Šimon Cubota

Magnolija

.

.

Magnolija

.

spuštamo se obodima sobe

u prostor ispod ogledala

sveća pada na pod

i taj trenutak ljudi će nazvati

suton

pukotine na tvojim usnama

samo su presušene reke,

kopna za one

koji se nikada neće vratiti

naša prolaznost postaće

neostvareno vreme

i niko neće videti svetlost

koja ulazi kroz prozor

nakon četrdeset devet godina

kiše

otvaramo vrata

nestaju ruke

.

.

Sublimacija

.

zemlja miriše na kolena

i na neostvarena naručja

koja ostavljaju senku

po uglovima

odaje izgubljenost

putnicima koji su naslutili

šumu

pred našim nesigurnostima

kambrijum izgara

kroz t(r)ajnost kamena

u tišini nastaje reka

nedaleko od nje

jedan čovek prolazi

sa isključenom baterijskom lampom

podiže jabuku sa zemlje

ne znajući

da na prozorskom staklu

njeno disanje

ostavlja trag

nepoznatih prstiju

.

.

Dvorišta

.

u polumraku

završavaju se naručja

osvetljavamo

tople pejzaže pluća

i zatičemo šumu

davno odnesenu iz mesta

gde nestaje istok

otkrivamo neograđeno dvorište

između nas

pretvoreno u pamćenje

i nikada nećemo znati

da su svi prozori

oduvek bili otvoreni

jedna ruka

ispružena

kroz ivice fotografije

dotiče mesto

iskupljenja

.

.

Čistina

.

podigli smo težak kamen

ispod njega ležala je bela ptica

i moj okamenjen pokret ka tebi

u prostoru

koji nikada nije ni postojao

osvrćemo se ka mestu

što više nije dokaz našeg oblika

između

zaustavljanja i kretanja

tvoje ruke su čin zaboravljanja

one povlače crtu

na mestu

gde ne možemo da dohvatimo krošnje

to nije Mesopotamija

to nije strah od visina

ispod kože

nastaje zemlja

.

.

Isak

.

ne preostaje ništa

osim tragova potopa

i još uvek neotkrivene

topline

u kojoj te

gubim

sa druge strane odraza

pretvaraš se

u značenje okeana

zbog nežnosti

crvene oseke

otkrivaju

Isakove ruke

nepovratno izgubljene u mesečini

želim da te sačuvam od trajanja

želim da se vratim

u sve što je ostalo izvan okvira

u trenutak pre slabosti

odakle si došao

.

.

………………..Iz rukopisa Kambrijum

.

.

.

.

.

.

.

.

.


Šimon Cubota

(Shimon Tsubota) rođen je 1998. godine u Beču. Najranije godine detinjstva provodi u Tokiju. Objavio je zbirku poezije Poslednji trag Hiperboreje (2018) koja ulazi u najuži izbor za Brankovu nagradu (2018). Druga knjiga poezije Kambrijum trenutno je u štampi. Višestruki je finalista Festivala poezije mladih u Vrbasu gde je osvojio priznanje Stanko Simićević (2017) i treće mesto (2018). Dva puta je bio u užem izboru na konkursu Trećeg trga za drugu knjigu poezije, 2019, 2020. Osvojio je drugo mesto na Šumadijskim metaforama, 2020, i treće mesto na Dositejevom Zlatnom peru, 2020. Dobitnik je nagrade Timočka lira (2017), Andra Gavrilović (2020) i Đurin plamen (2020). Živi u Beogradu.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja