Poezija

Kasno u dugome sada

 

(Etiologija)

.

.

                        Šta tamo postoji         šumarci citrusni

pre nego su bili zapuštena imanja      gde se skrih

tamo, iza drveća

i niko nije video

šumu

Tog deteta pozajmljeno lice

predznak

jer ja sam uvek odlazio                                  bio dezerter

što mi i jeste u krvi da budem                       i jedne noći

– u mračnoj prikazi drveta – skrih se

gledajući razmaknute kadilak-oči što prolaze

i kruže             da me ulove    i da me vrate

domu u kom bih bio pojeden živ

            Tada sam uvek           i odlazim još

iz te kože u kojoj se skrih

Stanje te strane je drugo

može se sklizati u glupost

Ako se desi     imenica postojanje

a ne glagol biti

ili spremati se

za pomeranje od

te penumbre

                        lakih pića

            od tih oblika   izvođenja besnih glista

.

.

,

(Titanomahija)

.

.

            Drvo me podiglo; bio sam zelen i drven.

Roditelji beže razjareni                      kroz cvrkutave oblake.

Tektonske ploče pomeraju     naš odnos

bliže svetu       bliže jedne drugima

bez čvrstog balasta

u koje bi urezao slova rune.

Čija je greška ako ispadnemo

            izvan sebe?

            Evo me tu       tek znak

na štikliranom izbornom listiću, neprebrojiv, dugi samoglasnik

u zamišljenom glasačkom telu

što pada dublje u onu stranu.

            Sat je bio taj što je ne padajući nazad

rekao budućem drevniku

            zasluženu budućnost.

                        Strujna reč, čvrsto-

stisnut vazduh            u O      i kroz.

Nije to moj glas                      što govori

kroz isti prolaz                        kao moj glas.

Ono što kažemo je sistematizovano   i uneseno u

volju da uradimo da požurimo da kažemo:

            niko nema prava da vlada.

Grad guta svoju decu

oluja prazni đubrišta   u naše ekrane

čak nam i oznake na ivičnjacima govore

da smo svi samo mašine što pokreće želja

            Ne možeš kupiti

demijuršku volju         bez prodaje duše

prva američka prava

već su prodata.

.

.

.

(Mandala)

.

.

Moja senka je u meni

poput mitohondrijalne DNK

ne mogu iskoračiti iz njene dvojnice

iako želim biti drugo

                        do samo telo

                        subjekt sunčevih ruženja.

                        Uzimam reč iz mora

                        tu reč more.

                        Pomera se u mom telu

                        Jer ja sam njena reč.

                        Centar orbite

                        i svega oko nje.

                        To je taj osećaj, biti

                        u jezgru, okružen.

Iniciran u himničnu introvertnost

Osećam je u prostoru između mene.

Osećam poeziju kao bol.

Bogovi su jednako krivi kao i svi.

                                   X izvan niza i poretka

                                   u svetu oko nas, ulazi u nas, O.

                                   To je ista priča

                                   mi sahranjeni i ekshumirani

                                   i ponovo sahranjeni.

                                   Šuma drveća vetrom poderana

                                   šaka puna zemlje

                                   novo rastuće zvono.

.

.

.

(Dolina čuda)

.

.

Od čega je sačinjena pesma?

Drvo               kvarc               makovi

            svetlucaju na visokom pustinjskom grebenu.

Zamućeno svetlo        ne komplikuje

            život                najbolji lek

kažeš, sunce je

i naravno

Ako on                        Ako on vozi kočije

            Ako moramo reći otac

pesma mora pojesti tu reč

            i iskašljati novog boga.

Brda klizaju u svoj rased

            iskaču zlatna polja i ljubičasta

            sazivaju efemerne

                        seanse             povetarce

proklete komšijske vriskove

ovo ne bi trebao biti vazduh

od kog je sačinjena pesma

            Sve što je otac imao

moje je            kaži     granitni pesak

            prolazno srce i vreme

trajno vreme.

Ne možemo

naterati

ga

da stane

a izbeći smrt i sve što vidim je ponovno rođenje

postmoderna kiša

u meni.

To nije za oblake        nije za ljubav

nikad iz unutrašnjosti van.

Ja kažem kroz

Ja kažem kroz

pesmu čudo ovo savršeno crno

polja pčela                  Had nikad nije imao

            prevlast                       samo ulaz

            danas je slobodan

Pa hajde da legnemo

u zastore svetla

ranog poslepodneva

i da pogledamo naše telefone

naše akumulirane        lajkove

plačljive grlice gugutanja

razmotrene

u protivglasu

u soli

ravno

i naveliko.

            Toliko mnogo filtera da se vidi

            toliko mnogo razloga za

izostanak propriocepcije

            u javnom         prostoru

            i tako prostrana oblast

            za pokret.

Čija zona raseda

            to je uostalom, padina

                        polja, zlato                              zbog koje smo tu

                                                           je li ovo samo

                                               ime za cvet

                                   njen biotvang* je

                        posledica uranijum-bolesnog

                        nicanja života

iz zemlje.

Svaka ljubav se umnožava kao čola kaktus

razbija se u delove koji nikad ne napuštaju kožu

ili teksas ili snove koji iskrsavaju i krive kao da žele da kazne

psihu što je to što jeste, čoli nalik, umnožena, što putuje ka tebi

ili tebi ili tebi. Veštica u pustinji. Veštica u luci. Veštica na raskršću.

Veštica u gradu veštica u dolini čuda u kojoj mi kujemo

čitave nove hermetičke obrede da uključe, opkoračenja da privole povetarac-

raspršena cvetna kruna određena budućnosti kao što je videh

izigranu i načinjenu plenom i iskidanu

da se boji vetra škorpiona (solifugae)

da zavoli pesmu u kojoj si ti

jer će te uzeti.

Zvaće te

u tvoj iskon

otvorenost

zazor

u sebe.

*biotvang (engl. biotwang) – misteriozni zvuk zabeležen na najdubljoj tački na Zemljinoj kori (Marijanski rov) (prim. prev.);

.

.

(Znamenje)

.

.

Ligature i oslikavanje             kostiju

slova rune                   sat nam govori

vreme je put                prolaza.

Doživljavam sebe kao eliksir

vrstu                još neodmotanog klupka

tetiva

            ja sam prevarant

                        Mislim, ali ne

                                   ti u mom O

                                   mojoj orbiti

                        možeš reći

            kako vreme uzima

putarinu od tela          gubitak telesne

samoobmane ono vitla poput zaraze

nadjačavajući mišiće               i atrofira.

Hoće li se ove senke uzdići ili prvobitna boja

u polju te slike koju sam znao?

Uklet, ja pevam, onim što videh

što pevaše ljubavnici

nevenčani u snu

pesma može oplakati

drugu smrt

ali ja ne može proreći.

.

.

.

(Tajno ime)

.

.

Poverljivo u ćorsokaku, posrnuo sam

jednom prilikom, kao procurela česma

o imenima neprerušenim

o tuđim poslovima.

Predvideo sam zvezdu kako gori među nama

            planetarno jer smo mi platonski ideal

i uključenu jedne prilike u neki portal

koji nikada ne može dovoljno uzvratiti.

Posao otkrića označava da je otkriveno

            bilo prekriveno zelenim bilo polje bilo ime pod mahovinom

čije telo ne pokazuje sive tragove sile teže

u toj sivoj oblasti sivi je slon u sobi.

            Neko je rekao da sam rekao, O

                        i neko drugi je poverovao u to.

Svi grobovi su nemi

osim za imena a imena su samo prividne stvari

            nisu iskazana jezikom

grubo uklesana u kamenu

ne eho iz unutrašnjosti drveta ili stakla ne imena

preimenovana u povratnom talasu.

O Erato, došao sam poeta u ovu pesmu i povezao

grlo svoje sa crevima

                                   i iz mog glasa, drugi

                                   reče ja kad sam mislio ti, ali eto

                                   kako se sat meša i priča

                                   priču u mene

                                   vetru u meni

                                   ime.

Tako možemo otkriti šta se krije iza toga.

Tako možemo izazvati gnev

            mrak dobrodošlice tokom juna.

Oblaci posejani sažetim tajnama

prilikama, odmorno i rastresito

ta zvezdica u trenutku

ta kiša je došla imenovana za sto

nisam je preleteo niti prikrio

a ti još uvek

ne beše tu.

.

.

.

.

Napomene autora:

.

.

“(Etiology)” koristi delove iz knjiga: Rachel Blau Du Plessis’s “Drafts 7: Me,” (Drafts 1-28: Toll. Middletown, CT: Wesleyan, 2011); Jean Jacques Rousseau’s Confessions, (Trans. X. New York: Penguin, 1953); Roland Barthes (Roland Barthes by Roland Barthes. Berkeley: University of California Press, 1994).

“(Titanomachia)” koristi delove iz knjiga: “The Husband’s Message,” trans. Burton Raffel and published in Poems from the Old English (Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1960); Robin Blaser’s “Image-Nation 18 (an apple,” (The Holy Forest, Berkeley: University of California Press, 2006); The Orphic Hymns (“To the Titans.” Trans. Athanassakis & Wolkow. Baltimore: Johns Hopkins UP, 2013).

“(Augury)” koristi stihove iz pesme grupe  Minor Victories, “Breaking My Light,” tekst pesme Rachel Goswell; iz eseja Robina Blasera, “The Fire,” (The Fire: Collected Essays, Berkeley: University of California Press, 2007), i radova Gale Mukomolove May, 2017 Horoscopes, (Nylon.com, May 1, 2017);

.

.

.

Napomene uz prevod:

.

.

Prevod delova poeme Džejmsa Meca (James Meetze) Kasno u dugome sada (Late in the long now) načinjen je tokom novembra i decembra 2019. godine. Originalnu poemu sačinjava šest pevanja (EtiologyTitanomahiaMandalaWonder ValleyAuguryDeckname); u ovoj prevod uključeni su početni delovi svakog od pevanja, izuzev pevanja Wonder Valley/Dolina čuda i Deckname/Tajno ime koja su prevedeni u celini.

Delovi poeme Late in the long now objavljivani su u periodici, i to u časopisima: White Stag, Ghost Proposal, Dream Pop Journal, The Enchanting Verses.

Ovo je prvi prevod pesama Džejmsa Meca na srpski jezik.

.

.

.

 

……………………Izbor i prevod: Uroš Ristanović

……………………Konsultacije u prevodu: Tijana Koprivica

..

.

.

.

author-avatar

O autoru Džejms Mec

(James Meetze, 1977), američki pesnik, autor tri knjige pesama (I have designed this for you, Dayglo, Phantom hour). Zajedno sa Sajmonom Petetom priredio je knjigu pesama Other Flowers: Uncollected Poems by James Schuyler. Njegove pesme su prevođene na španski, turski, finski i hrvatski jezik. Vreme provodi na relaciji Split (Hrvatska) – San Dijego (Kalifornija), gde studentima na Univerzitetu Ašford predaje studije filma i drži kurseve kreativnog pisanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *