Zatvorena usta

Haris Plojović
Lat­est posts by Haris Plo­jović (see all)

    *

    U Pazaru

    ima­ju

    običa­ja

    čud­na

    dva.

    Prvi je

    da je svaki

    mejt dobar.

    Dru­gi je

    da je dobar

    onaj

    što šuti.

    Eto, dobra samo

    zatvore­na usta.

    *

    Priča­ju

    pro­davači­ca ljubavi

    i

    pro­davac duše.

    “Zaš­to tije­lo daješ,

    S nepoz­na­ti­ma ležiš

    i za malo se prodaješ?”

    “Ne pro­da­jem ja tijelo,

    već samo tijela dio,

    a ti pro­dao sebe cio.”

    *

    Osve­ta,

    Neki­ma sveta.

    Osve­tio se i napravio

     dva groba.

    Tako umiru oba.

    *

    Dobri Boži­ji robovi

    Kroz vijekove prošle

    Kušani su bili

    Žena­ma lijepim

    Vrtovi­ma cvijeća

    San­duci­ma punih

    Zla­ta

    Sva­ki od njih

    Kroz osmi­jeh bi rekao

    Dun­jaluče,

    Varaj nekog drugog.

    11.

    Hil­jadu devetsto

    Četrde­set i peta.

    Bom­ba­ma zaliven

    Japan

    Crven i siv

    Bosono­gi dečak

    Nosi neš­to na leđima,

    Delu­je kao da se igra.

    U skafan­der­i­ma ljudi

    Mum­la­ju kroz masku :

    Daj da ti skinemo teret sa leđa.

    Nije to teret,

    To je moj brat.

    *

    Zeml­ja.

    U zemlji kovčeg

    U kovčegu poštanski

    San­duk

    U poš­tan­skom

    san­duku pismo.

    U pis­mu riječi :

    Znao sam curu

    Koja je volela mačku

    Toliko je volela

    Toliko je stegla

    Da je ugušila.

    *

    Moja ruka

    Mil­i­jar­du puta uvećana

    Imala bi molekule

    Veličine teniskih loptica

    Sa nev­idljivim vezama

    I ogrom­nom prazninom

    Izmed­ju njih.

    O tome mislim

    Kad razmišl­jam o Svemiru