U redu za muzej

Lat­est posts by Andrej Ljub­ka (see all)

    .

    .

    .

    U redu za muzej

    .

    A ne možeš joj tako odmah reći da je ona –
    Vruća stvar:
    Sa pravougaon­im naočari­ma, u nekim dugim
    Šorce­vi­ma, maji­ci (za dvi­je veličine većoj)
    Sa nat­pi­som I love Paris, u san­dala­ma, sa likom
    Klasične učiteljice (iz porno filma).
    Na to sam i nasjeo.
    Pa ne možeš joj tako odmah reći da je ona –
    Vruća stvar:
    Sa mal­im razm­jerom grudi
    (pa, istinu gov­oreći, moje su veće!)
    Sa debe­lim tur­is­tičkim vodičem u rukama,
    Bez ikakve šminke.
    Na to sam i nasjeo.
    A ne možeš joj tako odmah reći da je ona –
    Vruća stvar:
    Poseb­no kad cijel­og živ­ota čekaš Španjolku,
    A ona je Britanka.
    Kad voliš brinete,
    A ona je plavuša,
    Kad ona tebe uopšte ne gleda.
    Na to sam nasjeo.

    .

    .
    Večera za dvoje

    .

    I ja bih mogao biti crni narkodiler
    Ovd­je u Klivlen­du, drža­va Oha­jo. Slušati svo­ju muziku
    U salonu kola, traži­ti nove adep­tive, davati im
    prašak, a na Dan zah­val­nos­ti pozi­vati svo­je najbliže
    pri­jatel­je – pros­ti­tutke – kući, darovati im fig­urice anđela
    i aro­matične svi­jeće; dugim večer­i­ma gledati
    na dvorište, put, iz doko­lice čitati nat­pise na pivskoj konzervi
    u svo­jim ruka­ma, zaspi­vati u nekom idiot­skom šou razgovoru.
    Ili bih mogao negdje radi­ti na ben­zin­skoj stani­ci u planinama
    Bosne i Herce­govine, srdačno se poz­dravl­jati sa kli­jen­ti­ma, poznavati
    sve u okoli­ni Ban­ja Luke, saz­nati svakod­nevne vijesti sa malog
    Radio­pri­jem­ni­ka, poslušati izju­tra pjes­mu i cio dan pjevati:
    „Sara­je­vo, srce moje“, uči­ti svo­ju dje­cu da pravil­no baca­ju nož,
    Love ribu i beru jagode, jed­no veče prov­jer­i­ti da li
    Ona zna­ju napamet riječi nacionalne himne, a zatim rado im
    Podi­jeli­ti čoko­ladne bon­bone. Pret­postavl­jam da u bilo kom
    od mogućih živ­ota ti bi tre­ba­lo da se pojav­iš. Da dođeš za dozu
    ili zbog popravke svog auta. Da budeš pros­ti­tut­ka ili samo sestra.
    Da budeš ćer­ka. Da vodiš idiotske šou raz­gov­ore posli­je ponoći.
    Da pje­vaš u crkven­om horu. Da budeš zvi­jez­da sa najpoznatijim
    Hit­om „Sara­je­vo, srce moje“, kojeg sam, čuvši ga na radiju,
    potom cijel­og dana gukao u jed­nom dahu.
    Mis­lim da bi tre­ba­lo da se obavezno pojav­iš u svakom od
    Mojih mogućih živ­ota, čak i ne mis­lim, uvjeren sam u to.
    Al iza­š­to se ne pojavlju­ješ sada, zaš­to uvi­jek kasniš
    Dvade­set min­u­ta, večera je već hladna?!

    .

    .

    .….….….….….….….….…Sa ukra­jin­skog Blago­je Vujisić

    .

    .

    .

    .

    .