LICA:
VELIKI INKVIZITOR VIKTOR JEGOROVIČ IVANOV,
savetnik u Ministarstvu
GALINA VLADIMIROVNA IVANOVNA,
supruga savetnika Ivanova
FJODOR MIHAJLOVIČ (DOSTOJEVSKI),
islednik
VOLOĐA,
levo smetalo islednika Fjodora
ON i ONA,
ljubitelji nesputanog druženja
NOVINAR
PIMEN,
preosvećeni koji previše voli kolače
PRVA GOSPOĐA DRUGA GOSPOĐA
NB: Kao muzička podloga koristi se orkestarska varijanta dela Modesta Musorgskog: Slike sa izložbe i Noć na mračnom brdu.
Na desnoj strani scene nalazi se stočić na visokom nogarama sa mastionicom i guščijim perom. Pored leži svitak pergamenta. Iza se na postolju nalazi alhemijska retorta u kojoj se nešto destiliše i klokoće. Na levoj strani na postolju smešteni su kancelarijski sto, ispred i iza po jedna stolica. Na stolu su pisaća mašina i telefon. U dnu scene je platno za video projekcije. Na proscenijumu su stočić i četiri baštenske stolice od bambusa sa jastučićima. Na stočiću su smešteni samovar i servis za čaj. Scena ostaje ista tokom cele pred- stave.
PRVA SLIKA
Desna strana: Veliki inkvizitor u crnoj mantiji, lica skrivenog kukuljicom, stoji iza stočića i perom piše po pergamentu.
VELIKI INKVIZITOR: (Snimak)
Marija, veštica iz Kordobe, sama se prijavivši Velikom sudu Svete Inkvizicije izjavi još na prvom ispitu bez mučenja da se kaje zbog zlodela počinjenih protiv istinite Hristove nauke i bezbrojnih poganština što ih učini sa nepoznatim ženama i muškarcima svake subote u ponoć na najudaljenijem mestu u šumi ponad tvrđave gde su se sastajali da satanski orgijaju. Detaljno opisavši sva bezbrojna zlodela a najposle veštičiji šabat na kojem su blud sprovodili sa demonskim inkubima i sukubima, imajući odnos onako kako to čine životinje, podarujući Satani poljubac zaveti u stražnjicu, pade na kolena i ridajući zatraži pokajanje i oprost Svete Crkve. Pretresom kuće u kojoj je narečena veštica živela pronađeni su brojni predmeti za ba- canje čini i spravljanje čarolija i od kojih smrt uze desetine beba, uništi useve i razdvoji od bračne ložnice tolike časne supružnike. No, ne primajući ništa zdravo za gotovo, Sveta Inkvizicija pristupi sa- slušanju pod torturom najpre na točku za rastezanje…
Kod zadnjih reči čuje se krckanje točka za rastezanje. Mrak. Nevreme, grmljavina.
Video projekcija: Satanistički ritual. U prostoriji sa crnim draperijama lelujaju plamenovi sveća. Na sred prostorije na podu leži na leđima naša plavuša očiju skrivenih crnim povezom.
Ton koji prati sliku je uzbuđeno disanje i ubrzano lupanje srca.Neko ulazi u prostoriju, približava se ženi koja leži u krugu formiranom od zapaljenih crnih voštanica…
DRUGA SLIKA
Leva strana. Dok traje rasvetljavanje čuje se kucanje tisaće mašine. Zvoni telefon. Islednik Fjodor je za stolom, on podiže slušalicu.
FJODOR:Da… Kako?… Opet! čekajte da zabeležim.
(Zapisuje)
U šumici iznad tvrđave, tri i po kilometra od skretanja sa severozapadnog puta… Dobro, zapisano… Ma u redu je kad Vam kažem, poslaću već nekog, čim pre mogu. Od noćas je u varoši nastao pravi haos, uostalom… Videćemo se. (Spusti slušalicu)
VOLOĐA!… VOLOĐA!!!
VOLOĐA:Zapovedajte šefe!
FJODOR:Slušaj, ne znam ni gde mi je glava od jutros!
VOLOĐA:Ako je nisu proneli na štapu, eto Vam je na ramenima.
FJODOR:Još pokušavaš da budeš duhovit, je li, magarčino jedna zašto li te čuvam ovde u prokletoj zabiti, ajde što su mene morali da maknu odozgo nego sam morao i tebe na grbači da dovučem, konju jedan, veoma duhoviti konju!
VOLOĐA: Zapovedajte sire!
FJODOR:Puca mi glava, trista stvari najednom. Kao da su pomahnitali. Noćas dve provale, tri tuče, jedan u bolnici zbog saobraćajke, a danas nam povrh svega stiže još i savetnik Ivanov!… Dobro znaš kojim poslom.
VOLOĐA: Na žalost…
FJODOR:Slušaj, izvidi ti taj slučaj, uzmi kola i dva policajca, obavezno povedi i kriminalističkog tehničara pa krenite u tu šumsku crkvicu.
VOLOĐA:Zar opet?!
FJODOR: Ponovo je poharana prethodne noći. Upravo je javio pre-osvećeni, kaže da su porazbijeni prozori, raspeća po- bodena naopako, odnete crkvene sasude i zamisli
(čita)
“vršena nužda a možda i još nešto…”ž
VOLOĐA:Upravo tojoš nešto me zanima.
FJODOR:Ivanova moramo dočekati spremni. Još šest dana. Ne za- boravi: još šest presudnih dana!
Svetlo se ugasi. Muzika.
TREĆA SLIKA
Središnji deo – proscenijum. Iz dubine ulaze Ona, On i Novinar. Ona i On su u trenerkama, u rukama nose tlastične male tegove i rade vežbe.
NOVINAR:Sjajno. “U zdravom telu zdrav duh!”
ONA: mestite se, samo se smestite, ne bojte se ništa… NOVINAR: Hvala, hvala.
Svi sednu u baštenske stolice.
Novinar stavlja na stočić vokmen i uključuje ša.
NOVINAR: Paaaa, ovako za početak kažite kako ste došli na ideju da napišete knjigu o svojim, ovaj… nesputanim doživljajuma? Za to je trebalo podosta lične hrabrosti, čini mi se, zar ne?
ON:Vidite, mi, supruga i ja, već punih petnaest godina upražnjavamo razmenu pozitivnih vibracija. Za proteklo vre- me ostvarili smo više od stotinu različitih susreta što je sve jako obogatilo naša iskustva.
ONA:I da znate, napišite velikim slovima: sa svima smo ostali u najsrdačnijim odnosima.
NOVINAR:No, hmmm,.. ipak…
ON:Dozlogrdi igranje žmurki, skrivalica, a pravo da ti kažem želeli smo da opalimo šamarčinu ovom učmalom svetu…
ONA: Da im jebemo majku majčinu! Kaži dragi, kaži čoveku kakvi su to skotovi.
ON:Pravi majmunoliki kreteni! Prosto da čovek poželi da im nešto padne na glavu! I poremeti njihove “sređene
živote”, razbuca im glavurde!
NOVINAR: Sjajno! Dakle: društveni protest, želja za promenom! Super, ovo će se dopasti našim čitaocima… Mogu vam reći da vi rapidno stičete sledbenike, već ste na internetu.
ONA: Knjiga je stvorila bum! Prvo izdanje rasprodato je za manje od mesec dana i u pripremi je novo.
NOVINAR: Oprostićete na jednom ličnom pitanju: nemate decu?
ONA i ON: Neeee.
NOVINAR: Jeste li imali neprijatnosti zbog publikovanja svojih avantura?
ONA: Živimo u takvoj sredini, tranzicija znate, meni su uručili otkaz u vrtiću, ne mogu da grešim dušu direktor to ne bi učinio ali su došle ženturače koje vek provode uz
šporet i ajvar…
ON:“Od testo gi se oči ne vidiv!”
ONA:Došle su vampiruše, frigiduše, bogomoljke, furije koje mi zavide na jebačkom životu jer imam što sa mužem što sa raznim partnerima i partnerkama i do deset orgazama dnevno, svakodnevno! A one?
(Kikoće se)
Daj bože jedan subotom uveče!
ON:“Groznica subotnje večeri!”
ONA:I tako, počeh da ti pričam, zamisli tu sliku: čitava deputacija kao da idu u Narodnu skupštinu. Tražile su da ja deci, dečici jadnoj, ne mogu više biti vaspitačica! Direktor me suspendovao do daljnjeg. Žaliću se Ustavnom sudu zbog seksualne diskriminacije!
NOVINAR: Gospodin suprug nije imao sličnih problema na poslu?
ON:A, ne, ja sam znaš privatnik, farmer, uzgoj pilića i zdrava jaja. Do sada nisam primetio da me stalni kupci izbegavaju. Zašto bi: moja jaja su sjajna!
NOVINAR: Ovo bi čak mogla postati prava reklama za Vaša jaja, hoću reći kokošja. Na primer… nešto ubojito na tu temu…
ONA:“Dođite nam na naša jaja!”
ON:“Naša jaja su poštena!” Tako se kaže za ona obilata.
NOVINAR: Vi ste sa svojim aktivnostima pored popularnosti i raznih ponuda za snimanje spotova za afrodizijake i razna seksualna pomagala, ipak stekli i dosta protivnika. Recite za naše čitaoce nešto o tome…
ONA:Pa videli ste sami kad ste dolazili. Ovih dana od kako je stvar načisto pukla, čitava bulumenta defiluje od jutra do mraka ispred kuće koja je udaljena od mesta…
ON:Kad smo se doseljavali odabrali smo tišinu i povučenost zbog susreta.
ONA:Defiluju brate ovi skotovi iz čaršije vazdan, pokazuju prstom a neki i snimaju. Izašla sam na balkon, zadigla suknju i pokazala im guzicu – eto neka snimaju!
NOVINAR: Da li vas je neko, možda, napao, imate li pretnji?
ON:Draga i ja nikud ne mrdamo bez Volfa, našeg oštrog psa. Naučen je da grize na mig. Kad prođemo ulicom svi umuknu, samo netremice posmatraju. Govna! Ostaci mračnog srednjeg veka!
ONA:Ne usuđuju se da budu slobodni kao mi, zavide nam na kuraži. Bilo je takvih koji su se javljali telefonom – ali kad mu odbrusim!
NOVINAR: Spremate li nove akcije, šokove za javnost?
ONA:Za sajam knjiga pojaviće se moja romansirana biografija o mojim ljubavnicama. Da, dobro ste čuli ljubavnicama. U prvoj knjizi bili smo… kako se ono kaže, dragi, ona strana reč…
ON:Koautori, draga, koautori.
ONA:Da, koautori. Svako je opisao doživljaj iz sopstvenog ugla: moj dragi sa svojim partnerkama a ja sa partnerima. Ali!!! Tu još nismo rekli celu celcatu golu istinu! Draž je, znate, u neprestanom razotkrivanju.
ON:Kao kad sedam neprozirnih velova spada sa tajne: jedan po jedan, lagano.
Novinar isključi vokmen.
NOVINAR: Mislim da će biti dosta. Mi smo, znate, bulevarski list, nas pojave zanimaju onako – “na prvu loptu”. Što rekli cinici: ozbiljni listovi lažu naširoko, gnjavatorski, mi iz “žute štampe” lažemo u instant izdanju.
ON:Sadržinu sipati u vrelu vodu, zbrčkati pet minuta na tihoj vatri pa servirati za četiri osobe.
ONA:Ma ajde, molim te, ko danas ima vreme da čita kojekakve biblije od dnevnih novina? Kojekakve glupave političke i društvene komentare!
NOVINAR: Slušajte, već imam viziju naslova, krupna crvena slova: DA SU ŽIVELI U SREDNJEM VEKU SVRŠILI BI NA LOMAčI!
ON i ON:Sjajno! Suuuuuper!
NOVINAR:Ali pre nego što se rastanemo, hteo bi vas zamoliti za par ilustrativnih fotki. Zajednički snimak, akcija, poza.
ONA:“Roze poze”.
ON:Stvarno draga, mogli bismo nešto malo erotizovano nadražujuće za pospano popodne.
NOVINAR:E, baš ste šereti, mogu vam reći dopali ste mi se!
Novinar namešta foto-atarat dok se Ona i On svlače u dubini scene. Ostanu u tanga-gaćicama. Poziraju.
NOVINAR:E, baš vam se divim, volim odvažne i neobične… Taaako.
Ptičica!
Našli mrak u kome bljesne fleš. Muzika.
ČETVRTA SLIKA
Leva strana: za kancelarijskim stolom sedi isednik Fjodor i kuca na mašini. Na scenu ulaze bučno Prva i Druša šostođa.
PRVA GOSPOĐA: To vam je takav skandal, draga moja, skandal da nemam reči!
DRUGA GOSPOĐA: Ona, ona to meni da kaže! Ah, droca jedna!
PRVA GOSPOĐA: Fjodore Mihajloviču, kažite Vi lepo: ima li pravde? Ako je ima zašto onda ne hapsite, što ne šaljete u tundru, u sindžire, gde su Vam paragrafi, kamdžije i korbači?!
FJODOR:Ali, madam, ja ništa ne razumem.
DRUGA GOSPOĐA:Pa to je ono, vlast nikad ništa nije razumela… Hajde, objasnite mu Vi.
PRVA
GOSPOĐA: Isledniče Fjodore Mihajloviču, došle smo kao deputacija varoških žena da zatražimo oštre mere protivu Kuće razvrata.
FJODOR:“Kuća razvrata”?!
PRVA GOSPOĐA: Da, to su ono dvoje poganaca koji su javno obelodanili svoj
blud. Ne želimo da ih više trpimo u našoj varoši. To je zajednički stav. Došle smo da tražimo od Vas da ih najurite!
DRUGA GOSPOĐA: Ona meni da kaže na sred čaršije samo zato što sam je prezrivo pogledala preko sladoleda: “Gospođo, za kolko ga ližete?”
PRVA GOSPOĐA: A meni tek šta je rekao onaj njen! Jaaaaoooo, sestro slatka, ja to ne mogu ni da ponovim!
FJODOR:Sad razumem. Vi govorite o onom bračnom paru, gore iz
šumice… Slušajte, da Vam kažem, glava mi puca od ranog jutra, ne znam kud ću i šta ću sa sobom: provale, tuče huligana, pretnje, pokušaj silovanja, pohara crkve… samo stižu novi slučajevi, a sad još i vi…
(Zvoni telefon)
Ali… šta?! Rulja! Ovo je previše! Pošaljite odmah patrolna kola i neka raščiste to i uspostave saobraćaj. (SPušta slušalicu)
Nakupila se svetina ispred te… Kuće razvrata, zakrčili put, stigle televizijske ekipe, čuda… Da izludiš pored svih briga.
DRUGA GOSPOĐA: Eto, vidite. Uzročnici haosa u zemlji!
Fjodor ustane, umorno navlači sako i strema se da izađe.
FJODOR:Ništa ne mogu učiniti. Ni o kakvom proterivanju ne može biti ni govora. Najpre, za to nema zakonskih mogućnosti, razumete li: nije legalno. Ne mogu da hapsim nekoga zatošto je preko interneta ili malih oglasa u novinama nalazio sebi društvo za orgije. To prosto nije intere-santno za nas, drage moje.
DRUGA GOSPOĐA:I to se zove vlast. Idemo!
PRVA GOSPOĐA: Više nemamo šta da očekujemo ovde.
Prva i Druga gospođa izlaze.
FJODOR:Savetnik Ivanov, savetnik Ivanov nam stiže a ja se tu zamajavam…
Fjodor izlazi na drugu stranu. Mrak.
PETA SLIKA
Proscenijum: bašta kod Ivanovih. Sede Ivanov i instektor Fjodor. Piju čaj.
IVANOV: Težak dan po svim odlikama, Fjodore. Ova zapara, pro-menljivost klime, svaki čas sunce pa kiša, dva dana tropska vrućina pa tri dana kiša i hladnoća. Kažem Vam, sve je to od ovih nuklearnih proba.
FJODOR:Nešto sigurno jeste… Nego, ne vidim uvaženu suprugu?
IVANOV: Hoćete da kažete: do sada smo uvek dolazili zajedno? Pa niste se prevarili – eno je gore na mansardi, spava. U poverenju, proveli smo burnu noć.
FJODOR: Bogami i ja, ali svakako na drugačiji način.
IVANOV: U svakom slučaju, Vi znate zašto sam ovde…
FJODOR:Naslućujem… Još šest dana.
IVANOV: Da, šest dana do novih istorijskih izbora… Pa slušajte, kod nas u poslednje vreme nema ničeg što ne bi bilo istorijsko.
