.
..
.
LIKOVI
PAŠA, prvo 0 pa kasnije 12 godina
MAJKA, 30 godina, kasnije utvara
ANA, 12 pa 13 godina
KAMILA
BRZI majmun
LEPI majmun
MALA majmunica
MALI VUK
VELIKI VUK
.
.
I
.
Dvorište puno raznog drveća, voća i povrća. Divlje, a lepo. Paša, još nerođeni dečak, sedi u kupusu. Majka mu pokazuje veliku sliku vuka.
MAJKA
Opaki pogled. Krvoločne čeljusti. Ko je ovo?
PAŠA
Kuca!
MAJKA
Hajde ponovo. Ako ga sretneš, šta ćeš uraditi?
PAŠA
Igraću se! Prijatelj!
MAJKA
Bežaćeš! To je vuk, vuk, dete! Bežaćeš, jer se bojiš!
PAŠA
Što?
MAJKA
Jer hoće da te ubije!
PAŠA
Mama, mesecima me gnjaviš. Dosadno mi je ovo. Rodi me već jednom.
MAJKA
Ne može tek tako.
Majka ide četvoronoške i oponaša vuka.
MAJKA
Ja sam vuk. Gladna sam. Tebe ću da pojedem!
Majka zareži na Pašu da ga uplaši. Paša se smeje.
PAŠA
Ovde ima jabuka i kajsija. Ne moraš da vičeš.
MAJKA
Ne, ne i ne! Ne tako!
Paša nešto kopa po zemlji. Majka ga udara po prstima.
MAJKA
Baci to! Odmah! Čuješ šta ti govorim?
PAŠA
Bubica.
MAJKA
Uješće te. Možda je otrovna.
PAŠA
Neće. Prijatelj.
Majka morno sedne pored Paše i dugo ga gleda. Vreme je da odluči.
MAJKA
Dosta mi te je više. Ti mene mesecima gnjaviš. Telo, mozak, nerve, sve.
PAŠA
Mama.
MAJKA
Nisam ti ja mama.
PAŠA
Bićeš. Rodi me!
MAJKA
Ne smem.
PAŠA
Htela si. Što se sad bojiš?
MAJKA
Zato što se ti ničeg ne bojiš.
PAŠA
Ne razumem.
MAJKA
Da ušetaš u pećinu, legao bi pored medveda.
PAŠA
Prijatelj!
MAJKA
Da te neko nepoznat pokupi sa ulice, mislio bi da se igra.
PAŠA
Novi prijatelj!
MAJKA
O, umukni više! Nisi ti kako treba. Mesecima trpim bolove, mučim se, i sve se radujem što ćeš doći. A ti, ovakav da mi ispadneš!
PAŠA
Hrabar?
MAJKA
Ne, ovo je sve, samo ne hrabrost. Ovo nije zdravo. Ne bi preživeo da izađeš na ulicu.
PAŠA
Ni ti ne izlaziš na ulicu.
MAJKA
Opasno je. To ti ne vidiš, ne osećaš.
PAŠA
Mama, hajde, nemamo još mnogo vremena. Rodi me, il’ ću sam da krenem.
MAJKA
Ne dam! Neću te. Ne smem ni da pomislim šta bi od tebe moglo da bude.
PAŠA
Sama si.
MAJKA
I to mi je dovoljan teret.
PAŠA
Ma hajde. Evo, neću ni ja na ulicu. Ovde ću se igrati.
MAJKA
Noževima i makazama…
PAŠA
To je nešto opasno?
MAJKA
Da! PAŠA
Naučiću sve i neću to dirati.
MAJKA
Znaš li zašto sam ja baš ovde? Ovde nema vukova. Najgori, najveći krvnici.
PAŠA
Možda samo nisi imala sreće…
MAJKA
Sreće?
PAŠA
Da se lepo sprijateljite.
MAJKA
Vukovi su ti rastrgli oca!
PAŠA
Baš rastrgli? Vukovi? Ma daj… Vidi kako ovaj izgleda sav mekan.
MAJKA
Ja sam se izvukla… Njega su rastrgli. Do kostiju.
Majka pokazuje Paši muzičku kutiju.
MAJKA
Ovo je sve što ti je ostalo od njega.
PAŠA
A šta je to?
MAJKA
Muzička kutija. Čarobna je.
PAŠA
Prazna je.
MAJKA
Ali svira.
Počinje lagana i prijatna melodija.
PAŠA
Prelepo je!
MAJKA
Ne. Zlo, čisto zlo! Otac ti je tvrdio da će te ova pesma odvesti na najlepša mesta na svetu.
PAŠA
Jedva čekam!
MAJKA
Ne! Odvući će te u provaliju da padneš, u reku da se udaviš, u vučju jazbinu da im se sam poslužiš za večeru! U vučjem leglu, eto, tamo je ostao mehanizam kutije, to malo srce što svira. I ti ćeš odleteti pravo tamo, za pesmom.
PAŠA
Ostaću ovde. Eto, kako ti.
MAJKA
Ne čujem ja. Pesma je samo tvoja.
PAŠA
Zapušiću uši, smisliću nešto. Daj, samo me više rodi.
Majka dugo ćuti.
MAJKA
Hajde, ulovi pesmu. Preklopi je kutijom.
Paša „ulovi“ pesmu. Pesma se čuje za nijansu tiše.
MAJKA
I?
PAŠA
Nema.
MAJKA
Uopšte?
PAŠA
Uopšte.
MAJKA
Hajde još jednom. Šta je vuk?
PAŠA
Nije kuca. Nije prijatelj.
MAJKA
Bojiš li se vukova?
PAŠA
Malo.
MAJKA
Malo ili…?
PAŠA
Bojim se.
MAJKA
Hoćeš li ikada otići iz dvorišta?
PAŠA
Neću.
MAJKA
Ni kada mene ne bude?
PAŠA
Važi.
MAJKA
Obećaj!
PAŠA
Obećavam.
Majka izvede Pašu iz kupusa.
MAJKA
Eto. Rodio si se.
Paša trči po dvorištu i uleće majci u zagrljaj.
MAJKA
Ej, ej! Nema trčanja!
PAŠA
Izvini.
MAJKA
Tako mali, a već lažeš.
PAŠA
Ja?
MAJKA
Znam da čuješ pesmu.
PAŠA
Samo malo… Tek tek, jedva!
MAJKA
Znam, znam sve. A ovo je tek početak. Vući će te ta pesma u daljine, pravo ka vukovima. Nećeš spavati, mučiće te, goreće ti tabani, mnogo ćeš hteti da ideš. Samo ugašena pesma donela bi ti mir. Žao mi je, nikad nećeš biti sasvim u miru. Ali ćeš biti na sigurnom. Sve ću te naučiti.
PAŠA
Mama, kako se zovem?
MAJKA
Budi Paša. Mali. Da nikad ne zaboraviš koliki je svet, a koliki si ti.
Pašina pesma postaje glasnija.
.
.
II
.
Isto dvorište. Pašina pesma se čuje tiho, tužnija nego pre. Paša, sada dvanaestogodišnjak, sedi pored majčinog groba sa Anom, vršnjakinjom iz komšiluka.
ANA
Bila je lepa. I dobra.
PAŠA
Bila je.
ANA
Samo je mnogo vikala na tebe.
PAŠA
Nisam je slušao.
ANA
A kako je ona… Mislim, kako se to desilo? Ne znam nikog ko je umro tako rano…
Paša slegne ramenima. Ne priča mu se o tome.
PAŠA
Ana, je l’ se ti nečeg bojiš?
ANA
A-a.
PAŠA
Kad grmi i seva? Kad je oštar nož? Kad laju psi? Kad zavijaju vukovi…
ANA
Nikad nisam ni videla ni čula vuka.
PAŠA
Mora da se nečeg plašiš. Buba?
ANA
E, da. Nekih buba. Mislim, bojim se i vukova, ali, kao, ne stalno. Šta da se bojim kad ih ovde nema.
PAŠA
Ipak se bojiš nečega.
ANA
Pa dobro sad, nečega. To je normalno. Bojiš se bube pa je zgaziš.
PAŠA
E pa ja kad vidim bubu neću da je zgazim. Uopšte mi se ne gaze bube.
ANA
Ne razumem, što sad pričamo o bubama?
PAŠA
Hoćeš da pričamo o vatri? Jednom nam se zapalila zavesa. Trebalo je to da polijem vodom, a ja sam stajao i gledao.
ANA
Ju.
PAŠA
Prvi put sam tad video vatru. Tako se nekako brzo širila, tako moćno, znaš, čak nekako lepo. ANA
Čekaj, stvarno se nisi uplašio? PAŠA
Nikada i ničega. Zato je stalno i vikala na mene. Imam spisak čega sve treba da se bojim. ANA
A zezaš me.
PAŠA
Ne. Učio sam ga napamet. Vrela pegla, zmije, veliki psi, glasni psi, grmljavina, slomljeno staklo, vukovi, vukovi, vukovi. I tako dalje. A ja se prosto ne bojim.
ANA
To, kao, vi dečaci, vi se ničeg ne bojite.
PAŠA
E pa voleo bih da se bojim bar nečeg. Ne baš kao mama. Mama se bojala svega. Da izađe na ulicu, pa da izađe u dvorište, pa da izađe iz sobe, pa da izađe iz kreveta. Danima se krila ispod posteljine i uopšte nije mrdala odatle. Plašila se da će pod da nestane, da će se zidovi srušiti… I onda je ona nestala.
Pašina pesma postaje glasnija. On je, sada već rutinski, preklapa kutijom i neznatno utišava.
ANA
Pesma, Paša! Pesme se bojiš.
PAŠA
Ne. Samo me nervira. Kako je čujem, ide mi se svuda. A ne treba da idem nigde. Ne smem.
ANA
Ne, ne, Paša, ti moraš da kreneš! Kapiraš? Moraš da nađeš pesmu i da je ugasiš. Hajde sa mnom! Ja sam svakako rešila…
PAŠA
Ti si luda.
ANA
Ne moraš skroz sa mnom, idi do vukova, idi dokle moraš da ideš da nađeš tu spravu što svira. Hajde, Paša. Znam da ti se ide.
PAŠA I?
ANA
Kako ne kapiraš? Ovde možda nemaš čega da se bojiš. To – makaze, pegla, to je bezveze. Kreneš lepo po pesmu, a usput ćeš sigurno pronaći i neki pravi strah. Možda vukove, eto.
PAŠA
Kako da nađem vukove?
ANA
Pa prati pesmu.
PAŠA
Ti baš moraš da ideš?
ANA
A šta, treba da ostanem, da mi zauvek bude muka ovde? Škola, reka, škola, reka. Ovde sve stalno smrdi na neke crkotine. Neću više da čistim ribu. Sanjam mrtve ribe kako plutaju. Eto ti. Toga se bojim. Šta ako ovo bude zauvek.
PAŠA
Šta ako je napolju sve isto?
ANA
A, ne. Učila sam. Napolju reke nisu muljave kao ova naša. Svaka sledeća zemlja lepša od
prethodne, kad ti kažem. I tamo nisu izgladnele džukele ko kod nas, nego pravi, pravcati vukovi. Kapiraš? Jednom kad ih vidiš… Možda. Kapiraš?
PAŠA
Ne mogu da idem. Obećao sam mami.
ANA
Ne, ti mi tu pričaš neke priče, ti se ničeg ne bojiš. U stvari ne smeš ni na ulicu.
PAŠA
Obećao sam!
ANA
Ma da, i ako odeš, ona će ne znam šta da ti uradi.
PAŠA
Kako god.
ANA
Kako god. Sedi tu sam. Nemoj slučajno da odeš da vidiš da ima nekog života van ove kanalizacije.
PAŠA
Idi već jednom.
Ana krene. Zastane. Pašina pesma se pojačava. Ana vidi Pašu kako se bezspešno bori sa pesmom pokušavajući da je preklopi.
ANA
Kutija je stara. Šarke zarđale. Uskoro nećeš moći ni da je utišaš.
Ana je u pravu. Pesma postaje još glasnija, pa i strašnija.
PAŠA
Samo me nervira, ne bojim se, nego boli koliko je glupo i dosadno.
ANA
Pa uradi nešto, kretenu! Voz kreće sutra u osam.
Paša zaista ne može da se izbori sa pesmom.
PAŠA
Neću vozom. Idemo peške. Hoću sve da vidim.
ANA
Ti se stvarno ničeg ne bojiš.
.
.
III
.
Pustinja, u pustinji oaza sa palmama i povećim brdom. Pašina pesma je glasna i vesela. Paša gleda svuda naokolo.
PAŠA
Kakav je ovo svet! Kakve biljke, kakav pesak, kakvo nebo!
ANA
Najobičnija pustara. ‘Ajmo dalje.
PAŠA
Sve hoću da vidim, svaku bubu, svaki cvet!
ANA
Zamisli samo sledeću zemlju i sledeće bube i cveće.
PAŠA
A još malo…
ANA
Ako si ti normalan… Nemamo šta da jedemo. Nemamo vode.
PAŠA
Kako možeš stalno da misliš na klopu kad ima toliko toga da se vidi.
ANA
Nemamo gde ni da spavamo. Umrećemo i poješće nas lešinari. Sad, Paša. Sad je trenutak.
PAŠA
Za šta?
ANA
Znaš. Sami smo i nema nikog da nas čuva. Niko nas neće tražiti. Nikome nećemo faliti. Ako stvarno umremo… A onda ni vukove nikada nećeš naći. Je l’ ti sad nekako drugačije? Strašnije?
PAŠA
Ne kapiram.
ANA
Kako ne? Ma ne vredi. Idem. Neću ja da naderem zato što si ti glup.
PAŠA
Stani…
Ana vadi Pašinu kutiju iz torbe i dobacuje mu je. Paša ne uspe da je uhvati. Iz kutije ispadaju bodež i semenke.
PAŠA
Ana, stani.
ANA
Ne.
PAŠA
Je l’ ovo tvoj bodež? Tu su i neke semenke.
ANA
Ne…?
Ana se vrati. Pogleda bodež i semenke.
PAŠA
Znala je.
ANA
Šta?
PAŠA
Mama. Znala je da ću da je izdam.
ANA
Budalo. Da, znala je i očekivala je. I normalno je da je očekivala, prirodno je da odeš. Ti i ta tvoja pesma. Poludeo bi od nje da si ostao.
PAŠA
Ne bih.
ANA
Bodež ti je ostavila da se čuvaš. A semenke… Pa, sigurno je i za to imala neki razlog.
PAŠA
Moram da…
ANA
A, ne. Ne ideš kući.
PAŠA
Moram.
ANA
To, Paša! Pa ti se konačno bojiš!
PAŠA
Ne, nije to. Glupo je što sam ikad i pomislio da prekršim obećanje.
ANA
Šta, sad će kao da se vrati, uši da ti izvuče?
PAŠA
E možda i hoće. Zna valjda zašto me je naterala da obećam.
ANA
E možda i ne zna.
PAŠA
A ti znaš. Prešla si me. Izvukla me tako bezveze… Vukove da jurim. Gluposti. Ja ću kući, a ti gde god hoćeš, baš me briga.
Pašina pesma se pojačava. Postaje sve strašnija, sve glasnija i napetija. Paša preklopi uši dlanovima.
ANA
Paša…
PAŠA
Dobro sam. Pusti me.
ANA
Moraš dalje. Je l’ glasno? Znači, blizu je. Hajde, još malo…
PAŠA
Umoran sam…
ANA
Tu sam ja. Pij vode.
Paša se nemoćno nagne da pije vode. Brdo se podiže. Ispostavlja se da je to Kamila. Počinje da duva jak vetar koji podiže pesak svuda oko njih.
KAMILA
Uljezi!
PAŠA
Vidi, Ana, kao na slici! Lepa je…
ANA
Super, ubiće nas kamila u peščanoj oluji.
PAŠA
Mislio sam da si brdo!
KAMILA
Lopovi!
PAŠA
Ne, ne… Žedni smo. Pešačimo danima.
KAMILA
Dve su opcije. Ubiću vas gromom ili vas neću ubiti gromom. Od vas zavisi.
PAŠA
Zašto? Nismo ništa uradili.
ANA
Umukni. Ne izazivaj.
KAMILA
Odgovarajte kratko i jasno. Shodno odgovorima smisliću šta da radim sa vama. Kuda ćete?
ANA
U planine.
KAMILA
Ti?
PAŠA
Za pesmom.
KAMILA
Gde?
PAŠA
Pa ne znam kako da objasnim…
KAMILA
Više volim da grmim nego da pričam. Munje i gromovi su mi vrlo poslušni. Olakšaj mi ovo, molim te.
ANA
Stvarno je teško da se ispriča…
KAMILA
Vama strancima je nekako vek teško da mi kažete pravu stvar. A nije vam teško da me pljačkate.
PAŠA
Izvini. Trebalo je da pitamo. Još sam žedan. Mogu li još malo vode?
KAMILA
Ne.
PAŠA
Što si takav?
KAMILA
Sve ste opljačkali. Odneli šume, brda, vodopade, more… I onda su i ljudi otišli.
ANA
Nismo mi…
KAMILA
Neki stranci jesu. A i vi ste neki stranci.
ANA
Izvini, stvarno, mi bismo samo da prođemo ovuda, evo, ne treba nam ni voda ni ništa. Ni zrno peska neće zafaliti.
KAMILA
Već ste me pokrali. A i lešinari moraju da jedu…
PAŠA
Imaš lešinare? Prave lešinare?
KAMILA
Hoćeš da ih upoznaš?
ANA
Ne, ne, ne. Molim te. Izvini, izvini, izvini. Kaži šta treba da uradimo. Hoćeš nešto da ti damo?
KAMILA
Teško, mada… Šta nudiš?
Ana isprazni torbu. Kamila razgleda stvari.
KAMILA
Tako sam i mislio. Ništa.
ANA
Uzmi nešto, ma, uzmi sve!
KAMILA
Ne, ne. Star sam. Nemam više ništa i ne treba mi više ništa. Sam sam. I da imam nešto, ne bih imao s kim to da podelim.
PAŠA
A da ti mi budemo drugari? Ne možemo dugo da ostanemo, ali…
KAMILA
Vi! Ne zasmejavaj me. Zakon moje pustinje ne dopušta strancima da budu ovde. Nemamo čime ni da ih hranimo, ni gde da ih uposlimo. I nećemo. Stranci su nas toliko puta prevarili. Zbog
takvih su moji ljudi otišli, kad ste sve opustošili. Sve ovo što je ostalo, ova voda, ova palma, ovo nešto prirode, čekaće moje ljude dok se jednog dana stvarno ne vrate. A moji ljudi… Kakvi su to samo ljudi bili. Tako čudna i draga bića. Uzmu pa me jašu, pa me teraju kda hoću i kuda neću, al’ šta mari, bar sam im bio koristan. Sada imam samo munje i gromove da me slušaju.
ANA (tiho, Paši)
Sad je stvarno trenutak. Dobio si i više nego što si tražio.
PAŠA (tiho, Ani)
Misliš sad da se uplašim? Bezveze. Neće nas stvarno ubiti.
ANA (tiho, Paši)
Ubiće nas, Paša, jesi normalan.
PAŠA (tiho, Ani)
Pa ova kamila je samo nesrećna. Treba je usrećiti. (Kamili) Hej, kamilo! Možda ipak imam nešto za tebe.
Paša otvara svoju kutiju.
KAMILA
Hladno oružje!
PAŠA
Ne, ne to!
KAMILA
Ubice!
Oluja se pojača.
PAŠA
Imam ljude! Semenke ljudi!
KAMILA
Prodaješ ljude? Nemam novca.
PAŠA
Taman posla! Pokloniću ti ih.
KAMILA
Lažeš.
PAŠA
Zašto tako misliš?
KAMILA
Ljudi su dragoceni da bi se tek tako poklanjali.
PAŠA
E ja ti imam sreće. Moja majka je zasadila celo drvo našem dvorištu. Uvek nosim semenke da mogu da posejem sebi prijatelje.
Oluja popušta.
KAMILA
Ne bih ti tražio mnogo. Za jednu, dve ulice… Čisto da nisam sam.
ANA
A, ne, Paša. Čekaj. Što bi ti njemu dao naše prijatelje? Hteo je da nas sprži gromovima.
KAMILA
Ali nisam! Nisam stvarno ni hteo, ja… Jesam. Hteo sam. Izvinite! Nisam znao da ste tako dobri.
PAŠA
Oprošteno ti je. Izvoli. Da ti nikne celo selo.
KAMILA
Hvala ti! Hvala vam! Hoću da se odužim.
ANA
Samo nas pusti dalje i ne gnjavi.
PAŠA
Čekaj. Možda bi mogao da…
KAMILA
Bilo šta! Kaži!
PAŠA
Zagrmi najjače što možeš.
KAMILA
Sigurno? Najjače? Pazi, umem baš strašno da grmim.
PAŠA
Zagrmi strašnije od najstrašnijeg.
Kamila učini da strašno zagrmi. Ana vrisne. Paša se ne mrda i ne menja izraz lica.
KAMILA
I? Šta kažete?
ANA
Budalo.
PAŠA
Ništa. Hvala. Ne zaboravi da zalivaš ljude redovno.
.
.
IV
Na ivici džungle. Ana daje Paši voće.
PAŠA
Znala je da ću da krenem sa tobom.
ANA
Majka?
PAŠA
Sve je znala. Ti najviše voliš kajsije.
ANA
Pa?
PAŠA
Ja najviše volim jabuke. Semenke su bile jabuke i kajsije. Razumeš? Htela je da ih posadimo kad odemo i konačno zastanemo negde. Da ne budemo gladni.
ANA
A ti bi voleo negde da stanemo i posadimo semenke?
PAŠA
Pa kako kad sam ih dao Kamili…
ANA
Našli smo čitavo drveće sa najlepšim plodovima. Možda nam ne trebaju semenke.
PAŠA
A, ne, ništa nije tako slatko kao jabuke iz našeg dvorišta.
Ana mu otme bananu i baci je.
ANA
Onda nemoj da jedeš.
PAŠA
Šta sam sad rekao?
ANA
Kako ne možeš recimo da zamisliš da jednog dana ovo drvo banana zavoliš kao te svoje jabuke?
PAŠA
Kad da ih zavolim kad moram da idem dalje?
ANA
Apsolutno ne moraš.
PAŠA
Aha, je l’? Juče sam video zmiju, ovoliku. Zmija je na spisku, a ja ništa. Nikad se neću uplašiti! A ako se već nikad neću plašiti, onda najbolje da sedim u svom dvorištu i tamo da se ne plašim!
ANA
Tek smo na ivici džungle, nismo još ni ušli kako treba. Tigrovi, ej! Ako se tigra ne uplašiš…
PAŠA
Ne. Krenuo sam kod vukova i tamo ću i da stignem. Da stignem i da se što pre vratim kući. Evo, da jedemo, pa možemo i da krenemo.
ANA
E u stvari i ne možemo.
PAŠA
Ma daj, Ana, danima smo ovde. Sledeća zemlja… Zamisli… Možda bude još lepša.
ANA
A možda i ne bude.
PAŠA
Šta ti je?
ANA
Rođendan mi je.
PAŠA
Aaa, izvini… Trinaest!
ANA
Trinaest.
PAŠA
Ne sviđa ti se to?
ANA
Nekako je drugačije.
PAŠA
Kako?
ANA
Ne znam… Je l’ ti izgledam drugačije?
PAŠA
Uf, pa… Možda… Malo… Tek tek.
ANA
Nije onda to.
PAŠA
A kako drugačije?
ANA
Ne znam, videćeš kad ti budeš imao trinaest. Samo više ne mislim da je dobra ideja da idem u planine. Malo mi je to neozbiljno.
PAŠA
Hoćeš… Hoćeš negde drugde da ideš? Na more?
ANA
Ne. Ovde mi je lepo. Vidi. Sočne voćke. Lepa hladovina. Možemo da napravimo i kućicu od trske.
PAŠA
Ma daj, otkad ti hoćeš da sediš u kućici od trske?
ANA
Nek bude kućica od dasaka, od kamena, od blata!
PAŠA
A pesma? Treba i to tek tako da batalim?
Ana se zamisli i zaćuti.
ANA
Ti možda i treba da nastaviš. Meni se samo više ne ide.
PAŠA
A baš ti je pametno da ostaneš sama. Ti i tigrovi.
ANA
Ne znam, jesam ti rekla da mi je danas sve čudno.
PAŠA
1.Treba da proslavimo.
ANA
Ma kako.
Paša skoči, najednom jako dobro raspoložen, ili samo tako deluje kako bi oraspoložio Anu.
PAŠA
Pićemo sokove pravo iz kokosovog oraha! Ješćemo voćne torte od čistog voća! Zamolićemo šarene ptice da nam pevaju! Šljapkaćemo ispod nekog vodopada, igraćemo se žmure, pentraćemo se po lijanama!
Paša udara dlanom o dlan i peva Ani.
PAŠA
Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…
ANA
Daaaaj. Ne punim sedam godina.
Počinje Pašina pesma. Ovog puta je vesela. Paša zastane na trenutak kao da mu nije dobro, ali se odmah pribere. Hvata ritam svoje čarobne pesme i ponavlja melodiju.
ANA
Šta je to? Tvoja pesma?
PAŠA
Aha.
ANA
Prelepa je.
PAŠA
Ponekad.
Ana se nagne i poljubi Pašu. On se iznervira i obriše usta.
PAŠA
Fuj! Što si to uradila?
ANA
Izvini, izvini! Ja… Pesma… Ne znam… Izvini!
PAŠA
Dobro, samo nemoj više.
ANA
Ljut si sad.
PAŠA
Nisam.
ANA
Ljut si, ljut si.
Paša dotakne Ani rame i otrči.
PAŠA
Ti juriš!
Ana prihvata igru. Jure se i smeju. Pravila igre su jasna samo njima. Usput prave haos, gazeći voće. Zaustave se i legnu pod drvo. Pašina pesma sada zvuči kao uspavanka.
PAŠA
Pauza.
ANA
Sad kad je nerešeno!
PAŠA
Jurimo se već satima. Malo samo da odmorim.
ANA
Nemoj da zaspiš. Da nastavimo.
PAŠA
Nemoj ti.
Oboje zaspe. Spavaju satima, samo vi to nećete videti, pa zamislite. Mnogo su umorni. Posle tih nekoliko sati, nekolicina majmuna okružuje Pašu i Anu. Gurkaju ih i bude. Paša i Ana polako dolaze sebi.
LEPI
Alo! Dosta ste džonjali!
BRZI
Satima vas čekamo!
MALA
Baš ste se odomaćili.
BRZI
Sram da vas bude.
LEPI
Žurka, a? Bez nas?
BRZI
Rođendanska, rekao bih.
MALA
Mogli ste bar da počistite.
ANA
Izvinite… Ko ste vi?
BRZI
Što nas niste zvali?
MALA
Mislite, vi ste nešto bolji od nas?
LEPI
Čist bezobrazluk.
PAŠA
Majmuni! Kao iz knjige!
BRZI
Genije.
MALA
Daj da vidimo šta ćemo s njima, dok ne uprži sunce.
LEPI
Bla bla… Imate dve opcije… Da vas ubijemo … Bla…
ANA
Čekaj. Sigurno možemo ovo zrelo i civilizovano da rešimo. Nismo ništa uradili.
MALA
To i jeste problem.
BRZI
Džungla pripada svima nama, a na žurci ste bili samo vi.
LEPI
A niko pravi žurke kao mi.
PAŠA
Ja sam! Ja sam napravio tu žurku. Da sam znao da ste tu, zvao bih vas.
MALA
Ništa to ne menja stvar.
ANA
Šta je druga opcija?
LEPI
Jedno malo prolećno čišćenje džungle.
PAŠA
Što ne kažeš… Važi.
MALA
Džungla je beskrajna.
BRZI
Tu i tamo ima nekih otrovnih stvorenja.
LEPI
I nekih gladnih.
PAŠA
Šta me to briga. Samo mi kaži da posle, čim vam pomognemo, možemo dalje. MALA
Dalje?
BRZI
Gde dalje?
LEPI
Ovo je najbolje mesto na svetu.
PAŠA
Ja moram dalje…
LEPI
O, možeš dalje.
BRZI
Pospremite džunglu, pa onda žurka da vas ispratimo kako dolikuje.
MALA
Mi zovemo čak i ljude na žurke.
BRZI
A posle idite.
LEPI
Ako se ne umorite.
MALA
Od žurke.
Paša kupi ostatke hrane. Počinje njegova pesma, sada konfuzna, čas glasna, čas tiha, potpuno anarhična. Paša kupi voće sve brže. Ana takođe. A vreme, iako mi to ne vidimo, opet prolazi.
PAŠA
Jesmo li gotovi?
ANA
Ne može cela džungla da se sredi za nedelju dana.
Nastavljaju da čiste.
PAŠA
Jesmo li makar pri kraju?
ANA
Prošlo je tek dve nedelje…
Nastavljaju da čiste. Vidno su iscrpljeni. Dovršavaju spremanje džungle. Nije bitno koliko je još vremena prošlo. Prošlo ga je previše.
ANA
To je to.
PAŠA
Ana, sad. Ti kreni prva. Ja ću ih zamajavati. Trči ka severu. Ja ću čim ih se rešim…
ANA
Paša! Čuće te.
PAŠA
Neće. Nisu tu.
ANA
Oni su uvek tu. Tu negde. Paze da neka zver ne naiđe…
PAŠA
Razumem… Plašiš se.
ANA
Budalo. Dobri su domaćini. Dali su nam i hranu i gde da spavamo.
PAŠA
A koliko smo uopšte spavali u poslednje vreme? Ništa, jedva. Ustaneš, čistiš, ni ne zaspiš, opet čistiš. Jedeš ili misliš da si jela, čistiš, čistiš, čistiš. Je l’ išta drugačije nego kad si čistila ribu na reci? Kako da nije.
ANA
Daj, odrasti. Šta bi ti, da ti sve pada sa neba? Mora nekad nešto i da se čisti. Spremaju nam žurku kakvu džungla nije videla, hej!
PAŠA
Ideš samo zbog onog napitka. I onda ćeš opet biti sva čudna.
ANA
A ti ćeš opet biti sav dosadan.
PAŠA
Hajde, samo obećaj da ćeš prekinuti to da piješ. Ko zna šta je to.
ANA
Izvini, Paša, ali malo sam starija od tebe i valjda smem da donesem odluku da li ću ili neću nešto da popijem.
PAŠA
Imam neki loš osećaj. Ovi majmuni nisu baš najčistiji…
ANA
Bravo. Plašiš se. Konačno. Samo još da skapiraš čega. A ja ovde nijednog vuka ne vidim.
PAŠA
Okej, ako ih se i plašim, šta?
ANA
Plašiš se bezveze. Nije to fora, da bežiš od bilo čega.
PAŠA
Nerviraš me. Mnogo me nerviraš.
Paša se umorno spusti na zemlju. Čim legne, dolazi povorka majmuna. Sviraju, i pevaju.
LEPI
Niste se valjda umorili.
MALA
Šta je to, pa ja sam čistila celu džunglu svaki dan.
LEPI
Došlo je do promene plana.
BRZI
Ova genijalna žurka će biti još genijalnija!
MALA
Ostaćete malo duže…
PAŠA
Neću više ni minut!
MALA
Rešili smo da vam ukažemo tu čast.
LEPI
Neću čast, hoću dalje!
MALA
Primamo vas u svoju zajednicu!
ANA
Aaa, stvarno?
LEPI
Dobro nam došli – zauvek!
Pašina tiha, mračna pesma.
PAŠA
Hoćeš ovde da ostaneš? Sa njima?
ANA
Ti baš ne bi?
PAŠA
Ana, izdržaću još žurku. A onda, molim te, urazumi se, idemo.
ANA
Ti si slobodan. Ti i treba da ideš. (Majmunima) Nazdravićemo i u tvoje ime. Za srećan put! Gde vam je onaj napitak?
Mala daje Ani čarobni napitak.
MALA
Žurka je. Opusti se. Popij što više možeš.
PAŠA
Šta je u tome?
MALA
Šta je to bitno?
BRZI
Probaj i veruj, zaboravićeš na umor.
LEPI
Umor nije naš drug.
Ana popije dosta. Najednom, kao da se zaista okrepila. Dodaje bočicu Paši.
LEPI
Odlično je. Probaj.
BRZI
Žurka dobrodošlice. Okej, ali… Možda možemo i bolje.
MALA
Maskenbal?
LEPI
Pidžama parti?
BRZI
Možemo opet da slavimo Anin rođendan?
Ana se smeje.
ANA
Kako to opet?
BRZI
Svaki dan je rođendan!
MALA
Samo ako tako odlučiš!
LEPI
U svakom slučaju, svaki dan jeste neki praznik.
BRZI
Rođendane slavimo samo kad nam ponestane ostalog slavlja.
ANA
Ne znam baš. Sad imam trinaest. To mi se nešto i ne slavi.
BRZI
Trinaest! Kao Mala.
MALA
Da, samo si mi ti mnogo nešto nežna za te godine.
ANA
Šta još imate od slavlja?
BRZI
Svadbe!
MALA
O, svadbe!
LEPI
Mala se udaje bar jednom nedeljno.
BRZI
Mala zna šta je žurka.
ANA
Malo mi se vrti.
Paša dotrči i pridržava Anu.
PAŠA
Hoćeš da prilegneš?
LEPI
Hoćeš da te puknem?
MALA
Ne sme da se leži.
BRZI
Žurka je!
ANA
Dobro sam, dobro sam.
MALA
Vas dvoje treba da se venčate.
ANA
Ma daj, on nema ni trinaest godina.
MALA
Sve je to kobajagi…
BRZI
Za koji dan možeš slobodno za mene da se udaš!
ANA
Paša… Hajde, a?
PAŠA
Ana, nije ti dobro.
ANA
Šta treba da radim?
MALA
Zakuni se na vernost.
ANA
Ovaj… Zaklinjem ti se, Paša…
MALA
Džungli se zakuni!
ANA
Džungli?
Mala preuzima spotlajt.
MALA
Zaklinjem se, tebi, o najbolja džunglo na svetu, da ću ti biti verna.
Majmuni tapšu i vrište.
MALA
Dopusti, džunglo, da u tvom krilu krunišem svoju ljubav prema…
LEPI
Meni!
BRZI
Meni, meni!
MALA
Lepom!
Mala poljubi Lepog.
BRZI
A…
MALA
I Brzom!
Mala poljubi i Brzog. Majmuni tapšu i viču.
MALA
Zaklinjem se da ću im biti verna ženka i bla bla bla… Sad ti.
PAŠA
Ana, ne moraš ovo da radiš.
ANA
Što? Zabavno je.
PAŠA
Meni ni najmanje.
ANA
Pesma?
PAŠA
Uopšte je više ne čujem.
ANA
Onda nećeš znati kuda da ideš.
PAŠA
E pa neću ostati, makar zalutao.
LEPI
Ajde, šta ste dosadni.
ANA
Izgleda da se ipak ne udajem.
LEPI
Pa šta! Žurka!
Ana se pridruži majmunima i igra. Majmuni je opčinjeno gledaju. Paša skoči na Lepog i hvata ga za vrat.
PAŠA
Kakav je to napitak? Šta ste joj dali?
LEPI
Ej, polako.
Brzi odvlači Pašu.
BRZI
Neće joj biti ništa.
MALA
Samo će hteti da igra. Zauvek. Žurka ne sme da stane.
BRZI
Jedino pravilo je da žurka ne sme da stane!
MALA
Jedino pravilo je da nema pravila!
LEPI
A ti pripazi kako se ponašaš.
Ana igra sve slobodnije, muzika je sve glasnija. Sada svi majmuni blenu u nju. I Mala igra, ali na nju niko ne obraća pažnju.
MALA
Alo! Šta ste svi zinuli! Lepi! Brzi! Vi ste moji! Ma alo! Alo, kad kažem! Rekli ste da je zadržavamo samo da čisti džunglu! Šta je sad ovo?
LEPI
Ona da čisti! Ma vidi je, boginja!
MALA
Obična… Odvratna… Ja idem. Ako ona ostane, ja idem!
BRZI
Samo napred.
LEPI
Ako imaš gde.
MALA
Neće ona dugo. Nema ona srca za džunglu.
BRZI
Ne treba meni njeno srce.
LEPI
Ali njena kosa! Ukras džungle!
BRZI
Noge, da nam igra!
LEPI
Gledaj i uči.
MALA
A što je džungla ko svinjac! Nek nauči ona da čisti pa onda nek se javi.
BRZI
Krenula si.
LEPI
Idi sad.
BRZI
Idi i ti, klinac. Dosadan si.
Mala odlazi. Ana počne da peva. Majmuni su sada i više nego opčinjeni – u transu su.
PAŠA
Sad, Ana. Neće primetiti.
ANA
Ti ne primećuješ… Stvarno neću da idem.
PAŠA
Oni će te… Ko zna šta će ti… Bićeš njihova sluškinja.
ANA
Kraljica. Pogledaj kako me gledaju.
PAŠA
Sve sam čuo… Hoće da im skupljaš kore od banana… Možeš li na sekund da ne igraš, da pričamo?
ANA
Ne.
PAŠA
Molim te.
ANA
Ne smem da stanem.
Paša vadi bodež iz kutije.
PAŠA
Ubiću ih. Jednog po jednog.
ANA
Ne glupiraj se.
PAŠA
Kad ti kažem.
ANA
To su nam prijatelji.
PAŠA
Meni nisu.
ANA
Paša, ja se ne bojim. Lepo mi je. Nije toliko ni do napitka.
PAŠA
Jeste! Uvek si htela da ideš, dalje i dalje i dalje.
ANA
I da je zbog napitka. Konačno znam kako je tebi celog života. Više se ne plašim da ću završiti negde sama, da nikog neće biti briga za mene. Ne plašim se da ću istrunuti pored reke dok čistim ribu. Ovde je sve tako lepo i ušuškano. Vidi ih samo… Nemam čega da se plašim. Vole me.
PAŠA
Ja se plašim, Ana, okej? Za tebe.
ANA
Paša, ti i te tvoje oči. Stalno gledaš u daljinu, a ne vidiš ispred sebe. Ni s mesta nećeš da se mrdneš. Idi.
PAŠA
Ne, ne…
ANA
Ti jesi vuk.
PAŠA
Šta?
ANA
Vuk… To su vučje oči. Neko malo vučje srce.
Paša krene da zavija kao vuk. Ana pokušava da ga ućutka.
ANA
Jesi normalan! Razljutićeš ih, beži!
Majmuni se polako bude. Ana gura Pašu od sebe da krene.
PAŠA
Zavijaću. Dozivaću te! Zavijaću sve dok ne dođeš!
Ana kao da ga ne sluša. Igra sa majmunima. Paša odlazi.
V
.
Mračni proplanak, noć. Paša je sklupčan i neispavan. Pojavljuje se duh njegove majke. Dugo ga gleda.
MAJKA
Kako si samo porastao!
Paša se okrene i vidi majku. Naglo skoči i čvrsto je grli.
PAŠA
Majko!
MAJKA
Tu sam, srećo, tu sam.
PAŠA
Jesi li to stvarno ti?
MAJKA
Pa znaš.
PAŠA
Kako to da se nisi nimalo promenila?
MAJKA
Znaš.
PAŠA
Nemoj opet da odeš…
MAJKA
Uvek sam ja tu.
Paša se ućuti.
PAŠA
Pa hajde.
MAJKA
Hajde šta?
PAŠA
Grdi me. Znam da sam sve pokvario. Slobodno.
MAJKA
Zašto bih?
PAŠA
Izdao sam te.
MAJKA
Ššš. Nisi. Sve je ovo moralo.
PAŠA
Ne, obećao sam, a onda sam zbrisao.
MAJKA
A ko ti je rekao kako da zbrišeš? Ko ti je rekao za kutiju, za vukove? Naravno da sam htela da pođeš jednog dana. Dok si bio beban, prosto sam morala da te štitim. Hej, pa šta je sad? Ponosna sam na tebe, znaš!
PAŠA
Sanjam te, je li? Nisi stvarna, zato me i tešiš.
MAJKA
Došla sam da ti kažem da uskoro moraš dalje. Znaš.
PAŠA
Kako si me našla? Kako mi pričamo? Razbolela si se…
MAJKA
I umrla. To ne znači da nisam tu za tebe.
Majka skine svoj kaput i ogrne Pašu.
MAJKA
Ima da ozebeš tako golišav. Bolje?
PAŠA
I dalje je hladno.
MAJKA
Moraš da zapališ vatru.
PAŠA
Ne smem. Ti mi ne daš, još od onda…
MAJKA
Zbog bedne zavese što se slučajno zapalila od sveće? Mali si bio.
PAŠA
Ne znam ni kako se pali vatra.
Majka uzima dva kamena i pokazuje Paši kako se pali vatra. Paša je oponaša i uspeva.
MAJKA
Tako… Ugrej se.
PAŠA
Ugrej me ti.
MAJKA
Znaš da ne mogu dugo da ostanem.
PAŠA
Znam.
Paša grli Majku.
MAJKA
Ugrej se još malo i onda je vreme da kreneš. Još malo i stigao si. Znaš šta treba da uradiš.
PAŠA
Ne znam više…
MAJKA
Misli! Naravno da znaš!
PAŠA
Oduvek sam mislio da samo treba da počnem da se bojim.
MAJKA
I sad se konačno bojiš, mili. To je odlično.
PAŠA
Sad je strah sve pojeo! Ana, ne mogu da prestanem da mislim na nju! Ko zna šta su u stanju da joj urade! Ja sam, razumeš li, ja sam nešto mogao da uradim, mogao sam da je odvedem, sigurno…
MAJKA
Sama je odabrala da ostane tamo.
PAŠA
Pogrešila je.
MAJKA
Šta, ona nema prava da pogreši? Ne brini. Bar Ana ume da se snađe.
PAŠA
Nemoj, molim te, da mi pričaš te „sve će biti u redu“ priče. Otkud znaš? Možda baš ništa ne bude u redu! Ne mogu dalje. Moram prvo po nju.
MAJKA
Slušaj ih, Paša. Zavijaju. Tu su.
PAŠA
Znam.
MAJKA
A ti bi sad da se vraćaš po Anu.
PAŠA
Moram.
MAJKA
Plašiš se.
PAŠA
Da, za nju! Moram da joj pomognem!
MAJKA
Hoćeš do Ane da bi pobegao odavde. A kad dođeš do Ane, htećeš nazad do vukova. Od straha do straha, dok te sa svih strana ne pritisne.
PAŠA
I ti si pustila da ti se to desi?
MAJKA
Pa je l’ sad i ti moraš isto da prođeš?
Paša se ućuti. Zna on šta treba da radi. Misli da zna.
PAŠA
Ugasiću pesmu. Ubiću vuka.
MAJKA
Ubićeš? Mislila sam da si do sada shvatio…
PAŠA
Čekaj, je l’ ne treba? Čitav život me učiš da su vukovi naši najveći neprijatelji.
MAJKA
Možda zato što smo mi to od njih napravili.
PAŠA
Kako to sad, kako?
MAJKA
Uvek je tako i bilo.
PAŠA
Vukovi su mi rastrgli oca, a i tebe zamalo! Ostavila si mi bodež – čemu ako ne da ubijem prokletog vuka?
MAJKA
Tvoj otac ih je izazivao! Mahao im puškom ispred njuški, pretio… Njemu je to bila igra. Izvini, ali nije toliko ni čudno što je nastradao. Čudno mi je što sam se ja posle toliko plašila. Baš čudno. Pa ja nikad nisam ni prišla vuku, a kamoli ga maltretirača. Ali eto. Vukovi su odjednom bili svuda. U planinama, na ulicama, u našem dvorištu…
PAŠA
Ja nisam smeo na ulicu zbog vukova? Zbog vukova kojih uopšte nema u čitavoj našoj zemlji?
MAJKA
Nema to veze. Uđu ti u glavu, čopori strahova, čopori vukova… Šta me je bilo briga što ih nema u čitavoj zemlji kad ih ja svuda vidim. Valjda sam se plašila za tebe. Da slučajno ne povučeš na oca, da umisliš da si jači od svega… Tako to ide. Kreneš da se plašiš unapred za nešto što se
možda nikad neće ni desiti, plašiš se gluposti koje ti ništa ne mogu, zavaravaš se da je to sve samo oprez.
PAŠA
Ne razumem…
MAJKA
Naučio si da se plašiš taman koliko treba. Dosta je. Idi i obavi ono po šta si i krenuo. I samo se zapitaj. Jednostavno je. Jesi li stvarno krenuo da ubiješ vuka ili da ugasiš tu pesmu što ti čitavog života ne da mira?
PAŠA
Pesmu više ne čujem…
MAJKA
Tu je negde. Oko toga ne brini. Ščepaće te kad se ni ne nadaš. Onda?
PAŠA
Ili ću ja ubiti vuka, ili će on mene. Ili, šta, da samo dođem i kažem – e, izvini, vuče, daj mi to što svira, pa da se razilazimo?
MAJKA
Šta ti je Ana pričala, šta je učila o vukovima u školi? Love li ljude radi hrane?
PAŠA
Ne…
MAJKA
Koga se boje?
PAŠA
Ljudi…
MAJKA
Kada napadaju ljude?
PAŠA
Samo kada moraju.
MAJKA
Eto. Zaboravi šta sam ti ja pričala. Nikada nisam rekla da to važi zauvek i za sve. Možda sam to bila samo ja. Neke moje sulude misli i ja.
PAŠA
Još reci da su vukovi super, kuce, prijatelji.
MAJKA
Vukovi već vekovima žive zastrašeni pred našim lovačkim puškama. Ubijamo ih iz zabave. Eto zašto nas vijaju. Moraju.
PAŠA
Kako god… Ionako nemam više snage ni da idem tamo. Ni da ih lovim ni da ih fino zamolim da mi daju da ugasim pesmu.
MAJKA
Ne tako, ne! Lepo si krenuo. Idemo dalje. Šta ide posle straha?
PAŠA
Šta?
MAJKA
Znaš. Tu si, blizu si, samo reci.
PAŠA
Otkud znam.
MAJKA
Ima jedna stvar. Kad god sam ti pričala o vukovima, ti si mi nekako delovao… Pa, kao neki mali vuk. Ti, Paša, jesi vuk.
PAŠA
To mi je i Ana rekla…
MAJKA
Vuk. I preplašen i neustrašiv. To i ne ide jedno bez drugog. Jedno, pa drugo…
PAŠA
Hrabrost! Posle straha ide hrabrost!
MAJKA
Rekla sam ti da znaš. Tek sad, kad poznaješ strahove, možeš i da se hrabro suočiš s njima. Idi sad. Idi, idi i uvek se plaši taman koliko moraš!
Majka ide četvoronoške kao vuk. Zareži poput vuka, vidi da se Paša ne plaši i nasmeje mu se. Paša je pomazi po glavi, čučne i grli je.
PAŠA
Ne idi!
MAJKA
Nisam nikad ni bila ovde. Znaš. Sve si ovo ti.
Majka pucne prstima. Počinje Pašina pesma. Majka poput vuka četvoronoške odlazi.
VI
.
Gusta šuma u planinama. Paša sedi na kamenu i nespretno zavija. Iz grma izviruje Mali Vuk i posmatra ga neko vreme.Bojažljivo mu prilazi.
PAŠA
Ana! Ana, ja sam! Anaaaaa! Ana, prati moj glas! Stigao sam! U planine, kod vukova! Kaži nešto! Otpevaj nešto! Ja ću tebe da pratim!
MALI VUK
Ne zavija se tako.
Mali Vuk prepada Pašu tako da se Paša odmah udalji. Počinje Pašina pesma, sve glasnija i napetija.
PAŠA
Vuk!
MALI VUK
Pa da. A šta si ti?
PAŠA
Paša… Dečak.
MALI VUK
Huh, dobro je. Mislio sam, šta ako si čovek.
PAŠA
A šta ako bih bio?
MALI VUK
Ma ništa, nije bitno… Tata mi je samo rekao neke stvari o čoveku… Neću bezveze da te plašim. PAŠA
Nikad nisi video čoveka?
MALI VUK
Nisam još. Pričali su mi svi da je čovek strašan. Uglavnom ima neko oružje i to pravo, ne kao drveno, kao igračku. Ako vidiš čoveka, moraš brzo da bežiš. Ovako – čovek ti ide samo na dve noge. Tako, kao ti. Nema krzno, osim na glavi. Tako, kao ti.
Mali Vuk se ukopa u mestu i pokušava da deluje opasno.
MALI VUK
Čekaj! Jesi li ti dečak ili čovek?
PAŠA
Dečak koji će biti čovek. Dečak je mali čovek.
MALI VUK
Uh, sad komplikuješ stvar… Prvo sam hteo da te pitam da se igramo, ali sad ne mogu.
PAŠA
Zbog onoga što ti je tata rekao?
MALI VUK
Da.
PAŠA
Treba nekako da me napadneš, povrediš, je li?
MALI VUK
Pa treba… Ali čekaj. Nešto ne štima. Uvek sam mislio da će mi srce sići u pete kad te vidim.
PAŠA
Nema potrebe. Nisam ti ja nimalo opasan, neću te dirati. Treba mi samo jedna stvar i odoh.
MALI VUK
Šta?
PAŠA
To spravica što ti je oko vrata.
MALI VUK
Ova gvožđurija? Pa to je moja igračka.
PAŠA
To je iz moje muzičke kutije.
MALI VUK
Onda ti je pokvareno. Ne svira.
PAŠA
Svira. Samo ja mogu da je čujem. I, veruj, uopšte mi ne prija.
MALI VUK
Trebalo bi da te pojedem samo zato što si lažljiv.
PAŠA
Zašto bi me pojeo?
MALI VUK
Zato što je tata u pravu. Vukovi i ljudi ne mogu da budu prijatelji. Jedva da si i kročio u moju šumu, a već me lažeš i još hoćeš da me pokradeš. E sad ćeš ti da vidiš! Ima da te izujedam samo tako!
Mali Vuk potrči ka Paši. Paša vadi bodež.
MALI VUK
Ne, stani!
PAŠA
Stani ti i neću ti ništa.
Obojica su ukopani u mestu. Paša se uveri da je Mali Vuk miran i baca bodež na tlo.
PAŠA
Evo. Neću ti ništa. Ništa, ništa, vidiš!
Mali Vuk ponovo potrči ka Paši. Paša se ne mrda – stiska zube i čeka, sve dok se Mali Vuk ne zaustavi, sasvim blizu njega.
MALI VUK
Beži dok možeš! Nisam ja stvarno mislio da te ujedem…
PAŠA
Nisam ni ja mislio da te napadnem.
MALI VUK
Ako ti dođe moj tata, onda nema dalje.
PAŠA
Ne mogu da odem dok mi ne daš to što svira.
MALI VUK
Znaš ti ko je moj tata? Alfa, vođa čopora! Opasan je i svi ga slušaju. Ako ti dam ovo što svira, obojica smo naderali. Ti, što kradeš, a ja što te nisam pojeo. A evo, kako da te pojedem, kad me se čak ni ne bojiš.
PAŠA
Bojao sam te se, dok te nisam sreo.
MALI VUK
E vidiš, ja tebe nisam.
PAŠA
Bezveze. Kako ćeš onda ikad biti hrabar.
MALI VUK
Šta da te se bojim, pa gle kakav si. Došao da tražiš igračku. Drukčije mi je tata pričao o čoveku. Pa da, pričao mi je sve, kako su ljudi dolazili u šumu sa puškama, kako su pucali na vukove, tako, iz čista mira… I moju mamu je upucao čovek. Veliki čovek koji se tako radovao kad je mama pala.
PAŠA
Žao mi je…
MALI VUK
Vratio mu je moj tata sve. Odmah ga je iskidao.
Počinje Pašina pesma, čuje se sve glasnije.
PAŠA
Mislim da ga čak i razumem…
MALI VUK
Lako je tebi da stojiš i razumeš sa strane. A ja, a svi mi, vukovi, kad god vidimo čoveka, moramo da… Znaš već.
PAŠA
Daj mi to, molim te.
MALI VUK
Šta će ti sad kad će te na kraju svakako iskidati neki vuk. PAŠA
Pa i da me iskida. Samo hoću jedan minut mira pre toga. A i nešto mislim da me ti nećeš iskidati.
MALI VUK
Možda ću morati.
PAŠA
Je l’ ti to stvarno, onako baš stvarno želiš? Je l’ nemaš neka preča posla? Recimo da trčiš po proplanku i da se igraš?
Mali Vuk ćuti. Pašina pesma se naglo pojačava i stišava, smenjujući tonove i raspoloženja.
MALI VUK
Hajde malo da se igramo, pa ćemo onda videti. Najbolje razmišljam kada se igram.
PAŠA
Nauči me da zavijam kao vuk.
MALI VUK
To meni i nije neka igra.
PAŠA
Hoću da nadglasam pesmu, tu što je ja čujem, a ti ne. I još nešto, da vidim da li će uspeti.
MALI VUK
A šta?
PAŠA
Mali si da ti to pričam.
MALI VUK
Pa da, kad god je nešto zanimljivo – Mali Vuče, suviše si mali. A kad treba da se juri čovek da se ubije – hajde ti, Mali Vuče. Kaži mi!
PAŠA
Pa… Ima jedna devojčica.
MALI VUK
Šta je to?
Devojčica – znaš. Ona u svetu ljudi kao mala vučica u tvom svetu.
MALI VUK
Kao žensko mladunče čoveka?
PAŠA
Tako nekako. Hoću da joj se javim.
MALI VUK
Tako što ćeš zavijati?
PAŠA
Znaće ona sve. Hoću da zna da sam stigao gde treba.
MALI VUK
Ovako – udahni jako i gledaj u mesec.
Mali Vuk zavija. Deluje kao kučence, veoma simpatično. Paša zavija za njim, malo dubljim, ozbiljnijim glasom. Za razliku od prvog zavijanja, sada zaista zvuči kao vuk.
MALI VUK
Aaa, pa dobar si! K’o pravi! Gde si naučio?
PAŠA
Pa ti si me naučio sad.
MALI VUK
Stvarno? A, da, mislim, da, naravno. Vežbaćemo još. Sve je u vežbi.
Ućute se. Paša razbije tišinu.
PAŠA
Prijatelji?
MALI VUK
Ne znam baš…
PAŠA
Šta misliš?
MALI VUK
Prijatelji, ali da ne kažeš mom tati.
PAŠA
A šta ćeš kad sazna da me nisi ubio?
Mali Vuk ćuti. Paša zavija ponovo.
PAŠA
Anaaaa! Stigao sam! Anaaaa!
MALI VUK
Paša, beži, tu je!
PAŠA
Alfa?
MALI VUK
Beži!
PAŠA
Neka.
Veliki Vuk, na prvi pogled strašan, a u stvari mršav i olinjao, polako prilazi Paši i Malom Vuku. Paša snažno žmuri, skuplja hrabrost.
VELIKI VUK
Znao sam. Opet se igraš! Pa još sa čovekom!
MALI VUK
Tata!
VELIKI VUK
Ti ćeš da vodiš čopor umesto mene! A! Ne umeš da uloviš ni najobičnijeg čoveka.
Paša otvara oči. Ugleda Velikog Vuka. Počne da se smeje.
PAŠA
Čekaj, ti si Alfa? Vođa čopora?
VELIKI VUK
A ti ličiš na obrok za lešinare.
Paša se smeje sve glasnije. Veliki Vuk iznemoglo reži na njega, više se trudeći da deluje opasno nego što to zaista jeste. Kruži oko Paše, njuši ga, preti pogledom.
VELIKI VUK
Šta je smešno?
PAŠA
Ništa.
VELIKI VUK
Šta je smešno, pitao sam!
PAŠA
Ma nije čak ni smešno, samo, drugačije sam te zamišljao. Nebitno.
MALI VUK
Tata…
VELIKI VUK
Umukni.
MALI VUK
Ali tata…
VELIKI VUK
Umukni!
MALI VUK
Ne razumeš! On ume da zavija kao pravi vuk!
VELIKI VUK
Sine moj nesrećni. Čudi me kako si i do sada opstao u planinama…
MALI VUK
I on je samo mladunče.
VELIKI VUK
Misliš da bi on tebe poštedeo da je u prilici da te ubije? Proslavio bi se na tebi – tako mlad, a već se diči trofejnom lovinom.
MALI VUK
Nema ni pušku.
VELIKI VUK
Super. Njegov problem.
Veliki Vuk naglo krene na Pašu i ugrize mu nogu. Paša se prvo uplaši, a onda shvati da ga ništa ne boli. Veliki Vuk mu nemoćno grize nogu, kao kuče poveću kost.
PAŠA
Golica! Haha, prekini, stvarno golica!
Veliki Vuk mu i dalje drži nogu u čeljustima, bezuspešno pokušavajući da ga ozbiljno ujede. Mali Vuk pokušava da ih razdvoji.
VELIKI VUK
Beži, džukelo! Tebe je trebalo da udavim čim si se rodio.
PAŠA
Hoćeš još? Evo noge. Pričali su mi da si umeo da iskidaš čoveka na komade.
MALI VUK
Nemoj da ga nerviraš. Stvarno će te povrediti.
PAŠA
Ima neka fora sa strahom, da se bojiš samo kad treba. Okej sam.
Veliki Vuk umorno padne na zemlju i teško diše.
VELIKI VUK
Sine… Molim te. Osvetlaj obraz našeg čopora.
MALI VUK
Ja?
VELIKI VUK
Ti, da, ti! U tebi vidim snagu koju sam imao nekada. I kad te grdim, to je za tvoje dobro! Hajde!
MALI VUK
Uf…
MALI VUK (Paši)
Izvini. Samo neću da se njemu nešto desi, pa da onda ja moram da vodim čopor. PAŠA
Hej… Prijatelji?
MALI VUK
Uf…
PAŠA
To više ne važi?
MALI VUK
Ako on sad umre, moraću stalno da ubijam čoveka. I da govorim drugima da to isto rade.
PAŠA
Ali ne moraš! Ti se ne bojiš čoveka!
Mali Vuk se, nekako protiv svoje volje, zaleti ka Paši. Pre nego što stigne do njega, Paša grabi štap i zamajava Malog Vuka njime. Mali Vuk postaje kao kučence.
VELIKI VUK
Ko si ti da ga tako ponižavaš!
PAŠA
Igramo se.
MALI VUK
Aaa, što si takav, stvarno sam hteo da te pojurim! PAŠA
Nisi, tvoj tata je hteo.
VELIKI VUK
Prekinite!
MALI VUK
Izvini, tata! Stvarno je zabavno.
VELIKI VUK
Da li je moguće da si tako glup!
Paša zavitla granu daleko, a Mali Vuk krene za njom i nestaje u šumarku.
PAŠA
Nemoj daleko!
VELIKI VUK
Nismo mi vaše cirkuske džukele! Vekovima! Vekovima vam nije dosta da nas mučite i ubijate!
Veliki Vuk se zaleti ka Paši i obara ga. Rvu se. Veliki Vuk uspe poslednjom snagom da ugrize Pašu, koji se stropošta na zemlju. Veliki Vuk takođe legne, iscrpljen. Mali Vuk dotrčava. Vidi šta se dešava, pronalazi Pašin bodež i dodaje mu ga.
MALI VUK
Slobodno.
VELIKI VUK
Sine, razumi…
MALI VUK
Ti razumi! Nije hteo da nas povredi! Prijatelj, razumi!
VELIKI VUK
Još si zelen…
MALI VUK
A ti nikad ništa nećeš da me slušaš! Možda nekad imam nešto i da kažem! Samo je hteo ovu moju igračkicu, a ja, ja umesto da mu je dam i pustim ga da ide svojim putem, ja ni to ne smem, tebe se bojim. Jednom te je jedan čovek iznervirao, jedan jedini put, a ti si ih pobio na desetine! I sve ostale si naterao da rade to isto, eto, jer si mogao. Hajde, Paša. Slobodno. Neću gledati.
VELIKI VUK
Sa tobom, sine moj, čopor je osuđen na čistu propast.
MALI VUK
Misli šta hoćeš. Vodiću čopor, i svi će me slušati, ali nikad, nikad neću reći nijednom vuku da se plaši svakog čoveka. Hajde, Paša.
Paša baci bodež. Priđe Velikom Vuku i pomazi ga. Pašina pesma je glasna.
PAŠA
Star je. Nije imao dovoljno snage ni za ovaj ujed. Sam će.
Veliki Vuk umire. Mali Vuk se nadvije nad njime.
PAŠA
Nemoj nikad da ga mrziš. Nije znao da može drugačije. Moj otac je jednom krenuo na vukove. I na tvog oca, izgleda. Valjda je tako moja stvarčica što svira dospela do tebe. A mog oca su vukovi onda rastrgli. To mora da stane. Ja samo želim to što svira, da ga ugasim, jednom u životu lepo da spavam.
MALI VUK
Mir?
PAŠA
Mir.
Mali Vuk daje Paši mehanizam muzičke kutije. Paša prisloni mehanizam na uho. Pesma je tiša i nežnija.
MALI VUK
Jesi li ugasio?
PAŠA
Samo još malo. Da čujem poslednji put.
MALI VUK
Biće teško ubediti ostale vukove da ne diraju čoveka.
PAŠA
Oni će te sve slušati, zar ne? Reci im. Reci da nije svaki čovek lovac.
MALI VUK
Nikad nisu čuli čoveka. Neki čoveka nisu ni videli, a neki nisu stigli ni da ga čuju pre nego što ga ubiju. A… Ti… Gde ćeš ti posle?
PAŠA
Misliš da ostanem?
MALI VUK
Ako bi ti hteo…
PAŠA
Ne znam šta će biti kad bude tišina.
Pašina pesma se opet pojačava. Paša krene da zavija.
PAŠA
Uspeo sam, Anaaaa!
U blizini se čuje ženski glas koji zavija. Ana izbija iz šumarka, jer ovo je bajka i brzo se prelazi preko sedam mora i gora, od džungle do planine.
MALI VUK
Paša, je l’ ti ovo ta devojčica?
PAŠA
Ana! ANA
Rekla sam da si ti vuk.
PAŠA
Jesi li dobro? Jesu te povredili?
ANA
(šapuće) Šta radiš sa vukovima? Krvari ti noga!
PAŠA
Ne brini, sve ću ti pričati. Vuče, ovo je Ana, čovek. Ana – ovo je Mali Vuk.
MALI VUK
Prijatelj!
Mali Vuk se umiljava oko Ane. Ana prvo ustukne, a onda vidi da je bezopasan.
ANA
Što si lagao da su vukovi strašni? Kako si ti jedan sladak maleni.
PAŠA
Ej, nije on maleni, on je sada alfa.
ANA
A je l’?
PAŠA
Izvini, Ana.
ANA
Nisi ti kriv.
PAŠA
Jesam. Nisam znao šta da radim. Pobegao sam, u stvari, ništa drugo nisam smeo.
ANA
Pričaćemo, okej? Pesma, Paša. Šta je s tim?
Paša uzima mehanizam, stavlja ga u svoju kutiju i preklapa je. Tišina.
MALI VUK
I, i?
PAŠA
Čujem srce kako mi kuca! Vau! I, i, ne ide mi se više kao pre, znaš ono, ne gore mi tabani, a opet bih mogao da odem ako bih hteo, ali samo ako bih hteo, ali ne moram, i ovde je lepo, šuma šušti, neki potoci valjda, i lišće i sve… Vau!
ANA
Oduvek sam htela u planine.
MALI VUK
Pa ostani i ti!
ANA
Čekaj, Paša, ti bi ostao? Stvarno?
PAŠA
Da, stvarno!
ANA
Je l’ nećeš sutra da me probudiš s nekom idejom da idemo u neku pustinju? Pošto, Paša, pešačila sam skroz dovde da nađem odakle zavijaš i stvarno više. A i ovde je tako lepo.
PAŠA
Ne, ne. Hajde stvarno da ostanemo. Bar za sad.
MALI VUK
Prijatelji!
PAŠA
Prijatelji!
.
.
.
– Kraj –
.
..4
.
.
.
.
.
.
.
