Kratko

Lat­est posts by Dan­i­ca Vuk­iće­vić (see all)

    .

    .

    Pateti­ka

    Toli­ka gru­bost da pre­ras­ta u patetiku.

    -

    .

    Ko je najveći

    Ona. Ona. Jed­i­na. Najveća. Mari­na. Maj­ka. Svih nas.

    -

    -

    Nametljivost

    Neko je ima. Neko je nema. Nametljivost je dobra.

    .

    .

    Bes

    Šta je ovo, svi me sin­u­ju. Posta­jem nev­idlji­va.

    .

    .

    Bez

    Kako ti ne dosa­di da budeš bez nov­ca. Sve vreme. Kako ti samo ne dosa­di. Promeni se, pomeri se.

    .

    .

    Neš­to

    Neke stvari radim kao da sam slepa. Ali sko­ro nika­da kao da sam gluva.

    .

    .

    Beskraj

    Pos­to­ji li beskraj netalenta.

    .

    .

    Dan­i­ma

    Nosim iste gaće. Ne znam otkud ovaj zakon.

    .

    .

    Uigrani

    Radi­la sam za pri­vat­nu fir­mu dve godine. Sarad­n­ja je bila iznad­pros­eč­na, hon­o­rar mlak. Bila sam opušte­na, mis­lila sam da sam pri­h­vaće­na, čak sam s vlas­nikom pričala o sve­mu i svače­mu kada je bio raspoložen za raz­gov­or. On je bio majušan u velikoj fotelji, sto i kance­lar­i­ja behu takođe veli­ki. Imao je i ver­nu, krup­nu, saradnicu.

    Jednog dana poz­vali su me u pri­jem­nu sobu, posadili na nisku fotelju a njih dvo­je (dir. i sar.) sedoše naspram mene u visoke sto­lice. U šećer­nom oblaku ver­balne paljbe ne čuvši ni reč oseti­la sam da je vreme da smes­ta odem jer sam bila toliko ispod nivoa nji­hovih oči­ju, veo­ma nisko u odno­su na njih baš zbog tih oči­ju iznad mojih. Sig­urno su bili veo­ma zado­voljni. I ja bih bila da sam uigrana.

    .

    .

    Raz­gov­or

    .

    Kao da smo nagluve i kao da se slabo poz­na­je­mo. I moramo da se čuje­mo bar jed­nom nedeljno ili češće jer se ne viđamo ni jed­nom nedeljno. Ista­ma­j­ka istio­tac. Kako je B. Zaš­to niste pono­vo zakaza­li. Radićeš celo leto. Ne želim da je vidim, smuči­la mi se. Ne znam šta je znači­lo to što si mi prošli put rekla, samo razmišl­jam o tome. Pokušavam da razumem. Često si nepri­jat­na, bre­caš se.….….….….…krrrrrrrrr… krrrrrr…

    .

    .

    Kina

    Kada je otputo­vala, mis­lila sam ostaće naj­man­je god­inu dana. Čak sam maš­ta­la da i ja dođem, da zajed­no radi­mo. A onda, počele smo da se dopisu­je­mo: oni jedu koske. Nema mesa. Radim dvanaest sati, kamere su svu­da. Deca me grle. Neću moći ovo da izdržim. Vraćam se. Imam četrde­set četiri kilo­gra­ma, stvari korodi­ra­ju, vla­ga je užas­na, žabe ogromne.

    .

    .

    Zab­o­rav

    Šta je sa Haitijem.

    .

    .

    Kuvar

    Od mene ne očeku­je da sku­vam neš­to lepo. I uvek se iznenadi.

    .

    .

    Ironično ili simbolično 

    Baš na rođen­dan, iako po planu, sav novac s raču­na biće skin­ut, sva zara­da. Preusmer­e­na sred­st­va na par­ti­ju stam­benog kred­i­ta u šva­j­carskim francima.

    .

    .

    Nepov­eren­je

    Sve što sam pokaza­la kao gest pri­jateljst­va i lojal­nos­ti potreb­no je izno­va pokaza­ti kako bi ona bila sig­ur­na da nisam izda­jni­ca jer mene zab­o­ravl­ja a sebe ne.

    .

    .

    Osta­ti bez posla i prihoda

    Tu se niš­ta ne može. Do narednog posla.

    .

    .

    Sve je tako lepo 

    Službenik Min­istarst­va dosade.

    .

    .

    Lagan­je

    Slaže­mo se s njom da se ne bis­mo svađale jer bis­mo se sig­urno pos­vađale ako se ne bis­mo sla­gale s njom. I puš­ta­mo je da o sve­mu iznosi svo­je mišl­jen­je s kojim, ma šta mis­lile, moramo da se složi­mo. Čak i tako, bes u njoj se ne stiša­va, širi se na sve strane kroz sve puko­tine. Naporno je ćutati i biti loš naživo.

    .

    .

    Pitan­je

    Da li može­mo da volimo osobu koja ima loše mišl­jen­je o nama.

    .

    .

    Redovno

    Molimo izmirite dug u roku od šest dana i izbegnite…

    .

    .

    Dok sam živa i kasnije

    Zla­ta i ja smo bile savrše­na kom­bi­naci­ja. To što je umr­la nije nas razd­vo­ji­lo. Sarađu­je­mo. Trajno.

    .

    .

    Čud­na žena 

    Ona me vodi na piće. Vodi na lake ručkove. Nalazi mi poslove. Kaže, i ovako i onako, sve će se dobro završiti.

    .

    .

    Jer znam, nama ne tre­ba istina

    Kako da opišem naš odnos. Preko emo­ci­ja. One su zam­rznute i ne razvi­ja­ju se sem pre­ma ozlo­jeđenos­ti. To je sud­bi­na mnogih dugo­tra­jnih veza… Ostane neš­to ner­aščišćeno, neki nepri­jat­ni ukus, kamenčić pao s pla­fona u čaj koji sam popi­la. Nemogućnost da se kaže: Lažeš. Ili: Ne želim da slušam o tome… Jer znam, ne tre­ba nam istina…

    .

    .

    Ruke Žikice Simića

    Samo se sećam kako je Miloš rekao da kada je išao u CZ gde su radili Zla­ta i Žiki­ca da preuzme ulje onih tešk­ih god­i­na kada nije niče­ga bilo da je poš­to se ruko­vao sa Žiki­com prime­tio kako on ima male šake, ručice.

    .

    .

    Neo­pros­ti­vo

    Neko­liko dana pred smrt, Miloš, uvek živog duha, dozi­vao je Mar­tu da dođe do nje­ga, Miculi­na Miculi­na, a ja je nisam odvela do nje­gove sobe u kojoj je ležao i dozi­vao četvoro­godišn­je dete, samo da je vidi i kaže joj neš­to smešno i lepo.

    .

    .

    Meko

    Poš­to je proči­ta­la moju proznu knjigu, rekla mi je Niš­ta poseb­no. Od onda gov­o­rimo niš­ta poseb­no, bez povo­da ili ironično, i to je jed­na od omil­jenih kućnih šala već godinama.

    Taj­na

    Pojavio se i zauzeo busi­ju. Služio se svim sred­stvi­ma kako bi održao svoj sta­tus. Nije morao da radi već je samo pisao. Niko se nije čudio tome jer je on umeo tako da se pred­stavi kao da je bogom­dan i kao da je veli­ki. Ne zna se da li on stvarno veru­je u to, da je veli­ki, ili se samo služi time kako bi prib­avio što veću mater­i­jal­nu korist.

    .

    .

    Fil­ter

    Tri­ma osoba­ma istog domaćin­st­va otkriv­en je pesak u bubrez­i­ma. Kako ne bi propali od bubrežne insu­fi­ci­jen­ci­je nabav­ili su bokal za vodu s fil­terom, ruske proizvod­nje. Retko su men­jali fil­ter a bubrezi su ih s istom učestalošću boleli čim pesak krene.

    .

    .

    .

    .

    .