(Etiologija)
.
.
Šta tamo postoji šumarci citrusni
pre nego su bili zapuštena imanja gde se skrih
tamo, iza drveća
i niko nije video
šumu
Tog deteta pozajmljeno lice
predznak
jer ja sam uvek odlazio bio dezerter
što mi i jeste u krvi da budem i jedne noći
– u mračnoj prikazi drveta – skrih se
gledajući razmaknute kadilak-oči što prolaze
i kruže da me ulove i da me vrate
domu u kom bih bio pojeden živ
Tada sam uvek i odlazim još
iz te kože u kojoj se skrih
Stanje te strane je drugo
može se sklizati u glupost
Ako se desi imenica postojanje
a ne glagol biti
ili spremati se
za pomeranje od
te penumbre
lakih pića
od tih oblika izvođenja besnih glista
.
.
,
(Titanomahija)
.
.
Drvo me podiglo; bio sam zelen i drven.
Roditelji beže razjareni kroz cvrkutave oblake.
Tektonske ploče pomeraju naš odnos
bliže svetu bliže jedne drugima
bez čvrstog balasta
u koje bi urezao slova rune.
Čija je greška ako ispadnemo
izvan sebe?
Evo me tu tek znak
na štikliranom izbornom listiću, neprebrojiv, dugi samoglasnik
u zamišljenom glasačkom telu
što pada dublje u onu stranu.
Sat je bio taj što je ne padajući nazad
rekao budućem drevniku
zasluženu budućnost.
Strujna reč, čvrsto-
stisnut vazduh u O i kroz.
Nije to moj glas što govori
kroz isti prolaz kao moj glas.
Ono što kažemo je sistematizovano i uneseno u
volju da uradimo da požurimo da kažemo:
niko nema prava da vlada.
Grad guta svoju decu
oluja prazni đubrišta u naše ekrane
čak nam i oznake na ivičnjacima govore
da smo svi samo mašine što pokreće želja
Ne možeš kupiti
demijuršku volju bez prodaje duše
prva američka prava
već su prodata.
.
.
.
(Mandala)
.
.
Moja senka je u meni
poput mitohondrijalne DNK
ne mogu iskoračiti iz njene dvojnice
iako želim biti drugo
do samo telo
subjekt sunčevih ruženja.
Uzimam reč iz mora
tu reč more.
Pomera se u mom telu
Jer ja sam njena reč.
Centar orbite
i svega oko nje.
To je taj osećaj, biti
u jezgru, okružen.
Iniciran u himničnu introvertnost
Osećam je u prostoru između mene.
Osećam poeziju kao bol.
Bogovi su jednako krivi kao i svi.
X izvan niza i poretka
u svetu oko nas, ulazi u nas, O.
To je ista priča
mi sahranjeni i ekshumirani
i ponovo sahranjeni.
Šuma drveća vetrom poderana
šaka puna zemlje
novo rastuće zvono.
.
.
.
(Dolina čuda)
.
.
Od čega je sačinjena pesma?
Drvo kvarc makovi
svetlucaju na visokom pustinjskom grebenu.
Zamućeno svetlo ne komplikuje
život najbolji lek
kažeš, sunce je
i naravno
Ako on Ako on vozi kočije
Ako moramo reći otac
pesma mora pojesti tu reč
i iskašljati novog boga.
Brda klizaju u svoj rased
iskaču zlatna polja i ljubičasta
sazivaju efemerne
seanse povetarce
proklete komšijske vriskove
ovo ne bi trebao biti vazduh
od kog je sačinjena pesma
Sve što je otac imao
moje je kaži granitni pesak
prolazno srce i vreme
trajno vreme.
Ne možemo
naterati
ga
da stane
a izbeći smrt i sve što vidim je ponovno rođenje
postmoderna kiša
u meni.
To nije za oblake nije za ljubav
nikad iz unutrašnjosti van.
Ja kažem kroz
Ja kažem kroz
pesmu čudo ovo savršeno crno
polja pčela Had nikad nije imao
prevlast samo ulaz
danas je slobodan
Pa hajde da legnemo
u zastore svetla
ranog poslepodneva
i da pogledamo naše telefone
naše akumulirane lajkove
plačljive grlice gugutanja
razmotrene
u protivglasu
u soli
ravno
i naveliko.
Toliko mnogo filtera da se vidi
toliko mnogo razloga za
izostanak propriocepcije
u javnom prostoru
i tako prostrana oblast
za pokret.
Čija zona raseda
to je uostalom, padina
polja, zlato zbog koje smo tu
je li ovo samo
ime za cvet
njen biotvang* je
posledica uranijum-bolesnog
nicanja života
iz zemlje.
Svaka ljubav se umnožava kao čola kaktus
razbija se u delove koji nikad ne napuštaju kožu
ili teksas ili snove koji iskrsavaju i krive kao da žele da kazne
psihu što je to što jeste, čoli nalik, umnožena, što putuje ka tebi
ili tebi ili tebi. Veštica u pustinji. Veštica u luci. Veštica na raskršću.
Veštica u gradu veštica u dolini čuda u kojoj mi kujemo
čitave nove hermetičke obrede da uključe, opkoračenja da privole povetarac-
raspršena cvetna kruna određena budućnosti kao što je videh
izigranu i načinjenu plenom i iskidanu
da se boji vetra škorpiona (solifugae)
da zavoli pesmu u kojoj si ti
jer će te uzeti.
Zvaće te
u tvoj iskon
otvorenost
zazor
u sebe.
*biotvang (engl. biotwang) – misteriozni zvuk zabeležen na najdubljoj tački na Zemljinoj kori (Marijanski rov) (prim. prev.);
.
.
(Znamenje)
.
.
Ligature i oslikavanje kostiju
slova rune sat nam govori
vreme je put prolaza.
Doživljavam sebe kao eliksir
vrstu još neodmotanog klupka
tetiva
ja sam prevarant
Mislim, ali ne
ti u mom O
mojoj orbiti
možeš reći
kako vreme uzima
putarinu od tela gubitak telesne
samoobmane ono vitla poput zaraze
nadjačavajući mišiće i atrofira.
Hoće li se ove senke uzdići ili prvobitna boja
u polju te slike koju sam znao?
Uklet, ja pevam, onim što videh
što pevaše ljubavnici
nevenčani u snu
pesma može oplakati
drugu smrt
ali ja ne može proreći.
.
.
.
(Tajno ime)
.
.
Poverljivo u ćorsokaku, posrnuo sam
jednom prilikom, kao procurela česma
o imenima neprerušenim
o tuđim poslovima.
Predvideo sam zvezdu kako gori među nama
planetarno jer smo mi platonski ideal
i uključenu jedne prilike u neki portal
koji nikada ne može dovoljno uzvratiti.
Posao otkrića označava da je otkriveno
bilo prekriveno zelenim bilo polje bilo ime pod mahovinom
čije telo ne pokazuje sive tragove sile teže
u toj sivoj oblasti sivi je slon u sobi.
Neko je rekao da sam rekao, O
i neko drugi je poverovao u to.
Svi grobovi su nemi
osim za imena a imena su samo prividne stvari
nisu iskazana jezikom
grubo uklesana u kamenu
ne eho iz unutrašnjosti drveta ili stakla ne imena
preimenovana u povratnom talasu.
O Erato, došao sam poeta u ovu pesmu i povezao
grlo svoje sa crevima
i iz mog glasa, drugi
reče ja kad sam mislio ti, ali eto
kako se sat meša i priča
priču u mene
vetru u meni
ime.
Tako možemo otkriti šta se krije iza toga.
Tako možemo izazvati gnev
mrak dobrodošlice tokom juna.
Oblaci posejani sažetim tajnama
prilikama, odmorno i rastresito
ta zvezdica u trenutku
ta kiša je došla imenovana za sto
nisam je preleteo niti prikrio
a ti još uvek
ne beše tu.
.
.
.
.
Napomene autora:
.
.
“(Etiology)” koristi delove iz knjiga: Rachel Blau Du Plessis’s “Drafts 7: Me,” (Drafts 1-28: Toll. Middletown, CT: Wesleyan, 2011); Jean Jacques Rousseau’s Confessions, (Trans. X. New York: Penguin, 1953); Roland Barthes (Roland Barthes by Roland Barthes. Berkeley: University of California Press, 1994).
“(Titanomachia)” koristi delove iz knjiga: “The Husband’s Message,” trans. Burton Raffel and published in Poems from the Old English (Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1960); Robin Blaser’s “Image-Nation 18 (an apple,” (The Holy Forest, Berkeley: University of California Press, 2006); The Orphic Hymns (“To the Titans.” Trans. Athanassakis & Wolkow. Baltimore: Johns Hopkins UP, 2013).
“(Augury)” koristi stihove iz pesme grupe Minor Victories, “Breaking My Light,” tekst pesme Rachel Goswell; iz eseja Robina Blasera, “The Fire,” (The Fire: Collected Essays, Berkeley: University of California Press, 2007), i radova Gale Mukomolove May, 2017 Horoscopes, (Nylon.com, May 1, 2017);
.
.
.
Napomene uz prevod:
.
.
Prevod delova poeme Džejmsa Meca (James Meetze) Kasno u dugome sada (Late in the long now) načinjen je tokom novembra i decembra 2019. godine. Originalnu poemu sačinjava šest pevanja (Etiology, Titanomahia, Mandala, Wonder Valley, Augury, Deckname); u ovoj prevod uključeni su početni delovi svakog od pevanja, izuzev pevanja Wonder Valley/Dolina čuda i Deckname/Tajno ime koja su prevedeni u celini.
Delovi poeme Late in the long now objavljivani su u periodici, i to u časopisima: White Stag, Ghost Proposal, Dream Pop Journal, The Enchanting Verses.
Ovo je prvi prevod pesama Džejmsa Meca na srpski jezik.
.
.
.
……………………Izbor i prevod: Uroš Ristanović
……………………Konsultacije u prevodu: Tijana Koprivica
..
.
.
.
