Nina

Lat­est posts by Pavel Domon­ji (see all)

    .

    .

    Nina

    .

    Zove se Nina
    radi u ombudsmanu
    u njenoj kancelariji
    rastu
    paragrafi
    beli okovratnici
    i muškatle
    poma­lo je čudna
    voli šet­nje lavirintom
    dopi­si­van­je sa birokratijom
    i nekog tipa
    koji je uči
    kako se na mađarskom
    kaže DA
    da je rođe­na ranije
    služi­la bi u Likur­gov­om hramu
    i lovi­la nomomahe

    .
    .
                                       Mač­ka gospođe Lemm

    .

    Gospođa Lemm
    ima narandžas­tu mačku
    čija elek­trič­na dlaka
    više ne svetli u mraku
    pre­sta­la je da lovi
    frkće i mjauče
    dane provo­di na oblacima
    pos­ma­tra gol­ubove prevrtače
    svake godine
    početkom februara
    putu­je u Egipat
    odak­le šal­je duga
    iscr­plju­juća pisma
    ponekad napravi selfi
    i šib­ne ga gospođi Lemm
    koja onda dugo ne može da zaspi
    miše­vi grizu njenu savest

    .

    .
    .….….….….….….….….…****

    .
    Jednog jutra
    u glavi Fran­ca Kafke
    rodi­la se ideja
    da pokra­jin­skom ombudsmanu
    pošal­je dopis i upoz­na ga
    sa problemima
    svog dvojnika
    tihog bankarskog službenika
    Joze­fa K.
    u podne
    za vreme ručka
    Kaf­ka je ideju
    izložio Mileni
    tada je još uvek delovala
    sveže i privlačno
    uveče
    međutim
    Kaf­ka je počeo da se koleba
    i tone u procep
    koji nas­ta­je u sukobu
    pes­ničke ambi­ci­je i građanske dužnosti
    pred ponoć
    pes­nik je nad­vladao intelektualca
    za Joze­fa K. više nije bilo šanse
    na dnu kamenoloma
    nje­gov je slučaj rešen
    ogrom­n­im mesarskim nožem
    .

    .

    Pokušaj pesme

    .
    .
    Tre­ba da napišem nešto
    pesmi
    recimo
    nalik
    nisam sig­u­ran Ahile
    da će joj se dopasti
    moj pokušaj
    Poli­him­i­ja je savetovala
    da pri­likom pisanja
    koris­tim rimu
    pes­ma bez rime
    kaže
    liči na oka­men­jenog slavuja
    gospode
    jednog takvog sam
    baš prošlog leta
    razbio čekićem
    imao je finu dršku
    taj čekić
    — kao da je bio Fidijin -
    i mekano čelo
    tre­ba­lo je dos­ta vremena
    da se kamen pretvori u prah
    šmrkali smo
    sećaš se Ahile
    tog slavu­ja celo veče
    naruči­vali rime
    i sa cen­tu­ri­on­i­ma cirkali do zore
    bliže od toga
    poez­i­ji nis­mo mogli biti
    sad
    posle svega
    tre­ba da napišem nešto
    jed­nos­tavno i čisto
    kao trava
    kao oko neba
    neš­to što bi joj se
    zbilja
    mog­lo dopasti

    .

    .

    .

    .

    .