Jelena Grebović

Mislim na Prag

(Sonja Ćirić, Neću da mislim na Prag, Laguna, Beograd, 2019)

.

.

.

……Roman Neću da mislim na Prag, autorke Sonje Ćirić, koja je čitalačkoj publici poznata po romanima Prilagođavanje je bele boje, Jedva čekam sutra, Naša sjajna igra i Roman u mojoj glavi, izlazi 24. maja 2019. godine. Iste godine, ovaj roman osvaja dve nagrade – nagradu Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima u 2019. godini, kao i Nagradu za dečju knjigu 2019. godine 64. Međunarodnog beogradskog sajma.

……Linearno pripovedanje prekinuto u prvom delu romana dnevničkim zapisima koje glavna junakinja stvara, a zatim pričama u priči u drugom delu romana, kao i iskreno detinje radovanje i tinejdžerski život čine ovaj roman specifičnim i preporučuju ga pažnji čak i starije čitalačke publike. U fokusu pripovedača – devojčice Darje, koja ide u sedmi razred, nalaze se dve priče – njen lični život i Dobar dan, kafić koji postaje svojevrsni topos romana, a koji će kasnije iznedriti još mnogo priča. Roman prati život jedne beogradske porodice, naizgled slične mnogim drugim porodicama, a opet posebne i različite na svoj način (kao što bi jedan veliki pisac to primetio), ispripovedan je u prvom licu, te posmatramo svet Darjinim očima. Pripovedač nas uvodi u priču in medias res, dijalogom koji svakodnevno možemo čuti.  Pred sobom vidimo svađu roditelja usled novčanih neprilika u koje porodica dolazi nakon što Boris, univerzitetski profesor, ostaje bez posla, zbog čega Jelena postaje jedina koja doprinosi kućnom budžetu, dok za to vreme Darja neće da misli na Prag.

……Neću da mislim na Prag, naslov, a ujedno i tema, provlače se kroz čitav roman kao svojevrstan refren koji treba da naglasi da Darja odbija da misli na Prag, ali paradoksalno, ona to sve vreme čini. Pripovedač – Darja uporno beži od onoga što je nesvesno sustiže, da bi na kraju romana ipak uspela da Prag ostavi po strani, a prijateljstvo vrati na prvo mesto.

……Darja ima dara za pisanje, što se iz njenog imena i može nazreti, a to uvodi i  centralni motiv ovog dečjeg romana – motiv pisanja priče, kojim nas autorka ujedno smešta u metapoetsku ravan, često prisutnu u književnosti „za odrasle”, ali manje zastupljenu u dečjoj književnosti, što čini ovaj roman izuzetno privlačnim za čitaoce. Literarno takmičenje Mladi piscikreativna Evropa, na koje Darja namerava da pošalje svoju priču, postaje okosnica unutrašnjeg i spoljašnjeg sukoba za Draju, budući da iz njenog pripovedanja otkrivamo da nije reč samo o njenoj priči koju šalje u Prag na međunarodno takmičenje, već da se pažnja usmerava i na priču njene drugarice Tamare. Devojčice, nekada najbolje drugarice, odjednom postaju prikrivene rivalke: i jedna i druga žele da osvoje nagradu i odu na putovanje u magični Prag; međutim, kako Darjin otac više nema posao, to jednoj od njih predstavlja glavnu prepreku.

……Pripovedanjem u prvom licu, a i čitajući dnevničke zapise koje ostavlja, stičemo utisak da glavna junakinja neposredno pred nama izgovara svoje misli, osećaje, svoje namere, pa tako saznajemo da se Darja novonastaloj situaciji prilagođava na izuzetan  i domišljat način – tako što sama pokušava da zaradi novac za odlazak u Prag. Pored školskih obaveza koje su svakodnevno nametnute, u dogovoru sa Ducom i Dacomlazi do rešenja svog problema – pisaće priče za novac. Ovakvim postupkom, Sonja Ćirić, osim što u roman uvodi kompoziciju priče u priči, pa Darja poput nekakvog mladog Bokača, odnosno mlade Šeherezade, nastoji da priča i zapisuje priče kako bi ostavila pisani trag o Dobrom danu, dosta promišljeno i naizgled neprimetno ostavlja metapoetički, odnosno autopoetički komentar, koji svedoči o položaju umetnika, a posebno mladog umetnika, u današnjem društvu.

……Pohađajući školu, Darja se susreće sa nizom problema koji je ometaju u nemišljenju o Pragu, a susrećući se sa problemima, ona uči važne životne lekcije. Evocirajući uspomene na baku Maju, Darja primenjuje sva ona afirmativna načela kojima ju je Maja učila. Ona se, pre svega, seća Majinih postupaka i nastoji da ih primeni u situacijama u kojima se našla. Maja u Darji budi ljubav, a uz pomoć promišljanja o svojoj baki i o ljubavi, Darja, iako tinejdžerka, izgovara velike i potvrđene istine, omogućava sebi da sagleda i okarakteriše ljude i stanja iz drugačije perspektive, i to nepogrešivo tačno. Baka Maja je spona sa prošlošću, ali istovremeno, razmišljajući o Maji, Darji seini da je sve jednostavno i jasno.

……Niz dijaloga ubrzava radnju, dok Darjinim monolozima, u kojima se preispituje, promatra problem sa različitih stanovišta, najčešće imajući na umu svoju baku Maju kao neku vrstu mudrog savetodavca, radnja silazi do dubine duše. Kroz Darjino preispitivanje vidimo veličinu njenog detinjeg lika: ona je empata i altruista, izuzetno nesebična i predana onome što voli. Veliki broj likova prikazuje različite tipove ljudi, da bi se opet, vratio na one najbitnije – Jelenu, Borisa, Ducu i Dacu. Likovi žive u sadašnjosti, s tim što se prošlost uvek pominje pozitivno konotirana. Darja evocira prošlost kada misli na Maju, a Duca i Daca sa svojim Dobrim danom neguju vrednosti prošlih vremena. Prošla vremena su, po pravilu, bezbrižna i nude likovima utehu i pomoć pri prevazilaženju nezgoda u sadašnjosti.

……Roman Neću da mislim na Prag nudi prikaz svakodnevice sa kojom se susreću deca i odrasli, govori o aktuelnim temama koje okupiraju sve generacije, i to sve čini jezikom koji je mladima blizak, kojim oni govore: bez mnogo vulgarizama, ali sa obiljem frazeologizama svojstvenim mlađim generacijama. Autorka nam u zamenu za svakodnevno nudi originalne opise, viđene očima jedne trinaestogodišnjakinje.

……Sonja Ćirić stvara roman za decu u kojem oslikava kako deca postaju ljudi. Verno podražavajući govor junaka, ona uspeva da dočara karakteristike likova i sredinu u kojoj žive. Teme kojima se autorka bavi su kompleksne, a date kroz dečju vizuru mogu se učiniti naivnim, dok je, sa druge strane, način na koji se tim temama pristupa prilagođen uzrastu kome je roman namenjen. Poruke koje ovaj roman šalje svojoj ne sasvim odrasloj, ali svakako dorasloj publici opravdavaju nagrade kojim je delo ovenčano: prijateljstvo je ponekad vrednije od same priče, jer priče ne bi ni bilo da nema ljubavi iz koje nastaje.

.

.

.

.


Jelena Grebović

Rođena je 1993. godine u Beogradu. Diplomirala na katedri za Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je završila i master studije Srpske književnosti. Na istom fakultetu trenutno pohađa doktorske studije Srpske književnosti. Interesuje se za metodiku nastave srpskog jezika i književnosti. Od 2017. godine radi, i uživa radeći, kao profesor srpskog jezika i književnosti.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja