Sve sam to ja

Lat­est posts by Dragoljub Pavlov (see all)

    .

    .

    Dra­gan Pavlov, rođen je 26 jula 1940. u Vilovu, završio gim­naz­i­ju i Poljoprivred­ni fakul­tet u Novom Sadu. Knjige: “Čečil­i­ja”, “Vršid­ba i goz­ba”, “Okre­taljkaza tan­go” i “Dunavs­ka”. Samostalne izložbe sli­ka: Novi Sad 1964., Bečej 2006., Srbo­bran 2006., Novi Sad 2010. Zajed­no sa Borom Vitorcem izložbe fotodoku­mentaci­je i  kratk­ih fil­mo­va ini­ci­jalnog per­for­mansa. Živi u Novom Sadu gde drži poljoprivred­nu apoteku. Deset zajed­ničk­ih rado­va sa Borom Vitorcem nedavno im je otku­pio The Muse­um of Mod­ern Art, MoMA.

     

    .

    Šta Vam više znači, to što Vas je MoMA uvrsti­la u istori­ju umet­nos­ti ili novac ?

    .

    Nar­avno ovo prvo, a od dru­gog mi više znači što me sada moja dra­ga Nada zove MoMčilo.

    .

    Posle prve izložbe vaših zajed­ničk­ih rado­va pod nazivom Dei leči u Muze­ju savremene umet­nos­ti Vojvo­dine u Novom Sadu 2007., imali ste sledećih god­i­na i u Sub­oti­ci , Beče­ju, Kuli, Zren­jan­inu, Beogradu, Nišu i posled­nju  na Cetinju. Kako ste uspeli  da doprete i do Njujorka ?

    .

    Uz veliku pomoć sluča­ja i dva međuko­ra­ka. Prvi je bio2010., kada je u časopisu Art in Amer­i­ca iza­šao članak o nama sa deset foto rado­va u pri­logu, a dru­gi 2015. kada je iza­šla mono­grafi­ja DeiLe­ci  od strane Muze­ja savremene umet­nos­ti  Vojvodine.

    .

    .

    Kada ste po prvi put u sebi pre­poz­nali umetnika?

    .

    Još u osmol­jet­ki, kada sam crtao stripove, radio vrsne akvarele i orig­i­nalne crteže od svetla.

    .

    .

    Kako je počeo vaš zajed­nič­ki rad?

     

    Još u osnovnoj školi nas je zbliži­la žel­ja da se bav­i­mo slikarstvom. U gim­naz­i­ji se ona proširu­je ide­ja­ma o novim vidovi­ma umet­ničkog izraza i spa­jan­ju istih sa samim našim živ­o­ti­mai tako počin­je­mo sa zajed­ničkim radovi­ma u obilju inspiraci­ja. Kreće­mo sa akci­ja­ma na javnom mes­tu, uli­ci, parku, pijaci, na keju.

    .

    .

    Koje od tih akci­ja ili pred­sta­va sma­trate najbojim?

    .

    Trku ježe­va — oko podne u cen­tru gra­da trkali smo se četvoronoške u Zmaj Jovi­noj uli­ci  preko obe tram­va­jske linije.Još znača­jni­ja je pred­sta­va zvana Spomenik u vidu žive skulp­ture  izve­de­na na javnom mes­tu dos­ta god­i­na pre ponatih umet­ni­ka Gilber­ta i Džordža koji su svo­ju prvu živu skulp­turu uradili 1970.

    .

    .

    A kada ste pre­stali sa zajed­ničkim radom?

    .

    Počeli smo u gim­naz­i­ji, nas­tavili kao stu­den­ti  i usko­ro je bio kraj. Moja dva posled­n­ja per­for­mansa sam izveo u vojs­ci, zbog prvog je tre­ba­lo da odeu zatvor a zbog dru­gog zama­lo da me starešine pošalju na psi­hi­ja­tri­ju. Posle vojske se više posveću­jem slikarstvu i poez­i­ji  a pokušavam i da osnu­jem svo­ju pozorišnu trupu.

    .

    .

    Kada ste 1957. godine počeli sa per­for­man­si­ma sa Borom Vitorcem, da li ste bili sves­ni da će istori­ja umet­nos­ti  upamti­ti  Vaše pos­tup­ke i angažman?

    .

    Bora i ja smo uži­vali u radu u apso­lut­noj slo­bo­di kreaci­je ne razmišl­ja­jući šta će posle biti.

    .

    .

    Koliko je ide­ologi­ja  KPJ sputa­la ili potak­la Vaše bavl­jen­je umetnosšću?

    .

