.
.
.
U svitanje
Presvetlo je bilo sunce tog kobnog jutra
Kliktanje kukavica i grupne seobe sitnih vrabaca
Otvorilo nam je oči.
Ko nam priprema misli kada se lažemo
Ustajalim maštarijama i suvim hlebom.
Gde nam je hrabrost, dok nam geni vriju u bilu
Jesen ima kap nostalgije u svojim uvenućima
A ovo je jutro pomama za sve, za mladost, za osmeh.
Ova će prošlost ostati kao loše smišljeno svitanje
Otići ćemo neostareli, neprevareni, neodgonetnuti.
Sudbina nam je ostavila jednog od stotinu,
Da tuguje po navici, da rida po protokolu.
Ovde i tuga nema svoj razlog postojanja.
Menjamo pomamu u novu istinu,
U novu prolegomenu, u novi suton.
Ovde jutra više nemaju cenu.
Okrvavljeno more
.
.
Ko nam je kriv što nemamo Ramajanu, što nemamo Ilijadu,
Što nemamo Kalevalu, što nemamo epsku trajektoriju
Kako bismo utonuli u paradigme i dičili se slapovima krvi.
Niko nam je kriv što ne možemo predstave i ubistva
Da pretvorimo u pohode i osvajanja
U dominaciju nad zemljama i nad morima,
Nad zamkovima i tvrđavama.
Krivi su svi duhovni paćenici,
Što su krenuli krivim putevima,
Što je krv u penušavom moru još mrlja za pokazivanje
Što je i more tako krvavo samo pusta nostalgija
Što nam je i slava postala poruga,
I mi, nesrećni, ono što je bilo
Nikada nećemo promeniti.
Naše more crveni od memorije poslušnosti.
.
Ovo što pišem
.
.
Barijere toponima postaju nepremostive
Njihovi se sinonimi pretvaraju u oštre migrene
Za koje se lek nikada i neće pronaći.
Ovo odakle se nadnosim više nisu prozori
Ovo što mi pokreće vrtoglavicu više nisu visine,
Ovo je sivi mozaik isušenog pepela iznad dedinih poruka
Ovo je crna suština o jednom postojanju,
O jednom civilizacijskom odstrelu,
O ćutanju sa metastazama od neizrecive ironije.
Imali smo kočije i tronove, imali smo pehare i blještave sablje
U prošlosti, imali smo odore i omče, štitove i lude,
Dame prelepe što se svakoga dana kikoću i zadirkuju
Heroje sa mitovima prepričavane nakon svega.
Ovo što pišem je poslednje zaveštanje
Našega epskog „ništa“, naše jalove konsternacije,
Ovo što pišem je dug i dosadan dan bez budućnosti.
.
.
Sada
.
.
Ako vam je „nikada“ sudbina, prošlost će vas oprati
Na potocima beznadnosti .
Možda ćete se jednog jutra probuditi nasmejani
Tihi u ironiji i sa teretom sramote od
Bezidejnosti.
Vaši ratovi imaju miris mastike i grozdova,
Vaši su susreti važni samo petnaest minuta,
Vaš će izdanak prepisati sve što je ostalo
Od dedovine i dovešće se na skejtbordu.
Svadbi više nema. Sahrane su odavno završile.
Vaše su pobede hologrami istorijskih očuha,
Više ne govorite šta vam padne na pamet.
Odavno više to ne može tako …
Izdaleka se čuju zvona.
Niko se ne okreće na njihov zvuk.
.
.
Plač
.
.
Dajte mu kabanicu i ne budite vojsku.
Odvešće ga vetar tamo gde nema heroja
Gde ima devičanskog ridanja i krikova jalovih snaha.
Dajte mu lakrimarij kada se bude vratio
Kako ne bi zaboravio koja ga je od njih očarala
Da i sam ne postane poslužitelj gladi,
Već samo saputnik misli.
Dajte mu drveni krevet bez jastuka
Da ga san ne bi od ovog sveta odveo ni korak dalje
Zato jer će ga tuga zadružiti još večeras
I nikada ga više neće napustiti.
Dajte mu jeku plača dece
Heroja u pogrešnom vremenu i ugasite mesec
On zna šta da radi čekajući jutro koje
Evo već godinama kasni.
.
.
Savonarola
.
.
Ako nevernike nateramo da veruju u proklinjanja
I u lažljive blagoslove, udahnuli smo zatvorsku buđ
Još ne ušli iza rešetaka. Imali smo malu pauzu za susret
Sa Gospodom.
Džirolamo je zagrabio sa bila glasnih Medičija
I natabao blatnjavi put
Za stopama dede Lorenca
I pozvao nas je na poklonjenje ne bi li nas susreo pomor,
Ne bi li nam pomrle bebe i ne bi li nas pojela žudnja.
Crni su kvadrati i krugovi, crne su piramide
I pored toga što prete sa prepucavanjem, postmodernisti
Tebi više veruju Džirolamo, preslikavaju te u negativu,
Bes i božiju volju pretvaraju u dosadne refrene
I umesto Makijavelija, oni ispravljaju ti Vorhola za saputnika,
Izdržaćeš to i ti tvoji sekularni poslanici
I tvoji sebežrtvovani crni dijaci, ništa od toga biti neće…
Sada sve konzistorije, sve kurije imaju dva i po veka da
Preslušavaju sve što para uši, da pogledaju sve što je
Crno i belo, da iščitaju sve što ne razumeju.
.
.
………………….Sa Sa makedonskog: Autor
.
.
.
.
.
.
.
