Esej

Kratko

.

.

Patetika

Tolika grubost da prerasta u patetiku.

.

Ko je najveći

Ona. Ona. Jedina. Najveća. Marina. Majka. Svih nas.

Nametljivost

Neko je ima. Neko je nema. Nametljivost je dobra.

.

.

Bes

Šta je ovo, svi me sinuju. Postajem nevidljiva.

.

.

Bez

Kako ti ne dosadi da budeš bez novca. Sve vreme. Kako ti samo ne dosadi. Promeni se, pomeri se.

.

.

Nešto

Neke stvari radim kao da sam slepa. Ali skoro nikada kao da sam gluva.

.

.

Beskraj

Postoji li beskraj netalenta.

.

.

Danima

Nosim iste gaće. Ne znam otkud ovaj zakon.

.

.

Uigrani

Radila sam za privatnu firmu dve godine. Saradnja je bila iznadprosečna, honorar mlak. Bila sam opuštena, mislila sam da sam prihvaćena, čak sam s vlasnikom pričala o svemu i svačemu kada je bio raspoložen za razgovor. On je bio majušan u velikoj fotelji, sto i kancelarija behu takođe veliki. Imao je i vernu, krupnu, saradnicu.

Jednog dana pozvali su me u prijemnu sobu, posadili na nisku fotelju a njih dvoje (dir. i sar.) sedoše naspram mene u visoke stolice. U šećernom oblaku verbalne paljbe ne čuvši ni reč osetila sam da je vreme da smesta odem jer sam bila toliko ispod nivoa njihovih očiju, veoma nisko u odnosu na njih baš zbog tih očiju iznad mojih. Sigurno su bili veoma zadovoljni. I ja bih bila da sam uigrana.

.

.

Razgovor

.

Kao da smo nagluve i kao da se slabo poznajemo. I moramo da se čujemo bar jednom nedeljno ili češće jer se ne viđamo ni jednom nedeljno. Istamajka istiotac. Kako je B. Zašto niste ponovo zakazali. Radićeš celo leto. Ne želim da je vidim, smučila mi se. Ne znam šta je značilo to što si mi prošli put rekla, samo razmišljam o tome. Pokušavam da razumem. Često si neprijatna, brecaš se………………..krrrrrrrrr… krrrrrr…

.

.

Kina

Kada je otputovala, mislila sam ostaće najmanje godinu dana. Čak sam maštala da i ja dođem, da zajedno radimo. A onda, počele smo da se dopisujemo: oni jedu koske. Nema mesa. Radim dvanaest sati, kamere su svuda. Deca me grle. Neću moći ovo da izdržim. Vraćam se. Imam četrdeset četiri kilograma, stvari korodiraju, vlaga je užasna, žabe ogromne.

.

.

Zaborav

Šta je sa Haitijem.

.

.

Kuvar

Od mene ne očekuje da skuvam nešto lepo. I uvek se iznenadi.

.

.

Ironično ili simbolično 

Baš na rođendan, iako po planu, sav novac s računa biće skinut, sva zarada. Preusmerena sredstva na partiju stambenog kredita u švajcarskim francima.

.

.

Nepoverenje

Sve što sam pokazala kao gest prijateljstva i lojalnosti potrebno je iznova pokazati kako bi ona bila sigurna da nisam izdajnica jer mene zaboravlja a sebe ne.

.

.

Ostati bez posla i prihoda

Tu se ništa ne može. Do narednog posla.

.

.

Sve je tako lepo 

Službenik Ministarstva dosade.

.

.

Laganje

Slažemo se s njom da se ne bismo svađale jer bismo se sigurno posvađale ako se ne bismo slagale s njom. I puštamo je da o svemu iznosi svoje mišljenje s kojim, ma šta mislile, moramo da se složimo. Čak i tako, bes u njoj se ne stišava, širi se na sve strane kroz sve pukotine. Naporno je ćutati i biti loš naživo.

.

.

Pitanje

Da li možemo da volimo osobu koja ima loše mišljenje o nama.

.

.

Redovno

Molimo izmirite dug u roku od šest dana i izbegnite…

.

.

Dok sam živa i kasnije

Zlata i ja smo bile savršena kombinacija. To što je umrla nije nas razdvojilo. Sarađujemo. Trajno.

.

.

Čudna žena 

Ona me vodi na piće. Vodi na lake ručkove. Nalazi mi poslove. Kaže, i ovako i onako, sve će se dobro završiti.

.

.

Jer znam, nama ne treba istina

Kako da opišem naš odnos. Preko emocija. One su zamrznute i ne razvijaju se sem prema ozlojeđenosti. To je sudbina mnogih dugotrajnih veza… Ostane nešto neraščišćeno, neki neprijatni ukus, kamenčić pao s plafona u čaj koji sam popila. Nemogućnost da se kaže: Lažeš. Ili: Ne želim da slušam o tome… Jer znam, ne treba nam istina…

.

.

Ruke Žikice Simića

Samo se sećam kako je Miloš rekao da kada je išao u CZ gde su radili Zlata i Žikica da preuzme ulje onih teških godina kada nije ničega bilo da je pošto se rukovao sa Žikicom primetio kako on ima male šake, ručice.

.

.

Neoprostivo

Nekoliko dana pred smrt, Miloš, uvek živog duha, dozivao je Martu da dođe do njega, Miculina Miculina, a ja je nisam odvela do njegove sobe u kojoj je ležao i dozivao četvorogodišnje dete, samo da je vidi i kaže joj nešto smešno i lepo.

.

.

Meko

Pošto je pročitala moju proznu knjigu, rekla mi je Ništa posebno. Od onda govorimo ništa posebno, bez povoda ili ironično, i to je jedna od omiljenih kućnih šala već godinama.

Tajna

Pojavio se i zauzeo busiju. Služio se svim sredstvima kako bi održao svoj status. Nije morao da radi već je samo pisao. Niko se nije čudio tome jer je on umeo tako da se predstavi kao da je bogomdan i kao da je veliki. Ne zna se da li on stvarno veruje u to, da je veliki, ili se samo služi time kako bi pribavio što veću materijalnu korist.

.

.

Filter

Trima osobama istog domaćinstva otkriven je pesak u bubrezima. Kako ne bi propali od bubrežne insuficijencije nabavili su bokal za vodu s filterom, ruske proizvodnje. Retko su menjali filter a bubrezi su ih s istom učestalošću boleli čim pesak krene.

.

.

.

.

.

author-avatar

O autoru Danica Vukićević

Dobitnica Ninove nagrade za najbolji roman godine objavljen u 2022. godini. Objavila knjige poezije: Kao hotel na vetru, KOS, Beograd, 1992; Kada sam čula glasove, Matica srpska, Novi Sad, 1995; Šamanka, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd, 2001; Luk i strela, Povelja, Kraljevo, 2006; Prelazak u jednu drugu vrstu, Prosveta, Beograd, 2007; Visoki fabrički dimnjaci, Povelja, Kraljevo, 2012; Svetlucavost i milost, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2013; Dok je sunca i meseca, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015; knjigu kratke proze Na plažama, Rad, Beograd, 1998, proznu knjigu Život je gorila, KOV, Vršac, 2000; knjigu priča Majka obrnutih stvari, Rende, Beograd, 2017. Završila Opštu književnost i teoriju književnosti i Ženske studije. Dobitnica nagrada ProFemina, Biljana Jovanović, Milica Stojadinović Srpkinja. Živi i radi u Beogradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *