Poezija

Sjaj i slava

.

.

.

.

 Trostruki bol

.

……………………………..(za Slobu Tišmu)

.

Znala sam da neće voditi nečemu dobrom

Sama pomisao da krenem na Bečku konferenciju

gde  beskrvno udruženje

neprijateljskih besposličara analizira

moje najbliže prijatelje metodom

luckaste akademske vivisekcije

a pritom: svi koji su bili pod njihovom lupom

svi su bili već mrtvi i u grobu morali da trpe posledice

njihove poslednje veštačke autopsije

i sad u tom sosu jedva da preživi njihovo nasleđe…

Ali što god da se događalo ovde, nije me učinilo hrabrijom

U stvari : njihovo glupo rasuđivanje upravo me je ubilo

Ili je ubilo želju da vidim Carski grad Beč u novom svetlu ;

Vidiš, u tom gradu gotovo da se udadoh jednom,

Ali je rabin odbio da sasluša priču mog mladoženje,

Roditelji mu rođeni u ovom gradu, ugušeni ili pridavljeni,

Kao i moja baka u epohi – koju svi pokušavaju da zaborave.

Te godine, nisam morala da sviram violinu iznad bečkih krovova

Ali sam danas čula njen zvuk u nekom praznom potkrovlju

I videla Šagalovo lice pred sobom kada sklopih oči,

A zatim sam čula Ajru i Alena kako mi šapuću

“briši odavde, malena”…

Ljubomora je za neku podvrstu i hrani se na

Zelenom perju, na svinjskim kotletima i

Na bednom “visokom” obrazovanju…

 

 .

 .

Sjaj i Slava

.

………………………..(Nemanji Raduloviću, Saši Sedlaru)

.

Poješće te. Isisaće ti koštanu srž ;

Umesto krvi, teče ti venama karmin, prah

dasaka sa pozornice, oblak od čipke, zavesa

Od suza, dok stigneš do trećeg stava, zavrnuli

Su ti vrat, raširili zenice i od

Tebe ostade samo kosa, kao na onoj

Latinoameričkoj mumiji, Paganinijeva kosa,

Iščupana struna iz gudala….

A ipak, ja sam tu, da te branim nevidljivim

Mastilom, da ispišem ono

ZAŠTO i ono KAKO, ovom produženom

Kejdžovom sekvencom,

Koju neki nazivaju poezijom,

A neki muzikom…

.

.

Oko

.

…………………..(Za moju Luiz LL)

.

Možda sam videla odviše svega što

Nije trebalo da vidim,

Jer zašto bi moje “prvo” oko toliko

Popustilo , odalo se

Infekciji?

Ovo treće, na sredini čela,

iscelio je Guru Dži, u Londonu 2005e,

Onoga dana kada sam srela Pojatu, Davida i tebe,

Nosila si one smešne naočari sa okvirom u obliku srca

A to beše upravo ono čemu si me učila:

Da je pogled ili horizont uvek u obliku srca, i da treba da gledamo

Srcem, prstima i jezikom,

A ne očima koje daruju

Varku, nestvarnu iluziju

Onoga stvarnog toplog i lepog…

Možda je trebalo, ti i ja,

Da se susretnemo u polju čiste muzike

Jer ovaj književni vašar traži razne

Druge žrtve…

Dobro je što si mi rekla ”ne treba mi

Niko da mi priča o Indiji”;

Dobro je da sam zažmurila

Da bih te mnogo bolje videla, zatvorenih očiju…

.

.

.

.

.

author-avatar

O autoru Nina Živančević

Pesnikinja, esejista, spisateljica, umetnički i filmski kritičar, prevodilac i dopisnica NjujorkArtsa iz Pariza, Nina Živančević, rodjena u Srbiji 1957.Do sadajoj je u Beogradu, Parizu i Njujorku objavljeno 15 zbirki poezije, tri knjige pripovedaka, dva romana kao i dve studije o egzilu umetnika i pisaca (11 Umetnica, slavenskih nomadkinja i monografija o životu Crnjanskog-Miloš Crnjanski i njegov čitalac.)Njena poslednja knjiga, antropoloških eseja Ono što se pamti , je dobila najvišu francusku stipendiju (Centre Nationale du Livre) za kreativno pisanje 1917,( Kornet, Beograd). Dobitnica mnogih književnih nagrada, nekadašnja asistentkinja i sekretarica Alena Ginzberga, ona je učestvovala u antologijama a i ko-uredjivala brojne zbirke savremene svetske poezije. Kao urednica i saradnica brojnihčasopisa, Živančevićeva je prevashodno saradjivalasa New York Arts Magazine, Modern Painters, American Book Review, East Village Eye, Republique de lettres, Prestupom i NIN-om. Predavala je kao gostujući profesor na Naropa univerzitetu, Njujorškom univerzitetu,Hariman Institutu i Univerzitetu St;Džon u Sjedinjenim Državama, a predaje engleski jezik i književnost na Sorboni , te Istoriju Avangardnih pokreta u Pozorištu i Filmu na univerzitetu u Francuskoj. Gostujući je predavač na brojnim evropskim univerzitetima i školama. Aktivno saradjuje sa pozorištem i radiom: četiri njene drame su izvedene i emitovane u Americi i Velikoj Britaniji, a u Njujorku je saradjivala sa Living Teatrom i sa Vuster Grupom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *