Seme metka

Lat­est posts by Jana Raste­go­rac Vuko­manović (see all)

    .

    .

    .

    1.

    I stak­la kao
    dodir
    peku
    i iza
    sakri­va­ju boje
    krtica

    I stopala se
    upiru u tanjir
    i klan­ja­ju se
    različci
    toplanama

    I kao prstohvat
    bosiljka
    pok­lopac zveči
    pločice modro
    kotrljaju

    I odgov­or
    odgov­or je češalj
    kroz mrka
    kri­la vetruške
    i sna

    .

    4.

    .
    sloml­jen kamen
    sunčani voz
    priz­nao mi je sat
    niš­ta nisam odronila
    put­nu torbicu
    steg­nem jače
    uz prepone
    ako raširim
    mrav
    uđe i zađe

    .

    .

    5.

    .
    sve krošnje
    se popločavaju
    zvezdasto
    snopići
    sveže napajaju
    slast
    drve­nas­to pukne
    dir­ka zvekne
    truba
    i cik platana

    -

    .

    6.

    .
    odraz plivanjem
    raduje
    zube
    koliko ima
    godina
    vremena
    maramica
    da ispolira
    juren­je i smeh
    u torbi
    muva sa zlatnom
    pavlakom
    odsjaja
    baš tako vitko
    pri­ja kada je telo
    pogledu
    raste

    .

    .-

    7.

    .
    četiri košnice
    sta­ju tačno
    u rupu u asfaltu
    SBB
    otvore­na i zatvore­na vitičas­ta zagrada
    pocepani
    dri­na bus
    pun
    raz­jarenih zbunjeno
    pčela
    u kupoli
    staklenik
    kao provid­ni fes
    nad trnjem
    krastavca

    .

    .

    10.

    .
    pone­ka kuća
    kao rupa
    u fabrici
    s kupolom od trave
    kroza zid
    grob­ni blokovi
    gušći od
    krošn­ji avgusta
    gusti sok pošumljenih
    mina
    gus­ta reka
    iz seme­na metaka

    .

    .

    .

    .

    .