Portret među maskama

Lat­est posts by Miloš Gvoz­de­n­ović (see all)

    .

    .

    O romanu Tes­la, portret među maska­ma Vladimi­ra Pištala

    .

    .

    .….Roman „Tes­la, portret među maska­ma” pred­stavl­ja roman­sir­anu biografi­ju Nikole Tesle. Roman je podel­jen na tri dela. Vreme u romanu teče lin­earno. Započin­je mladošću glavnog juna­ka, a završa­va se nje­gov­im upoko­jen­jem. Sam naslov pred­stavl­ja autorov pokušaj da ogra­di lik svog glavnog juna­ka od ostal­ih liko­va u romanu. Portret pred­stavl­ja metaforu za neš­to znača­jno i prestižno, ali ipak nesvo­di­vo u same lin­i­je portreti­sane ličnos­ti. Unošen­je portre­ta jeste dubin­sko poni­ran­je i prob­lema­ti­zo­van­je junakovog lika. Maske pak, izrečene u množi­ni, pred­stavl­ja­ju opš­tu metaforu kojom se nudi sli­ka okružen­ja u kom portret Nikole Tesle mora prebivati.

    .….Prvi deo romana „Mla­dost” prati odras­tan­je Nikole Tesle i sagle­da­van­je izvo­ra nje­gov­ih ide­ja kroz porodičnu priz­mu. U trven­ju Nikolin­ih mis­li ogleda­ju se otac i maj­ka, racional­nost i emo­cional­nost, mod­ern­izam i tradi­ci­ja, nau­ka i običa­ji. Tes­li­na nesvo­di­va ličnost u ovom romanu pred­stavl­ja inci­dent u oči­ma ukućana dok dar razu­ma koji pose­du­je brat Dane pred­stavl­ja prav­i­lo. Sto­ga je lik Tesle zak­lon­jen u prvom delu romana očevom potis­nu­tom patri­jarhal­nošću koja provire pri neskriven­om divl­jen­ju usmerenom ka Danu.

    .….Svez­na­jući pripovedač prikazu­je lik glavnog juna­ka u 9. glavi pri Tes­li­nom ekstrem­nom poni­ran­ju u svoj izmaš­tani svet. Tes­la u 1. licu pripove­da o svo­jim snoviđen­ji­ma nepri­h­vatljivim logi­ci razu­ma. Tes­li­na obuze­tost čitan­jem i nje­gov avan­tur­izam pred­stavl­ja­ju roman­tičars­ki refleks shvatan­ja o svez­nan­ju koji je svo­jstven đačkim pripovetka­ma pro­to­re­al­iz­ma i real­iz­ma. Time autor pokuša­va različite tradi­ci­je pripovedan­ja i ide­ja da inko­r­pori­ra u svo­je delo o ekstrem­no mod­er­nom sub­jek­tu. U romanu se sus­reću i epis­to­larni žanr, repor­taža, novin­s­ki član­ci i intervjui.

    .….Roman pred­stavl­ja pros­tor u kom je mogućno prodisku­to­vati o razn­im temama književnos­ti, umet­nos­ti i istori­je. Eru­di­ci­ja auto­ra igra znača­jnu ulogu jer sve polemike potkre­plju­je primer­i­ma iz različi­tih stil­skih for­ma­ci­ja i koristi se likovi­ma iz različi­tih tradi­ci­ja. Pojavlju­je se lik đavola kao figu­ra kra­jn­je tradi­cional­na. Đavo ima moć da ubi­je čove­ka. Pripovedač ne ide dal­je od pukog inko­r­pori­ran­ja đavola u red liko­va i on mu služi samo da bi rad­nju pome­rio dal­je ka Nikoli­nom školo­van­ju. Pre­ma tome, figu­ra đavola je ovde isko­rišće­na popril­ično pojednostavljeno.

    .….Lik Tesle je upotre­bljen i za promišl­jan­je o toku istori­je i deter­min­isanost čove­ka u ovom sluča­ju za tlo jer je Tes­la rođen­jem upisan u vojne knjige Kra­jine. Kra­jišni­ci su vezani istori­jskom nužnošću za taj pros­tor koji je neprestano budan i pulsira.

    .….Pos­to­ji i izves­ni sloj doku­men­tarnos­ti u delu. Svez­na­jući pripovedač iznosi doku­mente koji sve­doče o događa­ji­ma iz živ­ota glavnog juna­ka. Pos­to­ji fik­cional­ni sloj, ali se Tes­li­na poročnost i dekadentst­vo mora­ju potkrepi­ti dokaz­i­ma koji ovde dolaze u vidu doku­me­na­ta. Pon­ašan­je glavnog juna­ka pruža niz pitan­ja. Nje­go­va reak­ci­ja na uspeh u Pešti sve­doči o nje­gov­oj posvećenos­ti ravnoj aske­tiz­mu sve­ta­ca i zato bi hronološ­ka kom­pozi­ci­ja mogla kore­spondi­rati sa sred­njovekovnom tradi­ci­jom pisan­ja žiti­ja. Pojavlju­je se strašan greh kao kamen graničnik jer je Tes­la kval­i­fiko­van kao dekadent i poređen je sa dekadent­nim pes­nici­ma, a nje­gov duh je hiper­boli­zo­van u svom posvećen­ju titan­s­ki. Delo je opterećeno citat­nošću, ali nekad je to pro­duk­ti­van pos­tu­pak kao što je Tes­li­no citi­ran­je Faus­ta u trenutku kad dolazi do stapan­ja nauke i umet­nos­ti u junakovom umu. Svo­jom kre­ci­jom on izdiže sebe na mesto geni­ja u kom se pomiru­ju pro­tivrečnos­ti. Pripovedač pravi aluz­i­ju na ide­ju o skriven­om bogu kod Tesle jer se Tes­la u dija­logu sa Bozenom izjašn­ja­va kao lju­bitelj Rasi­novih dela.

    .….Oče­v­id­na je autoro­va opsesi­ja fenom­e­nom amer­ičke istori­je i frag­men­ti o tome započin­ju Tes­lin­im emi­gri­ran­jem u SAD. Tes­la posta­je jedan od kreato­ra amer­ičke istori­je, pokuša­va da je ispuni svo­jim delo­van­jem, a ujed­no je i nje­na žrt­va. Ameri­ka je data u sli­ci alhemičarskih streml­jen­ja u koji­ma naučni­ci prkos­no pokušava­ju da izokrenu poredak koji je utvrđen stvaran­jem. Uviđan­jem takve slike Tes­lin miti­zo­van stav o amer­ičkom kon­ti­nen­tu se kruni. Naspram tih natčovečan­skih težn­ji nalazi se Tven­ov lik koji nagriza nihiliz­mom sva­ki optimizam.

    .….Dru­gi deo se bavi pretežno fak­tografi­jom i istori­jom ide­ja tog doba. Rad­n­ja je dinamič­na, smen­ju­je se veli­ki broj liko­va i događa­ja pred Tes­lom. Sus­reću se citati Home­ra, Petrarke, Ser­van­te­sa, Getea, Igoa, Vit­mena itd. Pojavlju­je se motiv ugov­o­ra sa đavolom koji se nazi­va mefistofel­skim. Tes­li se daju faus­tovske osobine, ali potom on dobi­ja obrise sve­tačke fig­ure jer je dat kroz priz­mu obožen­ja pri provođen­ju stru­je kroz sebe.

    .….U nizu događa­ja pripovedač se obazire na sve ono što čita­lac i očeku­je od glavnog lika. Čini se neza­h­val­nim pisan­je romana o junaku koji je zaista velikan sve­ta. Teško je postavi­ti bilo kakav zaplet, a čitao­ci ujed­no i zna­ju da junak mora da pre­vaz­iđe sve nedaće na koje nailazi. Pos­to­ji jedan nar­a­tivni tok i to čini ovaj roman poma­lo i sta­tičn­im. Mož­da je pišče­va ten­den­ci­ja bila da se pokaže da je živ­ot ovakvog juna­ka, konkretizo­vanog i vrlo poz­natog u nefik­tivnom, suviše sam po sebi zapleten.

    .….Roman ima encik­lo­pe­di­js­ki karak­ter. Inko­r­pori­rane su minibi­ografi­je mnogih ličnos­ti. Čitav Tes­lin živ­ot se mist­i­fiku­je, nude se i neki okul­tistič­ki nagov­eš­ta­ji nje­gove prirode kad su u pitan­ju broj sobe u kojoj živi i navike.

    .….Ovo delo je pop­ut ode živ­o­tu i delu Nikole Tesle. Pripovedač upisu­je u nje­ga neš­to od karak­tera mit­skih liko­va Pig­maliona, Man­fre­da i don Kiho­ta. Treći deo „Novi vek” nosi u sebi ide­je pro­gre­sa. Pripovedač odlično ukla­pa lik Tesle, koji u sebi nosi snagu i tra­jnost velik­ih liko­va tradi­ci­je koje pripovedač upisu­je u nje­ga. Tes­lin lik se oliča­va u svet­losti kao par­a­dig­ma uspe­ha u Ameri­ci dok na tam­noj strani istori­je i pro­gre­sa osta­je živ­ot Ste­vana Pros­trana, Ličan­i­na koji je pogin­uo u eksploat­aci­ji rudnika.

    .….Davan­jem tolikog bro­ja ime­na glavnom liku autor upuću­je žalac prosvetiteljstvu trudeći se da pokaže trag­ičnost, ludost, usaml­jenost i opsesi­ju mod­ernog sub­jek­ta koji je osuđen na bor­bu sa maska­ma. Delu­ju i neu­verlji­vo pripovedače­va poigra­van­ja sa imenom juna­ka i sa vre­menom koje protiče.

    .….Ovaj roman čini privlačn­im i lin­i­ja isto­ri­ografkske metafik­ci­je, koja ovde tra­ga za odgov­orima ne samo o živ­o­tu Nikole Tesle već i o nacional­nim nar­a­tivi­ma neko­lik­ih nar­o­da. Pripovedač u 116. poglavlju postavl­ja niz pitan­ja i daje niz legit­imnih odgov­o­ra o istori­jskoj ulozi glavnog juna­ka i time kao da naruša­va dotadašn­je svez­na­juće pripovedan­je i priz­na­je svo­ju nemoć u raspoz­na­van­ju istori­jske istine. Pre­ma tome, isti­na osta­je nedokuče­na u samom portre­tu, a ne u maskama.

    .

    .

    .

    .