Pčedo

Lat­est posts by Niko­la Tomić (see all)

     

     

    Lica

    Čedo – Dječak od dvanaest god­i­na. Voli stripove, ne voli domaće zadatke. Voli kremić, ne voli med. Malo plašljiv.

    Maj­ka – Zaštit­nič­ki nas­tro­je­na, voli svog sina, sve bi učini­la da ga zaštiti.

    Otac – Voli da opom­in­je svog sina da uči.

     

     

    PčeL­i­ca

    Bil­jana – Pčel­i­ca koja želi da bude mačavalac u društvu u kojem je to posao za trutove.

    Pčel­patin – Kance­lar, Kraljičin Miljenik

    Pček­spir – Bil­janin stric, ludi pjes­nik, koji i nije baš tako lud.

    Bin – Pčel­pati­nov pomoćnik, voli kapljicu medovine.

    Kralji­ca – Voli pčele, med, meden­jake, mede­na srca…

    Zuz i Zuzo – Tru­tovi iz gomile

    Gurači – Pomažu Kraljiči­nom kreve­tu da se kreće, sa sve Kralji­com na njemu

    Gost izne­nađen­ja – Iznenađenjeee

    Ostale pčele i trutovi

    Važno je napomenu­ti jed­nu zan­imljivu infor­ma­ci­ju za PčeL­i­ca. Nji­hove žaoke su zapra­vo braon mače­vi koje drže opasane oko struka.

     

    PČEDO

    SLIKA 1

    Dvorište kuće. Veran­da na kojoj Maj­ka spre­ma palačinke. Sve mir­iše. Za stolom sje­di Čedo, čita strip. Pored nje­ga Otac, čita novine. Desno od njih Drvo, sa velikom krošn­jom i rupom po sre­di­ni stabla.

    OTAC

    Čedo, uzmi da učiš.

    ČEDO

    Neću biologi­ju da učim. Što će mi to?

    OTAC

    Kako ne želiš da znaš o priro­di? O biljka­ma, živ­ot­in­ja­ma, o čov­jeku… Do koje lek­ci­je ste stigli?

    ČEDO

    Zagađen­je živ­otne sre­dine. Booooring!

    OTAC

    Nemoj ti meni borint, nego makni te budalaš­tine iz ruku i uzmi knjigu! Sva­ki dan ista priča!

    ČEDO

    Ovo nije budalašti­na, nego Spa­j­der­men! Super­heroj! Sva­ki dan spaša­va svijet!

    OTAC

    Spaša­va svi­jet, ali i uči! Ne zapuš­ta školu. Posled­nji put ti kažem, uzmi knjigu, čitaj tu pored mene da te čujem.

    Čedo spuš­ta strip. Uzi­ma knjigu. Neko­liko trenu­ta­ka se vrpolji. Spuš­ta knjigu i ustaje.

    ČEDO

    Uf, što sam gladan. Kad će bit goto­vo, majko?

    MAJKA

    Za pet minuta.

    ČEDO

    Ih, tata, pa ne mogu niš­ta nauči­ti za pet minuta.

    OTAC

    Nemoj mi te fore…

    Maj­ka baca palačinku iz tigan­ja u vaz­duh. Palačin­ka se zaroti­ra i vrati u tiganj. Čedo dotrča­va do majke.

    ČEDO

    Daj da ja probam!

    OTAC
    Čekaj… (nas­tavl­ja da čita novine, gunđa­jući za sebe)

    MAJKA

    Ne može, sinčiću, vruće je.

    ČEDO

    Daj, neće mi niš­ta bit.

    MAJKA
    TI si mamino čedo, moram­da te paz­im. Možeš da mažeš ove koje su već spremljene.

    ČEDO

    Neću da mažem, oću da obrćem!

                                        Maj­ka iz fioke vadi teglu meda.

    ČEDO

    I opet ima samo med? Bljak! Jede mi se kremić! Čujete li me?!

    MAJKA
    Nemoj bljak za med. Med je zdrav i ukusan.

    OTAC

    Kupiću ti koliko oćeš kremića ako naučiš biologiju.

    ČEDO

    Još me ucjenjujete!

                                        Zuje pčele koje je privukao med.

    MAJKA

    Evo ih opet. (Mužu) Rekla sam ti da središ ovo.

    OTAC
    Neće niš­ta, samo ih ne diraj.

    MAJKA
    Nije meni zbog mene,  strah me da nje­ga ne ubodu.

    OTAC
    Ma neće…

    MAJKA

    To što kažeš „ma neće“, ne znači da neće. Prošli put se zama­lo nije ugušio.

    ČEDO

    Majko, kako te strah od pčela, kad one prave ovaj tvoj „zdravi“ med?

    MAJKA

    Znam ja da su pčele inače dobre, ali ima sig­urno pone­ka bezobrazna.

                                        Čedo oslušku­je nji­ho­vo zujan­je i okreće sa ka drvetu.

    ČEDO

    O čemu one pričaju?

    OTAC

    Pa one baš i ne priča­ju. To je komu­nikaci­ja na jed­nom nižem nivou. Da učiš biologi­ju, znao bi!

    Otac usta­je, dolazi do sto­la i maže palačinke, dok Čedo osta­je zamišl­jen i zagle­da ka drvetu.

     

    DRUGA SLIKA

     

    Kraljiči­na oda­ja. U sred oda­je ogrom­na Kralji­ca, na svom veličanstven­om kreve­tu sa točk­ići­ma. Sa strana kreve­ta dva Gurača.

    STRAŽAR

    Kance­lar Pčel­patin i nje­gov pomoćnik Bin!

                                        U sobu ulaze Pčel­patin i Bin.

    PČELPATIN

    Vaše kral­jevsko Pčeličanst­vo, neopi­si­vo mi je dra­go da Vas vidim. Donio sam Vam nešto…

                                        Pčel­patin vadi tortu.

    KRALJICA
    Znate dobro da pokušavam da sman­jim sa slatkim. Da se više krećem (Gurači­ma pokaže ka tor­ti) Hajde.

                                        Gurači je dogu­ra­ju na kreve­tu do Pčel­pati­na. Kralji­ca uzi­ma tortu.

    KRALJICA

    Pros­to je užas­no da Kralji­ca nije u stan­ju da iza­đe iz svog dvor­ca! Ali eto, još ovu… (Jede tor­tu) Vjerni moj Pčel­pa­tine, dugo Vas nije bilo.

    PČELPATIN

    Iako me dugo nije bilo, ne mis­lite da se dangubilo.

                                        Kralji­ca se kikoće.

    PČELPATIN

    Oh, da, Kraljice mila, budućnost pčela meni je na umu bila.

    KRALJICA

    Hihi… Mjesto dvorskog pjes­ni­ka je upražn­jeno… Da li ste zainteresovani?

    PČELPATIN

    (ozbiljno) Ako mis­lite da Vam tako mogu najbol­je služi­ti (pok­lan­ja se)

    KRALJICA
    Pa ne biste valj­da tako lako napustili svo­ju funkci­ju kance­lara? Nego, na čemu to radite pa Vas nema?

                                        Pčel­patin se uspravlja.

    PČELPATIN

    Bine!

                                        Bin mu doda­je zamotuljak.

    PČELPATIN

    Kraljice, do mene doprle du vijesti da pos­to­ji neki speci­jal­ni mater­i­jal koji se, za raz­liku od našeg drve­ta, ne suši niti trune, mater­i­jal koji bi omogućio pravl­jen­je dugo­tra­jnih pčelin­jih domova.

                                        Pčel­patin razvi­ja zamo­tul­jak- plas­tični najlon.

    PČELPATIN

    Moja oper­a­tiv­na saz­nan­ja dal­je kažu, da tamo gdje je mater­i­jal ovaj, pos­to­ji med, ali ne kao naš, tečan i lje­pljiv, već slađi, krista­lan i u prahu, bijel kao sni­jeg- šećerom ga zovu… Pčele bi mogle da prestanu sa mučn­im sku­pl­jan­jem pole­na (            Pčel­patin iz vrećice izruču­je šećer na pod). Zato sma­tram da je ovo veee­li­ka pri —  — (lika)

    KRALJICA

    (lju­ti­to) — M‑m-mučn­im sku­pl­jan­jem polena?!

    PČELPATIN

    (ustukne) Samo prenosim kako sam čuo.

    KRALJICA
    Bez sku­pl­jan­ja i raznošen­ja pole­na sve bi nesta­lo: biljke se ne bi razm­nožavale, za nji­ma bi nestale i živ­ot­in­je. A tek mican­je odavde, iz ovog drve­ta? Pa ono je Živ­ot! Ko to pozi­va pčele da odu iz živ­ota? Ko!?

    PČELPATIN
    Još uvi­jek ne znam ko. I zato sma­tram da je ovo veee­li­ka prijetnja.

    KRALJICA
    Hvala ti, moj vjerni Pčel­pa­tine. Tebi prov­jer­avam naj­važni­ji zadatak. Pro­ra­di na uništen­ju onih koji vode uništen­ju svih nas.

                                        Pčel­patin se klan­ja. Udara zbun­jenog Bina po ruci da se  i on pokloni.

    PČELPATIN

    Nadao sam se da ćete to reći.

    BIN

    Ali—

                                        Pčel­patin mučke udari Bina da ućuti.

    KRALJICA

    Dos­ta smo odmar­ali. Ide­mo na trčanje!

    Kraljicu Gurači gura­ju na kreve­tu van dvo­rane, dok ona maše ruka­ma kao da trči. Pčel­patin je ispraća srdačno. Čim Kralji­ca iza­đe, Pčel­pat­inu se rađa bijes.

    PČELPATIN

    Ta… ta…

    BIN

    Ta šta?

    PČELPATIN

    Ne „taš­ta“, Bine budal­bine, nego ta krava!

    BIN

    Kravlji­ca, gospodine.

    Bin vadi čuturicu i uzi­ma koji gutl­jaj. Štuc­ne. Pčel­patin ner­vozno korača lije­vo desno.

    PČELPATIN

    Njoj smo drvo, polen i ja jed­nako dobro. Budući da sam ja zao i da radim proiv nje, to znači da su i drvo i polen loši za sve! Ona ne vidi svi­jet kakvim ga ja vidim, onakvim kakav jeste i kakav tre­ba da bude. Uh, kad bih samo bio kralj!

    BIN

    Ako bi učinili da ovo drvo nes­tane, pčele ne bi imale izb­o­ra do da pređu u Vaše domove od najfini­jeg najlona…

    PČELPATIN

    Ah, Bine, te tvo­je glupe pijane ide­je! Kako ja mogu da učin­im da drvo nes­tane? Ja sam male­na pčela, nije­sam velik kao čov—ček, ček…

                                        Pčel­patin i Bin dolaze do pro­zo­ra sa strane. 

    PČELPATIN

    Bine, vidiš li one ljude koji jedu žute tanjire?

                                        Bin pono­vo nag­in­je čuturicu. Klati se. Gleda.

    BIN

    Ono šestoro?

    PČELPATIN

    Da, njih tro­je. Ti ćeš, Bine, uba­dati mladunče dok nje­govi roditelji odluče da riješe prob­lem i uklone stanište „opas­nih“ pčela. Ja ću se postarati da Kralji­ca nes­tane zajed­no sa drve­tom, a upražn­jeno mjesto na tronu će zauzeti njen „vjerni Pčelpatin“

    BIN

    Ali, gospo­dine, znate kako kažu: kad pčela neko­ga ubode, više je ubo­la sebe. Zato što ona umre, tj. u ovom sluča­ju, ja.

    PČELPATIN

    Nije­sam mis­lio da ga ubodeš svo­jom žaokom—

    BIN

    O, hvala, baš ste pažljivi pre­ma meni, gospodine.

    PČELPATIN

    –Žaokom ga možeš ubosti samo jed­nom, a to vjerovat­no neće biti dovoljno. Smućkaj neki otrov, nabav­iću neku ubadalicu. A ja ću Kralji­ci da pošal­jem izvrsne, speci­jal­no pripreml­jene torte!

                                        Pčel­patin pro­trese vrećicu sa šećerom i nas­mi­je se zlim grohotom.

                                                                ČEDOVA SOBA

    Čedo­va soba. Pos­teri Spa­j­der­me­na. Pro­zor otvoren. Čedo leži na kreve­tu, spa­va u pru­gas­toj pidža­mi. Kroz pro­zor, uz zujan­je ulazi Bin. U ruka­ma mu je ogrom­na špric-injek­ci­ja, veli­ka sko­ro koliko sam Bin. 

    BIN

    Da li je naš paci­jent tu?

                                        Šun­ja­jući se pri­lazi Čedu koji spava.

    BIN
    Odlično. Spre­man si za injekciju.

    Bin podiže injek­ci­ju. Spre­man je da ubode Čeda. Čuju se koraci. Bin sta­je u pokre­tu, udalju­je se i sta­je uza zid, miran. U sobu ulaze Otac i Majka.

    OTAC

    Čedo, buđen­je, da učiš.

    MAJKA

    Hajde, čedo moje, da ustaneš fino. Tata i ja ide­mo u kupovinu.

                                        Čedo se budi i pridiže.

    ČEDO

    Baš sam san­jao da je pored mene bio dok­tor koji hoće da mi da bocu.

                                        Otac ga pipa po čelu da vidi ima li temperaturu.

    OTAC

    Neka sad te priče. Savršeno si zdrav.

    ČEDO

    Ne izvlačim se, stvarno sam sanjao.

    OTAC

    E pa sad stvarno uzmi da učiš.

    ČEDO
    Tata!

    Bin se pom­jeri malo uza zid. U tom pom­jer­an­ju se čuje zujan­je. Maj­ka to čuje i pogle­da ka njemu.

    MAJKA

    Evo je jed­na u kući.

    Maj­ka kreće ka Binu. Tjera ga ruka­ma. Bin uz zujan­je ele­gant­no eskivi­ra mahan­je i pređe na dru­gi zid.

    MAJKA

    Šta ako ga ubode dok nis­mo tu?

    OTAC

    Koliko puta nis­mo bili tu, pa koliko su ga puta ubole.

    MAJKA
    Dovoljno je jed­nom. Čedo, čekamo te dol­je. Hoću neš­to da popričam sa tatom ti.

    Maj­ka dolazi do vra­ta. Otac gle­da Čeda. Uzi­ma stripove i s nji­ma kreće ka izlazu.

    OTAC

    Danas nema više zezan­ja. Pres­lišavam te kad se vra­ti­mo. Ako ne budeš znao, ode Spa­j­der­men u smeće.

    ČEDO
    Ne, ne smi­ješ to da radiš.

                                        Otac i Maj­ka izlaze. Bin se pri­b­liža­va ner­voznom Čedu.

    BIN

    Hihi­hik, sad ću ti dati neš­to da te smiri.

                                        Bin uba­da Čeda.

    ČEDO

    Aaaaa!!! MAJKA

    (iz dnevne) Šta je bilo?!

    MAJKA

    Šta je bilo?

    ČEDO

    Ubo­la me je!

    OTAC

    (Iz dnevne)
    Čedo, dogov­o­rili smo se da ne izmišljaš!

                                        Maj­ka ulazi u sobu, Bin se sakri­je ispod kreveta.

    ČEDO

    Evo…

                                        Čedo pokazu­je mjesto uboda.

    MAJKA
    Ah!

    BIN

    Hihi!

    ČEDO

    Što se smi­ješ, majko, boli me!

    MAJKA

    Ko se smi­je? Idem po led.

    ČEDO
    Osjećam se čudno.

    MAJKA

    Sad ću ti donijeti i lijek pro­tiv alergi­je. (Mužu) Jesi li čuo ovo?! Šta da nis­mo bili tu?!

    Maj­ka izlazi iz Čedove sobe. Bin izlazi iz skroviš­ta. Kreće ka pro­zoru. zas­ta­je na okviru, pred iskakanje.

    BIN

    Pčel­pati­nov plan ide po planu hihi. Svrgnuće kraljicu, uništiće drvo i sve pčele će pot­pasti pod nje­govu vlast. Val­ja proslaviti.

                                        Bin nag­in­je čuturicu. Čedo gle­da ka njemu.

    ČEDO

    (bunovno) Pčel­patin? Hej.

                                        Bin iskače kroz prozor.

    ČEDO

    (dodiru­je neš­to u kreve­tu) Ma šta je ovo u krevetu?

                                        Čedo podiže braonkasti mač! Usta­je, veže mač oko pojasa.

    ČEDO

    (za Binom) Hej ti, stani!

                                        Čedo iskače kroz pro­zor. Dolaze Maj­ka i Otac

    MAJKA

    Evo da vidiš, ti i tvo­je „neće, neće“

                                        Zas­ta­ju kada uđu u praznu sobu.

    MAJKA

    Čedo? Čedooo!

     

     

    ČETVRTA SLIKA

     

    Čedo je sada Pče­do. Izgubljen i sman­jen. Pri­blža­va se sta­blu, ali ne drve­ta, već cvi­je­ta: lat­ice na vrhu, bodl­je sa strane. Sa jed­nom od tih bodlji se maču­je Bil­jana.

    PČEDO

    Heeej!

    BILJANA
    Mene zoveš?

    PČEDO
    Izgu­bio sam se.

    BILJANA

    Nije­si li ti čud­na pčela, šetaš okolo.

    PČEDO
    Ja nije­sam pčela, ja sam dječak.

    BILJANA

    Kakav sad dječak. Ti si pčela.

    PČEDO
    Nijesam.

    BILJANA

    Pru­gast si, kao ja.

    PČEDO
    To je moja pidžama.

    BILJANA

    Bii­idža­ma?

    PČEDO

    Ne bii­idža­ma, nego pidžama.

    BILJANA

    Imaš i žaoku.

    PČEDO
    To je moj mač.

    BILJANA

    Pa da, mač, ali to je zapra­vo žao­ka. Ista kao moja. Sve pčele je ima­ju. Ja ovu moju zovem „Trn“. Biće to čuveno ime kad budem poz­na­ta rat­ni­ca. Kako se zoveš?

    PČEDO

    Zovem se Čedo. I ne znam šta se događa.

    BILJANA

    Eto, imaš i pčelin­je ime. Sve pčele se zovu na „Pče“ i na „Biii“. Ima ponek­ih i na „Zzz“. Ja sam Bii­il­jana. Dra­go mi je da smo se upoz­nali, Pčedo.

    PČEDO

    Nije­sam Pče­do, nego Čedo! Hoću kući!

    BILJANA
    Stvarno bih vol­jela da ti pomognem, ali žurim.

    PČEDO

    Hej, gdje ćeš?

    BILJANA
    Brzo će veli­ki govor!

                                        Bil­jana uzlijeće.

    PČEDO

    Vau, ti letiš!

    BILJANA

    Sve pčele mogu da lete.

    PČEDO

    Mis­liš da bih mogao i ja?

    BILJANA

    Imaš kri­la. Možeš da pokušaš.

    PČEDO

    Kako, nauči me!
    BILJANA

    Zatvori oči. Mis­li na neš­to lijepo.

                                        Pče­do zat­vara oči, kon­cen­triše se. Počin­je da lebdi.

    BILJANA

    Opaaa.

                                        Čedo otvara oči. Prepa­da se i pada na zemlju.

    BILJANA

    Nemoj da se plašiš. Evo, držaću te za ruku.

                                        Bil­jana drži Čeda za ruku. Obo­je uzlijeću.

    ČEDO

    Uhu­uu, letiiiim!

    MAJKA OFF

    Čeeee­dooo! Gdje siiii!?

    ČEDO

    (za sebe) Maj­ka će reći da je let­jen­je opas­no. (Bil­jani) Hajde, zakas­niće­mo na gov­or. A gdje idemo?

    BILJANA

    U ono veliko drvo tamo, sa rupom na sre­di­ni. Hajmo.

                                        Držeći se za ruke, Bil­jana i Pče­do odlijeću.

     

     

    PETA SLIKA

     

    Unutar drve­ta. Gomi­la pčela  ispred gov­or­nice. Među nji­ma se izd­va­ja­ju Zuz i Zuzo. Iza njih pri­laze Pče­do i Bil­jana. Na plat­for­mi Kralji­ca i Pčel­patin, koji se spre­ma za govor. 

