Pričice

Miljenko Jergović
Lat­est posts by Mil­jenko Jer­gov­ić (see all)

    .

    .

    Prva:

    .

    .….Mama, ne kolji ga, molim te- urlao je Ivi­ca dok je mama pokušavala da razreže ananas za kompot.
    .….Dječak nije mogao shvati­ti da se tako lijepa stvar jede.
    .….I nije jeo ananas.
    .….Te noći plakao je dugo, dok kon­ačno nije zas­pao. San­jao je hil­jadu mama kako kolju hil­jadu ananasa.
    .….Za priču bi mož­da bilo efek­t­ni­je da je san­jao dječake kad ih ubi­ja­ju u Aušvicu.
    .….Ali o nji­ma Ivi­ca nije znao ništa.

    .

    .

    Dru­ga:

    .

    .….Ako ste tužni popi­jte acisal — sav­je­to­vala je apotekar­ka Ana sve svo­je mušterije.
    .….Ali njih su morile druge stvari: prehlade, zatvori, prob­le­mi sa jetrom.
    .….Ako ste tužni popi­jte acisal — gov­o­rila je Ana i voza­ču ambu­lant­nih kola Vron­skom, koji je patio od depre­si­je, te joj je na kon­cu posta­lo jas­no da je zaljublje­na u njega.
    .….Bio joj je na umu i kada se uputi­la u šet­nju per­onom i tamo srela Rika, koji se upra­vo spre­mao bac­i­ti pod voz.
    .….Ako ste tužni popi­jte acisal — šap­nu­la mu je Ana u posljed­njem trenu. Riku, starom ciniku, učini­lo se da je riječ o dobroj šali, pa je odlučio da ne ide pod voz već da uđe u njega.
    .….No, Ana je sa sobom odluči­la drukči­je. Tek za čas zab­o­rav­i­la je na acisale.

    .

    .

    Treća:

    .

    .….Orest se smi­julji dok ga gledaju.
    .….Čita­va porod­i­ca Tomaš okupi­la se u kupatilu oko čudne spodobe što leb­di nad lavorom u koji je sinoć gđa Tomaš potopi­la grud­n­jake da se kiša­ju. Duhovi naših drag­ih trepere nad vodama — rekao bi patetično papa Vojti­la. Ali ni porod­i­ca Tomaš nije se uplašila.
    .….Nez­nanac je djelo­vao baš dobrodušno.
    .….Tako su prošli i sat i dva, sve dok Orest nije odlučio da ode.
    .….Varšavom se oko dva sata pro­lomi­la užas­na eksploz­i­ja. Od zgrade u kojoj su živ­jeli Tomaše­vi nije osta­lo niš­ta. Od nji­hovih tijela još i manje.
    .….Orest se gro­ho­tom nasmijao.
    .….Pou­ka iz ovog sluča­ja je jas­na. Ne kiša­jte grud­n­jake preko noći ako vam je živ­ot mio. Jer sva­ki duh ipak nije Kasper.

    .

    .

    Četvr­ta:

    .

    .….Ne idi Mari­na! Ne idi Mari­na! Pon­avl­jao je mornar, pot­puno sam, na drven­om molu, u noći punoj komaraca.
    .….Marine, među­tim, nije bilo.
    .….Vjero­jat­no je otišla.
    .….Hajde­mo zato i mi: ostavi­mo mornara na molu, mož­da je lud, mož­da je Mari­na duh skuše koju je ulovio pri­je pet­naest god­i­na, a mož­da i ne postoji.
    .….Ili je Mari­na ipak otišla.
    .….Ne gubi­mo vri­jeme na tugu mornara. Uvuci­mo se u naše tople krevete, pokri­j­mo preko glave i san­ja­j­mo svi­jet izvan pokrivača.
    .….Pospanom čov­jeku suze oči i onda zvi­jezde izgleda­ju kao zečice iz “Ple­jbo­ja”.

    .

    .

    Peta:

    .

    .….Svi­ca Luk­sa donijela je zvi­jez­da repat­i­ca da saz­na što više od građan­i­ma Hrida.
    .….“Moje je srce vio­li­na, zaš­to ga diraš kad ne znaš da svi­raš”- odjeku­je iz limenih baraka.
    .….Starice ispred, u tiši­ni, ispi­ja­ju rak­i­ju iz kafenih šolji­ca sa likovi­ma anđela i oblacima na dnu, tamo gdje bi tre­bao biti talog.
    .….Muškar­ci su uzeli puške i polaze u rat. Boriće se pro­tiv zeče­va, fazana i vuko­va. Veseli su i, po sve­mu sudeći, sig­urni u pobjedu.
    .….Dje­ca hvata­ju svice.
    .….Luks niš­ta ne zna o mogućnos­ti da bude uhvaćen, ali mu je smisao žrtve jasan. Isus na križu ili fos­forni prah na dječjim prsti­ma — rezul­tat je kon­ačno isti.
    .….I sve da bi oni gore utvrdili jesu li lju­di napokon postali dobri.

    .

    .

    Šes­ta:

    .

    .….Dvo­godišn­ji Samjuel Beket nije pro­gov­o­rio još nijedne riječi.
    .….Roditelji su se plašili da im je sin debil.
    .….No, ipak malo po malo Sem je počeo redati lekseme. Sa odvrat­nošću i nekakvim stidom pris­tu­pao je prvim dijalozima.
    .….Svakim danom bio je nes­ret­ni­ji i nes­ret­ni­ji za nove naučene riječi.
    .….U vri­jeme kada je napisao “Čeka­jući Godoa” bio je naj­nes­ret­ni­ji čov­jek na svi­je­tu. Užas­no mno­go je pio, i tek povre­meno bi se ote­tu­rao do klavi­ra i čelo spus­tio na dirke.
    .….Plong!
    .…To bi iz sna trgnu­lo starog cini­ka (još jednog uz Rika) Mirosla­va K. Play it again Sam — pro­mum­lao bi. .….To je Beke­ta uvi­jek mog­lo raz­gal­i­ti i otp­je­vao bi Miroslavu neku irsku uspavanku.
    .….Sem ga je volio. Miroslav je bio tako šutljiv.

    .

    .

    Sed­ma:

    .

    .….Svake večeri Džordž Hari­son svi­ra bul­dogu Fricu svoj veli­ki hit Dok moja gitara tužno jeca.
    .….God­i­na je 1968.
    .….U Vijet­na­mu ginu amer­ič­ki dječaci, u SSSR‑u beru jagode, a u jed­nom čikaškom stanu svake večeri nes­ta­je vode. Džordž i Fric nema­ju druge do li da jutro čeka­ju sa tužn­im pjes­ma­ma. Onda dođe voda.
    .….Proći će puno god­i­na. Fric će umri­jeti od raka na debe­lom cri­je­vu. Džordž će posta­ti pop-zvi­jez­da, mrtve u Vijet­na­mu će pojesti buba-mare, a u SSSR‑u će sadi­ti naranče, kise­le i radioaktivne.
    .….Ali ipak sa radošću Džordž i Fric i dru­gi hipi­ci grabe u budućnost.
    .….Mož­da neće biti tako ružna.
    .….Mož­da je sve samo fiction.

    .

    .

    Osma:

    .

    .….Dilen Tomas pisao je vese­le pjesmice za lokalni cirkus.
    .….Jed­na pjesmi­ca — dva peni­ja, a za peni se tih god­i­na mog­lo kupi­ti pet raznobo­jnih klik­era ili sedam žutih.
    .….No, Tomas nije kupo­vao klikere. Nije imao vre­me­na za igru.
    .….On je vri­jed­no sku­pl­jao peni na peni da bi jedno­ga dana mogao kupi­ti bicikl.
    .….Kada je saku­pio sedam fun­ti, taman za jedan kras­ni plavi, bio je već starac, bicikl ne bi mogao voz­i­ti, a i kuda da ide biciklom.
    .….Tomas je zbog toga bio tužan.
    .….U cirkusu su se već pje­vale druge pjesme. Ono­ga dana kada je Robert Cimer­man pje­vao pre­punoj šatri “Blowin in the wind” tužni Dilen Tomas bio je već mrtav. Ležao je na mjes­nom groblju između .….Džoze­fa Smi­ta i sta­bla jor­go­v­ana, zaras­tao u travu i poma­lo prl­jav — kakav je bio i za života.
    .….Sedam fun­ti nasli­jedi­la je neća­ka Nen­si i za taj novac kupi­la krinolinu.

    .

    .

    Deve­ta:

    .

    .….Veći­ni lju­di se ime prvi put pojavi u nov­ina­ma kada umru.
    .….Sa Ratkom Ilićem nije taj slučaj. Prošlog mjese­ca on je dobio mil­ion dolara na lutri­ji i sve su novine pisale o njemu.
    .….Umro je tek sedam dana kasnije.

    .

    .

    .

    .

    .