može odložiti

    pođi­mo zau­vek pođimo

    uoko­lo je krik

    ono­ga koji ćuti

    pogledaj misao moju

    kako se teško zaokružuje

    na početku događaja

    .

    .

    .

    Radost na Pontu

     .

    Metod rezan­ja jezi­ka počinje

    na četvr­tom kilo­metru (po istočnjacima)

    tad pes­ma postane dobra kao dobar dan

    na tabli­ca­ma okačen­im o grla devojaka

    ovidi­je­vi stihovi

    čak sedam neobjavljenih

    na četrv­tom kilo­metru skače koeficijent

    retorike

    pes­nik na mater­n­jem jeziku piše

    sam sebi anon­im­na pisma

    .

    .

     

    Ide­ja o rečima

     .

    Kaplju

    a potom pljušte

    njeni sug­las­ni­ci na mom jeziku

    slu­tim kob­ne plodove

    .

    .

    .

    .

    Neko gle­da iza mene

     .

    Vrag bi znao

    šta se događa u usnu­lom gradu

    devo­jke uništene lepotom

    nas­rću u ogledalima

    na sop­stveno telo

    muškar­ci u snu odolevaju

    opsa­di bubica

    pot­pisu­ju rasprave o vernosti

    neko gle­da iz mene

    kakav šte­tan nesporazum

    tamo gde izlaz­im iz sebe samog

    bdi­ju mudraci na uglovima

    .

    .

    .

    Pažn­ja

     .

    Dolazi k meni tvoj oblik

    da ga prigrlim

    umoran i zaljubljen u prirodu

    neupi­tan pobe­gao sam od kuće

    i zas­pao

    pod miškom noći

    sa pro­zo­ra žena

    daje mi znak grudima

    držeći u zagrl­ja­ju onoga

    koji će se roditi

    jeste upra­vo je počeo da pada sneg

    počin­jem da tapšem

    pažn­ja triput pažnja

    .

    .

    .

    Vesela ulo­ga 

     

    Veru­jte mi

    gla­va vam nije odrubljena

    samo je davitelj nevinih ruku slobodan

    i samo kad pišete sves­ni ste čina

    u div­ot izdan­je biće objavl­je­na uputstva

    za vešan­je

    vesela je to ulo­ga veru­jte mi

    živim do daljnjeg

    umesto čove­ka koji iz viših razloga

    nika­da ne otkri­va ovaj moj život

    .

    .

    .

    Slo­bo­dan razgovor 

     

    Bav­im se mišlju da počnem veli­ka razmatranja

    na rubovi­ma ničega

    na sed­ni­ci od ponedelj­ka gov­oriću o kasandri

    pod tačkom dva zadržaću se na romantičnim

    pes­nici­ma

    koji su se povuk­li iz škol­skih udžbenika

    i na nji­hovim ljubav­i­ma koje su se pomešale sa

    starošću anđela

    pod tačkom tri oni koji nisu razumeli objašnjenja

    sur­vava­ju se pre­rušeni u zaključke

    pod tačkom razno navešće­mo citat filo­zo­fa konta

    o ti niš­ta koliko si veliko

    sećate li se još

    ime­na ove reči

    .

    .

    .

    Ško­la izgnanstva

     

    Galopi­ra­jući po tomi­ma ovidi­je me

    zrika­vo gleda

    marši­ram morskim urlici­ma 94

    bez nasled­ni­ka

    volim A kao pri­vat­ni posao

    već dve noći trup­kam po školi za poročne

    izg­nanike

    već dve noći snalaz­im se na stranicama

    u koji­ma je ovidi­je duša od čoveka

    povre­meno me ophrva­va iluz­i­ja preuzimanja

    uverlji­vo volim A dan posle prvog dana

    i pono­vo dan posle prvog dana

    koliko se sećam

    imao sam neš­to više od četrde­set godina

    zah­valji­vao sam bogu što ga gledam

    sva­ka čed­na ljubav ima dvostruku subverzivnu

    ulogu

    voleti boga i biti voljen

    .

    .

    .

    .

    .