.
.
Magnolija
.
spuštamo se obodima sobe
u prostor ispod ogledala
sveća pada na pod
i taj trenutak ljudi će nazvati
suton
pukotine na tvojim usnama
samo su presušene reke,
kopna za one
koji se nikada neće vratiti
naša prolaznost postaće
neostvareno vreme
i niko neće videti svetlost
koja ulazi kroz prozor
nakon četrdeset devet godina
kiše
otvaramo vrata
nestaju ruke
.
.
Sublimacija
.
zemlja miriše na kolena
i na neostvarena naručja
koja ostavljaju senku
po uglovima
odaje izgubljenost
putnicima koji su naslutili
šumu
pred našim nesigurnostima
kambrijum izgara
kroz t(r)ajnost kamena
u tišini nastaje reka
nedaleko od nje
jedan čovek prolazi
sa isključenom baterijskom lampom
podiže jabuku sa zemlje
ne znajući
da na prozorskom staklu
njeno disanje
ostavlja trag
nepoznatih prstiju
.
.
Dvorišta
.
u polumraku
završavaju se naručja
osvetljavamo
tople pejzaže pluća
i zatičemo šumu
davno odnesenu iz mesta
gde nestaje istok
otkrivamo neograđeno dvorište
između nas
pretvoreno u pamćenje
i nikada nećemo znati
da su svi prozori
oduvek bili otvoreni
jedna ruka
ispružena
kroz ivice fotografije
dotiče mesto
iskupljenja
.
.
Čistina
.
podigli smo težak kamen
ispod njega ležala je bela ptica
i moj okamenjen pokret ka tebi
u prostoru
koji nikada nije ni postojao
osvrćemo se ka mestu
što više nije dokaz našeg oblika
između
zaustavljanja i kretanja
tvoje ruke su čin zaboravljanja
one povlače crtu
na mestu
gde ne možemo da dohvatimo krošnje
to nije Mesopotamija
to nije strah od visina
ispod kože
nastaje zemlja
.
.
Isak
.
ne preostaje ništa
osim tragova potopa
i još uvek neotkrivene
topline
u kojoj te
gubim
sa druge strane odraza
pretvaraš se
u značenje okeana
zbog nežnosti
crvene oseke
otkrivaju
Isakove ruke
nepovratno izgubljene u mesečini
želim da te sačuvam od trajanja
želim da se vratim
u sve što je ostalo izvan okvira
u trenutak pre slabosti
odakle si došao
.
.
………………..Iz rukopisa Kambrijum
.
.
.
.
.
.
.
.
.
