Puno toplih pozdrava iz ravnog Banata

Lat­est posts by Tijana Kopriv­i­ca (see all)

    .

    .

    (Uglješa Šajtinac, Bana­tori­jum i ina proza, Arhi­pel­ag, 2014)

    .….Zren­janin­s­ki dra­maturg, romanopisac i pripovedač Uglješa Šajtinac pamtiće 2014. god­inu po dve­ma znača­jn­im književn­im nagradama koje su je obeležile (Andriće­va nagra­da i Evrop­s­ka nagra­da za književnost), ali i po pred­stavl­jan­ju svo­je druge zbirke proze književnoj javnos­ti. Naslov­na priča Bana­tori­jum, zajed­no sa još deset drugih tek­sto­va označenih poma­lo arhaičnom sin­tag­mom ina proza, sačin­ja­va ovu žan­rovs­ki i stil­s­ki raznovrsnu zbirku ističući u prvi plan česte topose u Šajt­inčevom delu, pros­tor Bana­ta i nje­gove prepre­dene žitelje.

    .….Dom­i­nantne lin­i­je intereso­van­ja kao što su porodični odnosi, pro­mašenost živ­ota, posledice rat­nih god­i­na, pa i pitan­je stvaran­ja umet­ničkog dela, neretko se prepliću, nadop­un­ju­ju i prouzroku­ju jed­na drugu, čineći tako temelj za izgrad­nju nar­a­tivnih toko­va ove zbirke. Bez­nadežni sluča­je­vi skloni pošali­ca­ma svake vrste, za prošlošću nos­tal­gični star­ci i pijan­ci, pasivni čekači boljih dana, žrtve sveprisutne nepravde i sa razl­o­gom ogorčeni jesu junaci koji­ma autor u svom delu pok­lan­ja pažn­ju i mogućnost da, pre­poz­nati od strane čita­la­ca, požive neš­to duže od vre­me­na potrebnog za čitan­je neke od priča. Tome još pripo­maže i aktuel­nost tem­atike koja je u zbir­ci zas­tu­plje­na: blis­ki dnev­nop­o­li­tič­ki pri­zori, kri­lat­ice i aluz­i­je, koji često iskr­sava­ju i implic­it­no objašn­java­ju kom­p­liko­vane živ­otne situaci­je liko­va. Oni, u nedostatku vol­je (ili zbog nepov­eren­ja u istu) odus­ta­ju od svo­jih pra­va i slo­bo­da, odnos­no, posled­njom snagom čine onaj min­i­mal­ni gest potre­ban za zado­vol­jen­je sop­stvenih težn­ji. Kao još jed­na od crta ove knjige javl­ja se snažno osećan­je melan­holi­je, poseb­no izraženo u priči Raz­gled­ni­ca sa morskog dna, koja kao da pripove­da nev­ina deči­ja sećan­ja i pre­plete prošlosti, dok u zamišl­jenom post skrip­tu­mu provlači lajt­mo­tiv zbirke: puno toplih poz­dra­va iz ravnog Banata.

    .….Bana­tori­jum, kao reprezen­ta­tiv­na priča, neodolji­vo i nemi­novno povezan sa svim mogućim značen­jem imenice sana­tori­jum, na groteskni, crnohu­morni način, ređan­jem niza frag­me­na­ta u vidu sce­na ili epi­zo­da, što će biti Šajt­inčev zapažen pos­tu­pak u ovoj proznoj zbir­ci, daje istori­ju i bilans živ­ota tro­jice braće od različi­tih maj­ki, al ko rođenih, smeštenih u učmaloj sre­di­ni sa većim bro­jem grobl­ja no vrtića, gde se, silom pri­li­ka, sahrane orga­nizu­ju u pomod­noj deči­joj igraoni­ci. Jed­va celi tek kada su sku­pa, svo­je fiz­ičke nedostatke pop­ut nepokret­nos­ti, odsust­va vida na levo ili desno oko, rana i ožil­ja­ka, promišl­jeno koriste u datim okol­nos­ti­ma, bilo u tuča­ma, bilo u izmišl­jan­ju rat­nih priča u zamenu za flašu piva, ironično se sme­jući u lice sop­stvenoj sud­bi­ni, ali i oni­ma koji bi ih požalili. Celod­nevno lakrdi­jan­je ipak ih ne udal­ja­va od reli­giozne mis­li čak ni u erot­s­ki obo­jen­im momen­ti­ma, već napro­tiv, dopri­nosi uspe­hu pri osva­jan­ju omil­jene kono­barice dežurne seoske bir­ti­je, te tako pisac pokazu­je da ne preza pred ogol­ja­van­jem svih aspeka­ta jednog običnog, monot­onog, bana­tori­jum­skog živ­ota. Opisu­jući dogodovš­tine svo­jih juna­ka, pisac goto­vo da im daje oblič­ja figu­ra sa Predićeve slike Vesela braća, žalos­na im maj­ka, nano­vo ovekoveču­jući neu­god­nu istinu i ne srameći se pred njom.

    .….Da Šajt­in­cu nisu strana promišl­jan­ja o sop­stven­om pozivu dokazu­ju priče koje se bave položa­jem pis­ca u današn­jem društvu i var­i­jabla­ma koje utiču na nje­gov even­tu­al­ni uspeh ili neuspeh. Nezado­voljst­vo potaknu­to uslovi­ma, angaž­manom, plas­man­om i  recep­ci­jom ukazu­je na merkan­til­ni odnos pre­ma umet­nos­ti i kul­mini­ra u kra­jn­je bru­tal­noj priči POV, gde gnev­na spisatelji­ca-osvet­ni­ca, zlostavl­ja­jući nesavesnog izdavača, zas­tu­pa sve njoj slične i pravi mesto za poez­i­ju u svetu.

    .….Krećući se tragom real­is­tičk­ih pisaca, što će reći vern­im podraža­van­jem osobenog dijalek­ta pros­to­ra o kome je reč, te često i slen­gom, opisi­ma pril­ično detaljn­im, mno­go puta nat­u­ral­is­tičkim  (ponekad čak i agre­sivn­im), i angažo­vanošću svo­je proze, Šajtinac uspe­va da vero­dos­to­jno i upečatlji­vo dočara karak­tere liko­va i men­tal­itet sre­dine. Nasuprot tome, povre­meno se poigrava­jući jezikom i nagomilava­jući pre­gršt reči različi­tog porekla, stil­skog reg­is­tra i značen­ja, kao što je slučaj u priči Amiko, zatim prem­reža­van­jem tek­s­ta mnoštvom cita­ta intertek­su­talne i paratek­stu­alne primene, od kojih neki ukazu­ju na favorizo­vanu tradi­ci­ju, a neki posta­ju ključem za razumevan­je određene priče, te par­o­di­ran­jem određenih proznih žan­ro­va, pisac se prik­lan­ja post­mod­ernističkom mod­elu stvaran­ja umet­ničkog dela. Izrazi­ta sceničnost uz izne­nadne obrte na kra­ju, koji iz temel­ja pomer­a­ju uspostavl­jeni svet priče, pot­po­mažu dinamiku pripovedan­ja, održava­ju neizves­not i pobuđu­ju čita­lačku pažn­ju, te je uti­sak pos­ma­tran­ja kratk­ih film­skih rezo­va kroz objek­tiv kamere koji se čitan­jem priča stvara sasvim oprav­dan i pruža uži­van­je. Galer­i­ja na različite načine povređenih liko­va Šajt­inčeve proze posve pre­cizno, više puta sup­til­no i poet­s­ki, ocr­ta­va svakod­nevnicu dna Panon­skog mora, naglašava­jući obrise bivše, a ostavl­ja­jući mrvu cinične nade za stvaran­je nove utopije.

    .….Da je reč o vred­nom pis­cu i delu, sve­doče i bro­jne književne i pozorišne nagrade koje krase rad Uglješe Šajt­in­ca. Bana­tori­jum i ina proza kao jed­na od celovi­tih i poet­ič­ki do tanči­na uobličenih pripoved­nih zbir­ki ukla­pa se u niz knji­ga koje val­ja proči­tati, dok se čini da će ime Uglješe Šajt­in­ca osta­ti kao jed­no od ključnih književnih znako­va ove epohe.

    .

    .

    .

    .

    .