Neisplakane suze

Radmila Petrović
Lat­est posts by Rad­mi­la Petro­vić (see all)

    .

    .

    Šta je reč?

    .

    Reč je pes­nič­ki plug. Seče i pre­vrće po sećan­ji­ma, emo­ci­ja­ma i ostal­im neu­trživim kategorijama.

    .

    .

                                 Šta je njiva?

    .

    Za mene nji­va znači umor. Posle njive nema čitan­ja ni pisan­ja, sve što možeš je da spustiš kap­ke. To je razlog zaš­to ne živim na selu. Ili jedan od njih.

    .

    .

    Šta je plug?

    .

    Plug je san zeml­je. Posle nje­ga ona se budi sveža i kreće sve ispočetka.

    .

    .

    O čemu umoran orač peva?

    .

    Nikad nisam bila orač pa bi bilo lice­mer­no da odgov­orim na to pitan­je. Moj tata prvo kaže da umoran orač spa­va, a onda me zove i kaže da ipak peva kada krene kući. Tata je bio pravi orač. Imao je Gol­u­ba i Cvet­ka i još mno­go volo­va i kon­ja. A sad ima trak­tor. Poko­jni komši­ja Jole, stari rabadži­ja, na veselji­ma je uvek naruči­vao „Tera kola Mitar rabadži­ja“. A onda, ima taj hit „Mile ima volove šarene, a ja mla­da obraze rumene“.

    .

    .

    Kra­va liže tele na kli­mav­im noga­ma. Da li je to prvo kupan­je i prvo značen­je u novom životu?

     

    Pos­ma­trala sam taj pri­zor mno­go puta. Kad to rade, krave mi ne delu­ju pre­više zain­tereso­vano, kao da je to neki uslovni refleks.  A nisu ni preter­a­no nežne u tome. Kad sve to kažem mami, ona kaže kako to mis­liš nezain­tereso­vana je, pokušaj ti da joj ga uzmeš. Sličan odgov­or je moja mama davala i na pitan­ja koja se ne tiču kra­va. I sve ću ja to razumeti kad, ako Bog da, postanem majka.

    .

    .

     

    Ptice nikad ne prave zal­i­he hrane u gnez­du. Kako gledaš na nji­ho­vo uveren­je da nikad neće osta­ti gladne?

     

    Da imam kri­la i ja bih živela u istom uverenju.

    .

    .

    Ako bi te zadužili da izvršiš agrar­nu refor­mu, da li bi poljoprivred­nici­ma pok­loni­la neo­brađene njive ili bi ih dala na određeni vre­men­s­ki rok?

    .

    Dala bih njive na određeni vre­men­s­ki rok. Čini mi se više brinemo o stvari­ma za koje znamo da ćemo ih imati u određenom ograničenom peri­o­du i gledamo da ih što bol­je iskoristimo.

    .

    .

    Koji je trak­tor bolji, belorus­ki ili holandski?

     

    Ne znam, zaista. Vozi­la sam naš IMT 539 i  kine­s­ki Jin­ma 454. Nisu pre­više nežni ni jedan ni dru­gi. Morala sam da stanem celokup­nom teži­nom na kočnicu i kvači­lo da bih zakoči­la. A mož­da je samo do moje kilaže. Uglavnom, nikad nisam sim­pati­sala ljude koji se frl­ja­ju sa karak­ter­is­tika­ma vozi­la kao da su ih oni lično kon­stru­isali. Nikad vajde od sil­nih znala­ca. U mom selu su pop­u­larni mali ital­i­jan­s­ki trak­tori. Uzmeš ga na kred­it jer mis­liš da će mali­na dove­ka koš­tati koliko početne godine i posle se hvataš za glavu.

    .

    .

                                 Sade li u Stupče­vići­ma jago­du mesečarku?

     

    Bila je pre par god­i­na poma­ma za kupovi­nom foli­ja, sis­tema za navod­n­ja­van­je i sad­ni­ca jagode. Cena , posledično, zara­da man­ja od očeki­vane učinili su da jago­da više ne gospo­dari našim polji­ma. Pri tom je teš­ka za održa­van­je, bole leđa. Mesečarku sadi­mo za sop­stvene potrebe negde što bliže kući jer je apso­lut­na kralji­ca-rađa od pro­leća do jeseni.

    .

    .


    Plin­i­je Star­i­ji navo­di da mali­na raste nedaleko od Tro­je, na plani­ni Idi…

     

    Mali­na koja raste u Arilju je sig­urno ukus­ni­ja. Šal­im se, ali odak­le god da je došla ona drži zapadne kra­jeve ove zemlje,odhranila je i školo­vala mno­go dece. Priče o protes­ti­ma, bloki­ran­ju pute­va i pru­ga, pre­vr­tan­ju marice, oti­man­ju pen­dreka i seoskoj ekskurz­i­ji pred Vladom Srbi­je mno­go više volim da slušam nego one o padu Troje.

    .

    .

     


    Najpoz­nati­ji pred­stavni­ci nemačke home­opatske med­i­cine tvrde da su plućne bolesti uglavnom povezane sa ljubavlju. Da li su u pravu?

     

    Mis­lim da jesu. Neki kažu da je npr. ast­ma bolest neis­plakanih suza. Dok­tor­ka koju znam je rekla jed­nom „Čim mi dođe dete sa ast­mom ja znam da s majkom neš­to nije kako tre­ba“. Ostavl­jam svi­ma da nađu svoj odgov­or na pitan­je zaš­to je ponekad potreb­no uloži­ti toliko tru­da u dis­an­je. Jer kad se taj odgov­or nađe, možete da bacite pumpicu.

    .

    .

                                 Kakav je odnos ponude i potražn­je u savre­menoj poeziji?

     

    Ponu­da je veća od potražn­je. Mno­gi pišu, malo ko čita, a još man­je njih će da kupi.

    Ako hoćete da vidite stan­je poez­i­je, sa ekonomske strane, uđite u pro­davnicu knji­ga. Knjige tamo pozi­cioni­ra­ju pre­ma pro­da­ji. Romani će vam upa­dati u oči, a poez­i­ja, uglavnom morate da pitate: A gde držite poez­i­ju? Više volim da razmišl­jam o poez­i­ji kao vantržišnoj kat­e­gori­ji, jer ona to zaista jeste.

    .

    .

    Ispod tvog inter­vjua u Dana­su jed­na čitatelj­ka je ostavi­la komen­tar: Rad­mi­la kida! Ako Rad­mi­la kida, sa čim raskida?

     

    Rad­mi­la rask­i­da sa svim obrasci­ma, tradi­ci­ja­ma i  ljudi­ma koji sto­je na putu njenoj sreći. I to uvek podrazume­va kidan­je. Prven­stveno delo­va sebe.

    .

    .

    Čemu poez­i­ja?

     

    Uvek je pitan­je kome. I prvi odgov­or je: sebi. Dru­gi odgov­or je: sebi i svim ostal­im zain­tereso­van­im stranama.

     

    .

    .

                                                   Raz­go­varao: Enes Halilović

                                                   Fotografi­ja: Ema Bednarž

    .

    .

    .

    .