FJODOR:Kao i prošle godine, preduzete su mere.
IVANOV: Lično mislim da neće biti problema.
FJODOR:Pa, kad Vi tako kažete…
IVANOV: Vidite, nije to cinizam, za čovečanstvo je danas najvažnije pitanje stabilnost. Moramo misliti globalno. šta će danas bilo kojoj naciji sloboda u eri tehnologije i robotike?! Mislite da su ljudi mnogo zaslužili da ponesu na svojim plećima slobodu?! Odmah bi najgori bukači zadobili vlast i… šta onda? Zato su tu odgovorni ljudi koji znaju kako treba i kako se može. “Politika je umetnost mogućeg”– kazao je debeli čika Churchill i bio je debelo u pravu.
FJODOR:Pa, sad, ja nisam kao Vi studirao humanističke nauke već kriminologiju… Stvarno, majku mu, ponekad se upitam, kad bi izistinski bila uspostavljena sloboda na šta bi sve izašlo?
IVANOV: Skoro sam bio u Americi. Znate li zašto su oni uspeli a mi nismo? Odmah ću Vam reći: tamo se zna hijerarhija i poredak vrednosti. Ovde u našoj umašćenoj krčmi svaki prostak se petlja u stvari koje mu ne priliče i o kojima ništa ne zna. Prosečan Amer grbači od jutra do mraka, jede instant klopu i živi u svojoj doseljeničkoj mahali. Šta taj zna dođavola o demokratiji! I koji će mu?… Tako smo trebali i mi… mislim ranije.
FJODOR:Žalite za prošlim, Ivanove?
IVANOV: Eto za čim žalim: što nismo umeli da se još onda podelimo u dve-tri partije pa da se siti nadmećemo i ko god da dobije na bingu ćar ostaje u krugu obitelji, zar ne? Ovako, glumili smo prave nakaze. Ideološka strašila za slo- bodni svet. Trebalo je ljudima pružiti privide, jer sve je privid, šta je zaboga stvarnost? Neka ih, neka čitaju i drugačije novine, neka gledaju porno filmove, neka se drogiraju – sve to treba pustiti… A mi ćemo ipak sve tanušne končiće držati u svojim ručicama. Kad se dobro izbesne opet će doći da od nas mole parče suva hleba – što reko čika Dostojevski.
FJODOR:Kriminala i ološa se namnožilo, ustostručilo. Eto, za poslednjih dvadeset četiri sata u jednom gradu od trideset hiljada duša takve provale besa.
IVANOV: Pa i to je na izvestan način od koristi… Dobro, dobro, znam – gledate me sad popreko jer to je konačno Vaš problem, ne moj. Lako je razmišljati sa bezbedne udaljenosti.
FJODOR:Dok vi izdelite hlebove… može da bude kasno… Zavidim Vam Ivanove na životu u prestonici. Dok sam radio gore, kako je to bilo… Državni automobil, kabinet, šoljica kafe na radnom stolu tačno u osam… Eh, beše mu i to.
IVANOV: De, de, de… nije baš ni provincijski život toliko loš, samo treba umeti. Eto, ja nalazim da su ovde vazduh i tišina nešto najlepše. Breze, trava, gljive, čarolija kada se posle kilometara pešačenja iznebuha nabasa na šumsku crkvicu-brvnaru…
FJODOR:Nisam Vam rekao. Po treći put u godinu dana neko je provalio u hram Isusa Pantokratora gore iznad potoka.
IVANOV: Nešto kao da se prisećam. Zar nisu i novine nešto o tome pisale?
FJODOR:Znate, ja jesam oduvek ateista – Partija, škola, društvo… svi su nas tako vaspitavali i konačno kako bi mogao iole razuman čovek, kome nauka pruža objašnjenje za mnoge pojave, da veruje u sve to, ali ipak… Nešto je grozno u svemu. čekam izveštaj onog blesavka Volođe, nema ga da se javi.
IVANOV: Budite uvereni, to nisu obični pljačkaši. Jer šta mogu da odnesu: par mesinganih putira!? Bezvredni predmeti sa umetničkog i bilo kog drugog stanovišta.
FJODOR:Prošli put, nađeni su tragovi ljudske sperme u oltarskom prostoru.
IVANOV: Hm. Zanimljivo: “pollutio templi”. Obesvećenje hrama! šta mislite, šta je tome uzrok?
FJODOR:Obest?… Nisam još pametan. Ulazi Ivanovna u kućnom ošrtaču, umorna. IVANOVNA: Oh, dobar dan Fjodore, kako ste?
Fjodor ustane i toljubi ruku Ivanovnoj. Ivanovna seda.
FJODOR:Zahvaljujem, osrednje.
IVANOV:Upravo smo razmatrali pitanje nepobedivosti zla u ljud skoj prirodi.
FJODOR:Pa, baš i nisam stekao utisak…
IVANOVNA: Fjodore, čuvajte ga se.
IVANOV:Zlo je neuništivo zato što ono nije prosto jedan društveni fenomen kako smo mislili, pa kad ukloniš uzroke– naravno “klasne razlike”, siromaštvo, bolesti i glad, tada će i zla nestati. Ne, zlo je biološki i psihološki duboko utelovljeno u rasi. Jer, gledajte, Fjodore, Vi ste policajac…
IVANOVNA: (Fjodoru)
Pun je teorija.
IVANOV: Galja, molim te! Kažem, Vi kao policajac iz iskustva znate da su počinioci krivičnih dela nesrazmerno zastutljeni. Gledano prema učešću u populaciji manje ih ima iz onih nižih, najsiromašnijih slojeva dok bi po socijalnoj teoriji trebalo da ih otuda bude najviše! Fjodore, sirotinja teško čini teške zločine. To je za nju viša matematika, apstraktna poezija, futurističko slikarstvo. Oni koji gladuju – kradu na sitno, prose ili skapavaju od gladi. Oni se nikada ne uzdižu do poezije smrti i ubijanja radi ubijanja kada sâm zločin prerasta u strast, čisto zadovoljstvo, umetnost.
IVANOVNA: O, bravo. Opet teorije.
FJODOR:Pravo da Vam kažem, ima u tome nečega. Neće niko da uništi tuđi život tek tako što je gladan. Ubija se iz hiljadu razloga, najpre iz strasti a tu onda nema pravila: od mužika do najobrazovanijih.
IVANOV:Eto draga, vidiš i čovek je to shvatio, samo se ti duriš.
Znate, od jutros je sva nešto…
FJODOR:Pa rekli ste sami: “burna noć” – ja sve pamtim savetniče.
IVANOVNA: Mnogo toga.
Neprijatna tišina.
FJODOR:(Ustajući)
Pa dobro, videli smo se, čuo sam Vas savetniče, rekao šta imam, pa da se krene.
Odlaze svi u dubinu scene.
IVANOVNA: Svratite nam još koji put na čaj. Donesite najnovije kriminalističke vesti, čujemo da je i kod Vas postalo vruće.
FJODOR: Pozdrav. (Rukuju se)
A vi ste, kažete, putovali svu noć? Jutros ste stigli, zar ne?
Mrak. Nevreme. Gromovi.
ŠESTA SLIKA
Desna strana: Veliki inkvizitor piše na pergamentu.
VELIKI INKVIZITOR: (Glas)
… Sveti istražni sud pristupio je saslušanju pod torturom na točku za rastezanje. Kao i ranije, držali smo se proverenih uputstava braće u Hristu, prečasnih Institorisa i Šprengera koji su nas učili kako treba postupati sa nečistim silama. Marija, veštica iz Kordobe ponovi pod mukama svoj prvobitni iskaz oboga- tivši ga imenovanjem osoba sa kojima je provodila satanski blud i činila mađije. Upitana zašto nije odmah sve priznala, izjavila je da je želela ostale zaštititi od progona…
Mrak. Muzika.
Video projekcija se nastavlja: Satanistički ritual. Neko se tribli-
žava našoj ženi otkoljenoj utaljenim crnim svećama. čuje se uznemireno dahtanje i lutanje srca. Podiže se ruka koja drži zlatni putir…
SEDMA SLIKA
Leva strana: za pisaćim stolom sedi VOLOĐA i nabada slova na mašini. Mrmlja nešto. Ulazi Fjodor i prekida ga.
FJODOR:Ima li novih poziva? Da nisu otkrili krokodila u kanalizaciji?
VOLOĐA:Razišla se rulja ispred Kuće razvrata, nema više novinarskih hijena, od jutros ni jedan novi slučaj. Zado- voljni?
FJODOR:Čekaj, a crkva, šta si tamo našao?
VOLOĐA:Sve isto kao i prošla dva puta, sem jedne novine. Imamo svedoka. čuvar kamenoloma primetio je posle ponoći luksuzni lendrover kako je projurio u pravcu crkvice. U neosvetljenoj kabini bilo je dva putnika. Toliko je stigao da zapazi pre no što su ga zaslepili farovi.
FJODOR:Pa?
VOLOĐA: Pa ništa naročito. U okolini ima bar desetak lendrovera… Ukoliko su počinioci iz okoline… Još nešto, zvao je preosvećeni Pimen, insistira da se sretnete.
FJODOR:Idem najpre kući da se ispavam., od sinoć nemam mira. I molim te, uplati mi bingo, znaš da je zadnji dan.
Fjodor krene ka izlazu.
VOLOĐA: šefe, znate li da i ono dvoje voze lendrover?
FJODOR:(Stane) Što mi to odmah nisi rekao, magarčino jedna!
Mrak. Muzika.
OSMA SLIKA
Proscenijum. Kuća razvrata. Sede Ona, On, VOLOĐA i Fjodor.
ON:Smešno! Dakle, ispitujete nas?
ONA:Poštovani isledniče Fjodore Mihailoviču, naše su noći burne. Kroz ovaj salon prohujali su mnogi. O tome se mogu napisati tomovi: pravi Rat i mir.
FJODOR:Pitao sam: Kako ste proveli prethodnu noć?
VOLOĐA:Šef hoće da kaže: Kako ste proveli prethodnu noć?
ON: Baš hoćete da znate?
FJODOR:Građanine, ovo je informativni razgovor, nismo došli na
čaj.
VOLOĐA:Tako se to stručno kaže, znate: “informativni razgovor”. Ranije se to zvalo drugačije, ali je suštinski isto sranje.
FJODOR:Ne drobi!… Dakle?
ONA:Par, jedan par je bio sa nama.
ON:Šarmantni, osrednjih godina, oboje onako lepuškasti…
ONA:On malo prosed, otmenih manira, videla sam da je džentl-
men.
ON:Ona hladnjikava, ali uprkos svemu brzo smo se raspalili na taburetu.
VOLOĐA:Na taburetu?!
FJODOR:Nastavite, samo nastavite.
ONA:Treba li ulaziti u detalje?
FJODOR I VOLOĐA: Neeeee!
ON:Pa šta onda još hoćete?!
FJODOR:Na primer, imena. Bilo kakve podatke.
ON:Ne znamo ništa o njima.
FJODOR:Kako, ne znate ništa?!
ONA:Prvi put su došli. Dešava se, neće ljudi da se predstave pravim imenima. Sinoć su se koristili očigledno pseudonimima.
ON:Grišenjka i Mišenjka.
VOLOĐA:Kako ste stupili u vezu?
ON:Kao i obično, poštom, preko malih oglasa.
FJODOR:Pokažite pismo!
ONA:Sinoć su zatražili da im ga vratimo. Uostalom, bilo je odštampano na računaru.
FJODOR:Vi ste vlasnici motornog vozila marke lendrover?
ON:Da, tako je.
VOLOĐA:I niko vam osim sinoćnih gostiju, ako ih je uopšte bilo, ne bi mogao potvrditi alibi?
ONA:Alibi! O čemu vi to?!
FJODOR:Ništa, ništa, samo proveravamo… A kako su stigli… gosti?
ON: Zvonili su na kapiji sinoć oko pola devet, u dogovoreno vreme. Pre toga smo se čuli telefonom. Ona se javila… Bili su tako zakopčani, kruti.
FJODOR:Do koliko ste ostali zajedno?
ON:Čekajte, mislim da su otišli nešto pre ponoći.
FJODOR:Mislim da smo za sada završili. Ukoliko bude potrebno videćemo se.
Fjodor i VOLOĐA ustanu, krenu ka izlazu.
VOLOĐA:Možda kod nas, u prijatnoj kućici od betona i čelika, dole u gradu, što vam ipak ne bih poželeo od sveg srca.
FJODOR:On je uvek takav, ne zamerite mu… Do viđenja, do skorog
viđenja…
Mrak. Muzika.
DEVETA SLIKA
Dok se scena rasvetljava dotiru zvuci mase, tolicijskih sirena, meteža. Leva strana: Islednik je za stolom, telefonira.
FJODOR:Hitno nam treba pojačanje iz prestonice! Specijalci, oklopna vozila, cisterne… sve treba baciti u igru. (Stusti slušalicu)
O Bože, Bože, ima li te?! (Nakon premišljanja)
VOLOĐA! VOLOĐA!… Gde li se deo?… VOLOĐA!!!
VOLOĐA: Zvali ste. Na usluzi.
FJODOR:More, ne pretvaraj mi se tu! Dobro se mi znamo! Gde se sad muvaš kad si mi najpotrebniji! Treba poterati one ma- garce, prave ršum u centru. Sad mi javiše da su kame- nicama napali sedište Liberalno-demokratsko-socijalne koalicije. Znaš li šta to znači? Zatražio sam pomoć iz prestonice, stiže za sat i po.
VOLOĐA: Da sam nešto na Vašem mestu ne bih se uzbuđivao. Istut- njaće se, istutnjaće, pa će lepše spavati. Kao engleski navijači. To je potreba mase, društvena potreba za destrukcijom.
FJODOR:Ti ćeš da me učiš! Samo, ovo nije fudbal. Tri dana pred izbore! Skupilo se sa kolca i konopca: eno ih posle mitinga kamenuju zgrade u centru. A lepo sam govorio onim glavonjama gore da treba na vreme dovesti pojačanje.
VOLOĐA: Baš nemate sreće, šefe, a tako ste se ponadali premeštaju…
FJODOR:Umukni! čumo jedna! (Zvoni telefon) Halo… Da, na usluzi. Razumem. Ali gospodine ministre, uz svo uvažavanje moram Vam reći da sam ja obični stariji inspektor kriminalističke policije – ne Službe za zaštitu poretka… Da, shvatam… obezbeđujete završne predizborne mitinge u prestonici, razumem… Imam trojicu povređenih, ostali su se povukli sa ulica… U redu gospodine ministre.
(Spušta slušalicu)Neće moći da nam pošalju onoliko ljudstva koliko sam tražio ali ipak biće dovoljno. Razbićemo ih do tri. Taman do ručka.
VOLOĐA:Otac Pimen hteo bi da Vas poseti.
FJODOR:Već tri dana ne da mi mira.
VOLOĐA:Jutros je stigao iz manastira. Eno ga u vladičanskom dvoru. Zvao je u vezi slučaja obesvećenja crkve.
FJODOR:Još tri dana do izbora a kakav haos. U ponoć već nastupa ćutanje, a ovde užas… Da li je sve spremno za nedelju?
VOLOĐA:(Podiže palac uvis) Jes!
Mrak. Muzika.
DESETA SLIKA
Proscenijum: vrt kod Ivanovnih. Sede Ivanovna i Ivanov i tiju čaj.
IVANOVNA: Rekla sam ti toliko puta da tog trbušastog debila ne
želim da vidim.
IVANOV:Galja, on je ipak episkop. Može biti nesimpatičan ali ipak on predstavlja faktor ovog društva.
IVANOVNA: Nije reč o tome da li je faktor ili nije, prosto ne volim ograničene ljude!
IVANOV:Ma neeee, nije on uopšte ograničen. On ima samo pogled iz sopstvenog ugla a ugao mu nije baš izoštren.
IVANOVNA: Držali su propovedi… U vezi ono dvoje…
IVANOV:što čak može biti veoma dobro… (Zvono na vratima)
To mora da su oni. Sedi Galja, sam ću. (Izlazi)
Ivanov uvodi Fjodora i Pimena. Pimen je u monaškoj mantiji i sa kamilavkom na glavi.
IVANOV:Izvolite oče, sedite. čaj i kolači su spremni.
Dvojica se smeštaju. Dok traje scena Pimen netrestano trta kolače u usta.
PIMEN:Hriste-apostole, kakvo nevreme posle onakve žege!
FJODOR:Baš neki dan, o tome smo razgovarali savetnik i ja.
IVANOVNA: I mi ćemo uskoro postati kao Englezi: svaki ozbiljniji razgovor u društvu smatraće se znakom lošeg vaspitanja. Dakle, razgovarajmo o vremenu…
IVANOV: “Divan dan, zar ne, kao nekoć na Cejlonu, gde služiše kraljicu Viktoriju stric Oliver”… šalu na stranu, ipak nismo u poziciji kolonijalnih Engleza a nisu više ni oni sami. Pa kako ste preosvećeni, kažite nam nešto lepo, odavno ništa lepo da čujemo u životu.
PIMEN:Najpre, blagodarim u ime vernih cele eparhije na razumevanju i podršci gubernije i vlade, a time i Vama lično, jer Vi ste najviše učinili da cela stvar krene. Gradnja novog sabornog hrama u varoši izvrsno napreduje.
IVANOV: Ruku na srce, svi smo mi rođeni u komunizmu, što se kaže: “odrasli i vaspitavani u jeresi”, ali proučivši prošlost sveta uočavate važnu stvar: ljudski rod nikada nije mogao bez nekakvog Boga… Budite uvereni da vlada ima razumevanja i da će ga i ubuduće imati. Svakako, ova vlada.
PIMEN:Pa bolje i tako nego nikako. Pre je sve bilo zapušteno, prepušteno pogancima i stenicama, a sad slava Bogu obnavljamo hramove, podižemo nove.
FJODOR:Hmmmm, pravo da vam kažem, smatram da postoje preče potrebe u koje bi trebalo uložiti pare.
IVANOVNA: Na primer?
FJODOR:Toliko je sirotih, bezumnih, besprizornih…
PIMEN:(Ubrzano sažvaće i proguta kolačić) Ne prisiljavajte me da navodim Jevanđelje, šta je Hristos odgovorio Judi kada mu je ovaj licemerno prebacio zato što je prihvatio da mu bludnica Marija skupocenim mirisnim uljem opere noge! Juda je demagoški kazao: Zar nije bolje da se miro proda a novac utroši na sirotinju – premda mu nije bilo do sirotinje već je u srcu gajio zavist prema Spasitelju. Novac će se uvek potrošiti na nepotrebno, isledniče.
IVANOV: “Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate”.
PIMEN:Bravo! Vi, vidim, poznajete Jevanđelje.
FJODOR:Ponekad se pitam, otkud sve moguće marifetluke znate, savetniče… Kao da nismo zajedno pohađali Viši partijski kurs pre toliko godina!
IVANOVNA: Kad vam je rekao da je dete komunizma, zaboravio je da doda kako se rodio pod njegove stare dane. On vam je “istrešče” komunizma, a takvi su vragolasti po prirodi. Ne znate ga vi još, Fjodore.
IVANOV: Nego, kako ste sredili to poslepodnevno bestijanje u gradu? Slušao sam nešto na radiju…
FJODOR:Visokoprofesionalno. Konji, specijalci, suzavac, metarske palice i… razjuriše sve za tili čas!
IVANOVNA: Čekajte, to nije bio predizborni miting?!
FJODOR:Ma ne, znate pre šest meseci nestalo je jedno dete iz okoline. Kalmici, sirotinja, neko je od tada sistematski proturao glasine da policija navodno zna počinioca ali ga krije! Znate one gluposti koje svaka raja protura: zločinac je uticajna ličnost, pa mu ni zakon ne sme ništa!
PIMEN:Sujeverje, sujeverje. I mi se ne borimo istrajno protiv toga.
IVANOV: I šta se dogodilo, baš sam znatiželjan?
FJODOR:Nakon protestnog okupljanja predvođeni nekolicinom bukača napali su sedište Koalicije, potom opljačkali su- permarket, robnu kuću… Znate kakvi su Kalmici.
PIMEN:Hriste-apostole!(Prekrsti se)Stvarno šta li to može biti?
IVANOVNA: Muško ili… žensko dete?
FJODOR:Devojčica, ali onako, razvijena. Kaliminje se rano razviju.
IVANOV:Mislim da postoje u biti dve mogućnosti: otmica za neki orijentalni harem, javnu kuću ili… ritualno žrtvovanje.
PIMEN:Hriste-apostole!
(Prekrsti se)
FJODOR:Vidite, meni to nije palo na um. Sumnjao sa da je reč o najobičnijoj pobegulji. čest slučaj kod njih.
IVANOVNA: Moj muž je pun fantastičnih teorija. šteta što ne piše horor-romane ili drame, postao bi slavan.
IVANOV:Pisac?! Pih! Ne patim od te bolesti.
FJODOR:Moj klasni drug. Klasić!
IVANOV:Stalno si prepisivao od mene. Sećaš li se svih onih marksističkih temata?
PIMEN:Reći ću vam šta o tome mislim: komunizam je najdivnija zabluda čovečanstva.
IVANOV: Sasvim. Hteli smo da poboljšamo čovečanstvo! LJudi jesu prvobitno bili stvoreni za Raj i to ovde dole na zemlji, ali su ga slobodnom voljom odbacili zarad tragalaštva i nemira spoznaje. Prema tome komunizam je propao, a pro- pašće i sve ovo sad što želi da uređuje ljudske odnose naglavce: Raj je zanavek izgubljen! On nije moguć! LJudi se više nikada u njega neće vratiti.
PIMEN:Samo do drugog silaska Spasiteljevog. Oni koji zasluže proći će kroz Rajske dveri.
IVANOV:Nikada! Niko! Nema drugog silaska, neće ga biti.
PIMEN:Kako?! Ne razumem, oprostićete to su dogmatska pitanja,
Vi to, uprkos Vašem svestranom obrazovanju koje ne do vodim u pitanje, dovoljno ne razumete!
IVANOV:Gospodari Sveta to neće dopustiti.
PIMEN:Gospodari a i Svet moraće da kleknu na kolena pred NJim! (Prekrsti se)
IVANOV:To je vaša verzija, preosvećeni. Postoje i drugačije.
PIMEN:Kad ste već toliko načitani trebalo bi da znate šta piše u Apokalipsi svetog Jovana Bogoslova.
IVANOV: Osvrnimo se. Svet živi u Apokalipsi a da toga nije svestan. šta mislite, da Svet nije ovako uređen, da ga ne predvode mudri, prosvetljeni, šta bi se dogodilo?… Raspukao bi se u milijardu paramparčadi! Svet ima da zahvali nama.
FJODOR:Aha! Konačno: “nama”!… Ivanove, smirite se, suviše ste razdraženi ovih dana, ja to razumem, izbori…
IVANOV:Izbori?… Sve je rešeno u alhemijskoj retorti iz koje kulja gust sumporni zadah. Izbori su dobre reklame, mar- keting, ko bolje ume da upakuje i proda robu. Uglavnom jednu te istu u raznim šarenim paketićima. živimo u doba sveopšte trgovine, sve je izneto na pijacu a krilatica epohe je LIKVIDIRATI! Da, dragi moji, iz čisto trgovačko-bankarskog rečnika likvidacija je zašla u život, politiku. To je duh epohe: likvidirati račun, likvidirati protivnika, cele narode, sve!
FJODOR: Pa dobro, recimo da u tome ima istine. Ipak, pored svih zastranjivanja ukoliko čovečanstvo jednoga dana bude odlu-čivalo o novom sistemu to će biti neka kombinacija demokratije i socijalizma. Vi me možete smatrati glupim ali ja sam prosto uveren u to. Naravno, neće to ni ličiti na ono pre, ali moram priznati gospodo, stavimo ruku na srce, pa kad osmotrimo ovo sad onda ono iza nas i nije bilo tako loše.
IVANOVNA: Na takav način razmišlja sve više ljudi, Fjodore. Suviše brzo zasitili su se nove ideologije. Previše igara – premalo hleba.
IVANOV:Grdno se varate!
(Ustaje. šeta)
Pojednostavljujete duh epohe. Priča počinje sa novim ide- jama koje osvajaju ljudske duše, opijaju. “Humanizam”, “ljud- ska prava”, “povratak duhu antike”…
IVANOVNA: Viktore, opet počinješ! Prekini!
PIMEN:Hm, renesansa: kipovi golih muškaraca i žena?!
IVANOVNA: Kako Vi prosto gledate na stvari.
IVANOV: Zar sve ne zvuči poznato? “Popravimo ljude, poboljšajmo svet!”… Stvarno, zapitajmo se šta je tu bilo novo i na- predno? NIšTA! Otkopavali su ruine starih Helena i Rimljana i to prodavali kao napredak. Vraćajući se u prošlost – tragali za budućnošću?!
FJODOR:Ali o čemu Vi to?
IVANOVNA: Baljezgari! Eto šta je.
IVANOV: Pozivamo se na nasleđe starog doba. Mi nismo dostojni visokih helenskih uzora. Mi smo izdali sve što je bilo lepo i vredno u tom svetu i njegovom načinu mišljenja. Ostala je sirova paganština.
IVANOVNA: Dalje Viktore, dalje, reci sad nešto o Francuskoj revoluciji, reci kad si već počeo!
IVANOV: Znate li koliko je zaista ljudi učestvovalo u napadu na Bastilju? Par hiljada fukare unajmljene od pariskih bankara i dovučeno za tu priliku iz Marseja u sumnjiva predgrađa. Na koliko miliona Parižana koji toga dana nisu ni saznali da se dešava “revolucija”! Ha, ha, ha! Sve je bilo plaćeno, planirano, organizovano, sve je…
(Trgne se. Nakon tauze)
Izvinite, dođe to ponekad, suviše je sve to… (Seda)
PIMEN:Ništa, ništa! Svi se ponekad zapitamo šta smo vredno naučili na ovom svetu. Ne kažu uzalud mudri: Rodio sam se kao majmun – umreću kao majmun i po.
IVANOVNA: E, tu ste debelo u pravu.
FJODOR:Čekajte, to me jako zanima… Dakle, sve čemu su nas učili, ukoliko sam dobro razumeo, bilo je pogrešno?! Suštin-ski, sve revolucije bile su uperene protiv interesa naroda, nije bilo napretka, humanizam i renesansa su podvala
– to je obnova paganstva, ono što uobičajeno nazivamo na- predak predstavlja zapravo zaveru grupe koja grabi vlast…
IVANOV: Ha, nije to jednostavno objasniti. Vidite, u antici Država je imala plemeniti cilj da bude ostvarenje idealne zajednice. To što masi u takvoj Državi nije priznato pravo na slobodu – onako kako je mi danas doživljavamo, bilo je prosto odraz i priznanje realiteta. Znate, slobodu nikada svi ne zaslužuju.
PIMEN:Hriste-apostole!
(Krsti se)
IVANOV: Danas su svi tobože slobodni a opet su robovi. Platon je za takvo uređenje našao dobar naziv: OLIGARHIJA. Vla- davina grupe milionera ne može biti demokratija! To je pre DE-MO-NO-KRATIJA!
IVANOVNA: Viktore, ti gnjaviš naše goste! Ovakve priče, zaista…
PIMEN:Hoćete reći to je kao kod Dostojevskog: Veliki inkvizitor strpao bi i samog Isusa u tamnicu? Kako bi inače vladao nego tako što “deli hlebove”?!
IVANOV: A, ne, prestalo se sa time. Sad se deli narkoza. Znate li da
čuvene reči Marije Antoanete kojima su nas učili u školi kao primeru političkog cinizma moćnih – niti su bile cinizam niti moć već stvarna nemoć da se spozna psi- hologija mase. Plemstvo nije moglo da razabere niskost pučanstva. Setite se onog detalja kada je masa izašla na ulice tražeći hleba a vladarka se zapitala u čudu: “šta će im hleb, što ne jedu kolače?!” U srednjem veku u Parizu, a tako je bilo i po drugim prestonicama, siromah je mogao dobiti besplatan hleb. Kada je špekulacijom buržuja smišljeno izazvana nestašica običnog brašna kako bi po- bunili narod, tada je vlast naredila da se sirotinji o trošku države deli pecivo od finog brašna iz državnih rezervi. Ali raja nije htela kolače, shvatate li? Hteli su crni lebac, onaj kiselkasti od koga se podriguje! Zato su se podigli, ne zbog slobode! Recite mi ko danas deli kolače? Ko deli slobodu?
FJODOR:Hm, pokušavam da razumem.
PIMEN:U svakom slučaju Vaši su kolači predivni, madam.
IVANOVNA: Ne trudite se previše da mi laskate, kupljeni su u poslastičari.
FJODOR:No, valja krenuti.
(Ustaje)
PIMEN:Pa i ja bih već morao. (Ustaje)
Ustaju Ivanov i Ivanovna.
PIMEN:Gospođo, bilo mi je drago.
FJODOR:Do skorog viđenja.
Svi krenu ka izlazu.
IVANOV:(Fjodoru)
Imate neka neodložna posla?
FJODOR:O poslu obično ne govorim. Ali toliko ću Vam otkriti: malo noćno hapšenje.
IVANOV:(Trlja ruke)
Nešto romantično, kao Mocart: “Mala noćna muzika”.
PIMEN:Do viđenja, baš su kolači bili divni, a tek čaj…
FJODOR:Kada ste kupili lendrover-turbo?
IVANOV:Prošlog meseca… Nego oče Pimene, samo časak. Imam nešto za Vas. Samo da potpišem.
(Vadi iz džepa ček i potpisuje ša) Taaaako.
(Daje Pimenu ček)
Skromna sumica – prilog za novi hram. Naplativo u svakoj banci i pošti. Moji čekovi svuda imaju prođu, samo da znate. Do viđenja, do viđenja.
Izlaze. Mrak. Muzika.
JEDANAESTA SLIKA
Leva strana: Kancelarija. Za stolom sedi Fjodor a na stolici istred stola je On.
FJODOR:Građanine, ponašajte se ozbiljno! Privedeni ste zbog osnovane sumnje za težak zločin!
ON:To što očekujete od mene ja nikada, nikada, nikada neću učiniti svojom voljom! To je ispod… svačije časti!
FJODOR:Ma nemojte?! A nije ispod časti biti sumnjiv zbog ubistva deteta i skrnavljenja verskih objekata?!
ON:NE! Nikada to ne bih učinio!
FJODOR:VOLOĐA!
Ulazi VOLOĐA noseći epruvetu.
VOLOĐA:Šefe, zar baš ja moram?
FJODOR:Neću valjda ja?!
VOLOĐA:Pa nisam završio… veterinu!
FJODOR:Ja sam imao crnu službenu limuzinu i kabinet…
VOLOĐA:Sa crnom kafom tačno u osam. Znam, sve mi je jasno.
ON:Nećete valjda da mi…
VOLOĐA i Fjodor mu lisicama vezuju ruke na leđima i tako ga trikuju za stolicu. VOLOĐA mu raskopčava šlic. On se opire, šutira. Fjodor klekne ta mu obavije rukama kolena i tako ša trimiri.
FJODOR:Ajde, počni!
ON:Neću žaliti para, unajmiću najboljeg advokata… tužiću vas za nasilje!!!
VOLOĐA mu prilepi izolir-traku preko usta i ućutka ga.
VOLOĐA:Šefe, znate onaj vic. Studenti vežbaju posmatranje pljuvačke pod mikroskopom. Neki šeret poturi kole-ginici staklenu pločicu sa kapljicom sperme. Kad dotična vidi da nešto nije u redu obrati se za pomoć uvaženom sedom profesoru. A ovaj baci pogled kroz mikroskop pa kaže: Kolegice, trebali ste jutros oprat zube, ne!
FJODOR:E što ti je štos! Ajde, bre počinji!
VOLOĐA:(Vezanome)
Znam da bi više voleo da ti ga drka neka lepotica ali
mudrac je zadovoljan onim što ima.
FJODOR:Kreći bre, budalo!!!. Ako nije on, onda smo nastradali, ali ako jeste…
VOLOĐA vezanome konačno raskopča šlic.
VOLOĐA:Pa sad, kako vam drago!
Mrak. Muzika.
DVANAESTA SLIKA
Desna strana: Veliki inkvizitor tiše.
VELIKI
INKVIZITOR: (Snimak)
Upitana zašto nije sve odmah rekla, izjavila je da je
želela ostale zaštititi od progona. Nakon mukotrpnog ispitivanja na točku za rastezanje i upotrebom “španske čizme” Sveti Sud zadobio je potrebna saznanja. Pristupilo se hapšenjima i saslušanjima uz suočavanja. Posle temeljno sprovedenog postupka krivci, kojima su u potpunosti dokazani zločini protiv Boga i ljudskog roda, predati su svetovnim vlastima da ih osude na lomaču. Presuda će se izvršiti na glavnom trgu ispred Većnice tačno u podne. Anno Domini hiljadu petsto sedamdeset treće, Kordoba…
Mrak. Prolamanje gromova. Muzika.
Video projekcija: Satanistički ritual. Ruke sa zlatnim tutirom se todižu. Prinose posudu usnama vezane žene. Ona pije, niz obraze joj curi krv. U rukama nevidljivog bljesne bodež. Prekid filma.
TRINAESTA SLIKA
Mrak. čuje se samo glas Spikera.
SPIKER:(Gong. Fanfare)
Udarac o gong označio je ponoć. Prvi program Jedinstvene državne radiotelevizije. Poslednje vesti. Tačno u dva- deset časova zatvorena su birališta u Republici. Zbog terorističkih aktivnosti izbori u južnim gubernijama okončani su ranije, ali je prebrojavanje glasova u za- pečaćenim kutijama započelo istovremeno. Prema posled- njim podacima iz Središnje izborne komisije, a na osnovu obrađenih dvadeset tri zarez četrdeset šest posto od ukupnog broja listića uverljivo vodi lista vladajuće Liberalno-demokratsko-socijalne koalicije sa četrdeset se- dam zarez pedeset dva posto osvojenih glasova ispred… (Glas se utiša)
Sinhrono sa slabljenjem šlasa Stikera rasvetljava se troscenijum: vrt kod Ivanovnih. Fjodor i Ivanov sede.
IVANOV: Znam, znam! Trebalo bi da otvorim šampanjac! Ali, toliko sam iznuren.
FJODOR:Skinusmo i tu brigu do daljnjeg. Mir i stabilnost su pobedili.
IVANOV: Umoran sam od svega, mira, stabilnosti, od svih svinjarija… Smučilo mi se.
FJODOR: Ah, pa nemojte tako, narod želi proveru svoje volje.
IVANOV: Narod po pravilu ne želi ništa ili želi ono što mu došapnu na uho. Kažem Vam – sve je to svinjarija!
FJODOR:Večeras sam višestruko zadovoljan. Konačno sam rešio onaj zapetljani slučaj. Stiglo je veštačenje iz Centralne laboratorije. Upoređivanjem tragova sperme nađene u crkvi sa uzetim uzorkom potvrdile su se naše sumnje. On je!
IVANOV:I šta ste preduzeli?
FJODOR:Normalno, u pritvoru su. Oboje. Da samo znate kako su se otimali. Tigar i tigrica! Morali smo da upotrebimo silu,
što inače nerado činimo.
IVANOV:Priznajte, uzbuđuje Vas mučenje, onako samo po sebi?
FJODOR:Nikada!… Plašim se ponekad za onog mog asistenta, zna da padne u vatru.
IVANOV:Pa to dvoje ispadoše veštac i veštica.
FJODOR:Prevrnuli smo Kuću razvrata od podruma do tavana. Sve smo okrenuli ali nikakvih materijalnih dokaza za otmicu i ubistvo devojčice nema. Preorali smo i dvorište, ali ništa…Eto, to je ono što baca senku na uspeh. Razumete, nešto se ne uklapa u psihološkom mozaiku zločina. Re- cimo to ovako: zašto su njih dvoje iz čista mira obznanili svoje sklonosti ka grupnom seksu u vreme kada se dešavaju takve grozote kao nestanak deteta ili pljačka i oskrnavljenje crkve?! Zar nisu mogli pretpostaviti da bi ih neko mogao dovesti u vezu?… Kako stvari stoje mogu biti optuženi samo za pljačku i skrnavljenje verskog objekta. Mada…
IVANOV:šta, mada?
FJODOR:(Nakon tauze u kojij netremice tosmatra Ivanova) Mada… niti jedan opljačkani predmet nije pronađen u kući i dvorištu. Otkrili smo masu pornografskih snimaka koje su uradili sa svojim društvom – eno ga VOLOĐA izbu ljio oči, gleda li gleda pod uveličavajućim staklom. Kaže: “Volim krupne kadrove”.
IVANOV:Prepoznaju li se neki likovi na tim mutnim portretima?
FJODOR:Ne. Svi su zakrabuljeni. Karneval.
Pauza.
IVANOV: Znate li šta mene fascinira kod pitanja magije? To što su određene osobe, znajući dobro da je to najstrožije zabranjeno, uporno godinama radile na tome. Vradžbine. Alhemija.
FJODOR:Nemojte reći da verujete u sve te zablude?!
IVANOV: Grdno se varate! Razmislite: zašto bi neko nastojao da dođe u posed delova odeće ili upotrebnih predmeta odre-
đene osobe i činio onda sa njima izvesne stvari nepojmljive razumu?!
FJODOR:Obest? Ludilo?
IVANOV: Očito da taj ima uverenje da se time nešto postiže! čak i ako ne dođe do priželjkivanog rezultata, u svakom slučaju tostojala je namera da se izvrši zlodelo. Svi su znali da Crkva takve stvari progoni a država ih kažnjava lomačom, pa se onda upitajmo kakav nagon, kakva strast je, uprkos svemu, mogla navesti na bavljenje magijom?! Ili, još lepše: zašto su se obrazovani ljudi, zagovornici progresa i racionalizma potajno bavili magijom? Zbog čega su se sami kraljevi, kao prosvećena čeda “novog doba”, upuštali u prizivanje duhova?!…
FJODOR:Zapanjen sam svojim neznanjem, savetniče.
IVANOV: Reći ću Vam šta je najpotresnije u svemu: obično bi stradale “sitne ribe” – žene i muškarci sa taloga društva, dok su protomajstori “Velike umetnosti” ostajali zaštićeni cvetajući uz skute vladara, često kardinala, episkopa, patrijarha i papa! Pojmite cinizam: inkvizi- tori se bave magijom. Rovariti iznutra izigravajući či- stunca! Zar to nije pakleno?
(Cereka se)
FJODOR: (Nakon tauze)
Znate li šta me najviše čudi?
IVANOV: Pretpostavljam: pitate se kako osoba na takvom položaju u strukturama može razmišljati na ovakav način?! Priznajte, to Vas muči?… Najpre, ja ovo nikada ne bih javno ponovio. Moje zvanično uverenje je:
(Nakašlja se, uzme tozu)
“Vladavina naroda izražena kroz demokratski izabrane i smenjive institucije obezbeđuje najbolju moguću i najodgovorniju vlast! – Završen citat”.
FJODOR:A ranije, šta ste onda govorili, šta smo onda govorili?! (Zacereka se)
IVANOV:(Pozerski)
“Radnička klasa ostvaruje svoje vitalne interese kroz diktaturu proletarijata koju predvodi njena avangarda Partija! Moliću: sa velikim P!”
FJODOR:(Aplaudira) Bravo! Bravo!
IVANOV: LJudi su skloni zaboravu. Ništa čudno, Fjodore. Tako su feudalni gospodari preko noći promenili košulje i navukli umesto nepodesnog teokratskog novo parlamentarno ruho. Naravno tamo gde su im oblaporni buržuju dozvolili da opstanu. Tamo gde nisu – izum doktora Gijotena otfikario bi im nadobudne tintare! Fike!
FJODOR:(Sumnjičavo)
I šta je dalje bilo sa alhemičarima i magima?!
IVANOV: Oni su potom napisali nove udžbenike istorije, biologije, fizike, hemije… ponegde čak i nove Biblije. Prema novim teorijama nema Boga – nema ni đavola, nema ni magije, demona, ničega. Sve je puka slučajnost i zabluda mračnih vekova koje smo spakovali na đubrište povesti. A sve zato da od sada mogu neometani da se bave zlom! ZLO U NOVOM VEKU STIČE PRAVO GRAĐANSTVA!. Znate li zašto su negirali Boga “moderni mislioci”?
FJODOR:Ulazim u Vašu logiku, Ivanove. Zato da bi “gurnuli pod tepih” Sotonu.
IVANOV: Tačno. Oni jedan bez drugog ne postoje. Nema Boga – nema ni đavola! Nema đavola – nema okultnih veština. Dakle: slobodni smo da ih upražnjavamo. Eno ga, Fjodore, pred očima čitavog slepačkog čovečanstva: Lucifer sa visoko uzdignutom bakljom razuma, oličenje Novog doba prosvećenosti i racionalizma! Ili je to možda onaj “plameni mač” kojim je naoružan Anđeo da spreči povratak ljudima u izgubljeni raj. Sagraditi gigantski spomenik Satani, zar to nije dovno?!
FJODOR:Opila Vas izborna pobeda? Ili nešto drugo, klasni druže.
IVANOV:Da ne mislite da sam…
Ulazi Ivanovna u kućnom ošrtaču. Peškirom briše kosu. U trvi čas ne Primeti Fjodora.
IVANOVNA: Prokleti fen se pokvario, a rekla sam ti da treba poneti još jedan… Oh, otkud vi?
FJODOR:Baš dobro što sam Vas video. Već je vreme da se krene a hteo sam nešto da vas prupitam.
IVANOV:Nju da pitate?
FJODOR:Možda i oboje…
( Vadi iz džepa svilenu maramu sa ćirilićnim monogramom
-
-
-
- I. i pomiriše je )
-
-
Ova ešarpa je Vaša, zar ne?…
IVANOV:Ništa ne odgovaraj. Samo spokojno.
Ivanov ustane.
FJODOR:Video sam je na Vama jednom. A i parfem je Vaš.
IVANOV:Gde ste to našli, kažete?
FJODOR:Zar ne, ledi Ivanovna?
(Maše maramom)
IVANOV:To što se monogram slaže, čak i parfem…Draga, koji ono parfem koristiš? Ah, “crna mačka”, koristi ga u ovom
času bar deset hiljada žena samo u našoj slavnoj državi.
FJODOR:Zaboravili ste reći i – srećnoj državi, nemojte ja da Vas učim.
IVANOV:Radije: pravnoj državi. Inspektore, ne pravite spletke! Pronašli ste tu maramu prilikom pretresa, zar ne? Pa
šta?! šta?! Fjodore, policajci su skloni paranoji.
FJODOR:Ivanove, mi smo prijatelji i ja to razumem. Vi ste na položaju, ali što više brbljate uveravam Vas sve se više upetljavate. Znajte, primoravate me da pomišljam na nešto još gore od onog što sam složio u glavi pre nego sam došao.
IVANOVNA: Kažite već jednom!
IVANOV: Ništa ne izjavljuj! Blefira.
FJODOR:Ono dvoje se naknadno u pritvoru setilo da je tajanstveni par koji je kritične noći bio kod njih pod maskama, zapravo gospođa kojoj je, uzgred budu rečeno, šal ispao iza kauča… hm, “uzela” u bočici nešto sperme od onog uzgajivača poštenih jaja. Tako da je ta sperma nađena u oskr- navljenoj crkvi.
Ivanovna se ugrize za usnu.
FJODOR:Govorite, govorite, biće Vam lakše!
IVANOV: Slušaj me, više ništa da nisi rekla. Ništa!!!
FJODOR:Žao mi je, ali posle svega, moraću da vas oboje privedem na suočenje. Na fotografijama su vas prepoznali. Na fotografijama bez maski!
IVANOV: Ne verujem Vam Fjodore Mihajloviču! Nemate Vi nikakvo legalno pokriće. Gde Vam je pismeno rešenje o privođenju?! Znate li da sam ja osoba pod imunitetom? Priznajte, došli ste da blefovima i policijskim štosovima ispipate puls? U svakom slučaju ovo što smo večeras razgo- varali ne može se uzeti kao službeno saslušanje… želim da telefoniram. čak i da nismo prijatelji to pravo mi po Ustavu pripada, zar ne?
FJODOR:Ovde, predamnom… Umem ja da čekam i dočekam.
Ivanovna zagnjuri šlavu u šake i rida.
IVANOV: (Utipka broj u mobilni telefon)
Da, mogu li da razgovaram sa dežurnim?… Savetnik ministarstva. Da, ja sam vam bio u inspekciji, poznajete mi glas… Recite mi da li je islednik Fjodor ostavio neku poruku za mene, očekujem ga… Službenim kolima, zar ne? Pogledajte spisak službenih obilazaka, da nije upisano?… Sam. Prijatno.
(Prekida vezu)
Fjodor ga zabezeknuto gleda i kad shvati skoči. Ivanov ga obara na tod jednim karate udarcem. Nastaje rvanje na podu u koje se tosle kraćeg kolebanja praćenog histeričnim vrištanjem uključi Ivanovna na stranu muža. Savladaju Islednika i vezuju ga za stolicu nješovim lisicama. Ivanov mu izvuče iz sakoa revolver.
FJODOR:Nastradaćeš Ivanove! Platićeš mi!
Ivanov ga udari drškom revolvera po glavi. Ivanovna istrči sa scene.
IVANOV: Kola su negde u blizini ali si sam. Potcenio si me. Ne bi ti nikome rekao na šta si natrčao, čak ni tvom omiljenom debilu Volođi. Znam te ja.
FJODOR:Kretenu! Završićeš na robiji!!!
Ivanovna utrči noseći kotur izolacione trake.
FJODOR:Gadovi!!! Vampiri!!!
Ivanov mu prilepi traku preko usta.
IVANOV:Mobilni.
Ivanovna mu dodaje mobilni.
IVANOV:(Utipka broj)
Halo, VOLOĐA. Ja sam, savetnik Ivanov. Znate, pre pet minuta nazvao sam dežurnog i rekao mu da očekujem inspek- tora već više od sat vremena. čudi me, on je pedantan čovek, to ne liči na njega. Mislio sam da nije kod Vas?… Ha, šta ja znam, možda proslavljate izbornu pobedu?!… Tako, nije se javio. Onda, oprostite na uznemiravanju u ove sate. Laku noć.
(Prekine vezu)
Hladne alge i korali biće tebi grob.
IVANOVNA: (Histerična, promenjena)
U jezero!!! U jezero!!!
IVANOV:Znaš kad mi se sve smučilo?… Davno, još sam bio očarani
član Gubernijskog komiteta: GU-KA. Onda, desio se slučaj.
Ivanov seda u stolicu. Dok Ivanovna histeriše i rida on tritaljuje tomtus i triča.
IVANOV: Romeo i Julija na naš seljački način. Ko zna koji put ista priča. Ja – mladi krelac mozga napumpanog u partijskojškoli. Uostalom, sećaš se i sam tih dana… NJih dvoje, različitog etničkog porekla doživeli su osudu ne samo porodica već i čitave usmrdele varoši! A šta smo mi – “avangarda proletarijata” – radili? Da ih možda nismouzeli u zaštitu? Bratstvo proletera, ukidanje razika, planetarna ljubav potlačenih klasa! Umesto da ih zaštitimo, pomognemo, mi smo gledali svoja birokratska posla. A njih je progutalo jezero. Iste večeri kada je drug Generalni sekretar pohodio našu varoš i kada smo mu ponosito govorili kako su međuetnički odnosi kod nas na najvišem nivou – zaboga nije više onaj stari, truli poredak… Vidiš, onda sam shvatio da mi zapravo ne želimo ništa osim da preživamo na punim jaslama i da stoga moramo propasti! Imali smo apsolutnu vlast a nismo se potrudili da podržimo pojedince koji su svojim životima dokazivali da je ideja živa! Draže nam je bilo malograđansko mrtvilo, lakše je bilo korumpirati narod poboljšanjem životnog standarda inostranim kreditima koje smo tajili kao zmija noge… Znaš šta, kad već nema vrline, nema pravde, nema plemenitosti – o čemu sam ti stalno govorio vole jedan – onda postanimo Fausti, pretvorimo se u sluge demona. Oni imaju jednu veliku prednost: nisu licemeri, iskreno preziru lepotu i pravdu. Tako sada imamo novi poredak. Vrlina je u demonokratiji koju iz- građujemo opravdano u zapećku, tamo čisti cipele veli- kašima. Tako i treba, jer svet, ovi ljudi, žele obmane – pa dajmo im onda! To će biti kazna, to jeste kazna, pokora! MI SMO KAZNA SVETU!!!
Ustaje, prilazi Fjodoru i strgne mu traku sa usta. Fjodor je nem da bilo šta kaže, gleda očima punim straha. Ivanov ga ščepa za gušu i na silu mu otvori usta u koja ugura cev revolvera. Ivanovna se baca na tod i rukama obujmi kolena Fjodoru ne dajući mu da mrda.
IVANOV: MI GOSPODARIMO SVETOM!!!
Pucanj. Mrak. Gromovi. Huk vetra. Iz alhemijske retorte na scenu kulja sumpor. Muzika.
Desna strana: Veliki inkvizitor obasjan “topom” lagano svlači kuk ljicu. Jeziv smeh. Ivanov pokazuje lice.
Zavesa.
