Dejan Simonović

KRT

.

.

.

.Književno regulatorno telo

.

.

.

…..Ta važna vest traži izvestan uvod. Zahteva da bacimo makar ovlašan pogled na jednu književnu nagradu. Onu Ninovu.

…..Ninova nagrada je nadživela nedelјnik po kome je dobila ime. NIN se gasio na rate. Najpre se sveo na dvonedelјnik, pa spao na mesečnik. Zatim je ukinuto štampano izdanje, elektronsko je pošteđeno. Proređivali su se i smanjivali honorari, osipali se saradnici, kresano je uredništvo. Kada se stiglo dotle da je glavni urednik, sopstvenim tekstovima, punio više od polovine broja, eutanazija je bila neminovna. NIN je podelio sudbinu ostalih listova istog vlasnika. Ulagač se izvlačio iz medijskog biznisa. Prodavao ga je parče po parče. Zapravo, prodavao je parče po parče poslovnog prostora, sa upotreblјivom opremom, a očišćenog od nikom potrebnih novinara i spolјnih saradnika, bili su izlišan trošak. U poslovnom žargonu, zvalo se to dezinfekcija. Po prodaji, NIN je postao National Investment Network. Ovaj Netvork se bavio lobiranjem za potrebe domaćeg i stranog poslovnog sveta. Ili, u svima razumlјivom prevodu, potkuplјivao je one koji dele poslove i novac, ili na podelu mogu da utiču. Vodio ga je, veoma uspešno, naše gore list – Mihajlo Majkl Purić, jak igrač sa, govorkalo se, veoma razgranatim političkim vezama na svim stranama političkog spektra. Bio je dobar i sa onima koji drmaju danas i sa onima koji će, možda, gospodariti sutra. Održavao je poznanstva, i razmenjivao usluge, s privrednicima svake fele i svakakvog porekla. Družio se i, po potrebi, radio sa kriminalcima od kalibra. Granica između sveta sa ove i one strane zakona nije bila ni tako nedvosmislena, ni tako nepropusna, kao što je onaj naivniji deo građanstva verovao. Na toj granici Mihajlo Majkl Purić je bio vešt vodič i koristan posrednik. Bio je rado viđen i među crkvenim licima najvišeg ranga i među ambasadorima najmoćnijih zemalјa. Umeo je da bude šarmantan, prijazan, nenametlјiv. Za javnost je bio nevidlјiv. Nije bio od onih koji pune novinske stranice i gutaju televizijsko vreme. Držao se načela – što te manje ima, to više značiš. Umeo je, majstorski, da ispreplete sopstvene i tuđe interese. Znao je svačiju cenu, poznavao svačije slabosti, bio upućen u svačiji uticaj. Bio je dobro ukotvlјen u bezbednosnim strukturama, bez čega prohodnosti i uspeha nema. Ukratko, bio je vidra čovek, svakom neophodan.

…..Purić je, velikodušno, kao svoj doprinos nacionalnoj kulturi, prihvatio da održi Ninovu nagradu i, bez nadoknade, ustupi jednu prostoriju svog Netvorka za rad žirija. Štedlјiv po prirodi, izbegao je finansijske obaveze – iznos nagrade i honorare žirija će morati da pokrije neko drugi, on para za bacanje nema, poručio je onima kojima treba poručiti. Ne javno, naravno, javnost je smatrao igračkom za gubitnike i budale, već za poruke te vrste primerenijim, poverlјivim kanalima. I, svakako, na uvijeniji način.

…..Sam državni vrh je odlučio da sačuva naš najpoznatiji književni brend. Našao se i novac – za Ninovu nagradu će se izdvajiti deo sredstava prikuplјenih zaplenom imovine kriminalnog porekla.

…..„Tako zlo stavlјamo u službu dobra“, istaknuto je, „što je suština naše politike.“

…..Tako je Ninov nagrada i dalјe dodelјivana, uz živo učešće celopkupne javnosti.

…..Uopšte, valјa istaći, književni život je u ovoj našoj, stvaralački nastrojenoj zemlјi, bio bogat i raznovrstan. Da ne kažemo – silovit. I veoma dobro uređen. Pisalo se na sve strane. Proizvodilo se knjiga i knjiga. Država je podsticala ovaj bezazlen hobi. Bolјe da piskaraju nego da arlauču po ulicama, smatralo se. Ili pribegnu još grđim nepodopštinama. Štrajkovima, pobunama i sličnim gnusobama.

…..Osnovan je KRT – Književno regulatorno telo. KRT je ustanovio Književnu listu, složen sistem bodovanja koji je određivao petogodišnji rang autora. Nagrada je bilo mnoštvo i svaka je nosila određeni broj bodova, Ninova najviše. Za bodove se tuklo i rukama i nogama.

…..Prvih dvadeset sa Književne liste je uživalo brojne povlastice. Bili su neka vrsta književne aristokratije koja se izdvajala iz književnog plebsa.  Zvali su ih dvadesetorka. Ako si na vrhu, ili pri vrhu, sav književni svet je tvoj. Sklizneš li, kao da i ne postojiš. Ne čudi, otuda, što se za bodove i mesto na Književnoj listi tuklo rukama i nogama, grabilo noktima i zubima. Razrađivene su svakakve strategije, primenjivane svakojake taktike. Razvijen je složen sistem lobiranja, vazalstava, usluga i protivusluga.

…..Kao i svaki drugi hobi, i ovaj se mahom zasnivao na samofinansiranju. Sa izuzetkom prvih dvadeset na Književnoj listi, autori su sami ulagali u svoja izdanja. Banke su, dobronamerno, priskakale u pomoć, odobravale su namenske književne kredite.

…..Istina, usled silnog spisatelјskog zanosa, malo je ko stizao da bilo šta čita, manjkalo je i vremena i volјe – što bi se iko baktao tuđim knjigama umesto da se posveti sopstvenoj?

…..To, međutim, nikog nije zbunjivalo. Ponosni autori su svoje knjige utraplјivali poznanicima i rodbini. Bar onima koje bi, uprkos skrivanjima i izbegavanjima, uspeli da navataju.

…..Platežniji su unajmlјivali i profesionalne čitaoce, koji bi knjigu ne samo pročitali, već i autoru izneli svoje utiske. Povolјne, naravno.

…..Bili su to lјudi koji su čitalaštvo upražnjavali u vidu zanata. Prolazili su odgovarajuću obuku. Imali su udruženje koje je zastupalo njihove interese. Jedan od vidova zarade smo već pomenuli. Značajan izvor prihoda je bio Čitalački fond. Kao i Ninova nagrada, punio se prihodima ostvarenim prodajom imovine kriminalnog porekla. Za Fond se čitalo ne po ličnom izboru ili pogodbi, već po službenoj dužnosti. Ta dužnost je pokrivala knjige dvadesetorke.

…..Ko je želeo da mu se knjiga da nađe u nekoj od malobrojnih knjižara, plaćao je knjižarinu. Dvadesetorka je bila pošteđeno ove obaveze. Knjižare su svoje prihode dopunjavale prodajom sladoleda, majica, poklona, slatkiša, donjeg rublјa i erotskih pomagala.

…..Kritika nije zaostajala za književnom proizvodnjom. Postojao je i Prikazivački fond u koji je uplaćivao svako ko je želeo da mu se knjiga predstavi u nekom od specijalizovanih časopisa. Postojao je i Promotivni fond iz koga se finansiralo prisustvo u medijima opšteg tipa. Učestalost prikaza i medijskog pojavlјivanja je zavisila od visine uplata i, za prvih dvadeset, ranga na Književnoj listi.

…..Da bi se izbegao zastareli – ruka ruku mije – sistem, te prevazišle lične pristrasnosti, knjige i prkazivači su uparivani lutrijski. Računar je bio nepotkplјivi izvršilac.

…..Finansiranje književnih nagrada je bilo šaroliko. Kod nekih je postojao sistem kotizacija, plaćalo se da bi se ušlo u takmičenje.

…..Autorima je bio razrezivan književnički porez. Delom je određivan paušalno, delom po objavlјenoj knjizi i broju strana ili stihova.

…..Po medijima, ukinute su rubrike namenjene kulturi.

…..Književni život je ipak bio medijski pokrivan rubrikama kao što su Život, Zabava, Slobodno vreme, Sport. Sportske rubrike su, kao vid takmičenja, pratile važnije književne nagrade. Ponekad se javnost ložila onako kako se loži kod važnijih utakmica. Za Ninovu se, kao derbi sezone, dovodila do usijanja.

…..Prilozi iz književnosti su se, tako, mogli naći između utakmica, rekorda, modnih revija, prijema, tračeva, ukrštenica, horoskopa, dijeta, recepata, zdravstvenih saveta, preporuka za uspešniji lјubavni i uzbudlјiviji seksualni život. I tako to.

.

.

.

 

……………………………………………………………………………..Odlomak iz romana u nastajanju

.

.

.

.

.


Dejan Simonović

Rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu. Objavljene knjige: "Krojač iz Ulma (roman)", Pegaz, 1987; "Neodoljiva draž poziva (sotija)", "Filip Višnjić", 1992; "Zaklon (roman)", elektronsko izdanje autora, 2010; "Prikaza" (roman), "Albatros plus", 2011; "Besposličari (roman)", "Književno društvo Hiperboreja", 2015; "Rastrojstva (zbirka priča)", "Književna radionica Rašić", 2017. U književnoj periodici objavljuje priče i eseje. Autor više izvedenih radio drama. Za radio dramu „Matrozi“ dobitnik je prve nagrade na konkursu Radio Beograda za originalnu radio dramu 2016. godine. Bio je urednik u Književnoj reči (1988-1991) i Književnom magazinu (2011 – jun 2016). Urednik je tribinskog programa Srpskog književnog društva.

Sva prava zadržana © 2006-2019 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja