.
.
.
Svetovi
.
Valjda tako pred vratima drugog sveta
stoji vreme.
Čeka novi sat i kalendar
dok tama ostavlja svoj svlak u srebrnoj senci
da osvetli put do vrata,
vrata otvore svoje prozore,
prozori stakla, stakla zrnca peska
za novi sunčani sat,
a kalendar je samo mala šala brojeva.
.
.
Ko će te prepoznati?
.
Ni na koga ne ličiš.
Možda su tvoje reči prazne.
Možda si šarena ljuštura
iz koje veje lanjski sneg,
klija jučerašnja semenka vode?
Iz kuće izlaziš kao iz svlaka.
U postelju ulaziš telom devojke
da ugreješ kosti,
nastaviš prvu priču iz Hiljadu i jedne noći.
Niko te još nije sreo
s tuđim leđima iza sebe
ili belim štapom ispred sebe.
Povremeno si nevidljiva
kao duh pokojnika u kući.
Ko će te prepoznati u visini,
ko sačekati na kraju leta?
I u dvorištu ni na koga ne ličiš,
a kamoli u zajedničkom kavezu!
.
.
Masa
.
Danas jedem boje, sutra ću oblike.
I tako svakog dana
dok sve ne postane bezbojna masa bez oblika.
Ni velika-ni mala, ni topla-ni hladna.
Ni čvrsta pod prstima, ni meka ispod stopala.
Bez dana i noći oko sebe,
s početkom i krajem u sebi.
.
.
.
………………….Izbor sačinila Danijela Jovanović
.
.
.
.
.
