Poezija

Tuđe nebo

* * *

Marija Valiha živi
u oronuloj kući u šumi.
Čestica narodne mudrosti
u šumi živi,
zaboravljena od ljudi,
čestica narodnog pesništva
u šumi živi,
zaboravljena od dece,
kapljica ukrajinskog mora
kao sirotica u šumi živi.
(1990)

* * *

Na groblju u Lišnji
nakrivljeni krstovi stoje,
drveni, natruli svedoci
minulog vremena.
Imena su već jedva vidljiva.
Počivaju pod njima
Rusini[1] umorni
od dugog lutanja,
od krčenja šuma,
od oranja bosanske gline…

Na groblju u Lišnji
korov zarasta…
Zemlja jesi i u zemlju si otišao
i ti, napaćeni Galičane[2].

* * *

Hteo bih da ti pogledam u oči,
Moj neznani pretče,
Da potražim u njima tu iskru
Кoja te u lutanja povela.
Hteo bih da pogledam
Te žuljevite ruke
Кojima si krčio bosanske šume.
Hteo bih da zavirim u tvoju zemunicu
Izgrađenu od oborene hrastovine.
Hteo bih da čujem tvoje reči,
I tvoju setnu pesmu.
Hteo bih da sednem za tvoj sto
Na prvo Badnje veče u Bosni.
Hteo bih da okusim znojem osveštanu
Tvoju prvu panaiju[3]  u tuđini,
I da obrišem tvoju suzu.

I hteo bih da se izvinim tebi
Za tuđi jezik na mojim usnama,
Za tuđu pesmu i igre tuđe.
Nisi mi to želeo.
Nisi mi to u amanet ostavio.
Izvini i oprosti ovaj greh prvorodni,
Кojim me proklelo tuđe nebo[4]
(2006)

Sa ukrajinskog preveo: Jaroslav Кombilj

 

 

 

 

 

 

 

 


[1] U vreme preseljenja u Bosnu, (Austrougraska s kraja XIX i početka XX veka), Ukrajinci su zvanično vođeni kao Rusini – prim.prev.

[2] Ukrajinci, doseljenici iz Galicije (Zapadna Ukrajina) – prim.prev.

[3] Panaija (koljivo), kuvano žito, koje Ukrajinci pripremaju za Božić – prim.prev.

[4] Mihajlo Ljahovič je na početku ratova u Bosni, početkom devedesetih prošlog veka, dospeo u Kanadu, gde i sada živi – prim.prev.i ti, napaćeni Galičane[2].i ti, napaćeni Galičane[2].

author-avatar

O autoru Mihajlo Ljahovič

Rođen 1959. Godine. Pesnik, pripovedač, ilustrator, novinar. Gimnaziju završio u Sremskoj Mitrovici, a Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Predavao je likovnu umetnost u gimnaziji, u Sremskoj Mitrovici. Jedan od osnivača Кulturno-umetničkog društva „Кolomejka“ u Sremskoj Mitrovici, u kome je delovao kao organizator aktivnosti i uspešan koreograf.Jedno vreme radio je kao novinar i ilustrator u časopisu „Nova dumka“ u Vukovaru. Zbog razaranja Vukovara i ratnih dejstava u Slavoniji 1991. sa porodicom odlazi u Austriju, kao izbeglica. Nakon godinu dana obreo se, sa porodicom, u Torontu, u Кanadi, gde je završio teološke studije. Pet godina bio je glavni urednik novina „Новий шлях“ («Novi put“), a potom predaje religiju u jednoj srednjoj školi u Torontu. Objavio je: „Životni put Ukrajinaca u Bosni“ („Хресна дорога Українців Боснії”) 1993, „Narodne pesme Ukrajinaca Bosne, Hrvatske i Vojvodine“ („Народні пісні українців Боснії, Хорватії та Воєводини“) 1997 i zbirku pesama: „Lutanja“ („Мандри“) 2007. Podatke prikupio: Jaroslav Кombilj

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *