SPISAK OSUMNJIČENIH:
BLAVOR, don kvarta Mala Srbija
KRIMI DŽIMI, don Zapadne Strane
MALJUTA, don Severoistočne Strane
LI, don Jugoistočne Strane
ĐEMBOLINO, desna ruka Blavora
SEKIRA, leva ruka Blavora
OSTALI:
POSLUŠNICI, DOGLAVNICI, DOJEBNICI, EGZEKUTORI., CINKAROŠI I SIROTINJA RAJA
Mesto:
Novi Ilijum, skora budućnost
NAPOMENA: SVAKO IGRA SVAKOGA I SVAKO MOŽE SA SVAKIM
1.
KRIMI DŽIMI, BLAVOR, DŽIMIJEV GANG: BERI I LERI
DŽIMI: Blavore, daj mi jedan dobar razlog da te ne sastavim sa zemljom i rastavim sa životom!
BLAVOR: Krimi Džimi, čekaj, da se dogovorimo. Ljudi smo!
DŽIMI: Ja možda, ti sigurno ne. I, dogovori se ti sa tvojom mamom da te rodi ponovo ali ovaj put lepog, pametnog i šarmantnog. Stežite momci! Vratite ga na fabrička podešavanja! ZAVRNITE UŠI SKOTU!
BLAVOR: Neee, Džimi, milost!
DŽIMI: U pogrešnoj se crkvi moliš, Blavore. Ja tu reč ne znam.
BLAVOR: Kao Boga te molim!
DŽIMI: Ne stavljaj GA u usta bez razloga. Zateži!
BLAVOR: Pliiiz!
DŽIMI: (imitira) Pliiz…Pizdo! Blavore, zavrnuo bih ti mudanca da nisu veličine kozjih brabonjaka! ZATEŽI!
BLAVOR: NEEEEEE!
DŽIMI: Ubiću te, Blavore! Ali, to se neće završiti s tim: spaliću tvoju Malu Srbiju. Kuću po kuću, stan po stan… CIGLU PO CIGLU! Neće ostati drveta u Maloj Srbiji ni za čačkalicu. Silovaću, seći, kožu drati. Na kolac nabijati. Oči čupati. Organe prodavati. Isisaću vam kičmene moždine! Ljudi će postati toliko očajni da će zaželeti da se vrateg nazad u staru otadžbinu koja je, koliko čujem, velika, razvijena, napredna kenjara Evrope. Rudnici, toksični otpad, ugljen dioksid, ne možeš ući bez maske u kuću. Baš napreduju!
BLAVOR: Džimika, ubij mene-poštedi mi narod!
DŽIMI: Ovo je obrt za knjigu! Stvarno to misliš?
BLAVOR: Ne.
DŽIMI: Zateži!
BLAVOR: Joooj!
DŽIMI: U stvari, stani!
BLAVOR: Hvala ti Džimi!
DŽIMI: Ubiću skota lično! Skenjaću ga ovim austrijskim monstrumom ali prvo moram da zapalim pljugu. Fala Beri. UZ POMOĆ “GLOKA” BOLJE SE KOKA! E,ovo je kul slogan za reklamu!
BLAVOR: Neee, Džimi!
DŽIMI: A zašto ne?
BLAVOR: Ti želiš da od Male Srbije napraviš pakao?
DŽIMI: Da.
BLAVOR: I želiš da pate?
DŽIMI: Aha.
BLAVOR: Imaš neki poseban razlog?
DŽIMI: Uživanje u tuđoj patnji.
BLAVOR: Pa da. Gde ćeš bolje? Ali, ako pobiješ sve, oni više neće patiti. Zapravo, ti ćeš ih osloboditi muka.
DŽIMI: U, majku mu, nisam o tome razmišljao na taj način.
BLAVOR: Ja ti to mogu omogućiti. Večne patnje.
DŽIMI: To mogu JA tebi da priuštim.
BLAVOR:Dobro, dobro, ali govorim i o profitu.
DŽIMI: O, kolikom?
BLAVOR: Dođi bliže da ti šapnem.
DŽIMI: Au, jebote! Toliko?
BLAVOR: Srbi su čudo. Opljačkaj ga do gole kože i opet će se naći još nešto.
DŽIMI: JA SAM FASCINIRAN! Pod uslovom da je to tgačno. A kako to misliš da uradiš?
BLAVOR: Bilo bi lakše da pričam ako bi momci malo popustili stisak.
DŽIMI: Okej. Leri, Beri, olabavite. Ali, ne previše. Budi brz. Imam zakazano neko kasapljenje u devet u sirijskoj četvrti.
BLAVOR: Džimi, niko nikad nije moj narod u celoj njegovoj slavnoj istoriji JEBAO onako kao njegovi vladari. A zašto Džimi?
DŽIMI: Jer poznaju materiju?
BLAVOR: Baš tako, dragi prijatelju.
DŽIMI: Nisam ti ja nikakav jebani prijatelj.
BLAVOR: Ali ja tebi jesam. U svakom slučaju, ako neko treba da od Male Srbije napravi pakao, pokoran Zapadnoj Strani, naravno, onda je red da to učini čistokrvni Srbin. Patriota. Nacionalista. Mudar. Dobrotvor. Plejmejker dečijih timova.
DŽIMI: Okej, prestani da se kurčiš. Samo, ne izgledaš mi kao Srbin.
BLAVOR: Ja sam čist Srbin!
DŽIMI: Ti si od straha usran i upišan Srbin što te definitivno ne čini uzorom čistoće. Potreban mi je neko, ako mi se dopadne ova ideja, ko nije petinu Mađar, četvrtinu Švaba ili osminu Rumun.
BLAVOR: Ne, ne, moji su svi generacijama unazad Srbi.
DŽIMI: Misliš, degeneracijama unazad?
BLAVOR: Hahah, da, u pravu si. MI smo takvi. Sve degenerik do degenerika!
DŽIMI: Nemoj još da mi pušiš kurac. Dakle, ti si njihov, sigurno?
BLAVOR: Kad se zakašljem ja izbacim sarmu, kad otresem nos ispadne kajmak, kad plačem teku potoci šljivovice iz mojih očiju.
DŽIMI: Okej, odigraj mi neko vaše loko kolo.
BLAVOR: Ako bi momci…
DŽIMI: Momci, nek igra dok ga držite za ruke…Povedi kolo, delijo. Pod delijo mislim na Lerija a ne na tebe splačino.
BLAVOR: Jedan levo,dva desno…
DŽIMI: Nije loše, samo malo monotono. Imate li vi Srbi nešto življe?
BLAVOR: Išao sam na folklor i znam neke vlaške igre. Ako bi me momci pustili. Ovako možemo još samo glamočko da igramo.
DŽIMI: Nema potrebe. Dakle, Mala Srbija će biti pakao a ti ćeš biti njegov đavo?
BLAVOR: Da.
DŽIMI: Hmmm. A šta ćeš im sve raditi?
BLAVOR: Pa, da vidimo…
DŽIMI: Brže to da ne bih s kasapljenjem počeo pre devet.
BLAVOR:Pusti me da se vratim i napraviću od prpošnih Srba poslušne, tupave robove. Zavladaće im apsolutni moroni koje ću ja držati u šaci. Glupo će postati novo normalno.
DŽIMI: Još!
BLAVOR: Stvoriću partiju od svojih klijenata. Svi će glasati za njih, u strahu za svoje guzice. Ješće govna i tražiti još!
DŽIMI: Još!
BLAVOR: Izbacivaću ih na ulice, pleniti im prnje, istresati pare iz slamarice. Gaće će im završiti na rasprodaji.
DŽIMI: Mmm, super! Daj mu ga još malo!
BLAVOR: Ubediću ih da ne postoji noć već večiti dan koji ima senke. Zagadiću ih do te mere da će krvariti na usta čim izađu iz kuće. Umiraće od dečijih bolesti. Biću gori nego vi kad ste ono zatirali Indijance viskijem i boginjavim ćebadima!
DŽIMI:Jes! Još mi daaaaj! Jooooš!
BLAVOR: Šta god da radim oni će me voleti i birati. Postaću vlažni san njihovih žena.
DŽIMI: U, to je već hevi!
BLAVOR: Niko neće smeti da se pobuni. Postaću neizbežan i sveprisutan. Kao vazduh. Kao Bog. Kao elektricitet. Kao MekDonalds.
DŽIMI: Polako s tim.
BLAVOR: Jer oni će znati da nije bilo niti će ikad biti većeg i značajnijeg vođe od mene koji sam ne loza Nemanjića nego kneza Višeslava, Vlastimira, Mutimira. Ja i moja porodica ćemo ih karati duboko, jako i loše dok i jedan od njih živuje. A oni će pristajati na sve jer- JA NEMAM ALTERNATIVU! Taj posao moram ja da radim jer niko drugi ne može i ne želi da se bavi ozbiljno politikom! Ja, Džimi, ginem za svoj narod, svakog dana i svakog jutra ponovo vaskrsavam! Ja nit pijem ,nit serem, nit pišam ,nit spavam, ja samo radim!
DŽIMI: A jebeš li ti šta? Osim njih, mislim.
BLAVOR: Meni ne treba žena kad imam ceo narod. Ja sam ću napraviti najveći gangbang u istoriji. Tantrički, bez kraja i konca.
DŽIMI: Sad si već počeo da me plašiš.
BLAVOR: Stvarno? Izvini.
DŽIMI: Momci, stvorio sam monstruma. Red je da ga pustim među Srbe…. Alo, moronic, to znači da treba da ga pustite.
BLAVOR: Hvala, Džimi, ti si najveći mislilac i vladalac dvaesprvog i po veka. Još kad su mi tvoji momci prvi put nežno zavrnuli uši ja sam osetio da među nama postoji posebna veza…
DŽIMI: Da, da. I još nešto: Nemoj nikad da me zajebeš bubašvabo…
BLAVOR: Blavore.
DŽIMI: Svejedno. Nemoj me nikad zajebati, BLAVORE, ili ćeš upoznati mog malog prijatelja. I pritom ne mislim na pištolj ili đoku već na kolac. Ubijaću te polako, s gustiranjem, meraklijski, ko Trci tvoje slavne pretke. A sad odjebi!
BLAVOR: Odjebavam.
DŽIMI: I ne zaboravi-hoću rezultate ! Pronto! Ode… Oborio je svetski rekord u startu. Momci, recite mi, jel ovaj lik realan? Reći ću nešto, po prvi put u mojoj dugoj karijeri: žao mi je Srba.
2.
BLAVOR, SEKIRA, ĐEMBOLINO, PROSTITUTKE
ĐEMBOLINO: Rjabina Rjabinuška, što slučilas s tim! Da, prežde ja lučše pevao. Da Maljuta, ljubimi moj. Da, galupčik. Da, vsjo v parjadke. Budet vsjo v majih rukah. Da, spasiba za družbu. Net, eta njevazmožna. Što? Tam idjot idiot Blavbor. On živb. Da, pazdnjejeje. Prasti.
BLAVOR: Đembolino! De, si Đembo, ofucani strateški partner moj!
ĐEMBOLINO: Ali, kako? Gde, ko koga, čime i u šta?
BLAVOR: Vratio sam se iz mrtvih! Hodiću po vodi!
ĐEMBOLINO: Auf, živog me prepade! I mrtvog!
BLAVOR: Šta si radio dok mene nije bilo? Priznaj!
ĐEMBOLINO: Čekao sam da me nazoveš.
BLAVOR: Nisi se baš pretrgao.
ĐEMBOLINO: Intenzivno sam čekao.
BLAVOR: Kako god. Stari dani su umrli sa starim Blavorom.
ĐEMBOLINO: Kako to?
BLAVOR: Takva i takva stvar.
ĐEMBOLINO: Znači, kurs prema Zapadnoj Strani.
BLAVOR: Da, to je novi kurs. Stari gazda je umro. Upoznaj novog gazdu-isti je stari. Samo je kurs nov.
ĐEMBOLINO: I?
BLAVOR: Imamo nove ljude.
ĐEMBOLINO: Kakve?
SEKIRA: Dobro veuče…popoudne…mislim… Rispekt, konsiljere Đembolino.
ĐEMBOLINO: Šta je ovo, ožmikuru mu kratim?!
BLAVOR: Ovo je Sara Sekira, naša nova saradnica. Visokokvalifikovana ekspertkinja iz inostranstva.
SEKIRA: ZAPRAVO IZ NJU DŽERZIJAAAA.
BLAVOR: To ti kažem.
SEKIR: Meni je inačeee, jaako draagoo što sam u prestaonici vaskolikog serbskog sveta.
ĐEMBOLINO: Misliš u prestonici?
SEKIRA: Pa to sam rekla, prestici.
BLAVOR:Dobro je Sara. Idi, odmori malo.
SEKIRA: Oću, nešto me cepa tikvaaa.
ĐEMBOLINO: Ode ona. Jel ti zaista treba i za koji krasni?
BLAVOR: Zar čoveku koji je služio četiri dona pre mene treba išta da objašnjavam? Ti si čak i Ljubi Konsiljereu video leđa.
ĐEMBOLINO: Da, I svisnuo je na Bajkers Ajlendu, u ćuzi. Ko je sad mali debeli, a Ljubo?!
BLAVOR: S kim pričaš?
ĐEMBOLINO: Ma, to ja nešto za svoju dušu.
BLAVOR: Dobro. Pa, šta misliš zašto sam angažovao onaj genetski otpad?
ĐEMBOLINO: Hmm, da ispadneš tolerantan prema ženama i da pored nje deluješ kao genije.
BLAVOR: Eto. Vidiš da znaš.
ĐEMBOLINO: A šta ćemo s Maljutom?
BLAVOR: Ništa. Sve po starom.
ĐEMBOLINO: Ali,sad kad je Krimi Džimi.
BLAVOR: Jedan ne isključuje drugog. Kad je mogao Kapo Dio Tuti Kapi mogu i ja.
Znači,sa svima. Da. Ne brini, Maljuta ostaje u kombinaciji. Znam da vas dvojica imate specijalan odnos.
ĐEMBOLINO: Ja to zbog Male Srbije.
BLAVOR: Ma, naravno. Patriota.
ĐEMBOLINO: A sad da proslavimo tvoj povratak. Dame, dođite!
BLAVOR: O, kurve. Hvala. Nisi trebao. Šalim se. Jesi.
ĐEMBOLINO: Samo drolje najbolje za našeg dona- pitona.
3.
ULIČNI PROPOVEDNIK (UP), LJUDI IZ NARODA
UP: Pisano je u drevnom proročanstvu Batarića da će doći čovek koji će nas, raseljene i podeljene, zatrti do poslednjeg. I taj čovek nosiće ime lažne zmije. A svi znamo ko je i šta je ta zmija s lažnozmijskim imenom. To je Blavor!
ČOVEK 1: Tako je!
UP: I svi znamo da nas je prodao Zapadnoj Strani i izdao naše srrrbbbske korene. Jer, stara pesma kaže:
Danas nama kažu, deci ovog veka,
da smo nedostojni istorije naše,
da nas je zahvatila ZAPADNJAČKA reka
i da nam se duše opasnosti plaše!
Jel to tako, sestre i braćo, Srrrbkinje i Srrrrbbi!?
RAJA: Nijeeeee!
UP; A ima li čistijih Srba od nas u rasejanju? Ima li većih Srba? Neeema!
SVI: Nemaaaaa!
ČOVEK 2: Srbi iz Srbije su poslednja govnaaaa, breee!
ŽENA 1: Srbi iz Hrvatske su ustaše.
ČOVEK 1: Tooo!
ŽENA 2. Srbi iz Crne Gore, oni su Šiptari,majku im malisorsku jebem!
ČOVEK 2 : TOOO!
ŽENA 1: Srbi iz Bosne su balijeee.
ČOVEK 1: To…Ček, moji su izBosne. ZA OVO ĆU DA TE TASLAČIM POSRED GUJSCE!
UP: Nije bitno ko je odatle, bitno je da smo mi Srrrbbbi iz Male Srbije.
SVI: Toooo!
ČOVEK 1: Osim Srba koji sui z mešovitih brakova.
ŽENA 2: Mada, niko ne zna da izda ko čisti Srbin.
ČOVEK1 : Dole čisti Srbi!
ČOVEK 2: I SVI SE SLAŽEMO U JEDNOM! Srrrbbbije najboljiii!
SVI: Šta to?
ČOVEK 2: Svi Beograđani su dilindare! One nagjore!
RAJA: Daaaaaaaa!
UP: I bitno je da mi, malosrrrbi a u stvari velikosrrrbbbiiiii, da mi želimo da s vlasti u našoj četvrti padne ono zlo Blavor!
ČOVEK 1: Blavor nije ni za lavor! Blavor nije ni za lavor! Blavor nije ni za lavor! Što ćutite? Baš je dobar slogan.
UP: Sara Sekirica, nesrećnica, grdna ibretnica, sad vedri i oblači! Đembolino skida kajmak i pljuje na vaš trud! Zacario je Krimi Džimi na staroj, svetoj srrrbbbskoj zemlji na kojoj smo se iskrcali pre dvaes godina! Naše zgrade dobiše američke fasade! Naša deca ne smeju pričati srrrbbbski na ulici! Naše crkve u korov zarastoše jer se u njih ne sme ići! U svakoj srrrbbbskoj kafani staroj baza je njegovih bandi bezbožnih! A mi, šta mi radimo? Jel nas Blavor naranio?
ČOVEK 1; Moj brat se učlanio u njegovu partiju i odma dobio poso!
ČOVEK 2: Meni je obezbedio dozvolu za srpski roštilj iako živim u zgradi!
ŽENA 1: Meni je rekao da će svi moji problemi ako budem spavala sa Đembolinom!
ŽENA 2: Moji problem su već rešeni. Spavala sam sa Đembolinom!
UP: Pa zar tako narode moj srrrbbbski?
RAJA: On je krao al nam je i dao.
UP: Zar ste baš svi korumpirani?
ČOVEK 2: NNNN…DA!
ČOVEK 3: Pa ako te to toliko boli, korumpiraj se i ti! Ne budi izdajica!
SVI: Korumpiraj, korumpiraj, korumpiraj!
UP: Ama, čujete li vi sebe?
ČOVEK 1: Ama čuješ li ti sebe od svih nas?
SVI: Korumpiraj, korumpiraj, korumpiraj!
UP: Nikad! Ja verujem u principe srrbbbske!
ČOVEK 2: Princip? El to margarin što se maže na sendvič?
SVI: HAHAHAHAHAH!
UP: Zar ćete podržati čoveka što od naših Srrrbbbkinjica bludnice pravi? Na svakom koraku burdelj a vi tako?
ŽENA 2: TO SE ZOVE PRIVATNO PREDUZETNIŠTVO!
ŽENA 1: Ne diraj mi burdelj! Ja radim tamo!
SVI: Da nisi ti komunjara kad si protiv kapitalizma?
UP: Ne do Bog!
ČOVEK 1: Onda se korumpiraj u ime Boga!
SVI: KORUMIPIRAJ, KORUMPIRAJ, KORUMPIRAJ! TAKO SE NAJBRŽE IDE U RAJ! KORUMPIRAJ, KORUMPIRAJ!
UP: Pisano je: Glas naroda-glas Boga a ja sam uz Boga i narod. Zato ću ja, od sada, u ime svetog srrrbbskog imena, da se učlanim u partiju Blavorovu!
SVI: Živeo govornik!
UP: Bože, oprosti mi, tačno znam šta radim.
4.
ĐEMBOLINO, BLAVOR, MOĆNICI: LI, MALJUTA, KRIMI DŽIMI I NJIHOVE SVITE
ĐEMBOLINO: Zdravo-živo, don Blavore.
BLAVOR: Kakvo bre zdravo i živo, majku ti alkoholičarsku.
ĐEMBOLINO: Ja to zbog varenja.
BLAVOR: Šta variš? Beton?
ĐEMBOLINO: Ne znam šta sam uradio ali se ponizno izvinjavam.
BLAVOR: Ne znaš?! Doveo si loše kurve.
ĐEMBOLINO: Kako loše. Mlade, zdrave, lepe, pneumatične, šesne..Lično sam ih proverio.
BLAVOR: Mnogo su…
ĐEMBOLINO: Da?
BLAVOR: Gadljive. Kakve su kurve koje su gadljive? Loše! Loše kurve si mi našao.
ĐEMBOLINO: Smem li pitati na šta su ove bile posebno gadljive?
BLAVOR: NEEEEEEE!
ĐEMBOLINO: Dobro. Neće se ponoviti. Mada, one ružnije su obično i manje gadljive.
BLAVOR: Prolepšaj ih onda.
ĐEMBOLINO: Prolepšati…Hoću.
BLAVOR: Dobro. Aj me obraduj nekim lepim vestima.
ĐEMBOLINO: Vodio sam jutros francuskog investitora na brdo, na naš mini Kalemegdan, na kale, znači brdo na turskom…
BLAVOR:Ne brabonjaj! Jel imate dil?
ĐEMBOLINO: Imamo dil. Srušićemo dom za starce i podići restoran Pigalska droca.
BLAVOR: A tom restoranu klopa neće biti jedina ponuda?
ĐEMBOLINO: Neće.
BLAVOR: A šta ćete sa starcima? Trebaju nam kao biračko telo.
ĐEMBOLINO: Smestićemo ih u dom za nezbrinuta lica.
BLAVOR: Zar on nije sad kladionica?
ĐEMBOLINO: Pa jeste, ali su kladionicu digli u vazduh.
BLAVOR: Kakve to veze ima sa starcima?
ĐEMBOLINO: Pa eto vidite.
BLAVOR: Šta eto vidite?
ĐEMBOLINO: Nema.
BLAVOR: Ufff, bre! Gde su starci, ispičuturo?
ĐEMBOLINO: Poslednji put su viđeni u napuštenoj kući.
BLAVOR: Kojoj?
ĐEMBOLINO: Onoj pored gradske mrtvačnice.
BLAVOR: Jebote! Zašto kažeš poslednji put?
ĐEMBOLINO: Zato što smo jutros rušili tu staru kuću, znate već, zbog onog poslovnog kompleksa, šeik Al Usrah.
BLAVOR: Kako da ne znam? Mi smo stari poslovni prijatelji a njegov čukun-čukundeda Murat Al Usrah je bio veliki junak koji je na prevaru zaklao mog čukun-čukundedu Mića Koševinu. I, šta s tim penzosima? Jeste ih razjurili?
ĐEMBOLINO: Nisam baš siguran.
BLAVOR: Vi ste potpuni idioti!
ĐEMBOLINO: Tačno ali, na sreću, kuća je pored gradske mrtvačnice.
BLAVOR: Ma zabole me za to-ja gubim glasove!
ĐEMBOLINO: Ček, a šta ako ih zavedemo kao NN lica, štono Ameri kažu Džon i Džejn Dou, pa se na biračkom spisku vode kao da su i dalje živi?
BLAVOR: Đembolino, da nisi ružni, otečeni, smrdljivi sredovečni muškarac sad bih ti krnuo žvaku i opalio te od sreće.
ĐEMBOLINO: Klečim na usluzi. Samo, u ovoj pozi neću moći da pravim kontakt očima. Izvinjavam se zbog toga.
BLAVOR: Ama, ustani, moronu. Nije mi do guženja. I, kad smo kod toga, sledeći put nađi neku koja nema zube ko mutirana veverica.
ĐEMBOLINO: Mutirana veverica-napolje.
BLAVOR: Što ponavljaš sve što kažem?
ĐEMBOLINO: Lakše pamtim.
BLAVOR: Pamti u sebi. Još nešto?
ĐEMBOLINO: Imamo suludo brz dan. Dolazi nam Maljuta za pet minuta, odmah posle njega dolazi Li i, nategao sam da bude deset minuta docnije, Krimi Džimi.
BLAVOR: Jebote, pa oni će se mimoilaziti ovde. Ako provale da šurujem sa onim drugim najebaću kao Jebaguška Jebačinski koji je naskočio na leđa Ježurke Ježića.
ĐEMBOLINO: Neće ako skratimo priču.
BLAVOR: Okej, ovako ćemo. Ja vodim priču a ti, ako nešto zapne, zapevaj. Pljuni i zapevaj.
ĐEMBOLINO: …moja Jugoslavijo.
BLAVOR: Ne, stvarno, pljuni. Pljuckaš dok pričaš. Ulipaćeš mi goste ako nastupiš nepripremljen.
ĐEMBOLINO: O, evo nam Maljute! Ljubimi moj! Aaa, Kaljinka,Kaljinka maja…
BLAVOR: Šat d fak ap! Ja pričam!IKak paživajete ljubimi gaspadin Oleandr Valerijanovič? Paceljuju tri raz vaš obraz! Hehehe!
