* * *
Marija Valiha živi
u oronuloj kući u šumi.
Čestica narodne mudrosti
u šumi živi,
zaboravljena od ljudi,
čestica narodnog pesništva
u šumi živi,
zaboravljena od dece,
kapljica ukrajinskog mora
kao sirotica u šumi živi.
(1990)
* * *
Na groblju u Lišnji
nakrivljeni krstovi stoje,
drveni, natruli svedoci
minulog vremena.
Imena su već jedva vidljiva.
Počivaju pod njima
Rusini[1] umorni
od dugog lutanja,
od krčenja šuma,
od oranja bosanske gline…
Na groblju u Lišnji
korov zarasta…
Zemlja jesi i u zemlju si otišao
i ti, napaćeni Galičane[2].
* * *
Hteo bih da ti pogledam u oči,
Moj neznani pretče,
Da potražim u njima tu iskru
Кoja te u lutanja povela.
Hteo bih da pogledam
Te žuljevite ruke
Кojima si krčio bosanske šume.
Hteo bih da zavirim u tvoju zemunicu
Izgrađenu od oborene hrastovine.
Hteo bih da čujem tvoje reči,
I tvoju setnu pesmu.
Hteo bih da sednem za tvoj sto
Na prvo Badnje veče u Bosni.
Hteo bih da okusim znojem osveštanu
Tvoju prvu panaiju[3] u tuđini,
I da obrišem tvoju suzu.
I hteo bih da se izvinim tebi
Za tuđi jezik na mojim usnama,
Za tuđu pesmu i igre tuđe.
Nisi mi to želeo.
Nisi mi to u amanet ostavio.
Izvini i oprosti ovaj greh prvorodni,
Кojim me proklelo tuđe nebo[4].
(2006)
Sa ukrajinskog preveo: Jaroslav Кombilj
[1] U vreme preseljenja u Bosnu, (Austrougraska s kraja XIX i početka XX veka), Ukrajinci su zvanično vođeni kao Rusini – prim.prev.
[2] Ukrajinci, doseljenici iz Galicije (Zapadna Ukrajina) – prim.prev.
[3] Panaija (koljivo), kuvano žito, koje Ukrajinci pripremaju za Božić – prim.prev.
[4] Mihajlo Ljahovič je na početku ratova u Bosni, početkom devedesetih prošlog veka, dospeo u Kanadu, gde i sada živi – prim.prev.i ti, napaćeni Galičane[2].i ti, napaćeni Galičane[2].