    Svo­jim sivilom nas je zaista potak­la da odle­ti­mo u vatromet boja slo­bodnog stvar­alašt­va izvan svih institucija.

    .

    .

    Koliko Vas je koš­ta­la ta bor­ba za pra­vo da budete drugačiji?

    .

    Radili smo u ile­gali, nije bilo nikakve šanse za promociju.

    .

    .

    Kao i u Vašem živ­o­tu tako i u Vašem stanu u Rad­ničkoj uli­ci u Novom Sadu domini­ra­ju knjige i slike… Da li ste Vi u prvom redu pes­nik il slikar? Imate li tudilemu?Možete li se odluči­ti za pri­marni umet­nič­ki izraz?

     

    Kao što reče preskrom­ni Dali – sve sam to ja.

    .

    .

    Prva aso­ci­jaci­ja na ime Vuji­ca RešinTucić?

    .

    Pošo  Goethe da  se šethe —  jed­no retko zabavno družen­je i pri­jateljst­vo —  Vuji­ca moj blis­ki dale­ki rođak.

    .

    ,

    Kako danas gle­date na društvenu ulogu nekadašn­je Trib­ine mladih u Novom­Sadu? Zaš­to danas nema takvih aktivnosti? 

    .

    Trib­i­na mladih je zaista bila izvanred­na poja­va u kul­turnom živ­o­tu gra­da i mno­go šire. Osno­vana i   finan­sir­ana od države, odnos­no par­ti­je, slo­bo­da u radu joj je ipak bila dozi­rana. Sećam se, kada sam 1964. odneo dese­tak rado­va za izložbu u nji­hovoj galer­i­ji odbi­jeni su kao nepodesni zbog ino­vantne nepoz­nate tehnike rada. Na kra­ju posle duže polemike, rešeno je da budu izloženi u spored­nom pros­toru u nji­hovom klubu.

    .

    .

    Upored­ite nam slo­bo­du običnog građan­i­na danas i pre pedeset god­i­na u Vašoj uli­ci, u Vašem gradu…

    .

    Danas je slo­bo­dan od nov­ca, a pre pedeset god­i­na od droge i  kriminalaca.

    .

    .

    A umet­ničku slo­bo­du danas i pre pedeset godina?

    .

    Danas pot­puna a pre dozirana.

    .

    .

    Da se može men­jati prošlost, šta biste Vi prome­nili iz svo­je mladosti?

    .

    Prome­nio bih šare na hava­jskoj kožulji i pruge na mornarskoj majici.

    .

    .

    Istori­js­ka ličnost koju  poštujete?

    .

    Tes­la.

    .

    .

    Čime ste osvo­jili Vašu suprugu?

    .

    Gegov­i­ma Čaplina, Kitona, Gruča.

    .

    .

    Po čemu želite da Vas lju­di pamte?

    .

    Po ponekom stihu.

    .

    .

    Čega se nika­da nećete odreći?

    .

    Uži­van­ju u postojanju.

    .

    .

    Kome dugu­jete izvinjenje?

    .

    Nezado­voljnoj pub­li­ci, ako je bilo takvih.

    .

    .

    Zablu­da koju ste odbacili?

    .

    Da sam mogao biti sja­jan hirurg.

    .

    .

    Pred  čijom slikom ste naj­duže stajali?

    .

    Pred Bro­jgelovom Lov­ci na snegu. Inspirisala me je da napišem pes­mu Ptice i kliza­či.

    .….( ptice što nad krovovi­ma /  avgus­tovskim kruže

    .….pon­avl­ja­ju pokrete /  kliza­ča na ledu

    .….kliza­či što lete po / sleđenom ribnjaku

    .….pon­avl­ja­ju krike /  avgus­tovskih ptica )

    .

    .

    Umet­nik pre­ma čijem delu ste ravnodušni?

    .

    Ima ih mnogo.

    .

    .

    Vaš omil­jeni pesnik?

    .

    Teško mi je da izd­vo­jim nekog  iz jata omiljenih.

    .

    .

    A  pes­ma?

    .

    Gavran dalekog rođa­ka Poa.

    .

    .

    Koju usa­vanku pevate Vašoj unuki?

    .

    Jed­na od uspa­van­ki za unuku Iskru:

    .….Teo Dor i tela Dora

    .….Da žive baš nasred mora

    .….Sadili su plavi lan

    .….Kupali se sva­ki dan

     

    .….Izne­na­da jednog dana

    .….Opaz­iše voda slana

    .….I dok lanom preko dlana

    .….Vratiše se obalama.

     

     

                                                                    Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    .

    .