Za antologiju

Smrti

.

.

Proleće leto jesen zima

.

Olistala su koplja
pobodena u mlado stablo breze

Tuje na vetru
ko korali u moru
lelujaju

Gole krošnje
ko uslikane munje

Cakli se led na snegu
po kome hodam
kao div

.

.

Mikelanđelova smrt

.

Zaspao
na skelama.

I u mraku
postoje boje.
I bojovnici.

Iz ruke nad dubinom,
sa četkice,
kaplje boja i oslikava
stope vernika.

Brat Juda nudi
svoje talire.

Avelj je zaspao
u visini.

.

.

Sokratova smrt

.

U tom trenutku,
kao i u mnogim nemim u životu,
izgledaš kao običan sedi starac,
u tom poslednjem trenutku,
izgledaš kao običan starac,
mnogim nemim u tvom životu,
izgledaš slabo, starče,
izgledaš u tom trenutku
baš kao starac
nedostojan otrova.

.

.

Arhimedova smrt

.

Vidi!
Oko mu skače
iz jednog kruga u drugi!

Zemlja drhti

Gledaj!
Zaneo je i nas
zanesen i sam!

Pesak se kruni

Znaj!
I nas čeka sada
isto što i njega!

Krugovi
kao mir i duh
kao vreme i znanje
Pokvareni
Rasparčani
Prekinuti izlazom.

.

.

Auto-put

.

Gledam; odavde gde sam,
lepo se vidi:
kako mi mladi starimo,
i kako ne postajemo ništa.
Nekad su se duhovi jagmili
da im se ime negde upiše.
Sad hodamo asfaltiranim auto-putem sa x traka,
paralelno, jedni pored drugih,
mašemo preko metalne ograde,
srljamo nezadrživo ka horizontu.
Ako ikad, svet je danas ravna ploča
preko čijeg ruba svi, u kolonama, padamo.

.

.

IV) Smrt

.

Ptica brižno gradi kolevku od perja i novina.
Tiho, u senovitom uglu, i noću, bez svedoka,
ona telom greje svoja sićušna, neoplođena jaja.
Mada predodređena da u sebi skriju pokret,
ona ipak nisu dovoljno sitna
da se u njih ne bi mogla uvući smrt.

.

.

Epitaf

.

Ne dolazite mi na grob!
Ne volim da mi neko
stoji nad glavom.

.

.

                                                                         Izabrala Danijela Jovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *