Miris snega zaspalog na vodi

Lat­est posts by Marko Kragov­ić (see all)

    .

    .

    Jed­na od kišnih monada

    .

    Iznosim duboku nameru

    Pros­toru koji istu ne prepoznaje:

    ..

    Da nađem mesto između dve

    Lokalno uznapre­dovale kiše

    Gde bi mojoj nedo­rasloj hrabrosti

    Izrasla ljus­ka, gromobran

    ..

    Da se sklonim

    Zadržan u istom

    Kao tiho pri­h­vatan­je pokrivenih dvoriš­ta iza kuća

    Što ukućane od viško­va rasterećuju

    .

    .

    Gar

    .

    Otežali smo

    I višak naših tela odlazi daleko

    U recik­laži sasvim sitne besmrtnosti

    Žice koji­ma putuju

    Velike reči i prijateljstva

    Upliću se u visoko, davno posađeno drveće

    Koje ih obav­i­ja kao bliskog i dra­gog gosta

    Neš­to u stablima

    Umreće u tom žičanom zagrljaju

    .…..

    Mirisa pal­jevine

    Neće biti nigde

    .

    .

    Divl­ja gradnja

    .

    Mogli smo sve to izvući

    Zakriv­i­ti dugačke sajle i armature

    Spuš­tati spuš­tati dok se ne nasluti

    Neš­to meko

    Što bi se u jed­noj blagoj neopreznosti

    Mog­lo probiti

    A što je odveć pre­dugo živo i suvišno

    .….

    Iako bi se to učinilo

    Kao savršen razlog za ono ubistvo

    Koje služi porav­nan­ju sveta

    Ipak se tre­ba odmaknuti

    .….

    Pro­gl­a­siti sve za neuspešan pokušaj

    Gle­dati tu tužnu skalameriju

    Popi­ti najzad, u pri­obal­nom osmehu

    Zovu ili čaj

    .

    .

    Na dočeku 21. veka

    .

    Na našu kosu padao je razelek­trisani mrak

    Kao odbačeno tanko per­je sa grana

    U sneg

    .….

    Mlin za kafu

    Pod voskom koji dogoreva

    Sve­denost na prekrštene ruke

    I sasvim ljud­sko : „biće svetla’’

    .….

    Ispratili bi ćutljive prijatelje

    Sa mršav­im pla­menom do kapije

    Vratili se tamo gde moramo

    I pokrili se, opet, nečim kao što je:

    Samo nek je toplo

    Samo nek je toplo…

    .

    .

    .

    *iz rukopisa „Miris sne­ga zas­pa­log na vodi’’

    .

    .

    .

    .

    .