MALJUTA: Nu, paceljujtes.
BLAVOR: Kako magu pamošć vami?
MALJUTA: Džemboljino, pesnja.
ĐEMBOLINO:
U Stambolu, na Boforu,
Leži Erdogan,
Pozdrave mu bratske šalje
Naš Blavor sultan!
BLAVOR: Pogrešan repertoar, Đembosave zarakijani!
ĐEMBOLINO: Pažalosta, ja zapoj.
MALJUTA: Naverna.
ĐEMBOLINO:
Patamu, patamu, što mi piloti
njeba naš njeba naš adinjij dom
Pervim delam pervim dela samaljoti
A devuški, a babuški patom
MALJUTA: Bravo!
ĐEMBOLINO:
Tam že Varšava, tam legijoni
Ih nje bajastja, krasni bataljoni!
MALJUTA: Kruta.
BLAVOR: Sad si ga demotiviso s ovim komunjarskim pesmama. Spusti malo. Maljuta, ljubimij moj, kak magu pamoć vam?
MALJUTA: Ruskij gas nje budet u vas.
BLAVOR: Bože moj, smrzavaćemo se bez tvoje gas kompanije. Nema problema.
MALJUTA: Vsjotaki. Haču geljiodrom, geljikopteri maji da budut!
BLAVOR: Sređeno.
MALJUTA: Haču benzinskije pumpočki.
BLAVOR: Sređeno i to.
MALJUTA: GOTELJ I GOSTILJNICU! DAVAJ!
BLAVOR: Obavljeno i to.
MALJUTA: Nu, spasiba za družbu. A ti, Džemboljino, galupčik, menjše vodki. Sahranji tvoj golas. Razumeješ?
ĐEMBOLINO: Razumeju.
BLAVOR: Uf, ode i ovaj. A ti- odzviždući samo melodiju ili tako nešto kad dođe sledeći.
LI: Blavor, dugo se ne videsmo.
ĐEMBOLINO: Tananananananana,oooooo,litl Čajna grl!
BLAVOR: Haodžiu buidžijan ii ksianšeng!
LI: Razumemo se i ovako, Blavore.
BLAVOR: Brate Li, padni mi nagrudi. Dobro to je bio lep polu..četvrt zajrljaj.
LI: Ovo je spisak, Nadam se da neće biti spisak lepih želja.
BLAVOR: Toksična fabrika, naseljavanje radnika iz tvog kvarta, išutirati sindikate iz fabrika nogom u guzicu, preuzimate autoput na sebe. Rešeno.
LI: Vrlo dobro.
BLAVOR: Ode i ovaj. Nije imao dovoljno vremena ni za onaj polu, zapravo za četvrtinu zagrljaja.
ĐEMBOLINO: I TAKO,DADOSMO IM SVE…
BLAVOR: Mi smo Srbi. I kad damo sve ostaće još nešto.
ĐEMBOLINO: Nisam siguran.
BLAVOR: Aha. A da li si siguran da, recimo, stoji u ovoj sveščici, znaš Mikija Limunadu koje si nosio neke parice u koferčetu? Ili Mango Terija, serijskog ubicu? Ili si pak prao neke pare prerko Maljute? Ili si, opet, Maljutin čovek i zbog toga mogu da te streljam kao IZDAJNIKA? Sve što je u ovom notesu nalazi se u dokumentima koje ja imam. Ja vas sve držim za muda, jel ti to jasno? I tebe i Sekiru i onog ludaka što sere o proročanstvu Baratića i kurve iz burdelja i čistače ulica ja znam svaku ulicu, svako domaćinstvo u ovoj četvrti! Znam im rodoslove, ko je derpe ko je radoznao da to postane, ko se fiksa, kome se ne diže, ko pije, ko se kocka! Jas am došao u posed KNJIGE SUDNJEG DANA MALE SRBIJE! Ja sam neprikosnoveni gospodar svega što živi, diše, prdi, mrdulja i smrdulja! Pre mene ni točka nije bilo! Ja sam star i dobar kao jebačina! Ja pomeram zvezde na nebu iznad tvoje glupe glave! Samo ja krvarim za ovu zemlju, ja sam bre tvoj BOG OTAC NACIJE lično! Ja, ja…
ĐEMBOLINO: I opet ja?
BLAVOR: Ja, nego šta! Ja postojim jer niko od vas ne zna, ne želi, ne može I dupe ga zabole, da budemo iskreni, da preuzme vlast u četvrti! Vi ste bre pičke jedne, svi redom! Ko će da vas štiti kad Behljulji i drenički klan iz ulice Fuše Kosoves krenu na vas, ko? KO će da vas pazi ako Mustajbašić odluči da vas otruje burekom u pekari Haj-Nehaj ili ako vam u kulen spakuju arsenik Međešijevi banditi iz mesare Kapošvar? Ili kad vas onaj samac, batko Todorov, upuca s leđa iz stana 14 b, Staroplaninska 7, ulaz tri, zvoniti dvaput?!
ĐEMBOLINO: Izvini, molim te, izvini, neću spominjati više samo me nemoj na Bajkers Ajlend. Još sam mlad i nevin zguza! I tako treba i da ostane! Pliiiz!
BLAVOR: Dobro, praštam ti ali samo zato što je praštanje osobina velikih ljudi. Ljubi mi ruku ko da sam Patrijarh!
KRIMI DŽIMI: O, konačno si ga zaprosio! Jel ti rekao sudbonosno “da”?
ĐEMBOLINO: Krimi Džimi, nije ono što ti se čini.
BLAVOR: Ti ćuti, usrao si dovoljno za danas. Daj mi maramicu da se dezinfikujem. Džimi, druže stari, kako ti mogu pomoći?
KRIMI DŽIMI: Pravo da ti kažem, po prvi put u mojoj karijeri, nisam siguran. Ti si napravio takav pakao na Zemlji od Male Srbije da neznam da li treba da se mrštim ili budem zadovoljan.
ĐEMBOLINO: Oooh, Hell is the place on Earth….
BLAVOR: Šat d fak ap, Feco. Pare su ti na računu, Džimi.
KRIMI DŽIMI: Da, ali koliko dugo? Vidi, tvoji drogirani ljudi se bahate, tuku, maltretiraju neke random likove. Samo juče su zgazili troje pešaka. I to govorimo samo o jednom pešačkom prelazu!
BLAVOR: Mi Srbi smo ti mnogo nervozan, nesmotren narod, Džimi.
KRIMI DŽIMI: Čoveče, jesi li skoro bio napolju? Gore je nego Bronks. Ili Nju Orliens posle Katrine. Dođavola, gore je nego Bajkers Ajlend. Tamo te siluju ili izbodu. Jednom, I to je to. A ovo: smrad, raspad, očajanje. Plus dobiješ kugu ako odes u blokove na jugu.
BLAVOR: Kugu na jugu, szamo blaži oblik, kao šugu. Dragi Džimi, šta te brine reci mi. Izvini na slučajnoj rimi.
KRIMI DŽIMI: Pod jedan: da se ovaj pakao ne izmakne kontroli.
BLAVOR: Ne brini, ja sam faktor stabilnosti u Paklu.
KRIMI DŽIMI: Dalje: prihodi.
BLAVOR: Već radimo na tome tako što izbacujemo ljude na ulicu a onda ih šaljemo kao jeftinu radnu snagu kod tebe.
KRIMI DŽIMI: Da, to mi stalno treba.
BLAVOR: Stanove izdajemo odbeglim kriminalcima. Kao štekove. To je sigurna lova.
KRIMI DŽIMI: U, fino! Pa dobro, to je to. Nerk pare pristižu a ti samo steži ove ljude. Samo, mogao bi i da olabaviš malo.
BLAVOR: Ne moram. Mi Srbi smo trpeljiv narod.
KRIMI DŽIMI: S tradicijom ubijanja svojih vladara. Pripazi se. Zdravo, Blavore i, nadam se, ne i zbogom. Hehehehe!
BLAVOR: Kako se cereka! Isto kao moj stari don Kašikić. Terao me da jedem šampite s poda. Da metem podove i nosim gajbice. Slao po burek u Haj Nehaj. Sreća pa je Kašikić sad moj slugeranja. Što me podseti- nateraću ga da jede govna. Na moje oči. Sad. Đembolino, trk po Kašikića! I kaži mu da ponese kašiku!
ĐEMBOLINO: Ko je sad mali debeli, Ljubo?
BLAVOR: Opet ti. Ajd! Jebeš ovu zemlju kad sam ja najnormalniji.
5.
SEKIRA, NOVINARI
NOVINAR 1: U Maloj Srbiji se sve teže živi. Kako komentarišete to?
SEKIRA: Ja ne živim loše. I svi smo živi. I vi. Dakle ne živi se loše.
NOVINAR 2: Blavor je izjavio da je petsto dolara dovoljno za mesec dana. Mesec dana čega?
SEKIRA: Mesec je, znamo šta je, petsto dolara znamo šta je i to. A dovoljno je dovoljno.
NOVINAR 2: Niste mi odgovorili na pitanje.
SEKIRA: Nek malo i drugi pitaju pa ću vam odgovoriti posle.
NOVINAR 3: Privatizacija je uzela maha. U četvrti je sve privatizovano. Kažu čak i vazduh.
SEKIRA: Ko bi privatizovo vazduh? Svašta!
NOVINAR 1: Kompanija za privatizaciju vazduha, koju drži brat Blavora, gospođice Sekira.
SEKIRA: To su sinusacije. Sledeći.
NOVINAR 2: Ja još čekam odgovor na prethodno pitanje.
SEKIRA: Sačekajte još malo. Sledeće pitanje.
NOVINAR 3: Krimi Džimi je otvorio rudnik koji je izazvao haos među stanarima zapadnog dela četvrti. Voda za piće im je zelena a deci opada kosa. Imate li šta da kažete na to?
SEKIRA: Pa, oni su sami uglavnom prodali stanove gosn. Krimiju. Ko nije prodo stan nek snosi odgovornost.
NOVINAR 1: Za sopstveno trovanje?
SEKIRA: Za sebe. Svako pa i ja odgovara za selfi,ovaj,self.
NOVINAR 2: Vi nas ovde spinujete.
SEKIRA: Špinujem? Kao šećer? Hjaha, sledeće pitanje.
NOVINAR 3: Imate li vi svesti i savesti?
SEKIRA: Imate li vi para na svom računu?
NOVINAR 1: Vi ste spinerka koja na pitanje odgovara kontrapitanjem.
SEKIRA: Kako to mislite?
NOVINAR 2: Ja još čekam na odgovor.
SEKIRA: Načekaćete se. Sledeći.
NOVINAR 3: Da li je istina ili trač da vas reči ne obavezuju?
SEKIRA: Nemam reči a trenutno imam i neke obaveze. To je sve. Hvala vam.
BLAVOR: Jesam li ti reko da imam tajno oružje?
ĐEMBOLINO: Au, ko bi reko. Kako si uspeo da od nje napraviš nešto?
BLAVOR: Došo mi neki Englez koji mnogo psuje i održo radionicu za spinere. Sad imam gomilu takvih. Neki botuju a neki prde po medijima. O Saro, čestitam !B ila si odlična!
SEKIRA: Hvala ti šefe.
BLAVOR: Ne moraš da mi zahvaljuješ. Formalno, tisi meni šef, predsednice kvarta.
SEKIRA: Svejedno, hvala šefe.
BLAVOR: A sad idi, odmori malo. Sigurno te boli glava od mnogo razmišljanja,
SEKIRA: Ne, ali će me boleti šefe.
ĐEMBOLINO: Ode Sekira. Nego, šefe, da nešto važno popričamo.
BLAVOR: Šta si sad ukakio?
ĐEMBOLINO: Ponestalo nam je.
BLAVOR: Čega?
ĐEMBOLINO: Stvari za rasprodaju.
BLAVOR: Ček, kako?
ĐEMBOLINO: Sve već drže stranci.
BLAVOR: Ne ono što drži moj brat.
ĐEMBOLINO: Što je on ,opet, prodao strancima.
BLAVOR:Auf, ček da sednem na moju stolicu.
ĐEMBOLINO: Ne možeš.
BLAVOR: I ona?
ĐEMBOLINO: Prednji nogari pripadaju Liju, zadnji Maljuti a ostalo Krimi Džimiju.
BLAVOR: A ako sad popijem vodu iz ove čaše?
ĐEMBOLINO: Fabrika flaširane vode Vojvoda Dobrnjac. Drži je Maljuta.
BLAVOR: Dotle doteralo?
ĐEMBOLINO: Dotle.
BLAVOR: Au, jebote sveti Janko! Pa šta ćemo sad? Da prodajemo naše ljude u belo roblje ili da im vadimo organe?
ĐEMBOLINO: To već uveliko radimo. Neki su počeli i da se otimaju.
BLAVOR: Ko to?
ĐEMBOLINO: Moji rođaci. Sentimentalni ljudi, vezani za svoje bubrege i jetre.
BLAVOR: Dakle, vreme je.
ĐEMBOLINO: Izgleda. A ima još nešto.
BLAVOR: Šta?
6.
RAJA: Čovek 1,2,3, Žene 1 I 2
ČOVEK 1: Nemojte mene, braćo!
ČOVEK 2: A Sad smo ti braća? A ono kad si nam druga upucao, to ništa?
ČOVEK 3: A zbog čega ubi našeg brata? Jer te uhvatio u krađi. Trkeljisao si creva za gašenje požara.
ČOVEK 1: Nisam.
ČOVEK 3: Nisi? Pokaži šaku! Crna šaka! Namazo sam creva srebro nitratom koji ostavlja crne tragove da vidim ko to krade creva po pozorištu. I, nađoh tebe!
ČOVEK 2: GUKNI, CRNORUKAŠU! ZAŠTO SI KRAO CREVA, BURŽUJU USITNJENI!?
ČOVEK 1: Hteo sam da pobegnem.
ČOVEK 2: Što bi bežo?
ČOVEK 1: Zato što sam sazno da je Mala Srbija propala, da će da beži Blavor sa ekipom i da će posle toga da sve ode u kurac.
ČOVEK 2: Sve je odavno otišlo u kurac. S pojavom kapitalizma.
ČOVEK 1: Al ne ovoliko. Blavor je rasprodao sve. Sve, baš sve braćo! Čak i to crevo koje sam krao!
ČOVEK 2: Pizda! A ja sam mu bubreg dao.
ČOVEK 3: Nisi. Iseko te, ko i mene. Al sad je dosta. Creva mi iz pozorišta prodo. Za to ubijam!
ČOVEK 1: Dakle ljut si na Blavora!
ČOVEK 1: Onda mogu da idem?
ČOVEK 3: DE SI TI POŠO? TI ĆEŠ DA OSTANEŠ OVDE!
ČOVEK 2: Šta će ti on? Ajmo ga u podrum!
ČOVEK 3: NE! Njega ćemo u prve redove, da se dokaže. Pa, ako bude OK, pustićemo ga kad završimo.
ČOVEK 1:Završite šta?
ČOVEK 3: Kako šta? Pa, BUNU!
ČOVEK 2 : REVOLUCIJU!
ČOVEK 3: Isti kurac. Narode, okupite se, imam važnu vest! Blavor i njegovi su opljačkali sve, napunili džepove i spremaju se da pobegnu iz kvarta!
SVI: Neeeeeee!
ČOVEK 3: Saznali smo iz pouzdanih izvora da su toliko očajni da su počeli i creva za gašenje da kradu kako bi ih prodali na crnoj berzi!
ŽENA 1: Rđe!
ŽENA 2: Jajare!
ČOVEK 3: I zato vas pozivam, a ja ću prvi a vi za mnom i ovim mokom ovde…
ČOVEK 1: Imam četresosam.
ČOVEK3 : Da dignemo bunu po uzoru na naše slavne pretke. U nama je ustanička krv Karađorđeva i prevejanost Miloševa! Mi smo Muratu sabljom Obilićevom od učkura do grla bjeloga, tri smo cara u grob oterali, Hitleru nalupali guzicu pa ćemo i ovog da oteramo! Šta je on za nas?
SVI 2: Pičkin dim!
ČOVEK 2: Oteraćemo ga u pizdu materinu i to će biti sasvim pristojno rešenje!
SVI: DAAAA!
ČOVEK 2: NA ORUŽJE, GRAĐANI! DAN POBEDE JE STIGAO!
SVI : Na oružje!
ČOVEK 3: Kojekude i činiš voliko! Eto mene, eto vas! Rat Blavoru!
SVI: Rat, rat, rat!
7.
BLAVOR, ĐEMBOLINO, SEKIRA
ĐEMBOLINO: I TO JE, UKRATKO, TO!
BLAVOR: Idiote kompletni, zar mi to tek sad govoriš?
ĐEMBOLINO: Pa, poslao sam momke da srede stvari.
BLAVOR: Kako da srede stvari?
ĐEMBOLINO: Pobiju rulju.
BLAVOR: Čekaj bre, naš narod je do zuba naoružan.
ĐEMBOLINO: Oduzeli smo im oružje, sećaš se?
BLAVOR: Da – tri pištolja i dva noža. Sećam se! Šta si to uradio idooooteeeee!
ĐEMBOLINO: Šefe, jesi dobro?
BLAVOR: Misliš osim što me manja detonacija oborila na pod a napolju štekću mitraljezi?
ĐEMBOLINO: To se naši povlače ali, bez brige, zauzeli su busiju ispred gradske skupštine. Zadržaće ih. Imamo dovoljno vremena.
BLAVOR: Za šta?
ĐEMBOLINO: Da odšrafimo pozlaćene slavine iz toaleta skupštine i odnesemo ih sa sobom.
BLAVOR: Odlična ideja. Naredi momcima da krenu da odšrafljuju! Samo dvojici! Ostali nek brane Skupštinu! Nek se bore do poslednje slavine, ovaj, kapi krvi!
ĐEMBOLINO: Važi!
BLAVOR: I sredi nam jedno oklopno vozilo da zbrišemo odavde.
ĐEMBOLINO: Hoću i to!
SEKIRA: Blavore, ja se plašim.
BLAVOR: Sakrij se pod ćebe, biće ti lakše.
SEKIRA: Čula sam da bežite. Povedi me sa sobom.
BLAVOR: Neće da može. Pretrpani smo.
SEKIRA: ALI, IDETE JOŠ SAMO VAS DVOJICAAAAA!
BLAVOR:PA, TO TI KAŽEM. PRETRPANI SMO!
ĐEMBOLINO: Vreme je da se ide. Slavine su pokupljene.
BLAVOR: Genijalno. Pa, Saro, bilo je kratko ali slatko.
SEKIRA: Đembolino, pliz.
ĐEMBOLINO: Spasiba za družbu!
SEKIRA:
Ne ostavljaj me sad, u ponoru bez dna,
Još mi treba svitlost tvojaaaaaaaaa!
Blavoreeeee!
8.
ČOVEK 1, 2,3 ŽENA 1, SEKIRA
ČOVEK 1: Stoj tamo!
ČOVEK 2: Ni tebe, vidim, nije poveo sa sobom.
SEKIRA: Nije.
ČOVEK 3: TI, ISKUPI SE!
ČOVEK 1: Već sam ih ubio desetoro.
ČOVEK 3: Gde je deset tu je i jedanaest.
ČOVEK 1: Razumem.
SEKIRA: Ja sam samo pričala.
ČOVEK 2: Da pogodim: Izvršavala naređenja, ništa više. To su rekli i u Nirnbergu. NIje im mnogo pomoglo.
SEKIRA: Čekajte, ja sam ekspert, napraviću od vać prestaonicu, neee…Umireeem. Faking dajiing.
ČOVEK 1: Neće valjda biti i dvanaest.
ČOVEK 3: Neće. Sklanjaj mi se s očiju.
ČOVEK 2: Misliš…
ČOVEK 3: Buna je uspela. Šta će nam on?
ČOVEK 2: I to što kažeš.
ČOVEK 1: Idem. Evo, tu je puška.
ČOVEK 3: IDI IZ OVOG KVARTA! AKO SE VRATIŠ ZNAŠ ŠTA TI SLEDUJE! JASNO?
ČOVEK 1: JASNO!
ČOVEK 3: Jel još tu?
ČOVEK 2: Ide polako.
ČOVEK 3: Odlično.
ČOVEK 1: Aaaaaah!
ČOVEK 2: Zar mu nisi obećao?
ČOVEK 3: Zar nije ubio tvog druga? Zbrzio bi taj i tebe i mene ko Bugarin ćurku.
ČOVEK 2: Valjda.
ŽENA 1: Pobedili smo! Šta je ovo?!
ČOVEK 3: Pucnjava. Duga priča.
ČOVEK 2: Gde su Blavor i ekipa?
ŽENA 1: Zbrisali u oklopnom transporteru u pravcu teritorije Krimi Džimija. Usput su nam rasturili barikadu na trgu Nikole Pašića. I, šta ćemo sad?
ČOVEK 2: To je odlično pitanje.
DRUGI ČIN
1.
ČOVEK 3, ČOVEK 2, ŽENA 1, MOMCI
ČOVEK 3: O, stari saborci, kojim dobrom?
ČOVEK 2: Stari saborci, stare i brige.
ŽENA 1: I gomila novih.
ČOVEK 3: Pa čekajte, juče smo oborili tiranina. Dajte, odmorite malo.
ČOVEK 2: Gde su čiste ulice? Gde je hleb za gladne? Gde su fukare?
ŽENA 1: Samo govna, glad i skotovi na slobodi.
ČOVEK 3: Uvek smo bili siromašni i prljavi a što se kriminala tiče, to nek sudovi reše.
ČOVEK 2: Koji sudovi? Tiraninovi?
ŽENA 1: Mene su danas izbacili na ulicu.
ČOVEK 3: Za lepe ženske ima uvek posla.
ŽENA 1: Misliš na ulici? Ispod kandelabra?
ČOVEK 3: Ja vas zaista ne razumem.
ČOVEK 2: Živi kao nekad pa ćeš nas razumeti.
ŽENA 1: Povezi se na posao autobusom punim bolesnih i mršavih.
ČOVEK 3: Sad sam kriv što se vozim službenim kolima?
ČOVEK 2: I živiš u njegovoj vili.
ŽENA 1: I jedeš njegovu hranu.
ČOVEK 3: Šta hoćete da kažete?
ČOVEK 2: Ono što gledaš to i postaješ.
ŽENA 1: Nisi promenio ništa otkad si došao na vlast. Osim lica onog koji vlada.
ČOVEK 3: Nemojte mene ljudi, ja sam legalista! Nego ajte vi u skupštinu kvarta pa lagano.
ČOVEK 2: Onu koja je puna tvojih pavijana.
ŽENA 1: Šišnjara i jajara.
ČOVEK 3: To se zove demokratska većina.
ČOVEK 2: To se zove prevara.
ŽENA 1: To se zove izdaja!
ČOVEK 3: E, sad bi mogli malo da se obuzdate.
ČOVEK 2: Inače? Poslaćeš nam demokratsku policiju da nas uhapsi?
ŽENA 1: Ne bi on nas hapsio. Likvidacija i gotovo. Posle bi rekao da smo se opirali hapšenju.
ČOVEK 3: Ako misliš na ono…I vi ste nosili puške.
ČOVEK 2: Mi smo ubijali u borbi.
ŽENA 1: A ti iz zadovoljstva.
ČOVEK 3: I sad me kao hapsite? Koji su vam argumenti?
ČOVEK 2: Evo ovi.
ŽENA 1: Repetirani.
ČOVEK 3: A, ti argumenti! Lepo. Stražaaa!
ČOVEK 2: Tajac. Hajde mi da pokušamo.
ŽENA 1 I ČOVEK 2: Momciiiiii!
MOMCI: Zvali ste nas!
ČOVEK 3: Ovo je totalno sumanuto. Jel vi znate ko sam ja? Ja sam jedini razlog što vas do sad nisu pobili. Ja sam onaj koji je predvodio promene.
ČOVEK 2: izdao si radnike.
ČOVEK 3: Ja sam za savez rada i kapitala.
ČOVEK 2: Ti si za savez leđa i korbača. Ti si novi šef koji je isti stari šef.
ŽENA 1: Ti si uskoro pokojni šef. Momci, odvedite ga uza zid.
ČOVEK 3: Idioti! Isti ste ko vaši partizanski preci! Uz plot pa-drm!
ČOVEK 2: U ime Revolucionarnog Tribunala osuđujemo te zbog izdaje svih ciljeva našeg ustanka, zbog saradnje sa gangovima u susednim kvartovima, zbog kontrole sudstva, srebroljublja, pljačke državne kase i diktature na kaznu smrću koja će biti izvršena odmah!
ČOVEK 3: Čekajte, samo malo.
ŽENA 1: Šta da sačekamo? Da zastari postupak?
ČOVEK 2: Spremni?! Nišani!
ČOVEK 3: Najebaćete zbog ovoga!
ČOVEK 2: Pali!
Momci: BAAAAAM!
ČOVEK 3: Ček, šta je ovo? Nisam mrtav?! Ranili ste me!
ČOVEK 2: Nismo. Pucali smo ćorcima.
ČOVEK 3: Dole mi je tako toplo.
ŽENA 1: Upišo si se u gaće.
ČOVEK 3: Usraću vam se u život!
ČOVEK 2: Prvo obriši sopstvenu usranu guzicu. Ovo lažno streljanje je bilo opomena. Sledeći put pucamo u glavu. Revolucionarni Tribunal je odlučio: imaš sat vremena da napustiš Malu Srbiju.Inače…
ČOVEK 3: Jebaću vam oca na majci za ovo.
ČOVEK 2: I tako, ode nam naš tiranin, da se pridruži svojim istomišljenicima.
ŽENA 1: Nisi trebao to da uradiš. Prema ovakvima se ne pokazuje milost.
ČOVEK 2: Ova zemlja je previše krvarila. Ne možemo više pucati jedni na druge ako želimo da krenemo napred.
ŽENA 1: Previše smo mali da bi svoje neprijatelje puštali napolje.
ČOVEK 2: Budi zadovoljna onim što smo osvojili.
ŽENA 1: Biću-kad budem videla da to što smo osvojili možemo i da odbranimo.
ČOVEK 2: Ne brini, uspećemo u tome. Drugarice, drugovi! Nastupila je nova era! Otišao je onaj koji nam je ubijao tela a sad je otišao onaj koji nam je ubijao nadu!
SVI: Bravo! Živeli!
ČOVEK 2: Mala Srbija je naša i sve što je njeno je i naše, zajedničko! Neće biti tajkuna ali neće biti ni siromašnih! Gladnih! Bolesnih! Neukih! Po prvi put nakon stotinu godina mi držimo sudbinu u svojim rukama! Zagrlimo je i poljubimo! Živela sloboda! Živela revolucija!
SVI: Živela!
2.
LI, MALJUTA, KRIMI DŽIMI
LI: Bauk kruži Malom Srbijom.
MALJUTA: Ja znaju tog bauka komunizma očenj harašo.
KRIMI DŽIMI: Loš biznis, taj komunizam.
LI: Od kakvog sam zla morao da bežim iz stare otadžbine a zašto? Da bi mi pokucalo na vrata.
MALJUTA: Gde je četa pijanih kozaka kad ti je najpotrebnija da sve poseče i napravi od njih šašljike?
KRIMI DŽIMI: Gde je napalm kad ti je najpotrebniji? Potcenjeno oružje, taj napalm!
LI: Zamislite samo: oprostili su sve dugove. Besplatan prevoz. Oborili cene hleba.
MALJUTA: Ahhh, skotovi ih muče socijalnom i zdravstvenom zaštitom.
KRIMI DŽIMI: Besplatnim školstvom, ej! Uveli su Fond solidarnosti. Solidarnost je za komunjare!
LI: Pohapsili vlasnike kockarnica, zelenaše, makroe, dilere droge.
MALJUTA: Da, da, ljubimij moj, cvet Male Srbije čami u tamnicama.
KRIMI DŽIMI: Zatvorili su mi rudnik.
LI: Nemam fabriku.
MALJUTA: Nemam geljiodrom.
KRIMI DŽIMI, LI, MALJUTA: Kmeeeeee!
KRIMI DŽIMI: LIDER KOJI SVOJ NAROD NE IZBACUJE IZ KUĆA MORA DA SE ZABRINE ZA SVOJ REJTING! JA DA VAM KAŽEM!
LI: Da, da.
MALJUTA: Naverna.
KRIMI DŽIMI: Pa, što bi reko onaj komunjara, šta da se radi? Da pošaljemo trupe, spalimo sve i izdelimo kvart na okupacione zone ko pre sto godina?
MALJUTA: Misliš kao Berljin? Njet, ne bih išao tako daleko. Nisu Srbi Njemci.
KRIMI DŽIMI: Nažalost nisu. Vi, Sloveni! Uvek se držite zajedno!
LI: Mislim da Maljuta nije mislio na to.
MALJUTA: Nisam?
LI: Ne. Ti si mislio da to uradimo ali finije.
MALJUTA: Da, finije. A kako?
KRIMI DŽIMI: Ljudi, govorimo o investicijama. One lude komunjare će sve uništiti ako nas primete . Dići će se u vazduh ko talibani.
LI: Zato i treba zvati nekog drugog.
MALJUTA: Nekoga ko… Poznaje materiju?
KRIMI DŽIMI: Ne, ne valjda! Ne on!
LI: A što da ne?
MALJUTA: Dajte mi da popijem još jednu vodku. Ne mogu to..Ne!
KRIMI DŽIMI: Fakin Blavor! Ne dolazi u obzir!
LI: Do skora nam je svima odgovarao.
MALJUTA: On idijot!
LI: Ali je naš idiot. A mi naše idiote ne ostavljamo u nevolji!
MALJUTA: Trebalo je njega “paf “ na vreme.
KRIMI DŽIMI: I OVERA! U GLAVU! U STOMAK!
LI: što ga toliko mrzite, momci?
KRIMI DŽIMI: Ljigavi kučkin sin.
MALJUTA: To! Gori od mene.
LI: Pa, niko ne očekuje da ga odvedete u krevet.
MALJUTA: Pijem u to ime!
KRIMI DŽIMI: Dobro, recim da si u pravu. Reci mi Li, gde on živi sada? Potpuno je ispario.
LI: Verovali ili ne-živi u mom kvartu. Kao jajara!
3.
BLAVOR, ĐEMBOLINO
BLAVOR: Jaja, jaja, kupite organska jaja! Kupi jaje što ga koka daje! Najbolje nosilje iz centra grada! Udisale su čist, nepatvoreni centraški vazduh! Navali narode! Kupite jaja il me apite za ista! Navali, navali!
ĐEMBOLINO:
POR AMOR DE UNA MUHER
OI LO DADO TODO KVANTO FUI
LO MAS BONITO DE MI VIDA
BLAVOR: Oj, pendeho, ne rasteruj mi mušterije!
ĐEMBOLINO:
Todo me parese
Komo el suenjo todavijaaaa
BLAVOR: Kabronu jedan, pevaš tiše ali ništa manje odvratno.
ĐEMBOLINO:
Hanuma, hankele babi ombudsman
Bismila, didi la de de donesiman
Ašik habibi
BLAVOR: Habibi, habibi, pička ti materina!
ĐEMBOLINO: Šefe, ja sam.
BLAVOR: Đembolino, kurvo stara olupana! Šta radiš ovde?
ĐEMBOLINO: Odlučio sam da utržim svoj talenat.
BLAVOR: Bolje da si utržio svoj šupak.
ĐEMBOLINO: Nemojte tako, ovaj posao me lebom rani.
BLAVOR: I, koliko si smršao?
ĐEMBOLINO: Dvaespet kila.
BLAVOR: Pa eto vidiš. Kojim zlom?
ĐEMBOLINO: Nemoj tako, šefe. Dolazim sa divnim vestima.
BLAVOR: Kojim? Neko će ti iščupati glasne žice?
ĐEMBOLINO: Veoma uticajni ljudi imaju ponudu koju ne možeš odbiti.
BLAVOR: Odsečenu konjsku glavu u krevetu? Ne razumem!
ĐEMBOLINO: Ukratko:blablabla.
BLAVOR: Mmm, to je zanimljivo blabla. Trebaće nam i ministar odbrane.
ĐEMBOLINO: Nije dostupan.U govnima je.
BLAVOR: Pa izvući ćemo ga.
ĐEMBOLINO: Ne, bukvalno-udavio se u govnima. Čistio je septičke jame u Novom Portoriku.
BLAVOR. Ajajajaj,Portoriko.
ĐEMBOLINO: Da, znam i tu:
AJAJAJAJAJAAJ PUERTORIKO
HI STILZ AND HI FAJTS
AND HI NEVR BIHEJVZ
LAK A JANG MEN ŠUD!
AJAJAJAJAA, PUERTORIKO!
ANĐELITA PEPITA!
BLAVOR: Ajde, idemo dok se ne predomislim i prepustim svu vlast onim komunjarama.
ĐEMBOLINO: Toliko ti dobro ide? Gde nalaziš jaja?
BLAVOR: Ko kaže da su to moja jaja? Ajmo!
4.
ŽENA 1, MUŠKARAC 2
MUŠKARAC 2: Kako je bilo na turneji po kvartovima?
ŽENA 1: Bilo je i boljih.
MUŠKARAC 2: Hoće li nas podržati naši proleteri?
ŽENA 1: Ne.
MUŠKARAC 2: Kako?
ŽENA 1: Niko nas neće podržati.
MUŠKARAC 2: To je nemoguće! Ti si sigurno loše predstavila naše probleme…
ŽENA 1: Ne, ti ne shvataš! Njih naši problem ne zanimaju!
MUŠKARAC 2: A sopstveni?
ŽENA 1: I Korigan i Hveng i Hmeljnicki su rekli isto: njima je pod njihovom mafijom dobro. Korigan je rekao da zarađuje bolje od svih a ova dvojica da se osećaju silno, kao da su deo neke imperije, pa, ako i ne zarađuju koliko Korigan, duša im je nekako puna jer ih ne jaše Krimi Džimi koji u njihove kvartove ne može ni da prismrdi.
MUŠKARAC 2: Njima je pod njihovom mafijom dobro?
ŽENA 1: Da.Ukratko.
MUŠKARAC 2: Ja ne mogu da verujem. Jesu li oni svesni da smo mi njima jedina inspiracija a oni nama jedina šansa?
ŽENA 1: Ne vide dalje od svoje potrošačke kese. Žalim slučaj.
MUŠKARAC 2: I, šta ćemo sad?
ŽENA 1: Ima još.
MUŠKARAC 2: Da?
ŽENA 1: Sva trojica su mi rekla isto: sprema se nešto gadno protiv Male Srbije.
MUŠKARAC 2: Ajde! To je opšte mesto!
ŽENA 1: Napašće nas.
MUŠKARAC 2: Misliš da ja to ne znam?
ŽENA 1: I, šta ćemo uraditi?
MUŠKARAC 2: Zbrisati, šta drugo?
ŽENA 1: Kukavice!
MUŠKARAC 2: Razmisli realno: zbog koga smo digli ovu revoluciju? Zbog naroda! Jesmo li rekli da ćemo vladati bez nasilja? Jesmo! Zar treba da narod uvučemo u pokolj tako što ćemo ih zvati u rat koji je unapred izgubljen?
ŽENA 1: A zašto ne pitaš narod šta misli o tome? Zašto ne pitaš one koji su izranavljeni? Porodice poginulih u revoluciji? Što njih ne pitaš?
MUŠKARAC 2: Previše nas je stradalo. A te porodice me mrze jer me krive za smrt svojih najbližih.
ŽENA 1: Ti ćeš vlast prepustiti tek tako? Pa što si je onda osvajao?
MUŠKARAC 2: Jer sam verovao da nećemo ostati sami.
5.
LI, KRIMI DŽIMI, MALJUTA, ĐEMBOLINO, BLAVOR, ČOVEK 3
KRIMI DŽIMI: O, gospodine predsedniče!
MALJUTA: Dobro nam došao, brat moj.
LI: Nemoj mi se klanjati toliko nisko. Nisam Japanac.
BLAVOR: Ja sam evo lak da poletim. Hvala vam, hvala.
ĐEMBOLINO:
Tenk ju fror d mjuzik …nešto neštooo….
BLAVOR: Jezik zazube!
KRIMI DŽIMI: Znate, bez uvrede, mislim da vama dvojici nešto nedostaje.
BLAVOR:MOLIM?
KRIMI DŽIMI: Kad kažem nešto mislim na: integritet, inteligenciju, lepotu, harizmu, kičmu, prosvećenost, tolerantnost, opštu kulturu…Tako te sitnice.
Ništa lično ali- to je politika za vas.
BLAVOR: Ne doživljavam to lično.
KRIMI DŽIMI: Odlično jer, ličnost ionako nemaš. Oooo, stari prijatelju!
ČOVEK 3: Dobro veče svima.
BLAVOR: Ubiću ga, ovoga mi krsta! Gde je pištolj?
KRIMI DŽIMI: Obustavi napad. Ti-izloži plan.
ČOVEK 3: Prvo, da vam kažem da ovo radim za dobro moje zemlje. Ja ne dovodim Blavora na vlast već spasavam otadžbinu od komunista. To da bude jasno.
KRIMI DŽIMI: Ovaj mali živi na gajbi mog strica. U potkrovlju. Hehehe.
ČOVEK 3: I, drugo, nadam se da će čim oborimo komuniste biti raspisani slobodni demokratski izbori.
LI: Neka cveta hiljadu cvetova.
MALJUTA: NAVERNA!
KRIMI DŽIMI. Sto posto, ma dogovorili smo se.
ČOVEK 3: Dakle, ovo su planovi odbrambenih položaja na granici. Ovo drugo su nove busije blizu policijske stanice. Zatim, ovo je spisak imena ljudi na koje možete računati prilikom napada a ovo drugo je spisak ljudi koji…nisu preterano bitni.
KRIMI DŽIMI: U smislu…
ČOVEK 3: U TOM smislu.
LI: Sviđa mi se kako ovaj momak razmišlja.
MALJUTA: I meni.
BLAVOR: E, moj Đembo, opet statiramo mi u kukuruzu.
ĐEMBOLINO: Ne zadugo. ŠUŠUŠUŠU!
6.
ĐEMBOLINO, ČOVEK 3, BLAVOR
ĐEMBOLINO: I, šefe, kako se osećate sad kad ste ponovo na prestolu?
BLAVOR: Restaurirano. Nazvaću ovaj period naše istorije…restauracija!
ČOVEK 3: Zar ne čujete vrisku napolju?
BLAVOR: To se još vode borbe s komunistima.
ČOVEK 3: Koje borbe? Mirno su se povukli. To tvoji ljudi pljačkaju,ubijaju, siluju.
BLAVOR: Uželeli se domovine, šta će.
ČOVEK 3: Tražim da prestanu.
BLAVOR: Ili ćeš šta? Napisati saopštenje za javnost u kojem “oštro osuđuješ”?
ČOVEK 3: Nismo se tako dogovorili! Jebaću vam mater za ovo! Javiću Krimi Džimiju!
BLAVOR: Đembolino, daj ono.
ČOVEK 3: AAAAA!
BLAVOR: BEDNA PIZDO! EVO TI, NA! UMRI!
ĐEMBOLINO: KO JE SADA MALI DEBELI, KO JE SADA MALI DEBELI?!
BLAVOR: Još se vrpolji. Evo ti još jedan metak, pizdo.
ĐEMBOLINO: Ko je mali debeli?!
BLAVOR: Prestani da ga šutiraš. Mrtav je. Momci, iznesite ovo đubre napolje. Zabole Krimi Džimija za demokratiju. Njega zanima samo lovokratija. Kao i Maljutu. Kao i Lija. A mene…
ĐEMBOLINO: E, gazda, naši su se baš zalaufali-pogledaj, spaljuju golu ženu na gradskom trgu…
BLAVOR: NEMOJ DA ME PREKIDAŠ, JESI RAZUMEO?
ĐEMBOLINO: Da, šefe.
BLAVOR: Mene zanima da služim vama, mom narodu. Da znam sve što znate vi. Da znam sve što vas muči. Vaša imena, prezimena, rodoslove, baštice i grmove, pertlice i cipelice, bankovne račune, hronike bolesti, statuse na Fejsbuku, sve, baš sve! Hoću da se prožimam s vama, da vas imam, posedujem na hiljadu i jedan način koji nadilazi jebačinu. Hoću da svi vi da shvatite da vas toliko volim da želim da postanete ja! Jednom rečju, hoću najbolje za svoj narod! Najbolje od najboljeg to jest od mene! Živeo moj narod! Živeo ja! Nadasve živeo vam ja jer ste bez mene zveri u pećinama i planktoni u dubinama! Vi ste ništa! Ja sam SSSSSVVVVVEEEEEEEEEEEE!
KRAJ