    ZUZ

    Jed­va čekam da ga čujem.

    ZUZO

    Ka’će?

    ZUZO

    Saće hehe­he.

    PČEDO

    O kome pričaju?

                                        Pčel­patin pri­lazi govornici.

    BILJANA

    Ššš.

                                        Pčel­patin podiže ruku da poz­dravi i smiri okupljene.

    PČELPATIN

    Vol­je­na Kraljice, pčele u drve­tu i pčele na polji­ma, nije da bez stra­ha sto­jim pred vama. Ne plašim se vas, jer znam da mi želite dobro, kao što ja svi­ma vama želim dobro. (Žamor odobra­van­ja iz pub­like). Plašim se onih koji se skri­va­ju i mute. Plašim se onih koji mrze naše drvo, onih koji ple­tu plas­tičnu mrežu u koju žele da nas ture!

    ZUZ

    Uaaa!

    PČELPATIN

    Plašim se onih koji žele da se umjesto kupan­ja u polenu, davi­mo u vješ­tačkom šećeru!

    ZUZO

    Uaaa!

    PČELPATIN
    Ali! Strah ćemo pobi­jedi­ti! Hoćete da vam kažem kako?

                                        Uzbuđeno komešan­je.

    ZUZ/ZUZO

    Kako, reci nam!

    PČELPATIN
    Ljubavlju! Volim… priro­du! Volim naše Drvo!

                                        Aplauz, zanos.

    BILJANA

    Vuhu­u­uu!

    GOMILA

    Pčel­patin, Pčelpatin!!!

    PČEDO

    Pčel­patin? To ime mi je poznato.

    BILJANA

    Svi zna­ju Pčel­pati­na spasioca.

    PČEDO

    Zaš­to Spasilac?

    BILJANA
    Jed­nom je spa­sio Kraljicu tako što je savladao tri ose koje su je napale. Ja bih da budem dobra sa mačem, kao on.

    ZUZ

    Čuješ ti ovo, žen­sko da maču­je! Đe to ima.

    ZUZO
    Tre­ba da ide kući da oklag­i­ja latice.

    PČEDO

    (Bil­jani) Nije mi oda­tle poznato…

    ZUZ

    Sad će Pčel­patin da izvuče mač!

    ZUZ/ZUZO

    (Pčel­pat­inu) Mač, mač, mač!

    PČELPATIN

    Ove godine ne! U miru ne vadi­mo mačeve!

    ZUZ/ZUZO

    Mirotvo­rac!

    Pčel­patin pravi mače­valač­ki stav. Gomi­la je egzalti­rana. Pčel­pat­inu na bini pri­lazi Bin. Bin krene da neš­to Pčel­pat­inu šap­ne, ali ga Pčel­patin zaus­tavl­ja da bi prim­io aplauze.

    PČEDO

    Hej, pa to je tip iz moje sobe!

    BILJANA
    Ko?
    PČEDO

    Ovaj pored. Čekaj malo… Pčel­patin! Sad znam odak­le mi je poz­na­to nje­go­vo ime: on želi da svrgne Kraljicu i dovede pčele pod svo­ju vlast!

    BILJANA

    Šta?

    ZUZ

    Šta si to rekao, komarac?

    BILJANA

    Samo se šalio.

    ZUZO

    Hoćeš kri­la da ti zavežem u mašnu?

    PČEDO
    Ma sluša­jte me, Pčel­patin je—

                                        Bil­jana stavl­ja ruku na Pče­do­va usta. Pče­do mumla.

    BILJANA

    Ovo je moj rođak sa strane.

    ZUZ

    Mož­da je zato zastranio.

    ZUZO

    Da nije on od ovih koje je Kance­lar pominjao?

    BILJANA

    U, ne, ne… Nar­avno da nije. Dra­go mi je da smo popričali, ide­mo mi! Hajde, Pčedo.

                                        Bil­jana polijeće.

    PČEDO

    Čekaj me!

    Pče­do za njom. Izlaze. Odlaze i pčele iz pub­like, uključu­jući Zuza i Zuza. Osta­ju Kralji­ca, Pčel­patin i Bin.

    KRALJICA
    Divan gov­or. Ne znam šta bis­mo da nema Vas.

                                        Pčel­patin vadi kolačić iz džepa. Daje joj. Kralji­ca se kao neć­ka, pa uzima.

    PČELPATIN

    Nije­sam ja toliko dobar. Bez mene do sad ne bi bilo ni Vaših neprijatelja.

                                        Bin se pri­ta­jeno kikoće.

    KRALJICA
    Pčel­pa­tine, neću to da čujem! Dos­ta je više skrom­nos­ti. Vi ste naš najbolji zaštit­nik. Eto. Sad me izvi­nite, moram da vidim kako napre­du­je proizvod­n­ja medenjaka.

                                        Kralji­ca izlazi s gurači­ma. Bin i Pčelpatin.

    PČELPATIN
    I, Bine, kako je prošlo?

    BIN

    Plan teče kao po medu.

    PČELPATIN
    Med je gust i lje­pljiv. Znači, ne ide baš najbol­je! Prokletstvo!

    BIN

    Ah, ne, ne, ide odlično. Roditelji su se, mis­lim, uhvatili.

    PČELPATIN

    Hm…

    BIN

    (bojažlji­vo) Nijeste zadovoljni?

    PČELPATIN

    Pogri­ješio si.

    BIN

    Ali, ura­dio sam sve što—

    PČELPATIN

    – Pravil­ni­je se kaže:“ plan teče kao med“. Jer, koliko shvatam, teče odlično, baš kao med!

    BIN

    Kao med, da, da. Uh, pao mi je kamen s krila.

    PČELPATIN

    Spre­mi kre­mu za sunčan­je, Bine, ovd­je će usko­ro biti kao u pećnici.

                                                    Odlaze.

     

     

    ŠESTA SLIKA

     

    Bil­janin stan. Hekas­gon­s­ki pro­zori. Bil­jana i Pče­do sto­je ispod postera na kojem je Pčel­patin, sa žaokom-mačem u ruci. Na stolu medenjaci. 

    PČEDO

    Saslušaj me, kad ti kažem!

    BILJANA

    Neću da slušam gluposti!

    PČEDO

    Nije­su glu­posti! (Pče­do zas­ta­je, smiri se) Molim te…

                                        Pauza.

    BILJANA

    Slušam.

    PČEDO

    Okej, znači, legao sam da spavam. Izne­na­da sam osje­tio ubod. Vjerovat­no se neš­to desi­lo, pa kaao što je Pit­era Park­era promi­je­nio pauk, mene je promi­je­ni­la pčela. Nakon ubo­da sam vidio da me je ubo onaj tip.

    BILJANA

    Bin.

    PČEDO

    Da me je ubo Bin. I kad je izlazio rekao je da Kance­lar Pčel­patin želi da uništi drvo—

    BILJANA

    – Šta? To je sulu­do! Kako to Pčel­patin može da uništi ovo­liko drvo? I ne znam ko ti je taj Bii­iter s pauci­ma, ali ako je tebe ubo Bin, kako je živ?

    PČEDO

    Koris­tio je ovooo­liku bocu! (širi ruke)

    BILJANA

    Toliku? Koji ludak to nosi sa sobom?

    PČEDO

    Pa Bin.

    BILJANA
    Meni se čini da si ovd­je jedi­ni ludak ti! A dos­ta mi je jedan u kući!

    PČEDO

    Nije­sam lud!

    BILJANA

    Sa tom pričom ćeš mi navući trö­tove. Mis­lim da je vri­jeme da odeš.

                                        Jako lupan­je na vra­ti­ma.

    PČEKSPIR

    Otvaraj! Znam da je unutra!

    PČEDO

    Tröt!

    Čedo je uspaničen. Vra­ta se širom otvara­ju. Teatral­no ulazi Bil­jem Pčekspir.

    PČEKSPIR

    Tu si!

    ČEDO

    Nije­sam.

    PČEKSPIR

    Tražim te, otkad sam čuo- -

    Kreće ka Pče­du. Pče­do ustukne. Pček­spir ga pro­lazi. Dolazi do sto­la na kojem je čini­ja sa medenjacima.

    PČEKSPIR

    – krčan­je mojih cri­je­va, činijo!

                                        Pček­spir uzi­ma meden­jak i zagrize ga.

    BILJANA

    Pče­do, ovo je moj stric, Bil­jem, ludak koji mi je dovol­jan u kući.

    PČEKSPIR
    Bil­jem Pček­spir, dra­go mi je! Za neke ludak, za sebe samo pisac, i to onaj najbolji, nesh­vaćeni i zabranjeni.

                                        Ruku­ju se.

    PČEDO

    Čedo, hoću reći, Pčedo.

    PČEKSPIR

    Ah, P je neču­jno, kao moj stom­ak sada! Uzmi!

                                        Pček­spir nudi Pče­du meden­jak. Pče­do uzi­ma meden­jak i trpa ga u usta.

    PČEKSPIR

    A, sada, Čedo, podi­jeli sa mnom to što te u Biljn­im oči­ma čini ludim. Oči­to su ti usta puna priče. Zato pričaj punih usta! Samo tako ću te razumjeti!

                                        Čedo mum­la usta punih meden­ja­ka, nerazumljivo.

    BILJANA

    Niš­ta ne može tako da shvati.

    PČEKSPIR

    Znači, ti si zapra­vo dječak koji je zbog ubo­da postao pčela!

    Pče­do guta posled­nje ostatke meden­ja­ka. Bil­jana i Pče­do su izne­našeni Pček­spirovim razumijevanjem.

    PČEDO

    Tako je. I onda je- -

    PČEKSPIR

    – Šta? Niš­ta te ne razu­mi­jem. Žvaći!

    Pček­spir trpa još jedan meden­jak Pče­du u usta. Pče­do nas­tavl­ja da priča punih usta, ner­az­gov­jet­no. Pče­do završa­va sa pričan­jem i sa žvakan­jem.

    PČEKSPIR

    Pa da li je to moguće? Pčel­patin želi da uništi drvo i uzme krunu! Sve se uklapa!

    PČEDO

    (Bil­jani) Eto vidiš!

    BILJANA

    Baš me čudi što ti je on povjerovao.

    PČEKSPIR

    Toliko dugo pričam da ima pčela koje po svaku cijenu žele vlast! Sve sam opi­si­vao u svo­jim velikim dra­ma­ma! A oni kažu, ne, to su ludosti, pčele nisu takve, i ti su lud!

    BILJANA

    Vidiš? Vjeru­je ti zato što gov­oriš stvari koje on jedi­ni u cijelom drve­tu misli.

    PČEDO

    Ako je jedi­ni, ne znači da je lud!

    PČEKSPIR

    Iako i dal­je zabran­jen, danas sam, zah­valju­jući tebi, dječače, malčice i odbran­jen… A naj­draža moja Biljo, idem za koji dan na audi­ci­ju za dvorskog pjes­ni­ka kod Kraljice. Da li bi ludak išao tamo gdje zna da ga sig­urno neće prim­i­ti zato što mis­le da je skrenuo?

    BILJANA

    Nemogući ste! I ludi! Sad ću da treni­ram mače­van­je. (Pče­du) Da si otišao dok se vratim!

    PČEDO

    Ali, čekaj…

    Bil­jana iz ćoš­ka uzi­ma čup­ka za brisan­je prašine. Pček­spir i Pče­do se malo izd­va­ja­ju, gov­ore da ih Bil­jana ne čuje. Bil­jana za to vri­jeme, u mače­valačkom stavu, čisti prašinu po stanu.

    PČEKSPIR

    Stani, dječače. Stani. Bil­jana ti je draga?

    PČEDO

    Nije! Šta hoćeš da kažeš? Da mi se sviđa? Ne‑e, Bil­jeme, ne‑e.

    PČEKSPIR

    (zadirku­je ga) Sviđa ti se, sviđa ti se…

    PČEDO

    Bil­jeme!

    PČEKSPIR

    Čedo, ona želi da bude mače­valac. Ovd­je nije baš uobiča­jeno da se žene bore. Zato, kad ti kažeš da je veli­ki mače­valac Pčel­patin zapra­vo zločinac i da je nje­go­vo hero­jst­vo laž, istovre­meno rušiš njenu nadu da neka­da može biti mače­valac kao on.

    PČEDO

    Nije­sam to htio, samo sam rekao istinu.

    PČEKSPIR

    Rekao si ono što si čuo. A ono što si čuo je ono što Bil­jana sada ne želi da čuje.Ali, Bil­jana želi da čuje istinu. Kada čuje istinu, čuće i tebe.

                                        Pče­do pokuša­va da shvati.

    PČEDO

    Možeš pono­vo, nije­sam dobro čuo?

    PČEKSPIR

    Upra­vo tako, dječačo! Upra­vo tako!

                                        Bil­jana dolazi.

    PČEKSPIR

    Ostavl­jam vas same.

                                        Pček­spir izlazi. Bil­jana je zadihana.

    BILJANA

    Još si tu?

    PČEDO

    Da… Ovaj… Izvini.

                                        Bil­jana nas­tavl­ja sa spre­man­jem, ali sluša.

    BILJANA

    Izvi­ni što si lagao?

    PČEDO

    Izvi­ni što sam grubo optužio tvog heroja.

    BILJANA

    A sada hoćeš da ga optužiš nježno?

    PČEDO
    Nije­sam to rekao.

                                        Bil­jana gle­da ka posteru.

    BILJANA

    Jesi li lagao?

    PČEDO

    Rekao sam ti šta sam čuo. Ali, mož­da sam lose čuo. Mož­da je Bin bun­cao. Ili lagao…

    BILJANA

    Pa dobro. To već može, Pče­do. Ili se ne zoveš tako?

    PČEDO

    P je neču­jno… ako tre­ba… da kren­em polako.

                                        Pče­do kao kreće ka izlazu. Bil­jana ga zaustavlja.

    BILJANA

    Hej. Noć je, ne val­ja da lutaš.

                                        Zatam­n­jen­je

     

     

    SEDMA SLIKA

     

    Jutro. Kroz hek­sagon­s­ki pro­zor svjet­lost. Bil­jana i Pče­do sto­je na sre­di­ni sobe, izvučenih mače­va. Sparing.

    PČEDO

    Jesi sig­ur­na da ovo nije opasno?

    BILJANA

    Rekao si da hoćeš da se oprobaš.

    PČEDO

    Da, ali ovaj oštri kraj žaoke je nekako… oštar. Mož­da bol­je da sku­pl­jamo polen.

    BILJANA

    (krećući u napad) To nije posao za ratnike!

    Napad. Pče­do se izne­nađu­juće brzo izmiče u stranu i bloki­ra udarac, ali zap­in­je o neš­to i pada na zadnjicu.

    PČEDO

    TOliko si brza da nije­sam ni vidio napad.

                                        Bil­jana ele­gant­no vrhom mača dodiru­je zemlju.

    BILJANA

    Jesi sig­u­ran da ti je ovo prvi put? Tal­en­to­van si. hajde, ustaj, tek smo počeli.

    PČEDO

    Ma ne mogu ja ovo.

    BILJANA

    Jači si nego što mis­liš da jesi. Vjeruj mi.

                                        Pče­do usta­je. Bil­jana pono­vo kreće u napad. Pče­do se brani. 

    BILJANA

    (najavlju­je napade) Desno dol­je, skoči, sag­ni se…

    Pče­do prati njene instruk­ci­je. Odli­je­va njen­im napadi­ma. Ipak, Bil­jana pob­jeđu­je, Pče­do je na podu.

    BILJANA

    Uopšte nije loše.

    PČEDO

    Ti si sig­urno najbolji mače­valac u školi.

                                        Bil­jana ner­vozno stavl­ja mač za pojas.

    BILJANA

    Ne daju mi da se takmičim.

    PČEDO

    Onda je to glupo tak­mičen­je. I glu­pa škola.

    BILJANA

    Baš! Samo me uče o polenu i lati­ca­ma. Hoće da prav­im med, pletem, peglam.

    PČEDO

    Dosaaaad­no!

    Smi­ju se. Gleda­ju se… Kroz veli­ki pro­zor se izne­na­da vide Čedovi roditelji.

    OTAC
    Siiine!

    MAJKA

    Čeee­do! Dođi kući!

                                        Bil­jana gle­da ka nji­ma.

    BILJANA

    Šta mis­liš, o čemu pričaju?

    PČEDO

    Dozi­va­ju svoj mladunče.

    BILJANA

    Sig­urno su tužni. I tvo­ji pčeroditelji vjerovat­no brinu gdje si.

                                        Pče­do gle­da kroz prozor.

    PČEDO
    Brinu.

    BILJANA

    Mož­da bi tre­ba­lo da se vratiš kući. Pa ćeš pono­vo dođi kući da se družimo.

    PČEDO

    Hm. Ipak ću da ostanem, da te zaštitim.

    BILJANA

    (kroz smi­jeh) Vid­jeli smo mal­o­pri­je ko koga ovd­je može da zaštiti.

                                        Smi­ju se. 

    ČEDO

    (ozbiljno) Hoćeš malo da mi pokažeš po drvetu?

    BILJANA

    Vidim ja uže­lio si se časova.

                                        Izlaze. Kroz pro­zor se vide Otac i Majka.

    OTAC

    Ma sig­urno je blizu. Čula si policiju.

    MAJKA
    Mož­da se izgu­bio. Ne zna gdje je kuća.

    OTAC
    Dje­ca zna­ju da pob­jeg­nu, ako osjeća­ju veli­ki pritisak.

    MAJKA

    (pokazu­je ka drve­tu) Ujela ga je pčela i nes­tao je! Hoću da zapal­iš ovu košnicu!

    OTAC
    Kad se vrati.

    MAJKA

    Mož­da su ga negdje pčele izubadale. Riješi se ovo­ga drveta!

    OTAC
    Smiri se, uradiću sve da bude dobro.

     

     

    OSMA SLIKA

     

    Bil­jana i Pče­do dolaze na Trg u Drve­tu. Čedo nosi bocu medovine. Na dru­gom kra­ju krč­ma, u sijen­ci. Kad joj se budu pri­b­ližili, postaće osvjetljenija.

    BILJANA

    Šeta­mo već sat i samo si kupio medov­inu, koju ne smi­ješ da piješ.

    PČEDO

    Nije za mene.

    BILJANA

    Oćeš mi reći šta ti se radi?

    PČEDO

    Pa ne znam još.

    BILJANA

    Nećeš da naučiš super tajni pro­ces pravl­je­na meda. Kažeš da ti je turnir u medopolu (pokret rukom imi­ti­ra igranje vater­po­la) dosadan.

    PČEDO

    Tu se niš­ta ne vidi, a i ne znam kad je obični faul, kad za isključenje.

    BILJANA

    Aj okej, to razu­mi­jem. Ali, nećeš ni u lavirint „Sa’će izlaz“. I nećeš da gledaš akro­batsko let­jen­je kroz vatrene obruče. Ima li išta da te zanima?

    Stigli su do krčme. Ispred vra­ta sto­ji Bin, lupa i viče. Vid­no je pijan, pada, zapliće jezikom…

    BIN

    (ka vra­ti­ma krčme) Puš­ta­jte me unutra, čuš ja pre­više hik popio! Sve ću vas hik kazni­ti kad budem glavni!

                            Iz krčme smi­jeh. Pče­do zaus­tavl­ja Bil­janu i pokazu­je ka Binu.

    PČEDO

    Ovo mi je zanimljivo.

                                        Pče­do kreće ka Binu.

    BIN

    (ka vra­ti­ma) Svi ćete da gorite, a ja van ni kapi neću dati!

                                        Iz krčme još glas­ni­ji smijeh.

    BILJANA
    Pče­do, jesi li ovo nam­jer­no… Pčedo!

                            Pče­do nas­tavl­ja ka Binu. Bil­jana trči za njim.

    PČEDO

    Gospo­dine, je li sve u redu?

    BIN
    Nije! Ja nije­sam u redu za piće!

    PČEDO

    Mož­da da se obratite nadležnom uredu?

                                        Bin se okreće ka Pčedu.

    BIN

    Nemoj da ti preured­im faci­jal­nu kon­struk­ci­ju zbog takvih pošal­i­ca, jesi čuo? Hik, kad smo već kod faci­jalne kon­struk­ci­je, tvo­ja mi je neš­to poznata.

    PČEDO

    Čuješ ovo, Biljo? A odak­le sam Vam poz­nat, gospon?

    BIN

    Žedan sam, nemam vre­me­na za tebe!

                                        Pče­do mu daje bocu medovine.

    BIN
    Oh, sad već može­mo da prič-gucgucgucguc-amo… Ličiš na jednog lju­da kojeg sam ovako boc! Ali ne mogu baš da oci­jenom, jer tvo­ja glva je nekako koliko moja gla­va, a nje­go­va gla­va je nekako ista kao tvo­ja glava…

    PČEDO

    A kako ste ga „boc“, a tu ste? Je li Vam tu žaoka?

    BIN
    Ne smi­ješ da vidiš moju žaoku! Imao sam speci­jal­nu ubadalicu, bato moj… Ovoooliku.

    PČEDO

    A što ste ga uboli?

                                        Bin razmišl­ja.

    BIN

    Hej, mno­go pitate. Nema nikakvog zlog plana, sve sam izmislio.

    PČEDO

    (Bil­jani) Pa nar­avno, ko bi nosio ovo­liku ubadalicu sa sobom.

    Pče­do širi ruke oko pola metra da pokaže koliku. Bin ga ispravl­ja i širi ih još.

    BIN
    Nije bila tolic­ka, nego veća! Ali, izmis­lio sam to.

    BILJANA

    Čedo, mis­lim da je vri­jeme da idemo.

                                        Nailaze Zuz i Zuzo, idu u kafanu.  Ispred njih Biljana.

    ZUZ

    Šta je zas­toj, miči se.

    ZUZO

    Hej, ovo je ona što bi da se mačuje.

    ZUZ

    Žena da se maču­je, umjesto da muti med i oklag­i­ja latice.

                                        Zuz i Zuzo se smiju.

    BILJANA

    Ajmo, Pče­do.

                                        Bil­jana hva­ta Pče­da za ruku i užur­bano odlaze.

    ZUZ/ZUZO

    Prepala se, prepala se…

    PČEDO

    Ne plaši se ona nikoga!

    ZUZO

    Viđ’ onaj komarac.

                                        Bin nag­in­je bocu. To nag­in­jan­je traje:

    ZUZ

    Koji?

    ZUZO
    Što je pričao da Pčel­patin hoće da svrgne Kraljicu!

                                        : do sad. Bin prsne medov­inu iz usta.

     

     

    DEVETA SLIKA

     

    U Pčel­pati­novoj kance­lar­i­ji. Veli­ka zav­je­sa sa strane, kao ona iza koje se Pčeloni­je, lik iz jedne Pček­spirove tragedi­je, krio. U polum­raku Bil­jana i Pče­do se ušun­ja­ju u kance­lar­i­ju i stanu iza zavjese.

    PČEDO

    Ali, opas­no je…

    BILJANA
    Moramo da saz­namo sve.

                                        Ulaze Pčel­patin i Bin

    BIN

    Imam neš­to važno da Vam kažem, gospodine.

    PČELPATIN

    Bine, zaš­to si tako musav? Jesi izigravao fontanu? Obriši se.

                                        Bin se briše oko usta.

    BIN

    Imamo prob­lem.

    PČELPATIN

    Kako prob­lem kad je sve savršeno isplani­ra­no? Nakon što „spasim“ pčele (ne baš sve, pustiću suzu za Kralji­com) dovešću ih do hemi­jom obo­gaćene rijeke. Poslušaće svog „Spa­sio­ca“ i zaroniće u nju. Ona će svo­jim divn­im toksin­i­ma isprati iz njih sli­jepu privrženost prirodi.

    BIN
    A šta ako bi pčele saz­nale pri­je počet­ka akci­je da ste Vi isceni­rali situaci­ju i spašavanje?

    PČELPATIN

    Nije­sam lud da to nekom kažem.

    Pčel­patin zas­ta­je. Gle­da Bina. Vadi mač-žaoku. Nje­gov mač je tok­sično zelene, blješteće boje. Obas­ja­va prostoriju.

    PČELPATIN

    Jesi li nekom pričao?

                                        Bin se povlači.

    BIN
    Ne-e‑e… Prob­lem je, gospo­dine, znate ono mladunče koje sam ubo. E pa, vidio sam ga u drvetu.

    PČELPATIN

    Neka što vidiš dup­lo, nego vidiš i čega nema.

    BIN

    Vidio sam ga. Mož­da je bilo neš­to pogrešno u mućkali­ci, pa je postao pčela. Šta ako kaže Kraljici?

    PČELPATIN

    Bine, budal­bine, tako neš­to je nemoguće. A i da neko neš­to kaže Kralji­ci, to je nji­ho­va riječ pro­tiv moje… Nisi valj­da nekom pokazao svo­ju promi­jen­jenu, zelenu žaoku?

    BIN
    Ah ne, gospo­dine. Držim je u kori­ci. Nikom je ne pokazujem.

    Komešan­je iza zav­jese. Pčel­patin pokazu­je Binu da ćuti. Pčel­patin se polako pri­b­liža­va zav­je­si, neču­jno. Pravi se da je sve u redu.

    PČELPATIN

    Eto, Bine, sve smo riješili. Nema o čemu da brinem. Sada me ostavi da odmorim.

    Pčel­patin zamahu­je svo­jim mačem i reže zav­je­su na fron­cle. Proba­da je više puta. Raz­grće je. Iza zav­jese: niko, samo otvoren prozor.

    PČELPATIN

    Samo vje­tar njiše zav­je­su kroz otvoren pro­zor… Mis­lio sam da sam ga zatvorio.

     

     

    DESETA SLIKA

     

    Bil­jan­i­na dnev­na soba. Bijlana i Pče­do su zadi­hani. Ispred ogledala vjež­ba Pčekspir

    PČEKSPIR

    „Sla­bosti, ime ti je pčela!“. Ne, malo prodornije.

    PČEDO

    Da nas nisi izvuk­la, bili bis­mo pos­ječeni skroz, samo fis fis fis.

    BILJANA

    .Hvala ti što ti je bilo sta­lo da me ubi­jediš u istinu, Pč… Čedo.

    PČEKSPIR

    „Sla­bosti, ime ti je pčela“… Zadrške malo.

    PČEDO

    (Bil­jani) Ma niš­ta, ovaj, ja to onako. Šta sad?

    BILJANA
    Moramo naći način da uđe­mo kod Kraljice.

    PČEDO

    Zaš­to samo ne pokucamo?

    BILJANA
    Nema šanse da nas tek tako puste.

    PČEDO

    Ako joj ne kaže­mo sve je propalo!

    PČEKSPIR

    (radi glasovne vježbe, glas­no oper­s­ki pjeva)
    BILJANA

    (Pček­spiru) Može malo tiše?! Šta to uopšte radiš?

    PČEKSPIR

    Ah, tu ste. Biljo, zaveži mi ovo­ga lep­ti­ra oko vra­ta, idem na onu audi­ci­ju kod Kraljice. Pa ćemo posli­je pričati, Biljo, ko je lud.

                                        Bil­jana grli Pčekspira.

    BILJANA

    Stripče, ti nisi lud, ti si genije.

                                        Pček­spir je zatečen. Zamračenje.

     

     

    JEDANAESTA SLIKA

     

    Pček­spir, Bil­jana i Pče­do su u oda­ji kod Kraljice. Ona je na svom kreve­tu.  Na ulazu Dvor­janin, oko kreve­ta Gurači.

    KRALJICA
    Uuu, glumač­ka izved­ba, kako je to zan­imlji­vo. Do sad su sve bile recitacije.

    PČEKSPIR

    Ja, Bil­jem Pček­spir, dođoh da Vam pjes­ničku istinu kažem, Vaše Pčeličanst­vo. Njih dvo­je ima­ju jed­nu  drugu, svje­tovni­ju istinu na repertoaru.

    KRALJICA
    Jed­va čekam da vidim šta ste mi pripremili.

    BILJANA
    Stvar je ozbilj­na. Imamo infor­ma­ci­je o zav­jeri pro­tiv Vas. Tiče se—

                                        Dvor­janin udara o pod dva puta radi najavljivanja.

    DVORJANIN

    – Kance­lar Pčelpatin!

    PČEDO

    Oh.

    U dvo­ranu ulazi Pčel­patin, sa tor­tom u ruci. Kralji­ca poskaku­je u svom kreve­tu.

    PČELPATIN
    Pčeličanst­vo, užas­no mi je dra­go što Vas vdim.

                                        Pčel­patin daje tor­tu Kralji­ci, koja odmah počin­je da je jede.

    KRALJICA
    Pčel­pa­tine, brzo sjedite. Izvode nam komad o nekoj zavjeri.

    PČELPATIN

    Zav­jeri, Kraljice?

    KRALJICA
    Zav­jeri pro­tiv mene. Kako je to uzbudlji­vo. I aktuel­no. Gdje ste uopšte bili, opet mi dugo nijeste dolazili.

                                        Pčel­patin na trenu­tak razmišlja.

    PČELPATIN

    Bilo mi je teško što Vas ne pos­jeću­jem, ali to je bilo potreb­no da bih Vas zašti­tio. Kas­ni­je ću Vam o tome, samo da vidi­mo šta su pripremili.

                                        Kralji­ca daje znak Bil­jani da nastavi.

    PČEKSPIR

    Vaše Pčeličanst­vo, ispr­va bih zamo­lio da kažete šta zaslužili su oni koji dogov­ore pota­jno vode i na vraš­ki način planove kro­je da Vam živ­ot uzmu?

    PČELPATIN
    S ljubavlju nježne koju pre­ma Vašoj ličnos­ti, Pčeličanst­vo, gajim, usudiću se umjesto Vas reći: Zaslužili su tam­nicu i, ako tre­ba, smrt!

    BILJANA
    Dra­go nam je što si baš ti to rekao!

    PČELPATIN
    Gdje su Vam maniri? Kako to raz­go­varate sa mnom?

    PČEDO

    Kao sa zav­jerenikom! Kraljice, ovo nije tač­ka, Pčel­patin je taj koji Vam o glavi radi!

    KRALJICA
    Šta to izigravate?

    PČEDO

    Isti­na je… Želi da zapali drvo i Vas u nje­mu, a da sve pčele dođu pod nje­govu vlast.

    KRALJICA
    Da zapali drvo?
    PČELPATIN

    Kraljice, pros­to ne shvatam kako bih, zaš­to bih ja radio pro­tiv Vas. Ne znam kako je moguće da se neko tako optuži bez ikakvih dokaza.

    BILJANA
    Imamo dokaz nje­gov­og nevaljalstva.

    KRALJICA
    Imate?

    BILJANA
    Pčel­pa­tine, pokaži Kralji­ci svo­ju žaoku.

    PČELPATIN
    Pon­avl­jam, sa mnom se neće tako raz­go­varati. Ja sam Kance­lar i star­i­ji od vas.

    BILJANA

    Kance­laru Pčel­pa­tine, da li biste bili ljubazni da nam pokažete Vašu žaoku?

                                        Kralji­ca ga posmatra.

    PČELPATIN
    A zaš­to da je pokažem? Šta ona može dokazati?

    PČEDO
    Tok­sične mater­i­je su uti­cale na nje­ga, muti­rao je i sad je zao! Nje­go­va žao­ka je, Vaša Pčelosti, zelena!

    PČELPATIN

    Jeste li čuli ovo, Kraljice? Kažu da mi je žao­ka zelena?

    KRALJICA

    Tako kažu.

                                        Pčel­patin izvlači mač iz fut­role. Blješteći zelena.

    PČELPATIN
    Da, Kraljice, moja žao­ka je zelena!

    KRALJICA
    Straža!

    PČELPATIN

    Čeka­jte, Kraljice, pri­je nego me utam­ničite, sasluša­jte me. Rekao sam Vam da ću Vam kas­ni­je reći kako sam Vas šti­tio. Biće da je to kas­ni­je sad. Znate i sam da sam istraži­vao plas­tičare i šećeroljupce čije sam Vam nam­jere rani­je pre­dočio… Oči­to su saz­nali da sam im na tragu, pa su nekim čin­i­ma, otro­vi­ma, ili s obo­je, mene napali. Zelenožaooko čudovište sam postao. Nije­sam htio da Vam se pri­b­ližim da Vas ne bih zarazio. (Kralji­ca stre­ca) Ne bri­nite, otkrio sam da nije zarazno. Odlučio sam da Vam niš­ta ne otkri­vam, kako bih imao tak­tičku pred­nost. Znao sam da će se vinovni­ci zloči­na izvršenih i plani­ranih, zav­jereni­ci pro­tiv Vas i pro­tiv pčela, nepri­jatelji prirode i živ­ota sami jav­i­ti i optuži­ti ono­ga koji im glavni na putu sto­ji!… Niko nije znao za prom­jenu na mojoj žao­ci, sem onih koji su mi to i naprav­ili. I evo ih pred nama! A Vi sada odlučite u svjetlu mudrosti Vaše ko Vam o glavi radi.

    BILJANA/PČEDO/PČEKSPIR

    Hej, čeka­jte, sasluša­jte nas…

                                        Kralji­ca podiže ruku.

    KRALJICA
    Straža.

                                        Naoružana straža dolazi. Pauza.

    KRALJICA

    Vodite ih u tamnicu.

    PČELPATIN

    I u smrt, ako treba!
    BILJANA
    Ne! Ne sluša­jte ga, ubiće Vas i uništiće pčele!
    PČEDO
    Ne sluša­jte ga! On je mutant!

    PČELSPIR

    Sla­bosti, ime ti je pčela!

                                        Odvode ih.

     

     

    DVANAESTA SLIKA

     

    Pče­do, Bil­jana i Pček­spir su zatvoreni u tri rešetkaste ćeli­je, jed­na pored druge. Bil­jana je ner­voz­na, korača lije­vo desno. Pček­spir je zagledan kroz pro­zor. Pče­do zabrin­ut, sa glavom među rukama.

    BILJANA
    Kako je pre­vrtljiv. Ne mogu da vjeru­jem da mi je bio uzor.

    PČEKSPIR
    De, de, Biljo. Dobro inspirisano lažnom slikom dobra i dal­je je dobro.

    PČEDO
    Izgubljeni smo. Zatvoreni. Mož­da će nas pogu­biti. Šta će moji roditelji? Ne zna­ju gdje sam. brinu. Hoću kući.

    BILJANA
    Ne bri­ni, Čedo, nije goto­vo. Naći ćemo izlaz.

    PČEDO
    Izlaz… Ako sve krene da gori, a mi ovd­je zatvoreni.

    PČEKSPIR

    Iako od jedne var­nice šuma izgori, pla­men nje­gov­ih ruku ne može ovo­liko zapal­i­ti drvo.

    BILJANA
    Eto, Čedo, ne brini!

    PČEKSPIR
    Ali… Kakve ti imaš veze sa svim ovim, Čedo?

    PČEDO
    Ne znam, samo znam da je Bin, kada me je ubo, rekao da plan ide kako treba.

    PČEKSPIR

    Hm… Biće da—

                                        Iz mra­ka se javl­ja Pčelpatin.

    PČELPATIN

    – Tako je.

    Pčel­patin ulazi ispred njih. Bil­jana se zal­i­jeće ka nje­mu sa mačem u ruci. Zaus­tavl­ja­ju je rešetke.

    PČELPATIN
    Mis­liš da možeš neš­to sa tim pro­tiv mene?

    BILJANA
    Samo me pusti odavde, pa ćeš vidjeti.

                                        Pčel­patin otključa­va njenu ćeli­ju. Polako vadi svoj žaoku.

    PČELPATIN
    Hajde. Nema više rešet­ki iza kojih možeš da se kriješ.

                                        Bil­jana sto­ji, drhti joj ruka.

    PČELPATIN

    Kao što sam i mislio.

                                        Zaključa­va ćeli­ju. Ključ stavl­ja na sto.

    PČEDO

    Ona je bolji mače­valac od tebe!
    BILJANA

    (poraženo) Čedo…

    PČELPATIN

    Ti si, biće, onaj dječak. Fasci­nant­no. Mož­da bi i obr­nut pro­ces bio moguć? Ali, ne sad o tome. Hvala ti što si omogućio da se sve ovo desi…

    PČEDO
    Za šta hvala? Svakako smo otkrili da ble­fi­raš. Ne možeš zapal­i­ti vatru da sve izgori.

    PČELPATIN

    (Pček­spiru) Još uvi­jek ne shvata?

                                        Pček­spir ćuti.

    PČEDO

    Šta ne shvatam? Biljana?

    BILJANA

    Ne znam o čemu govore.

    PČEKSPIR

    Čedo, roditelji nekad paze svo­ju dje­cu isu­više. U nam­jeri da ih zaštte i učine im živ­ot pogod­ni­jim i lakšim, čine im nažao.

    PČEDO
    Ma šta to pričaš? Kakve veze moji roditelji ima­ju s ovim?

    PČELPATIN
    Neću ja zapal­i­ti Drvo. Oni će.

    PČEDO

    Ne! Lažeš!

    PČELPATIN
    Lažem? Stari je odmah sve shva­tio. to je završe­na priča… Da nijeste pokušali da me spri­ječite, samo biste prošli tok­sično kršten­je i živ­jeli kako pčele zapra­vo tre­ba da žive.

    PČEKSPIR
    Ali, to je pogrešno. Nes­taće život.

    PČELPATIN
    Nes­taće ovakav! Nas­taće novi.

    PČEKSPIR
    Novo nije uvi­jek i bol­je. Šećer umjesto pole­na i meda, plas­ti­ka umjesto prirode. Ne tre­ba tako da bude.

    PČELPATIN
    Da nije za korišćen­je, zaš­to bi čitav svi­jet bio prekriv­en plas­tikom? Kese na drveću, na livadama. Svjetlu­ca­ju, pre­si­java­ju se kao mje­seče­vi bis­eri… Vođeni tihim glasom u dubi­ni našeg bića, gen­eraci­ja­ma smo se klonili toga. Ali, nakon što sam sluča­jno upao u rijeku pored fab­rike, u vodu neo­bičnog mirisa i čudne boje, tihi glas je nes­tao. Oslobođen od sav­jesti i instink­ta pogledao sam svi­jet i vidio ga kav­im jeste!

    PČEKSPIR

    Ta voda nepri­jatnog mirisa jeste naš svi­jet, ali ne onakav kakav tre­ba da bude. Ona ti nije isprala soči­va, već te natopi­la otrovom.

    PČELPATIN

    Ali, Starče, nije­sam ja taj koji pali drvo! Ja ne prav­im plas­tikua, ja ne proizvodim šećer. Moja vol­ja je vol­ja one vode. Moramo se pre­pusti­ti njenom toku i svi­je­tu kakav jeste… Osim ako… Dječače, hoćeš li da probaš da spasiš Bil­janu i Drvo?

    PČEDO

    Molim? Nar­avno da hoću!
    Pčel­patin otključa­va nje­govu ćeliju.

    PČELPATIN

    Evo ti pri­like da pokažeš ko je od nas dvo­jice u pravu. Ako uspi­ješ da ubi­jediš svo­je roditel­je da ne pale drvo, odus­ta­jem od svo­jih nam­jera. Ako ne uspi­ješ, pa…

    PČEDO

    Biljo, ne bri­ni, spasiću te!
    Pče­do izli­jeće iz pros­tori­je. Pčel­patin se smi­je. Pček­spir je tužan.

    BILJANA

    Šta je, stripče? Čedo će uspjeti.

    PČEKSPIR

    Čedo nije vičan let­jen­ju i izb­je­ga­van­ju. Voli bliz­inu svo­jih roditelja.

    PČELPATIN

    Uvjer­ićete se na nje­gov­or prim­jeru u neu­mit­nost toka. Ovaj poče­tak će se u istori­jskim knjiga­ma zvati „Veli­ki pljasaka“

                                        Pčel­patin jako lupa dlanom o dlan, kao da ubi­ja komar­ca. Smi­je se.

     

     

    TRINAESTA SLIKA

     

    U dnevnoj sobi, Otac i Maj­ka. Zabrinu­ti. Maj­ka sje­di na kauču, gla­va ruka­ma, kao Čedo onda u tam­ni­ci. Otac ner­vozno korača. Pro­zor otvoren.

    OTAC
    Po čitav dan sam mu pričao da uči. Nije­sam shvatao koliko ga pri­tiskam. Pob­je­gao je zbog mene.

    MAJKA
    Nijes­mo znali mno­go stvari. Ali, ja otpočet­ka znam da šta tre­ba s ovim drvetom.

                                        Kroz pro­zor ulazi Pčedo.

    MAJKA
    Sad će mrak. Ako se izgu­bi, vid­jeće kuda tre­ba. Ako se kri­je, pomis­liće da neš­to nije u redu.

                                        Čedo se pri­b­liža­va majki.

    MAJKA

    Mož­da su ga one izubadale, pa u nekom jarku leži.

    PČEDO

    Mama…

    MAJKA
    Čujem nje­gov glas i u zujanju.

    PČEDO
    Mama, ne smi­jete da zapalite drvo!

                                        Maj­ka maše ruka­ma ka nje­mu, tjera ga. On se izmiče.

    PČEDO
    Tata, poslušaj me. Ne smi­jete da zapalite drvo! Ako ono nes­tane, sve će biti uništeno!

    MAMA

    Zujan­je.

                                        Maj­ka maše. Čedo jed­va izmiče.

    MAJKA

    Poluđeću više! Uči­ni nešto!

                                        Maj­ka zamahne i oša­mari Pče­da. Pče­do padne na zemlju, držeći se za lice.

    PČEDO

    (kroz suze) Mama…

                                        Otac joj prilazi.

    PČEDO

    Oni me ne čuju… Isu­više sam mali… Tata, mama!!!

                                        Otac maše nov­ina­ma i tjera Pče­da ka prozoru.

    OTAC
    U redu. Nema više odlaganja.

                                        Otac uzi­ma upal­jač, prov­jer­a­va radi li. Uzi­ma i bidon benzina.

    OTAC
    Samo da uzmem benzin.

    PČEDO

    Ne, ne, ne! Bil­jana je tamo! Biljanaaa!

                                        Pče­do iskače kroz prozor.

    MAJKA

    (kao da ga je čula) Čedo… Izvini…

     

     

    ČETRNAESTA SLIKA

     

    U tam­ni­ci su Bil­jana i Pček­spir. Izvan tam­nice komešan­je i buka. Ključe­vi na stolu. Van domaša­ja. Pček­spir pokuša­va svo­jom žaokom da ih dohvati.

    BILJANA
    Kraj će brzo.

    PČEKSPIR

    Sva­ki kraj je zapra­vo početak.

                                        Pček­spir pokuša­va ponovo.

    BILJANA
    A mož­da je samo kraj.

                                        Pček­spir ne uspi­je­va da doh­vati, klone niz rešetke.

    PČEKSPIR

    Biće da je tako.

                                        Uli­jeće Pčedo.

    PČEDO
    Biljo! Tu ste… Brzo!

    Pče­do uzi­ma ključeve i otključa­va nji­hove ćeli­je. Pček­spir i Bil­jana osta­ju u ćelijama.

    PČEDO

    Biljo, hajde, šta čekaš? Pčekspire!
    Pček­spir je zamišl­jen, mrmlja.

    BILJANA

    U čemu je svrha? I da iza­đem odavde, šta ću da uradim? Vidio si kako sam se prepala. Sla­ba sam.

    Pče­do gle­da Pček­spi­ra. Zatim ulazi kod Bil­jane u ćeli­ju, sje­da pored nje. Uzi­ma je za ruku.

    PČEDO

    Jed­nom mi je jed­na snaž­na i hrabra oso­ba rekla neš­to, što ću ja sada reći tebi: Snažni­ja si nego što mis­liš da jesi. Vjeruj mi… I neš­to što sam naučio od mog dru­ga Bii­it­era: sa velikom moći, dolazi veli­ka odgov­ornost, a ti si naj­moćni­ja oso­ba koju znam.

                                        Bil­ja ga gle­da. Usta­je. Izlaze iz ćeli­je zajedno.

    BILJANA

    Dugu­jem Pčel­pat­inu nešto.

    Mom­e­nat nježnos­ti između Pče­da i Bil­jane. Bil­jana izli­jeće s isukan­im mačem u ruci.

    PČEDO
    Pček­spire, budi se! Moramo da spri­ječi­mo vatru!

    PČEKSPIR
    Čedo, ne idem nikud. Ovo drvo je život.

    PČEDO
    Ne smi­jem dozvoli­ti… Moramo pokušati sve, jer ako odu pčele, ne osta­je nam ništa!

                                        Pče­do izli­jeće. Pček­spir skače, viče za njim.

    PČEKSPIR
    Bii­iti, ili ne bii­i­iti, pitan­je je sat! Da li je ple­meni­ti­je na koži trp­jeti plamičke i ubode sud­bine klete, ili kri­la dići na more nevol­ja i žaokom okončati ih? Umri­jeti… Spavati…

    PETNAESTA SLIKA
    Dvo­rana Kraljice. Pani­ka i Buka. Pčel­patin je pored nje. Gurači pored  kreve­ta. Kroz pro­zor, u mraku, nazire se otac, sa bakljom.

    PČELPATIN

    Kraljice, evakuiše­mo pčele, mora biti način da Vas izvučemo!

    KRALJICA
    Tre­ba­lo je rani­je da mis­lim na opas­nos­ti! Ne mogu iza­ći, ogrom­na sam!

    PČELPATIN
    Oh, šta da radi­mo? Ko će sada da nas vodi?

    KRALJICA
    Ne pos­to­ji dru­ga oso­ba do Vi.

    PČELPATIN
    Ne gov­orite to, nije­sam dostojan.

    KRALJICA
    Morate preuzeti krunu. Nađite odgo­vara­jući dom. Neko lije­po drvo, slično ovom, dal­je od ovih lju­di koji sve uništavaju.

    PČELPATIN

    Ne, ne mogu! Nije mi sta­lo do krune!
    KRALJICA
    Pa baš zato ste pravi za nju.

    PČELPATIN
    Kraljice, ako mis­lite da je to ispravno… (Gurači­ma) Čuli ste Kraljicu, prone­site vijest!

    Pčel­patin se klan­ja. Gurači izlaze. Osta­ju Kralji­ca i Pčel­patin, sami. Kroz vra­ta stu­pa Biljana. 

    BILJANA
    Pčel­pa­tine! Neću ti dozvoli­ti da se izvučeš!

    PČELPATIN

    Ti? Tre­ba­lo je da izgoriš u zatvoru!

    BILJANA
    Kraljice, sve je nje­go­vo maslo!

    KRALJICA
    Djevo­jko, kako u ovim trenuci­ma možete tako?

    PČELPATIN

    Kraljice, sada kad smo sami i kada glas­ni­ci pronose vijesti da ste mi stavili krunu na glavu, neš­to ću Vam otkri­ti. Sve što ova djevo­j­ka kaže je istina.

    KRALJICA
    Molim?

    PČELPATIN

    Sasvim sam ozbil­jan. Sve što su tvrdili je isti­na. Ja sam sre­dio da se zapali drvo. Sve pčele će preći da žive u plas­ti­ci da se hrane šećerom na obližn­jim deponijama.

    KRALJICA
    Ti si taj… Toliko nade sam pola­gala u tebe. Toliko pov­jeren­ja. Kako si mogao?

    PČELPATIN

    Vrlo lako. Bilo je potreb­no samo malo laskan­ja i puno tor­ti. Jer, Kraljice, ti nisi pčela, ti si pra­si­ca! Oprosti, ne kralji­ca, nego kravlji­ca! Samo jedeš, jedeš, a sve kao „neću, ma ne mogu“! A sada se pok­loni, ako ti stom­ak dozvol­ja­va, novom Kralju!

    BILJANA

    Pčel­pa­tine, neću ti dozvoli­ti. Neka se drvo i zapali, ti nećeš odavde izaći.

    PČELPATIN

    Inače ne bih vri­jeđao svo­ju oštricu ubi­jan­jem djevo­jke, ali tebe zaista tre­ba nauči­ti manirima!

                                        Pčel­patin vadi mač. Bil­jana se kon­cen­triše. Vadi i ona svoj Trn.

    PČELPATIN

    Pob­jeći ćeš od prvog udarca!

    Pčel­patin napa­da velikom brzi­nom. Leti, udara poprečno, ver­tikalno odoz­go. Bil­jana jed­va stiže da izbloki­ra. Pčel­pati­no­va žao­ka pos­ječe Bil­janu po ruci.

    PČELPATIN
    Brzo će biti gotovo.

                                        Pčel­patin krene ka njoj.

    BILJANA

    (za sebe, žmureći) Jača sam nego što mis­lim, jača sam nego što mislim…

    Pčel­patin uz krik poleti u vaz­duh da bi se brzo stuš­tio ka Bil­jani. Dugač­ka, zele­na žao­ka uz resko sik­tran­je para vaz­duh ka Bil­jani­nom čelu. Bil­jana sto­ji mirno. U posled­njem trentuku,Biljana zamahu­je Trnom odoz­do. Zaus­tavl­ja Pčel­pati­nov napad. Pčel­patin je izne­nađen njen­im blokom.

    KRALJICA
    Bravo!

    Bil­jana pop­uš­ta blok. Izmiče se u stranu. Tik pored nje pro­lazi pušte­na Pčel­pati­no­va oštri­ca. Bil­jana se izdiše i zamahu­je ka nje­mu. Pčel­patin, uz okret, bloki­ra udarac. Pčel­pati­no­va bloka­da je umješ­na. Tokom bloki­ran­ja već je postavio tije­lo u pozi­ci­ju za napad u koji kreće. Poprečni zamah ka Bil­jani­nom stom­aku. Bil­jana velikom brzi­nom „otpleše“ u stranu, bloki­ra­jući napad Trnom iza leđa.

    PČELPATIN
    (zadi­hano) Bol­je ti je da bježiš! Do sad sam se igrao sa tobom!

    BILJANA
    Moja brz­i­na te plaši. Sada ću te napasti punom snagom.

    Bil­jana klisne napri­jed. Toliko brzo da se Pčel­patin izne­na­di i nađe na zad­njoj nozi. Bil­jana napa­da vješ­to. Pčel­patin bloki­ra udarce, ali jed­va stiže.

    KRALJICA

    Sad ga, pokaži mu!

    Pčel­patin se izmiče unazad. Bil­jana upuću­je ser­i­ju napa­da velikom brzi­nom. Bil­jana izbacu­je mač iz Pčel­pati­novih ruku. Pčel­patin pada na zad­njicu. Kralji­ca aplaudira.

    KRALJICA

    Bra­vo!

    BILJANA
    Biće da ipak nije­si uvri­je­dio svo­ju oštricu.

                                        U tom momen­tu se vraća­ju Gurači.

    KRALJICA
    Brzo, zavežite ga!

                                        Gurači vežu Pčelpatina.

    PČELPATIN
    Mis­lite da ste podi­jelili tako što ste mene savladali? To niš­ta ne znači! Svakako će sve izgor­jeti! Pčele će živ­jeti kako sam zamis­lio, samo bez mene da ih vodim! Dobili ste bitku pro­tiv mene, ali izgu­bili rat za sud­binu pčela! HAHAHAHA!

                                        Otac je sti­gao do drve­ta. Kralji­ca gle­da kroz prozor.

    KRALJICA
    Čeka­jte! Neka pčela se pri­b­liža­va onom čov­jeku. Ko je to? Šta to govori?

                                        Bil­jana dotrča­va do prozora.

    BILJANA
    Čedo.

     

     

     

    ŠESNAESTA SLIKA

     

    Otac se pri­b­liža­va drve­tu sa bak­lom u ruci. Ispred nje­ga sto­ji Pčedo.

    PČEDO
    Tata, ne smi­ješ da zapal­iš drvo!

                                        Otac ne staje.

    PČEDO
    Čuj me!!! Ne smiješ!

                                        Pče­do vadi svoj mač.

    PČEDO

    Zbog Bil­jane, Bil­je­ma i svih pčela.

    BILJANA

    (iz rupe u drve­tu) Čedo, ne! Umrijećeš!

    PČEDO

    Zbog mene, jer ja sam: Pče­do!!!

    Pče­do se zal­i­jeće s ispruženom žaokom na ruku svog oca. Žmuri od stra­ha. Uba­da ga. 

                                        MRAK.

     

     

    SEDAMNAESTA SLIKA

     

                                        Pali se svjet­lo. Čedo se budi u kreve­tu. Pored nje­ga su otac i majka. 

    ČEDO
    Hej, gdje sam?

    OTAC
    Kući. Dugo si spavao.

                                        Maj­ka grli Čeda.

    MAJKA
    Uplašili smo se da ti se neš­to nije desilo.

                                        Čedo vidi da mu je zamotana ruka.

    MAJKA

    Ubod ti se inficirao.

    OTAC
    Vjerovat­no si od groznice imao čudne snove. U bunilu si pom­in­jao neku Bil­janu, nekog Pče…

    ČEDO

    Sve je bio samo san.

                                        Maj­ka i Otac se zabrin­u­to pogledaju.

    MAJKA
    Hajde da spre­mamo palačinke, sa kremićem. Ti da ih obrćeš.

    ČEDO
    Med je ljepši.

                                        Otac i Maj­ka začuđeni.

    OTAC
    Čedo, što se tiče učen­ja i biologi­je, nije to važno toliko. Odmori pa ćemo zajed­no učiti.

    ČEDO

    Ne bri­ni tata, znam dos­ta iz biologi­je sada. O pče­la­ma, o zagađen­ju. Pon­a­jviše o čovjeku.

    BILJANIN GLAS

    (tiho, da ne znamo je li glas, ili eho sjećan­ja i mašte) Čedo…

    ČEDO
    Molim?

    MAJKA
    Niš­ta nijes­mo rekli.

                                        Otac ga mazi po glavi. Oče­va ruka zavijena.

    ČEDO

    Šta ti se desi­lo sa rukom?

    OTAC
    Čud­na stvar… Sinoć me je u mraku ubo­la pčela. Odjed­nom si se ti našao tu i vikao da ne smi­jem da zapal­im drvo. Zama­lo mi nisi pro­bio bub­nu opnu.

                                        Čedo skače u krevetu.

    ČEDO
    Nije­sam san­jao! Sve je istina!

    MAJKA

    Sinčiću dobri, čekamo te na doručku.

                                        Otac i Maj­ka izlaze. Na pro­zoru se pojavlju­je Biljana.

    BILJANA
    Mis­lila sam da se nika­da nećeš probuditi.

    ČEDO

    Bil­jana! Je li sve u redu tamo?

                                        Bil­jana dolazi do Čeda, hva­ta ga za ruku.

    BILJANA
    Došla sam da te pove­dem da vidiš.

    ČEDO
    Ali, kako?

    BILJANA

    Samo tre­ba da zajed­nič­ki želimo to.

    Zam­račeno je sve osim njih dvo­je, koji su zajed­no u snopu svjet­la. Nakon kon­cen­tracije, svjet­lo se širi i nalaz­i­mo se u drve­tu, sa svim pče­la­ma i tru­tovi­ma. Tu su Kralji­ca, Pčekspir,Gurači, Zuz i Zuzo…

    KRALJICA
    Ah, sti­gao je i naš pri­jatelj bez koga ne bis­mo bili ovd­je. Dra­gi svi, dos­ta se stvari desi­lo u našem Drve­tu. Pobi­jeđene su nevol­je čija veliči­na višestruko nadi­lazi snagu pčele. Pri­je izlas­ka gos­ta izne­nađen­ja na scenu, izni­jela bih neko­liko svo­jih odlu­ka… Na upražn­jeno mjesto Dvorskog Pjes­ni­ka, postavl­jam ono­ga koji ne samo što vidi da stvari nije­su toliko savršene u svi­je­tu pčela, već ima hrabrosti i umi­jeća da na te stvari ukaže. Postavl­jam onog koji nas voli i želi da bude­mo bolji.

    PČEKSPIR

    Vaše Pčeličanst­vo, počastvo­van sam. Nadam se da ću Vas usko­ro obradovati jed­nim komadom koji vjer­no oslika­va sve sko­rašn­je događa­je. Pred­sta­va će se zvati:“Pčedo“.

    KRALJICA
    Hvala, Pček­spire, što ste pomenuli našeg mladog pri­jatel­ja. Potreb­no je puno hrabrosti da se suprot­stavi­mo svo­jim nepri­jatelji­ma, a mno­go više da se suprot­stavi­mo našim roditelji­ma. Tvo­ja težn­ja da nam pomogneš, sprem­nost da platiš najvišu cijenu, čini nas vječno zah­val­nim. Kod nas ćeš uvi­jek biti dobrodošao!

                                        Aplauz.

    KRALJICA

    Nijes­mo završili… Uvid­jela sam da mi je potreb­na prom­je­na. Kolači i torte su mi zamaglili vid, otežali korak. Imam opasne količine meda ukrvi. Odlaz­im na neko vri­jeme u insti­tut Zimo Pčeloše­vić. Ne bri­nite, u tome peri­o­du ćete imati odličnu zam­jenu. Našu hrabu Zaštit­nicu, Biljanu!

    BILJANA
    Šta? Ne, ne mogu to…

    ZUZ
    Evo je ona mala. Vaz­da sam ti pričao da će učinit velike stvari!
    ZUZO

    Ti pričao, ja joj davao mače­valačke savjete.

    ZUZ/ZUZO

    Zaštit­nice Bil­jana, Zaštit­nice Biljana…

    KRALJICE
    Bil­jana, dokaza­la si da pčelice mogu sve što požele.

                                        Bil­jana i Pče­do sto­je jed­no pored dru­gog. Pče­do joj se pok­lan­ja.

    PČEDO
    Vaše Pčeličanstvo.

    BILJANA
    Ne zezaj meee.

    PČEDO
    Niko mi neće vjerovati da znam jed­nu Princezu-Ratnicu.

    BILJANA
    Ih, ima dos­ta stvari koje ti niko neće vjerovati.

                                        Smi­ju se. Bin pri­lazi Pče­du i Biljani.

    BILJANA
    Pazi!

    BIN

    Ne bri­nite, više nisam onakav. Prestao sam da pijem. Sad alko­hol koris­tim samo da ispi­ram žaoku. Zele­ni­lo se povlači. Htio sam da se izvin­im zbog svega.

    PČEDO
    Da me nisi ubo, niš­ta od dobrog koje je iza­š­lo se ne bi desilo.

                                        Kralji­ca u ruci drži medenjak.

    KRALJICA
    Molim za još jedan trenu­tak pažn­je. Pri­je nas­tu­pa, poješću posled­nji meden­jak za ko zna koliko vre­me­na. Ujed­no ću vam otkri­ti ko večeras nas­tu­pa. Gost izne­nađen­ja je…

    Kralji­ca ne može da izdrži, stavl­ja meden­jak u usa. Izgo­vara ime Gos­ta Izne­nađen­ja punih usta, nerazumljivo.

    KRALJICA
    Mfmfmfmf.

    PČEKSPIR

    Aj, sja­jno, dugo ga nije­sam slušao!

    PČEDO

    Koga?

                                        Počin­je muzi­ka, na scenu izlazi Zzztefan.

    ZUZ/ZUZO

    Zzztefan!

                                        Na scenu za Zztefanom izlazi i dječi­ji hor Pčelice. 

    ZZZTEFAN

    A sada:“Zujalica“!

                                        Zzztefan pje­va „Zujalicu“, pub­li­ka se radu­je, igra pjeva.