U svakodnevnom govoru

Lat­est posts by Luci­ja Šval­jek (see all)

    .

    .

    Tri­naest puta

     

    Prvu men­struaci­ju dobi­la je kod kuće,

    Dok je gledala film sa susjedom,

    Zabo­lio ju je don­ji dio trbuha…

    Tri­naest god­i­na i prva menstruacija.

    Tri­naest uloža­ka Always Ultra.

    Tri­naest plakan­ja u mraku.

    Tri­naest puta sa šibom po nogama.

    Tri­naest puta teče krv po prstima.

    Tri­naest puta jebem ti mater.

    Tri­naest puta sam ti se htjela svidjeti.

    Tri­naest puta krvarim iz pičke.

    Tri­naest puta sam ušla u pubertet.

    Tri­naest puta sam kopala nos.

    Tri­naest puta te mrzim.

    Mrz­im te.

    .

    .

    Tiši­na

     

    Tiho

    Tiše

    Najtiše.

    Gradaci­ja tišine.

    Solilokvij mis­li u tišini.

    Mis­li nikad nisu tihe.

    Moje mis­li ispovraćale bi se po tvojima.

    Na jagodica­ma prstiju,

    Hoda kroz kuhinju.

    Bez naglih pokreta.

    Bez neprim­jerenih rečenica.

    Bez nepotrebnog disanja.

    Osta­je bez zraka.

    Nema kisi­ka u plućima,

    Bitne stvari su na TV‑u

    Dok ona gubi zrak.

    Ako čuješ kako diše,

    Pojačaj TV još jače

    I plju­ni joj u lice.

    .

    .

    Biologi­ja u osnovnoj školi

     

    Znam kako se razm­nožava­ju kukci

    I kak­vo je stan­je na cestama

    Kako sjesti na tra­jekt do otoka

    I ne javl­jati se na mobi­tel mami

    Stara sus­je­da je zabrin­u­ta za moju

    Finan­cijsku sig­urnost i moje jajnike

    Jednog utor­ka

    Baš su je zabrin­uli moji žen­s­ki organi

    I zato mi neće

    Dati kuti­ju cigareta

    Jer kaže da cig­a­rete isušu­ju bubrege

    Gla­va mi je auto­bus­ni kolodvor

    I nema voznog reda

    Ni sjedala za putnike

    Koji dolaze bez reda

    I ima­ju čudne frizure

    Obo­jane nokte

    I duge prste kao

    Rep­tili koji liježu jaja

    U dalekom moru

    .

    .

    Nebo

     

    Kandže se ne dobi­ju na poklon

    Kad se rodiš

    Ne dobi­ju se ni bli­je­do sive oči

    Kroz koje ne vidiš boje neba

    Rek­li su da je boja neba svijetloplava

    Ponekad su na nje­mu oblaci

    Kroz koje možeš hodati

    Sa svo­jim stopal­i­ma s pli­vaćim kožicama

    S ruka­ma od dugog zmi­jskog repa

    I noga­ma od žele bombona

    Koje se tope na suncu

    .

    .

    Vri­jeme

     

    Kao da sam stranac

    Pružaš mi ruku

    A živi­mo zajedno

    18 god­i­na

    Jede­mo zajedno

    Za istim stolom i s istim pri­borom za jelo

    Vil­i­ca Nož Žlica

    Stoli­ca

    Ti sjedaš pored mene

    Jedeš batak i krumpir

    Pričamo o tome kak­vo je vani vrijeme

    I kako su se vre­me­na promijenila

    Ti gledaš kroz pro­zor i kroz mene

    Ne znaš da u meni

    Za tebe nema više vremena

    Pože­lim da se vri­jeme stisne u žlicu

    S kojom gra­biš krumpir

    U 13:30 sati rek­li smo si sve

    Šut­njom i mumljanjem

    Polaganom kret­njom vilicom

    I guž­van­jem plave salvete

    .

    .

    Tram­vaj

     

    Pet­naest min­u­ta je do dva

    I žurim na tram­vaj broj 17

    Curi mi mozak

    I don­ji i gornji

    Teta u tram­va­ju nosi tampone

    Nema gdje mijen­jati uložak

    Jer u tram­va­ju nema wc‑a

    Javni wc je predaleko

    I podi­jel­jen je na muš­ki i ženski

    Zaš­to nema­ju wc za transvestite?

    Za tran­srodne osobe i stare ljude?

    Ja curim sva­ki dan

    Danas je moj rođendan

    Sva­ki utorak je dosadan

    Utorak je najglu­plji dan u tjednu

    Jer je posli­je ponedjeljka

    Moja pri­jatelji­ca koristi riječ

    Ani­mozitet­na

    U svakod­nevnom govoru

    .

    .

    .

    .

    .

    .

    .

    .

    .